Dešavanja u Srbiji

[simi5]

Martin Rindža pod oružanom pratnjom 24 sata dnevno
Prete smrću izdavaču „Dragulja Medine“
Autor: J. S., N. V. | Foto:afp | 30.09.2008. - 05:53

Muslimanski ekstremisti zapretili su smrću Martinu Rindži (44), izdavaču romana „Dragulj Medine“, zbog odluke da objavi knjigu u kojoj se piše o maloletnoj nevesti proroka Muhameda.

Britanska policija je u subotu ujutro osujetila napad na njegovu kuću u Izlingtonu, na severu Londona, u kojem su trojica mukaraca, odevena u crno, sipala benzin kroz otvor za pisma u kući i zapalila ga. Rindža u tom trenutku nije bio u kući, a od incidenta naoružani stražari čuvaju ga na tajnoj lokaciji.
Nastavak teksta ▼

Napad se dogodio posle njegove odluke da objavi „Dragulj Medine“, priču o Muhamedovoj maloletnoj nevesti. U romanu se, između ostalog, opisuje njihova prva bračna noć, koju je Deniz Spelberg, profesorka istorije islama na Univerzitetu u Teksasu, opisala kao „meku pornografiju“.
Posle napada na dom Martina Rindže pripadnici antiterorističke jedinice uhapsili su dvojicu osumnjičenih u blizini njegove kuće. Treći je uhvaćen nekoliko minuta posle napada ispred obližnje stanice metroa.
Rindža, vlasnik kompanije „Gibson skver buks“, je pristao da objavi sporni roman nakon što je izdavačka kuća „Rendom haus“ prošlog meseca otkazala ugovor vredan 54.000 funti s američkom književnicom Šeri Džouns, plašeći se reakcije radikalnih muslimana. Andžem Čaudari, bivši član islamističke organizacije Al Mudžaharun, izjavio je da je „ova knjiga napad na Muhamedovu čast“ i da se „u muslimanskom pravu jasno kaže da svaki napad na njegovu čast povlači za sobom smrtnu kaznu“.
„Ukoliko knjiga bude objavljena, mislim da će biti još napada sličnih ovome. Posledice će biti teške. Ja ne bacam bombe, ali razumem osećanja onih koji to čine“, kazao je Čaudari.

Bez pretnji u Srbiji
Aleksandar Jasić, direktor beogradske izdavačke kuće „Beobuk“ koja je objavila „Dragulj Medine“ u Srbiji, kazao je za „Blic“ da nije dobijao nikakve pretnje povodom knjige. „U avgustu sam jedino, nakon njenog izlaska, imao kontakte sa zvaničnicima obe islamske zajednice“, kazao je za Jasić i dodao da u prodaju u Srbiji kreće treće izdanje ove knjige. Srbija je prva zemlja na svetu u kojoj je objavljen sporni roman koji govori o životu Ajše, jedne od žena proroka Muhameda. Roman je povučen iz prodaje nakon protesta islamske zajednice u Srbiji i Jasić je tada rekao da se „najdublje izvinjava Islamskoj zajednici zbog uvrede koju je pretrpela objavljivanjem knjige“. Knjiga je potom vraćena u prodaju.

Blic

[simi5]

Nema zainteresovanih za srpsku avio-kompaniju
Vrednost „Jata“ umanjuju i veliki dugovi
Autor: Bojana Stamenković | Foto:beta | 30.09.2008. - 05:00
Vrednost „Jata“ umanjuju i veliki dugovi

Sudbina nacionalne avio-kompanije „Jat ervejz“ je u najmanju ruku neizvesna nakon što nijedna kompanija do isteka predviđenog roka nije otkupila tendersku dokumentaciju za njenu privatizaciju. U Agenciji za privatizaciju nismo mogli da saznamo kakva procedura treba da usledi nakon očigledno neuspešnog tendera. Stručnjaci smatraju da je država morala mnogo više da se angažuje kako bi „Jat ervejz“ bio konkurentan na tržištu.

Agencija za privatizaciju raspisala je 31. jula tender za prodaju većinskog paketa akcija „Jat ervejza“, a minimalna cena 51 odsto akcija iznosila je 51 milion evra. U javnom pozivu se navodi i postojanje mogućnosti kupovine do 70 odsto udela u „Jatu“. Tendersku dokumentaciju trebalo je otkupiti do 26. septembra, a rok za dostavljanje obavezujućih ponuda je 24. oktobar ove godine.
Nastavak teksta ▼

Predrag Vujović, bivši direktor „Jata“, kaže za „Blic“ da država nije ništa uradila da „Jat“ postane atraktivan za kupovinu, a da proces privatizacije jako dugo traje.
- Ovako kako se „Jat“ sada prodaje, teško da će se naći kupac. Treba poći najpre od toga da kod nas ne postoji zakon o vazdušnom saobraćaju, pa tako onaj ko kupuje i ne zna u kakvim uslovima će poslovati. U takvoj situaciji ne može da bude ozbiljnih kupaca - ističe Vujović.
Agencija za privatizaciju produžila je prošle nedelje rok za dostavljanje ponuda na tender za „Jat tehniku“ do 27. oktobra. Na sajtu Agencije navodi se da je odluka o produženju tendera za mesec dana doneta pošto su „u obzir uzete sve dostupne informacije“, bez preciziranja razloga.
Ranije se spekulisalo da su za „Jat ervejz“ zainteresovani „Aeroflot“, „Island er“ i „Er Berlin“, dok su za „Jat tehniku“, četiri zainteresovana kupca otkupila tendersku dokumentaciju - izraelski „El Al“ i „Bedek“, mađarski „Malev“, kao i jedna nepoznata kompanija.
Stručnjaci smatraju da je najpre, i pre raspisivanja tendera, trebalo uložiti u obnovu ove kompanije, što je bio zadatak države. S druge strane, postavlja se pitanje da li je s cenom od 100 miliona evra, sa postojećom krizom mnogih svetskih avio-kompanija, domaći avio-prevoznik precenjen.
- Nije u pitanju samo cena, ona je ovde promenljiva kategorija i zavisi od brojnih spoljnih i unutrašnjih faktora. Mislim da bi najbolje rešenje bilo da se pristupi restrukturiranju „Jata“ i njegovom pripremanju za tržište. U tom smislu, mnogo je važnije rešiti pitanje dugova i viška zaposlenih, od toga da li je 100 miliona za prodaju mnogo ili malo - ističe Vujović.
Objašnjavajući kako država mora aktivno da se bavi „Jatom“, Vujović ističe i kako je prethodna vlada imala dosta udela u tome što se četiri godine o ovom pitanju gotovo ništa nije radilo.
- Mi moramo da definišemo našu potrebu za vazdušnim saobraćajem, a ako ne postoji odgovarajući koncept razvoja, onda se ide svesno ili nesvesno ka njegovom gašenju. Ili, može država i jasno da kaže - „ne, nas to ne interesuje“. Međutim, nema Srbija baš toliko brendova pa da se ne potrudi da ovakav jedan spase - objašnjava Vujović.
U „Jat ervejzu“ su nam rekli da nisu u mogućnosti da daju bilo kakve izjave vezane za privatizaciju jer je ovaj proces još u toku.
Na pitanje šta će se desiti sa „Jatom“ ukoliko ipak ne dođe do privatizacije, Saša Vlaisavljević, generalni direktor „Jat ervejza“, za „Blic“ ističe:
- „Jat“ danas deli sudbinu svih svetskih kompanija i nema efikasnog rešenja kojim može rešiti sve probleme. Predlog koji smo dali našem vlasniku obuhvata konvertovanje dugova, dubinsko redimenzionisanje kompanije, znatno smanjenje troškova u svim segmentima poslovanja - ali kao prvi korak neophodno je formiranje skupštine preduzeća kako bismo dobili sponu između menadžmenta i vlasnika.
Vlaisavljević je prokomentarisao kako će se trenutna kriza u avio-saobraćaju odraziti i na poslovanje domaćeg avio-prevoznika.
- „Jat ervejz“ je još proletos spremio set mera, koji se uspešno realizuju od ovog meseca, a u cilju smanjenja troškova i preživljavanja nacionalne avio-kompanije - kaže Vlaisavljević.
Ipak, Predrag Vujović smatra da je trenutna situacija u avio-saobraćaju na globalnom nivou odraz cikličnog kretanja, te da ona jeste teška, ali nije katastrofalna.
- Na snazi sada imamo zakon tržišta, a u krizi su samo oni koji se ne adaptiraju blagovremeno. U velikim kompanijama menadžment predviđa šta će se dešavati u naredne tri ili pet godina i oni odgovaraju na zahteve tržišta. Druga je stvar ako gledate zemlje zapadnog Balkana, kao što su Bosna, Makedonija i Crna Gora. U tim zemljama se nije pristupilo problemima na pravi način.

Svetska kriza
Prema računici Međunarodnog udruženja za vazduhoplovni prevoz (IATA), svaki rast cene nafte za dolar donosi 1,6 miliona dolara dodatnih troškova za avio-kompaniju. Zbog rasta cene nafte sa 60 na više od sto dolara za barel i udeo troškova za benzin u ukupnim troškovima avio-kompanija povećao se sa 13 na 35 odsto. Samo na gorivo avio-kompanije će ove godine potrošiti 190 milijardi dolara. IATA je pre dva meseca procenila da će avio-industrija zabeležiti gubitak od 6,1 milijardu dolara, ali će za nekoliko meseci izaći sa novom procenom koja će, po svemu sudeći, biti još lošija.

Imovina
Prema podacima iz privatizacionog prospekta, „Jat“ ima devet „boinga 737“ koji su aktivirani između 1985. i 1988. godine i tri ATR 72, koji se koriste od 1990. i 1991. godine, kao i 55 aviona koji se koriste u Pilotskoj akademiji i privrednoj avijaciji. „Jat“ ima 76.931 kvadratni metar zgrada i 3,82 miliona kvadratnih metara zemljišta i 1.838 zaposlenih.

Blic

[pesak]

@Umjetnik a vidiš o čemu sam ti govorila.

o cemu ti to pricas ? ti si rekla da ja ujedam . nisam to ja tebi rekla. pa kazem, nisam zivotinja, da bih ujedala. ti si mene uvredila i vredjas i dalje . zasto ?

[pesak]

ocigledno, nema zooma, onda nema ni mene. ovde duvaju neki drugi vetrovi.

ok. mozete doci, oni koji nisu nacionalisti , na http://www.noviradiobeograd.com ..bice i forum.

ja sa nacionalistima nemam sta da govorim.

[vee-jay]

@Umjetnik a vidiš o čemu sam ti govorila.

o cemu ti to pricas ? ti si rekla da ja ujedam . nisam to ja tebi rekla. pa kazem, nisam zivotinja, da bih ujedala. ti si mene uvredila i vredjas i dalje . zasto ?

Jeste intelektualke, pa na ovom forumu svako svakog ujeda.

I btw. hvala za uvijek friske vijesti iz zemlje izlazeceg sunca

[pesak]

pa ako ja cetnika ne mogu nazvati cetnikom, a neko meni moze reci da ujedam, onda ja nemam sta ovde da trazim.

[klixober]

pesak nemoj dopustati da te tako iritiraju i nema razloga da ides,posebno ne radi tamo neke simi koja je jedino na forumu kako bi tebe opovrgavala.

[Umjetnik a]

dakle, da ponovim, jedino sto se dogodilo u srbiji poslke ubistva djindjica, je http://www.noviradiobeograd.com i http://www.e-novine.com

DOLE TIRANIJA TZV. DEMOKRATA i tzv. SLOBODNIH MEDIJA koja se valjaju u blatu velike trijumfalne brace/

samo ne kapiram kako ovaj radio nije krenuo ranije sa emitovanjem. 5 godina cute ko mulci. pera pise u feralu, feral ukidaju. feralci sad pisu na http://www.e-novine.com

dobro pesak ti si meni vrlo draga ali nije sve tako sivo, ipak vam je bolje nego nama

[Umjetnik a]

@Umjetnik a vidiš o čemu sam ti govorila.

o cemu ti to pricas ? ti si rekla da ja ujedam . nisam to ja tebi rekla. pa kazem, nisam zivotinja, da bih ujedala. ti si mene uvredila i vredjas i dalje . zasto ?

sada moram stati na stranu pesak, to za ujedanje je malo pretjerano, mogla si barem staviti pod navodnike
hajde
mir, mir, mir niko nije kriv ava ava ava nikolić je krava

[Abacija]

Samo jedno pitanje @pesak. Tvoji stavovi i lijepljenje cetnickih etiketa (svasta ces jos nauciti na ovom forumu) su zasnovani na:
1. poznavanju medjunarodnog prava
2. poznavanju ustavnog prava
3. nesto trece?

Ne, bas me jako zanima na cemu zasnivas svoje osude. Uloga predsjednika drzave jeste da stiti interese te drzave, ili se nesto promjenilo u medjuvremenu?

Evo da ti i ja odgovorim ako mogu...
Ne treba se poznavati ni pravo, ni politicke i socijalne teorije da bi covjek lijepio etikete 'cetnik' na druge. Dovoljno je ne biti 'idiot' (u grckom smislu te rijeci) pa biti u stanju prepoznavati razne ideologije i zagovornike istih.

[vichy]

Prema informacijama nemačkog privrednog dnevnika "Handelsblat", na probnom glasanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) 120 od 192 države podržalo je zahtev Srbije da Međunarodni sud u Hagu ispita pravnu zasnovanost proglašenja nezavisnosti Kosova.
Blic

Cijela ujdurma oko zahtjeva Srbije da Medjunarodni Sud Pravde u Hagu ispita pravnu zasnovanost proglasenja nezavisnosti Kosova je pokusaj da se gubitak Kosova svali na Medjunarodnu zajednicu a zatasakaju i amnestiraju glavni krivci a to su horde zla koje su vrsile etnicko ciscenje Kosova od Alabaca ..Srbiji je trebalo Kosovo etnicki potpuno cisto od nesrba....danas to Kosovo ne treba Srbiji ...Kosovo je spasilo Srbiju od tuzbe BIH protiv Srbije...sad je zavrsna faza a to je "Kad nam uzimate Kosovo daj bre nek ispadne da ste ga uzeli silom a ne mi srbi izgubili nasom silom i genocidnom namjerom prema Albancima"

Da je Srbija htjela Kosovo sa Albancima danas bi to Kosovo bilo dio Srbije ...medjutim zeljeli su Kosovo bez albanaca zato danas nemaju nista

Nevjerovatna sličnost sa BiH ako se mene pita.

Ima tu istine

[pesak]

Kukasti krstovi za Helsinški odbor
Objavljeno: Uto, 30. 09. 2008. 20:37

PRVI PLODOVI MEDIJSKOG LINČA


Desetine huligana demonstriralo je večeras ispred prostorija beogradske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, potvrdila je za E-novine predsednica HO, Sonja Biserko. Prema njenim rečima, jake policijske snage sprečile su bilo kakve incidente. „Za sobom su ostavili kukaste krstove i transparente, ništa nije demolirano”, navodi predsednica Helsinškog odbora.Ekipa e-novina




Demonstranti koje povodom hapšenja i izručenja Radovana Karadžića svakog dana u centru Beograda okupljaju Forum srpskih nacionalista i Pokret 1389, zastali su u utorak oko 18 sati ispred zgrade u kojoj su prostorije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i ostavili na vratima kukasti krst, naslovnu stranu izveštaja HO „Srbija – Samoizolacija i realnost” i auto-kartu Srbije. Demonstranti su skandirali „Fašisti, fašisti!”, „Nacisti!”, podršku su im preko megafona davali saborci iz automobila, a preko tog razglasa čule su se uvrede na račun Sonje Biserko i HO. Na vrata zgrade nalepljen je proglas u kojem demonstranti izražavaju svoje zgražavanje nad izveštajem. Ove organizacije ističu u proglasu da se izveštajem HO „na najgrublji način vređa tradicija, istorija, dostojanstvo i institucije srpskog naroda i na nečuven način napadaju neke njegove istaknute ličnosti”.

Svetlana Lukić

Ti ljudi koji su lepili kukaste krstove, udarna su pesnica ideologa koji su učinili legitimnim sve stranke i sve ljude, odgovorne za najstrašnije stvari u novijoj srpskoj istoriji. Oni su samo dobro čitali Antonićeve tekstove, dobro su čitali Kurir i Press, dobro su gledali razne televizije...
Ovih dana se vodi rasprava o odlasku ili smeni Ljiljane Smajlović sa mesta glavnog i odgovornog urednika lista Politika. Zapanjena sam činjenicom da neki ljudi, u čiji zdrav razum uopšte ne sumnjam, sada raspravljaju o tome da li bi bila odmazda otkazivanje saradnje Đorđu Vukadinoviću i Slobodanu Antoniću. Dakle, ako Ljiljana Smajlović ode, oni bi trebalo da nastave tamo da pišu samo zato da se ne bi desilo da nove demokratske vlasti vrše odmazdu u Politici. To je zapanjujuće.
Kukasti krstovi su poslednji korak, posle toga ide samo egzekucija.

Demonstranti su prošli Ulicom Rige od Fere, u kojoj su već bile postavljene kamere, a čekali su ih i fotoreporteri i novinari. Aktivisti Odbora kažu da ne znaju ko je novinare obavestio o ovoj akciji.

„Dve devojke, aktivistkinje HO, bile su u kancelariji u trenutku kada su čule buku i muziku i sve što je repertoar svakodnevnih demonstracija koje organizuje Forum srpskih nacionalista povodom hapšenja Radovana Karadžića. Pevali su pesme o Kosovu i skandirali uvrede. Videli smo kukasti krst koji su zalepili i koji je posle nestao. Uviđaj je na naš poziv izvršila policija SUP-a Stari grad”, rekao je za E-novine Nebojša Tasić, aktivista Helsinškog odbora.

U vreme dok smo razgovarali s njim došla su i dva inspektora Kriminalističke policije SUP-a Stari grad, koji su se interesovali za detalje ovog incidenta. Oni su zatražili od aktivista Odbora da im, ako mogu, daju snimke na kojima su učesnici demonstracija, budući da je događaj snimljen i sigurnosnim kamerama.

„Forum srpskih nacionalista i Protest 2008. pozivaju sve stranke, udruženja građana i institucije da osude ponašanje takozvanog 'Helsinškog odbora za ljudska prava' i da prekinu sve kontakte sa ovom organizacijom. Srpski nacionalisti ujedno pozivaju nadležno tužilaštvo da utvrdi ima li u najnovijem izveštaju elemenata krivičnog dela izazivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti i sigurnosti građana.”

Tokom ovog protesta nije bilo štete na zgradi u kojoj su prostorije HO.




Višednevnu hajku protiv Sonje Biserko, zbog zamišljenih „spiskova nepodobnih” u godišnjem izveštaju Helsinškog odbora za 2007, započeo je Slobodan Antonić tekstovima u ekstremno desničarskom tabloidu Pečat i Glasu javnosti. Antonić je izveštaj okarakterisao kao „primitivnu i providnu hrvatsku propagandu, garniranu sa svim mogućim zamislivim i nezamislivim antisrpskim optužbama”, u skladu sa dvodecenijskom praksom etiketiranja antinacionalističkih krugova u Srbiji. Izvrtanjem konteksta i predstavljanjem korišćenih citata u izveštaju HO kao poziva na progon neistomišljenika i cenzuru njihovih istupa u javnosti, Antonić je optužio Biserko i autore izveštaja za poziv na „obezglavljenje srpske nacionalne elite”.




--------------------------------------------------------------------------------

Dosta je bilo tolerancije

„To je deo duge plaćeničke akcije koja služi da pravi smutnju u javnom mnjenju i da proziva sve koji rade u korist srpskog nacionalnog interesa (...) Čudna je međutim, tolerancija institucija i zvaničnika. Za sada se oglasilo tek nekoliko organizacija, ali je sve to nedovoljno da bi se odbranilo društvo od takvog nasrtaja na demokratiju u Srbiji.”
(Slobodan Samardžić u Glasu javnosti)



--------------------------------------------------------------------------------


Laž o spiskovima nepodobnih, pre svega profesora Pravnog i Filozofskog fakulteta, ali i raznih javnih ličnosti, ubrzo je postala tema dana u nacionalističkim medijima, u kojima su „prozvani” hrabro ustali protiv „jednoumlja”, „golootočkih metoda” i sličnih fantazija.

Tako je penzionisani fudbaler Dušan Savić, srpski patriota koji je ratne devedesete proveo u inostranstvu, utvrdio: „To što rade te veštice na metlama iz nevladinih organizacija, rade po nalogu onih koji ne žele dobro Srbiji. Prave spiskove kao u vreme Trećeg Rajha!” Nova Srbija, stranka bivšeg ministra u Koštuničinoj vladi, Velimira Velje Ilića, saopštila je da „Biserko nudi denacifikaciju, ali metodama kojima su se služili nacisti Hitler i Gebels, ali i njihova sabraća u obračunu sa slobodnim mišljenjem – Staljin, Huver i Makarti u američkom crnom talasu”.
Akademik Vasilije Krestić, jedan od autora Memoranduma i tvorac krilatice o Hrvatima kao genocidnom narodu, izjavio je, međutim, da niti zna „šta ta dama radi, niti ko je plaća, ni kome dostavlja te izveštaje, ni šta je svrha svega”.


Jedan od prominentnijih predstavnika salonskog fašizma, slikar i pisac Momo Kapor, brižno je upozorio da je beogradska filijala Helsinškog odbora „očigledno sastavljena od zlonamernih ljudskih otpadaka koji ne smeju čak ni da se potpišu na knjizi đubreta koju su objavili. Od čega ih je
strah? Ne znam. Ali, u ovom trenutku, mogao bi najviše da ih bude strah da ne izgube slugeranjsku službu kod inostranih poslodavaca. Jer, ma ko oni bili i ma šta hteli u Srbiji, ni oni ne vole neuspešne agente koji ostavljaju tako mnogo prljavih tragova”.





PHOTO: HELSINŠKI ODBOR_MOBILNI TELEFON




http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17404

u medijskom lincu je ucestvovala i tzv. slobodna kuca b92. u utisku nede;lje i u vestima.

[tufahija2]

Pa zašto se ljudi u Srbiji toliko bune protiv ljudskih prava?

[simi5]

Pa zašto se ljudi u Srbiji toliko bune protiv ljudskih prava?

Upravo obrnuto, bore se za ljudska prava. Ljudska prava su pravo na prezumpciju nevinosti, autonomija univerziteta, slobodu govora protiv verbalnog delikta i mnoga druga. Ta prava su nespojiva sa Brozovskim čistkama po univerzitetima i političkim organizacijama. Pravila se znaju. Sud je da sudi, direktor instituta ili dekan je da izriče kaznene mere u slučaju narušavanja toka nastave. Pomenuti profesori nisu narušavali nastavu ili na univerzitetu propagirali političke stavove.

Sonju Biserko žulja nešto drugo. Ona se nije sa nama borila za demokratsku Srbiju kad smo branili univerzitet, kad je policija upadala na fakultete, dekani izbacivali profesore, privatni batinaši tukli studente, kad smo izlazili na ulice, kad je bilo stvarno opasno. Nije bila tu sa Zoranom, Slavkom Čuruvijopm, Vesnom Pešić, profesorima sa filozofskog, elektrotehničkog,pravnog, pred zgradom rektorata, u Kolarčevoj pred kordonom, u auli filozofskog kad je policija tukla... Nije čak ni kao Sonja Liht svoju kuću pretvorila u mesto delovanja. Ona je sedela daleko u Beču i pisala pamflete. Tada su pamfleti izlazili u iniostranstvu i značili su beznačajno malo jer ih ovde niko nije ni mogao pročitati. Sada ti pamfleti više ništa ne vrede, Helsinški odbor je zatvoren i ona pokušava da isprovocira što veći sukob kako bi uspela da za sebe obezbedi još godinu dana finansiranja.

Spiskovi ljudi koji su po njenom mišljenju za odstrel na univerzitetu sadrže neke nesumnjivo odvratne ličnosti kojima bih volela da se sudi zbog udela u vlasti, kao Mihajlo Marković. Ali zakon kaže da je univerzitet autonoman i da za svoje ideje ni jedan profesor ne može biti udaljen sa univerziteta bez odluke suda. Profesor Marković je u penziji 20 godina i ne predaje na univerzitetu nego je politički aktivan u SPS.

Međutim većina ljudi na tom spisku su potpuno politički neaktivni i ni na koji način nisu zaslužili napad osim što su recimo kao advokati prihvatili poziv da učestvuju u timu koji brani pred sudom u Hagu nekog od optuženih. Svi znamo da je svakom advokatu obaveza da prihvati svakog klijenta i pruži mu najbolju pravnu zaštitu. Za tako nešto se ne može odgovarati.

Ljudi u Srbiji ne samo da se ne bune protiv ljudskih prava, oni se bune za zaštitu tih prava. A grupa koja je ušla u prostorije tog Helsinškog odbora nikog nije napala, nikakvu štetu nije učinila. Oni su izveli jedan protestni performans u kome su optužili Sonju Biserko za neonacističke ciljeve i poklonili joj kukasti krst. Zatim su mirno otišli.

[vee-jay]

ispade kod vas svi antifasisti...
i onda nose jos kukaste krizeve...


al nema veze, jos uvijek ste puuuuuno bolji od nas...

[simi5]

MUP Srbije ispituje i druge lokalne samouprave u Srbiji
Gradonačelnik Zrenjanina uhapšen zbog milionskih prevara
Autor: Ekipa „Blica” | Foto:Beta | 01.10.2008. - 20:00
Gradonačelnik Zrenjanina uhapšen zbog milionskih prevara

BEOGRAD - Goran Knežević (51), gradonačelnik Zrenjanina, i još deset osoba uhapšeno je zbog sumnje da su malverzacijama u vezi sa građevinskim zemljištem i nameštanjem tendera za usluge opštine i Turističke organizacije Zrenjanin oštetili budžeta grada za najmanje tri i po miliona evra.

Grupa je osumnjičena za zloupotrebu službenog položaja, primanje i davanje mita, a ministar policije Ivica Dačić, kao i direktor policije Milorad Veljović, kazali su da je hapšenje povezano s borbom protiv građevinske mafije.
Ovo je prvo hapšenje grupe u kojoj su opštinski funkcioneri, a akciji je prethodio višemesečni zajednički rad policije i Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal. Osumnjičenima su lisice na ruke stavljene u njihovim domovima i kancelarijama u Zrenjaninu, Novom Sadu i Beogradu.
Kako saznajemo, Goran Knežević je došao u svoj kabinet u opštini, da bi se ubrzo potom pojavili inspektori. Pred svedocima je dao izjavu, nakon čega je pretresen njegov stan, a on zadržan u policijskom pritvoru.
Osim Kneževića, koga policija tereti da je organizator grupe, uhapšeni su pokrajinski poslanik i predsednik OO DS u Zrenjaninu Bratislav Tomić (48), načelnik Odeljenja za urbanizam opštine Zrenjanin Nikola Halas (55) i vlasnik novosadske agencije za fizičko-tehničko obezbeđenje „Gvozden“ Uglješa Grgur (46). Lisice na ruke stavljene su i direktoru Turističke organizacije Zrenjanin Milanu Miloševu (36), advokatu Đorđu Matiću (47) iz Zrenjanina, kao i službenicima agencije „Gvozden“ Vladanu Raciću (30), Biljani Stajkić (22) i Marijana Šarenac (36).
MUP je saopštio da je ova grupa pod unapred dogovorenim uslovima, izbegavajući propisanu zakonsku proceduru i po znatno nižim cenama od tržišnih, dobijala u dugoročni zakup na 99 godina gradsko građevinsko zemljište na najatraktivnijim lokacijama užeg centra na području Zrenjanin. Zatim je te parcele prodavala raznim firmama po znatno višim cenama. Na jednoj od najatraktivnijoj lokaciji u centru Zrenjanina koju je obezbedila ova grupa, izgrađena je „OMV“ pumpa iako nisu promenjeni urbanistički uslovi.
Grupa se tereti i da je prilagođavala uslove tendera da bi agencija „Gvozden“ dobila agencije za obezbeđenje objekata opštine Zrenjanin, raznih manifestacija i poljoprivrednih dobara.
Blic

Oni koji prate vesti iz Srbije setiće se da je pre manje od mesec dana na glavnom odboru DS predsednik Tadić najavio oštre mere borbe protiv korupcije posebno protiv građevinske mafije. Goran Knežević je inače visoki funkcioner Demokratske stranke.

[simi5]

Skupština SE usvojila rezoluciju o manjinama u Srbiji
Autor: Beta | 01.10.2008. - 21:35

Na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope večeras su usvojeni rezolucija i izveštaj o položaju nacionalnih manjina u Vojvodini i položaju rumunske nacionalne manjine u Srbiji.

U tim dokumentima se ocenjuje da je Srbija jedna od zemalja sa najizraženijom multietničkom strukturom stanovništva i zato mora da odgovori izazovima, zalažući se za izgradnju društva zasnovanog na različitosti, boreći se protiv netolerancije i diskriminacije.
U rezoluciji se navodi da je međunacionalna napetost bile obeležje čitavog regiona u vreme kada je predsednik Srbije bio Slobodan Milošević, ali da toga ima i danas, u različitom stepenu i intezitetu. Situacija u Vojvodini ocenjuje se kao zadovoljavajuća, uz dodatak da etnički motivisanih incidenata i dalje ima, ali su oni sada mnogo ređi i slabijeg inteziteta.
Vlasti u Srbiji pozivaju se da u takvim situacijama reaguju odlučno i protiv organizatora i protiv izgrednika.

U usvojenoj rezoluciji se Vlada u Beogradu ohrabruje da nastavi unapređivanje propisa o pravima manjina, kao što je to bio slučaj sa setom zakona iz 2002. godine. Dodaje se da je multikulturalni dijalog, uz puno poštovanje različitosti svih, jedini garant dugoročne stabilnosti i mira u regionu. Te napore moraju podržati čitava zajednica, verske ustanove, kao i mediji, promovisanjem tolerancije.
Ocenjuje se da bi uloga ombudsmana morala da bude veoma značajna i u tom kontekstu se pozdravlja izbor, kako se navodi, "dugo očekivanog imenovanja ombudsmana Republike Srbije 29. juna 2007. godine".

Vlasti u Srbiji se pozivaju i da preduzmu mere za izgradnju poverenja prema manjinama i da se istovremeno bore protiv eventualnih predrasuda koje postoje u društvu prema pripadnicima manjinskih zajednica.
U izveštaju se izražava zabrinutost zbog razlika među regionima u meri poštovanja manjinskih prava i ocenjuje se da su manjine u istočnoj Srbiji u lošijem položaju od manjina u Vojvodini.
Parlamentarna skupština SE u rezoluciji izrazila je i čuđenje zbog postojanja dominatnog uticaja Srpske pravoslavne crkve u odlučivanju o tome koje verske zajednice i crkve će biti zvanično priznate.

Glasanju je prethodila debata tokom koje su poslanici SE iz Rumunije iznosili stavove da u rezoluciji ne treba da stoje dva naziva za rumunsku manjinu i za Vlahe, insistirajući na tome da je reč o istom, rumunskom narodu.
Predstavnici delegacije Srbije imali su primedbi na takav stav, objasnivši to time da se nikome ne može nametnuti da se smatra pripadnikom jedne ili druge nacije.
Blic

[simi5]

Evropski zakoni blokirani zbog mandata SRS
Oli Ren dolazi da ubeđuje radikale
Autor: T. Spaić | 01.10.2008. - 05:00
Oli Ren dolazi da ubeđuje radikale

Evropski komesar za proširenje Oli Ren dolazi sledećeg utorka u Beograd da bi se obratio poslanicima Skupštine, saznaje „Blic“.

Očekuje se da Ren ponovi stav EU da je Srbija dobrodošla u evropsku porodicu, ali da je prethodno potrebno da ispuni neophodne uslove, među kojima je i usvajanje evropskih zakona koje poslanici SRS već nedeljama blokiraju svojom raspravom.
Poslanici vladajuće koalicije smatraju da radikali sistematski blokiraju rad Skupštine jer im je cilj da stopiraju usvajanje zakona koji će Srbiju približiti EU. Kažu da SRS koristi priču o oduzimanju mandata poslanicima koji su zajedno sa Tomislavom Nikolićem formirali novi poslanički klub „Napred Srbijo“, samo da blokira put Srbije u Evropsku uniju, ali i da što je moguće više diskredituje Nikolića.
- Nikada Skupštini Srbije, predsedniku Skupštine ili Administrativnom odboru nije stigao nikakav zahtev SRS vezan za mandate. To je normalno, jer ništa se vanredno nije ni desilo. Da ne bi bilo zabune u javnosti, treba istaći da poslaniku može da prestane mandat u nekoliko slučajeva, a jedan od njih je ukoliko poslanik podnese ostavku. Nijedan od poslanika SRS ili novog poslaničkog kluba nije dao ostavku. Da je neka ostavka stigla, Administrativni odbor bi raspravljao o tome. To što SRS priča preko govornice Skupštine, samo je način na koji oni vrše opstrukciju, a njihov cilj je da mi ne donesemo nijedan zakon koji bi nas približio EU - kaže za „Blic“ Nenad Konstantinović, zamenik predsednika Administrativnog odbora iz DS.
Način na koji su se radikali ponašali otkako je konstituisana nova Skupština daje im argumente da ovo tvrde. Poslanici SRS su letos prvo raspravljali o hapšenju Karadžića umesto o zakonima o ratifikaciji SSP i međunarodnih kredita vrednih 400 miliona evra. Zatim o policijskom izveštaju sa demonstracija umesto o zakonima koji omogućavaju ukidanje viza za Evropsku uniju.
Sa izveštaja su prešli na problem 20 mandata koje im je navodno „ukrao“ Tomislav Nikolić, šef novoosnovanog kluba „Napred Srbijo“. Nakon toga su načeli i treću temu o tome da li Vojislav Šešelj ima prava da se sam brani pred Haškim tribunalom. Za to vreme Skupština sedam dana nije uspela da se bavi zakonima koji su na dnevnom redu.
- To što su neki poslanici isključeni iz stranke nije zakonski razlog za prestanak mandata. Nekada je to bilo u zakonu, ali je Ustavni sud 2002. godine proglasio neustavnim taj član zakona i rekao da „svojstvo narodnog poslanika stečeno na neposrednim izborima ne može biti uslovljeno promenom političkog uverenja i političke orjentacije. Političkim strankama se po Ustavu ne mogu dati ovlašćenja koja će za posledicu imati promenu sastava Skupštine.“ Pozivanje na isključenje iz stranke ne može biti osnov za oduzimanje mandata - podseća Konstantinović.
Disciplinovanju radikala trebalo bi da pre svega doprinese stroža primena poslovnika Skupštine Srbije. Poslanici vladajuće koalicije su, suočeni sa porazom da do 1. oktobra usvoje zakone potrebne da bi Srbija do kraja godine stigla na belu šengensku listu, odlučili da počnu da primenjuju strože disciplinske mere, među kojima i najdrastičniju – udaljenje sa sednice poslanika koji se ne pridržava dnevnog reda.
Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić smatra da se blokada rada Skupštine može rešiti striktnom primenom poslovnika koji određuje da poslanici mogu raspravljati samo o temi koja je na dnevnom redu, osim kada je u pitanju povreda poslovnika.
- Mandati nemaju nikakve veze sa povredom poslovnika i pozivanje radikala na ovo predstavlja zloupotrebu poslovnika Skupštine. Poslanici SRS imaju pravo da pričaju o čemu hoće pa i o mandatima, ali na vanrednoj sednici koju mogu da pokrenu ako sakupe 84 potpisa ili u vreme određeno za postavljanje poslaničkih pitanja. Nije sporno njihovo pravo da u skladu sa članovima 225 i 226 poslovnika postavljaju pitanja i traže odgovore, ali to ne mogu činiti dok traje rasprava o pitanju koje je na dnevnom redu. Predsednica Skupštine Srbije bi trebalo da dosledno primeni poslovnik i disciplinske mere predviđene za one koji ga krše, uključujući i udaljenje sa sednice. Tolerisanje rasprave koja nema veze sa dnevnim redom je loša praksa nasleđena iz prethodnog perioda - kaže Vučetić za „Blic“.
Pored toga što blokiraju usvajanje evropskih zakona i približavanje Srbije EU, poslanici SRS, zloupotrebljavaju skupštinsku govornicu i za partijsku borbu sa Tomislavom Nikolićem i njegovim pristalicama. Stalnim ponavljanjem izjava da je Nikolić „ukrao“ stranačku imovinu, odnosno blanko ostavke, pokušavaju da snize njegov rejting u biračkom telu koja je sada, prema istraživanju „Strateškog marketinga“ na oko devet odsto biračkog tela sa tendencijom povećanja.

Ustav je na Nikolićevoj strani
- Mandati pripadaju poslanicima koji su formirali novi klub „Napred Srbijo“ i oni im ne mogu biti oduzeti jer nije ispunjen uslov iz Ustava, koji u članu 102. propisuje da je poslanik slobodan da svoj mandat neopozivo stavi stranci na raspolaganje. Sve stranke su to rešile potpisivanjem blanko ostavki, ali budući da su te ostavke u slučaju 20 poslanika iz kluba „Napred Srbijo“ navodno „izgubljene“, ti poslanici su potpuno slobodni da zadrže mandate. Administrativni odbor Skupštine Srbije, RIK, Vrhovni ili Ustavni sud ne mogu oduzeti te mandate - kaže za „Blic“ Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda.

Vjerica Radeta neprihvatljiva za ZES
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović dostavio je pre desetak dana predsednici Skupštine Slavici Đukić-Dejanović zahtev da Tomislav Nikolić bude razrešen sa mesta predsednika Administrativnog odbora.
- Svakako da ćemo morati da poštujemo jačinu i brojnost poslaničkih klubova i moraćemo da SRS-u damo mesto predsednika Administrativnog odbora. Međutim, potpuno je neprihvatljiv zahtev Todorovića da to bude Vjerica Radeta koja je bacala kletve i pretila predsedniku države sa skupštinske govornice - kaže za „Blic“ izvor iz vladajuće koalicije.

Blic

Trenutno je veliki problem kako osposobiti skupštinu za rad. Vlast ne želi da da povoda za neke rušilačke demonstracije. S druge strane blokada parlamenta je veoma štetna za građane Srbije i to je cilj SRS koja je uvek profitirala na sirotinji.

[simi5]

ispade kod vas svi antifasisti...
i onda nose jos kukaste krizeve...


al nema veze, jos uvijek ste puuuuuno bolji od nas...

Pa nisu baš svi antifašisti ali su fašističke stranke zakonom zabranjene. Predvodnik jedne inače veoma malobrojne ali agresivne fašističke grupe Goran Davidović prošle godine bio je osuđen i odrobijao tri meseca zbog šamaranja učesnika antifašističke tribine u Novom Sadu.

[simi5]

Скупштина „Политике”: Директор Срђан Јанићијевић поднео оставку, Љиљана Смајловић разрешена дужности
Донета одлука да се распише конкурс за избор новог главног уредника, до тада ће наш лист уређивати Радмило Кљајић

Генерални директор предузећа „Политика новине и магазини” (ПНМ) Срђан Јанићијевић на јучерашњој седници Скупштине предузећа ПНМ поднео је оставку, док је главни и одговорни уредник Љиљана Смајловић разрешена дужности. Како је прецизирано у саопштењу из кабинета генералног директора ПНМ-а, Јанићијевић је поднео захтев за разрешење с дужности што су оснивачи предузећа прихватили с тим да до именовања новог генералног директора настави да обавља досадашњу дужност.

На основу иницијативе домаћег оснивача, акционарског друштва „Политика” а. д. донета је одлука да се распише конкурс за избор главног и одговорног уредника листа „Политика”, уз претходно мишљење редакције. До избора новог главног и одговорног уредника листа „Политика” уређивачком политиком бавиће се досадашњи колегијум, с најстаријим чланом, уредником Регионалних издања Радмилом Кљајићем на челу.

Како се наводи у саопштењу, Скупштина је похвалила досадашњи успех у реструктурисању и модернизацији заједничког предузећа, захвалила се на досадашњој сарадњи господину Јанићијевићу и госпођи Смајловић и закључила да је предузеће на добром путу пословног опоравка.

На јучерашњој петој редовној Скупштини предузећа „Политика новине и магазини” разматрана су питања од важности за текуће и будуће пословање заједничког предузећа „Политика новине и магазини” основаног 2002. године између акционарског друштва „Политика” а. д. и немачког концерна ВАЦ.

Чланови Скупштине заједничког предузећа су, са стране ВАЦ-а, Андреас Рудаш, председник, Срђан Керим и Марк Микаш у својству чланова. У име домаћег оснивача чланови су Јован Симић, потпредседник, и Предраг Михајловић и Бранимир Димитријевић, по пуномоћју.

А у захтеву за разрешење с дужности достављеном Скупштини и Управном одбору „Политике” а. д., Срђан Јанићијевић је подсетио да је приликом доласка у „Политику НМ” 2005. године изјавио да ће на месту директора остати најмање једну, а највише три године, колико је потребно да се обави реструктуризација предузећа:

– Доласком у заједничко предузеће у октобру 2005. године затекао сам негативан консолидован пословни резултат од 3,9 милиона евра. Пословни резултати били су негативни од оснивања предузећа (од 2002. године), а кредитна задуженост приближно 18 милиона евра. Обавезе према добављачима нису редовно измириване. Затекао сам организацију са више од 1.100 запослених, просеком старости већим од 50 година, средњом стручном спремом у просеку и радним стажом дужим од 20 година.

Данас, три године касније, остављам свом наследнику позитивне резултате из оперативног пословања и добру основу за будући развој. Укупни трошкови пословања су смањени за приближно шест милиона евра применом плана пословног преокрета који је успешно остварен у 2007. години. Овај тренд ће се наставити и до краја 2008. године. Сви наши производи (магазини у 2006. години, „Политика” у 2007. години, „Спортски журнал” у 2008. години), редизајнирани су и модернизовани у визуелном смислу, док је садржинско осавремењивање у току. Спроведен је програм смањења вишка запослених за приближно 500 људи, финансиран из новчаног тока предузећа. Започето је подмлађивање организације довођењем високообразованих младих кадрова и кадрова средње генерације. Спроведено је оно што се у међународној пракси зове „Company turn around” – наводи се између осталог у овом писму.

Јанићијевић је на крају поручио да ће остати на располагању колико буде потребно да се обезбеди несметан рад и увођење новог генералног директора у пословање предузећа.

Р. Д.
[објављено: 01/10/2008.]

Samo da podsetim Politika je akcionarsko društvo sa većinskim vlasništvom nemačkog medijskog koncerna VAC, da je Ljiljana Smajlović razrešena dužnosti glavnog i odgovornog urednika lista Politika na ionicijativu Sonje Liht savetnice u upravnom odboru Politike zbog stavova iznetih povodom hapšenja Radovana Karadžića. Zbog njenog razrešenja ostavku je podneo i direktor Srđan Janićiijević.

[Abacija]

Katedra antihaškog lobija

Piše: Gojko Berić [email protected]
02/10/08


Kosta Čavoški, vođa antihaškog lobija u Srbiji i postojani zaštitnik lika i djela Radovana Karadžića, nepokolebljiv je u negiranju genocida u Srebrenici. Učinio je to i prošle sedmice u NIN-u, u kome je preporuku srpskog Helsinškog odbora za ljudska prava da se zabrane relativizacije srebreničkog pokolja protumačio kao “prijedlog da se iznova uvede delikt mišljenja, da niko ne smije da tvrdi, kao što ja to činim, da u Srebrenici nije bilo genocida. U Srebrenici su stradala 403 zarobljenika, što je ratni zločin, a svi ostali su bili muškarci u najboljim godinama koji su pobijeni u borbi.”

Suprotno očekivanjima koja su se javila na krilima tijesne pobjede demokratskog bloka na proteklim izborima, kliconoše velikosrpskog nacionalizma uspijevaju da u Srbiji održe visok stepen zaraze. Povod za svoje najnovije postrojavanje našli su u izvještaju Helsinškog odbora za 2007. godinu, objavljenom pod naslovom “Samoizolacija: realnost i cilj“. Autori ove knjige fokusirali su se na ličnosti i institucije koje “stvaraju antievropski duh i potpiruju nacionalističke i radikalske ideje među mladima, uspješno izbjegavajući bilo kakvu odgovornost za svoje djelovanje“. Citirane su njihove mnogobrojne izjave i tekstovi, kao ilustracija nacionalističke politike koja ih tako dugo održava na sceni.

Sve u svemu, nakupilo se tu šezdesetak zaslužnih desničara - univerzitetskih profesora, pisaca i novinara. Nema tu novih zvjerki, jedni te isti ljudi rade taj posao godinama. Najviše kadrova za ove potrebe regrutovali su Pravni i Filozofski fakultet u Beogradu. Niko od tih manje-više poznatih nacionalističkih bojovnika ne osporava ono što je govorio ili pisao - razbješnjava ih činjenica što je od njihove nacionalističke izlučevine nastala svojevrsna “crna knjiga“. Medijima su, kao i obično, imena bila važnija od suštine stvari, a kako se među njima našao i bivši fudbaler Crvene zvezde Dušan Savić, tom tiražnom izazovu nije odolio ni beogradski Sport!?

Koristeći pomenuti izvještaj, utjecajni listovi Politika, Večernje novosti i NIN, poznati po zaslugama za režim Slobodana Miloševića, a potom kao medijski logističari antizapadne politike Vojislava Koštunice, sami su napravili spisak vodećih desničara među srpskim intelektualcima, da bi onda optužili Sonju Biserko da je potpisala “listu za lustraciju i odstrjel“. U već pomenutom broju NIN-a, zajedno s Čavoškim oglasili su se Brana Crnčević i Momo Kapor, sva trojica penzionisani senatori Republike Srpske po izboru Biljane Plavšić. Crnčević je optužio Helsinški odbor da se ponaša “kao i svaka tajna služba“, nazvavši njegov izvještaj “cinkaroškim štivom“. Aludirajući na nekadašnju “Bijelu knjigu“ Stipe Šuvara, Kapor piše kako je to Biserkino štivo “smeće sa istim trulim zadahom hrvaštva iz Šuvarevog doba, i to usred Beograda“, a svoj nacionalistički ujed završava predoziranim cinizmom: “Mislim da je ova knjiga štetna po zdravlje, baš kao što će lekari jedanput utvrditi da slušanje programa Radija Slobodna Evropa izaziva karcinom.”

Kao što je poznato, Vlada Republike Srpske je u julu 2004. usvojila izvještaj Komisije za Srebrenicu. Predsjednik i četiri člana Komisije bili su Srbi, dok je ostala dva člana imenovao visoki predstavnik. Komisija je utvrdila da je u Srebrenici ubijeno blizu osam hiljada bošnjačkih civila, da je zločin bio planiran i da su u operaciju bili uključeni politički, vojni, policijski i upravni aparat Republike Srpske. Dragan Čavić, tadašnji predsjednik tog entiteta, u svom javnom obraćanju pokolj u Srebrenici nazvao je “crnom stranicom istorije srpskog naroda“. General Radoslav Krstić optužen je u Hagu za zločin genocida u Srebrenici i pravomoćnom presudom osuđen na 35 godina zatvora, a sada je Radovan Karadžić suočen ne samo s optužnicom za Srebrenicu već i za genocid u još deset općina.

Sve je to pravniku i univerzitetskom profesoru Kosti Čavoškom, šefu neformalne katedre antihaškog lobija, dobro poznato. Međutim, njemu činjenice ništa ne znače. Čavoški može da priča šta hoće, ali tvrditi da u Srebrenici nije počinjen genocid, isto je što i tvrditi da Zemlja nije okrugla. Nažalost, u Srbiji je i to moguće. A moguće je zato što su Čavoški, Crnčević, Kapor i cijela bulumenta njihovih istomišljenika i nakon pada Miloševića ostali u statusu intelektualnih i medijskih manekena među srpskim desničarima, rado viđeni na televiziji, na raznim tribinama, u listovima i magazinima. Slušajući njihov “program“, Srbi neće oboljeti od karcinoma, ali ni ozdraviti od vlastitog nacionalizma.

Izvor: Oslobodjenje - http://www.oslobodjenje.ba/index.php?op ... &Itemid=46

[Vop]

E nek sam i ovo doceko'! Mi rijesili sve probleme, izveli Bosnu na pravi i stabilan put, pa 'ajmo se smijat i zajebavat komsije!

Dečko mišljenja sam da si u krivu,kakvu ti BiH spominješ kako si je izveo na pravi put.Srbija će uvek da bude jedna fina država otvorna prije svega za sve ljude.
Ta tvoja bih je delita na tri strane prema tome gdje je ona

[ethan]

Баш је плаћеничка крава , ова Бисерко, овако заборавити црквене великодостојнике.....срамотно....

Biserko uvredila Artemija

BEOGRAD - Eparhija raško-prizrenska i vladika Artemije osetili su se uvređenima što se nijedan crkveni velikodostojnik nije našao na spisku "nepodobnih" koji je nedavno sastavila Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

U saopštenju pod naslovom "Zašto bez nas?" episkop Artemije izražava stav da je izostavljanjem predstavnika sveštenstva diskriminisana Srpska pravoslavna crkva.

"U drugoj polovini septembra ove 2008. godine mnogo se prašine diglo oko knjige Sonje Biserko 'Samoizolacija - realnost i cilj', koja je u stvari izveštaj takozvanog Helsinškog odbora o takozvanom stanju ljudskih prava u Srbiji 2007. godine", navodi se u saopštenju i dodaje da se "mnogim opravdano izrečenim kritikama i analizama tog antisrpskog pamfleta" pridružuje i Eparhija raško-prizrenska "ovim malo neobičnim protestom".

"Iako su sastavljači tog izveštaja svoju oštricu napada usmerili prema određenim ključnim institucijama srpskog naroda, mi smatramo da je SPC nepravedno unižena i omalovažena, jer se u spisku časnih imena ne nalazi nijedno ime nekog od velikodostojnika SPC. Tim imenom, da se kojom srećom tamo našlo, bio bi počastvovan ne samo pojedinac već i čitava SPC, koja je kroz vekove uvek bila sa svojim stradalim srpskim narodom i davala mu duhovne vođe koji su sa ostalim časnim ljudima trasirali put i postavljali orijentire srpskom narodu ka večnim idealima. Crkva to čini i danas, što je poznato i njenim neprijateljima, te nas, smatramo, neopravdano zaobilaze", naglašava se u saopštenju.

Sonja Biserko je pre desetak dana objavila izveštaj sa listom nepodobnih ličnosti, među kojima su profesori Kosta Čavoški, Vladeta Jerotić, Slobodan Samardžić, politički analitičari Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović, pisci Momo Kapor, Brana Crnčević, režiser Emir Kusturica, nekadašnji fudbalski as Dušan Savić, bivši urednik Politike Ljiljana Smajlović.

[simi5]

Olakšice akademcima za upis godine
Fakulteti precenili mogućnosti studenata
Autor: B. Stamenković | 03.10.2008. - 05:00
Fakulteti precenili mogućnosti studenata

Reforma visokog školstva u skladu sa bolonjskim procesom sve više odstupa od osnovnih kriterijuma koji su njime predviđeni. Vlada Srbije je juče usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, prema kome će studentima koji nisu dali sve ispite biti omogućen upis u narednu školsku godinu.

Ovim dopunama smanjuje se broj bodova za upis u narednu godinu, što je samo jedan deo zaobilaženja pravila koja se propisuju reformom. Tako će akademcima ove godine biti potrebna 42 boda za upis, a tek školske 2010/2011. studenti će morati da ostvare najmanje 60 bodova.
Čini se da su i profesori i studenti u celoj priči bili zbunjeni i neobavešteni celim ovim procesom, a nadležni kažu da nemaju mehanizme da fakultete primoraju da izvrše reformu.
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete prof. dr Radivoje Mitrović kaže da se smanjivanjem broja bodova za upis definitivno odstupa od principa Bolonjske deklaracije.
- To samo govori da su neki fakulteti loše izvagali ono što student može da savlada u toku godine. Da li je dobro što smo morali da pribegnemo smanjenju bodova? Ne, nije, bolje bi bilo da nismo ovo morali da radimo. Međutim, očigledno je da ništa nije urađeno od prošle godine da se situacija promeni i da se nastavni programi preispitaju - kaže Mitrović.
On ipak dodaje da je u pitanju samo kratkoročna mera, koju bi i studenti i profesori trebalo da iskoriste kako bi se reforma unapredila, ali i ističe kako država ne može da uradi mnogo kako bi naterala fakultete na promene.
- Fakulteti moraju sami da shvate da moraju nešto da urade, jer je ovo 21. vek, a mere države su da inovira postojeći zakon i podzakonske akte, da uvede nove standarde koji bi bili komplementarni sa svetskim - objašnjava Mitrović.
Bivši ministar prosvete Gašo Knežević objašnjava za „Blic“ da je pitanje Bolonjske deklaracije kod nas problem koji iziskuje promenu svesti i kod nastavnika i kod studenata.
- Primena bolonjskog procesa predstavlja i povećanje primene znanja i to bi trebalo svi da znaju. Mnogi profesori štite status kvo, a studenti nisu svesni da je Bolonja njihova šansa za boljitak, te da se ona sprovodi za njihovo dobro. Međutim, mi nemamo pravog borca za sprovođenje ove deklaracije, nemamo pravog pobornika kod nas - ističe Knežević.
Na pitanje da li bi izlaz iz ovog ćorsokaka u koji je zapala reforma domaćeg visokog obrazovanja bilo moguće izaći putem obuke samih profesora kako da reformu sprovode, Gašo Knežević kaže:
- Mislim da obuka tu ne pomaže mnogo. U suštini, svi oni znaju kako se sprovodi reforma, ali je problem u opuštenosti ljudi. A podsetio bih da ideja o „učenju tokom celog života“ (Long Life Learning) važi i za njih.
Komentarišući novu odluku o dopunama zakona o visokom obrazovanju po kojoj će studentima biti omogućeno da upišu godinu sa manjim brojem bodova nego što je prethodno bilo predviđeno, Knežević kaže kako je to rešenje samo na kraći rok, a da na duge staze ipak može da se odrazi negativno.
- Reforma će se u svakom slučaju odvijati, s tim što će se malo deformisati u primeni. Ja se oslanjam i uzdam u novije i mlađe generacije profesora koji su osposobljeni više nego njihove starije kolege, tako da mislim da će oni pozitivno uticati na sprovođenje ovog procesa - završava Knežević.
Međutim, ima i onih koji se slažu sa odlukom da se u zakon o visokom obrazovanju ubace prelazne odredbe. Prof. dr Milorad Milovančević, prodekan za nastavu na Mašinskom fakultetu, objašnjava da ovom odlukom Bolonjska deklaracija nije propala.
- Potreban nam je prelazni period jer smo se prethodnih godina malo zaleteli i krenuli smo preterano poletno. Ali treba biti realan, studije su teške i zato moramo da budemo strpljivi - kaže Milovančević.

Bodovi vrede isto u svim državama
Srbija je Bolonjsku deklaraciju potpisala 2003. godine i time se obavezala da će prilagoditi sistem visokog obrazovanja evropskim standardima. Ovim procesom se uvodi bodovni ECTS sistem, koji vredi isto u svim državama potpisnicam.

Rektor zadovoljan zbog izmene zakona
Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević juče je u izjavi Tanjugu izrazio zadovoljstvo što je Vlada usvojila Predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. On je rekao da je preostalo da Skupština na vanrednoj sednici, koja se očekuje tokom sledeće sedmice, usvoji taj predlog. „Upis traje do 30. oktobra, moramo brzo da radimo da bi studenti mogli da konkurišu za domove, stipendije i hranarine”, poručio je Kovačević.

Blic

[simi5]

Skoro četiri odsto stanovništva u Srbiji čine izbeglice
Autor: Beta | 03.10.2008. - 15:48

U Srbiji trenutno živi više od 300.000 izbeglica i interno raseljenih, što je 3,94 odsto ukupnog stanovništva i ona je jedna od šest zemlja na svetu sa trajnim izbeglištvom.

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić rekao je danas na radnom sastanku Komesarijata za izbeglice da će Vlada ubrzati proces povratka i integracije tih ljudi, kao i primenu Sarajevske deklaracije.
"Srbija se opredelila da što pre ugradi evropske standarde i jako je važno da se prepozna teško stanje tih ljudi, kao i da se obezbedi povratak na njihova ognjišta", istakao je Krkobabić.
Prema njegovim rečima, to je strateški zadatak i država će učiniti sve da vrati deo izbeglica čije su kuće u Srbiji, kao i da dobiju i više nego što su imali.
Potpredsednik Vlade je kritikovao ponašanje vlasti u Hrvatskoj po pitanju srpskih povratnika i istakao da treba vraćati mlade ljude umesto starih.
Komesar za izbeglice Vladimir Cucić je naveo da je u Srbiji od 1992. godine zbrinuto 818.000 ljudi od kojih 538.000 izbeglica, interno raseljneih 210.000 i 70.000 ugroženih osoba.
On je dodao da je više od 200.000 zatražilo i dobilo državlajnstvo i lična dokumenta Srbije, kao i da oko 6.200 ljudi i dalje boravi u 75 kolektivnih centara.
"Na zbrinjavanje više od 900 ljudi koji su u ustanovama socijalne zaštite troši se oko 22 odsto budžeta Komesarijata", naveo je on.
Blic

Posebno treba podvući 200.000 izbeglica koji su promenili status ne tako što su se vratili nego tako što su dobili državljanstvo, štio znači da je stvarno 500 000 izbeglica u Srbiji.