Dešavanja u Srbiji

[pesak]

ZABRANA

I nacrt novog zakona, kao i dosadašnji, predviđa brisanje iz registra udruženja čija delatnost je uperena protiv države i njenog ustavnog poretka. Da li to može da podrazumeva i sliku Srbije bez Kosova i Metohije sa korice izveštaja Helsinškog odbora? Prema budućem zakonu, o tome mora da se izjasni Ustavni sud Srbije, posle čega ministar za ljudska i manjinska prava potpisuje rešenje o brisanju iz registra.


vrlo zanimljivo. sad smo mi svi somovi . budale i kreteni.

ps. sto se tice Novosti, to je takva novina, da im ne bih verovala ni vremensku prognozu...

ljudi, nemate poojma u kojoj meri se laze u Srbiji. Srbija je zemlja lazi i ratne propagande , evo vec 20 godina .. i to se izglkeda nastavlja.
da se ubijes.

[simi5]

ZABRANA

I nacrt novog zakona, kao i dosadašnji, predviđa brisanje iz registra udruženja čija delatnost je uperena protiv države i njenog ustavnog poretka. Da li to može da podrazumeva i sliku Srbije bez Kosova i Metohije sa korice izveštaja Helsinškog odbora? Prema budućem zakonu, o tome mora da se izjasni Ustavni sud Srbije, posle čega ministar za ljudska i manjinska prava potpisuje rešenje o brisanju iz registra.


vrlo zanimljivo. sad smo mi svi somovi . budale i kreteni.

ps. sto se tice Novosti, to je takva novina, da im ne bih verovala ni vremensku prognozu...

ljudi, nemate poojma u kojoj meri se laze u Srbiji. Srbija je zemlja lazi i ratne propagande , evo vec 20 godina .. i to se izglkeda nastavlja.
da se ubijes.

Vaš istinoljubivi izveštač iz Srbije...

[pesak]

sta li je ovde smesno.. meni je zalosno ..da osoba koja ipak ima neke godine, nema pojma sta se ustvari desava u srbiji..ali, sta ces..nije jedina. da je jedina, bilo bi nam mnogo lakse.
ako ti mozes uopste da citas novosti, a jos da navodis nesto sto tamo pise...sta da ti kazem. isprali su ti mozak. nazalost.

[pesak]

koliko treba biti nemoralan, pa piti sampanjac kad je donesena odluka da je srbija odgovorna sto nije sprecila genocid u bosni.

najveci problem u srbiji je problem vrednosti.

nacionalizam je toliko fatalno losa stvar.

boze, 3 nenormalna coveka, nasuprot jednoj normalnoj- sonji biserko.
s jedne strane- olja matije beckovic, ljiljana smajlovic i neki istoricar.

opet insistiraju onako udbaski , KO je napisao izvestaj helsinskog komiteta.mesto da se zainteresuju STA to pise u izvestaju i ima liu tome istine. ne bitno je KO je to napisao. valjda da bi sluzbe bezbednosti pojacake pritisak na tog nekog odredjenog "neprijatelja", "teroristu", "izdajnika".
tako je i na forumima u srbiji. strasno je bitno ko je ko od forumasa. nije bitno STA taj prica, nego KO je...iako je identitet forumasa kao tajan.
to i ovde rade pojedini, moguce saradnici ovih prvih. ko zna.

[pesak]

kurir spada medju novine kao sto su press, novosti, pravda i td i td..
/udbasi i ratni zlocinci u srbiji, naravno imaju najvise para , pa im je lako da imaju i sve novine..
to su novine iz kojih se obavestava simi5.

Haški tribunal

Objavljeno: Čet, 25. 09. 2008. 18:59

ISTRAGA O TEKSTOVIMA KURIRA

Prema nalogu pretresnog veća sudije Žan-Kloda Antonetija, istragom bi trebalo utvrditi ko je i na osnovu kojih saznanja napisao tekstove pod naslovima „Sklonite Šešelja iz Srbije!” i „Svi na sud!”, koje je Kurir objavio 27. i 28. juna ove godine. Beta
Haški tribunal naložio je u četvrtak vlastima Srbije da sprovedu istragu o pisanju beogradskog dnevnika Kurir u vezi sa postupkom koji se u Hagu vodi protiv lidera Srpske radikalne stranke, Vojislava Šešelja.
Prema nalogu pretresnog veća sudije Žan-Kloda Antonetija (Jean-Claude Antonetti), istragom bi trebalo utvrditi ko je i na osnovu kojih saznanja napisao tekstove pod naslovima „Sklonite Šešelja iz Srbije!” i „Svi na sud!”, koje je Kurir objavio 27. i 28. juna ove godine.

Šešelj je izvode iz tih tekstova citirao u zahtevu da postupak protiv njega bude obustavljen, kao dokaz da je 2003. tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte optužnicu protiv njega podigla na zahtev premijera Srbije Zorana Đinđića. U nalogu Tribunala navodi se da se narečeni tekstovi zasnivaju na transkriptima navodnih tajnih razgovora premijera Đinđića sa Del Ponteovom i sudijom Ričardom Mejom, 14. avgusta 2000. u Luganu.

Sudsko veće posebno se iz prvog teksta zainteresovalo za navodne reči Del Ponteove upućene Đinđiću, na koje se i Šešelj pozvao u zahtevu za obustavu postupka: „Ukoliko radikali remete političku situaciju, neka Šešelj bude na udaru, a vaši pravnici neka usmere optužnicu u željenom pravcu”.

Takođe, sudije u nalogu citiraju da je, prema Kuriru, Đinđić na to, navodno, rekao da „Šešelj mora biti u Tribunalu”, na šta je tužiteljka, navodno, uzvratila: „Kod Šešelja će biti problem zašto ga optužiti jer nije bio u vlasti kada su se vodili ratovi i ne može se okriviti za komandnu odgovornost”.

Iz drugog teksta, koji je Kurir naslovio „Svi na sud!”, pažnju sudskog veća privukao je navodni citat sudije Meja, koji se, navodno, pridružio diskusiji Del Ponteove i Đinđića, rekavši srpskom premijeru: „Proučio sam delovanje Šešelja i mislim da se radi o čoveku koji je preko glave preturio mnoga robijanja i koji važi za veoma dobrog poznavaoca prava”.

Sudija Mej predsedavao je suđenju bivšem predsedniku Srbije i SRJ, Slobodanu Miloševiću, do početka 2004, kada je zbog bolesti napustio Tribunal. Ubrzo je preminuo. Uzimajući u obzir da se u Kurirovim tekstovima citiraju navodne reči osoba koje su „blisko povezane sa Tribunalom uopšte i sa slučajem Šešelj”, veće sudije Antonetija ocenilo je da u interesu pravde i integriteta Tribunala valja utvrditi okolnosti pod kojim su tekstovi nastali.

Tribunal je stoga naložio vlastima Srbije i veću za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu da sprovedu istragu i utvrde, između ostalog, „identitet autora i, u slučaju da oni nisu bili prisutni na sastancima pomenutim u tekstovima, kako su oni došli do navedenih informacija”.

Sudsko veće zahteva i da se otkriju sve informacije, snimci ili drugi elementi za utvrđivanje izvora tvrdnji iz tekstova, te autentičnosti i istinitosti navodnih transkripata koje je Kurir objavio. U nalogu se navodi i da Tribunal izveštaj vlasti Srbije o sprovedenoj istrazi očekuje u roku od dva meseca.


http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17244

[pesak]

Zabranjeno predavanje
Latinke Perović
Objavljeno: Pon, 29. 09. 2008. 13:34

POMIRENJE SRBA I HRVATA I SRBA I ALBANACA
Nepodobna: Latinka Perović
PHOTO: STANISLAV MILOJKOVIĆ

Neodržano predavanje, po pozivu, na Biskupskoj konferenciji u Beogradu 26. septembra 2008. godine. Pre nego što je iko u bilo kojoj formi bio upoznat sa sadržajem predavanja, vrh Srpske pravoslavne crkve, uz razumevanje predstavnika države, saopštio je organima Biskupske konferencije da je predavač, zbog svojih „antisrpskih stavova“, neprihvatljivPiše: Latinka Perović
Zahvaljujem na pozivu da pred ovako visokim auditorijem govorim o pomirenju Srba i Hrvata i Srba i Albanaca. Ali priznajem: u ovom trenutku je od osećanja časti mnogo jače moje osećanje odgovornosti.

Vi biste, gospodo, večeras o dva vida, o dve krajnje tačke, jednoga u suštini istoga pitanja, koje ima istoriju dugu dva veka, mogli čuti predavanje bitno različito od ovoga koje ću ja održati, i molim vas da to imate u vidu. Zato i želim da vas, pre svega, obavestim o činiocima koji su odredili stanovište koje ću zastupati u predavanju.

Prvo, ja se bavim istorijom Jugoslavije. Predmet moje doktorske disertacije bili su nacionalni odnosi u prvoj Jugoslaviji. Tačnije, borbe oko karaktera ove nacionalno, kulturno, verski i jezički pluralne države. Kakvo treba da bude njeno uređenje: centralističko, koje bi sve ove razlike amalgamisalo, ili federalističko, u kome bi se, uz zajednički državni interes, pomenute razlike očuvale.

Drugo, ja sam jedan od odgovornih učesnika u političkom razdoblju druge Jugoslavije u kojoj je, za jedne suštinski, a za druge formalno, bilo i dalje otvoreno ovo isto pitanje, pitanje njenog karaktera. Bila sam privržena onoj orijentaciji u srpskoj političkoj misli čiji su pripadnici Jugoslaviju razumevali kao složenu državu i bili zdušno opredeljeni za njeno federalno ili konfederalno uređenje. To znači: za najšira prava i odgovornosti republika koje su sve, sem Slovenije, i same bile višenacionalne, i njihov konsenzus o funkcijama savezne države. Dugoročno, taj put je isključivao majorizaciju, vojnu silu i ličnu vlast kao činioce integracije. Drugim rečima, vodio je slobodi i demokratiji.

Treće, ja sam posvećena proučavanju istorije Srbije druge polovine XIX veka kada se, naročito posle sticanja državne nezavisnosti 1878. godine, profilišu dve orijentacije koje će odrediti potonju istoriju Srbije: svesrpska država i razvoj realne srpske države po ugledu na zapadne države, uz kulturne i političke veze sa Srbima u Austrougarskoj i u Osmanskoj imperiji. Ali, ratovi u poslednjoj deceniji XX veka i zločini koji su u njima počinjeni nisu me ostavili u kuli od slonovače. Moj odnos prema ratovima proizlazi iz mog razumevanja Jugoslavije kao države južnoslovenskih naroda i velikog dela neslovenskog albanskog naroda. Ratovi imaju hronologiju i istoriju, i svako njihovo prenebregavanje, svaki pokušaj uspostavljanja ravnoteže, zarobljava naš um i sprečava nas da postupamo zrelo, to jest – odgovorno.

Ja odlazim u bivše jugoslovenske republike, sada nezavisne i međunarodno priznate države, kao i na Kosovo. Početkom leta ove godine, u okviru multidisciplinarnog tima jedne nevladine organizacije, bila sam u srpskim enklavama na Kosovu. Naravno, sretali smo i Albance i razgovarali sa njima. U takvim situacijama istoričar shvati koliko mu je neophodna empirija o procesima čiji je on savremenik. Koliko, bez te empirije, rizikuje da postane zarobljenik političkih stereotipa i, na štetu vlastitog naroda, i sam dođe u sukob sa realnošću.


Neodržano predavanje: Latinka Perović
PHOTO: STANISLAV MILOJKOVIĆ


Dakle, sve ovo iskustvo sticano godinama i na različite načine ugrađeno je u moj pristup pomirenju Srba i Hrvata i Srba i Albanaca. Međutim, ja sam sigurna da biste, i uz isti pristup, mogli čuti različite ideje o tome kako doći do pomirenja. Tako bi, uverena sam, ekonomista insistirao na jačanju ekonomskih veza jer one mobilišu ljude na etnički neutralnom kapitalu. Uostalom, Srbi, Hrvati i Albanci su međusobno trgovali i u vreme najžešćih međusobnih oružanih sukoba. Sociolog i demograf bi govorili o istim karakteristikama koje je u sva tri naroda utisnuo rat: najobrazovaniji i Srbi, i Hrvati, i Albanci tražili su mesto pod suncem izvan svojih nacionalnih zajednica. Psiholog i psihijatar, podjednako svesni da su traume velike i frustracije duboke, upozoravali bi na potrebu duge i bolne rehabilitacije, koja zahteva i promenu mišljenja. Diplomata bi govorio da konflikte koji su sastavni deo života naroda treba rešavati mirnim putem, a ne nasiljem. Sveštenik bi, pretpostavljam, pomagao unesrećenima da kroz utehu oproste, a krivcima da se kroz pročišćenje pokaju. I tako bi se sa različitom profesionalnom interpretacijom jedne iste potrebe, potrebe pomirenja, moglo nastaviti u nedogled. Hoću da kažem, da i pomirenje Srba i Hrvata i Srba i Albanaca ima više nivoa, i da za sve nas ima puno posla. Ja sam istoričar i kakav je tu moj posao?

Najradije bih poslušala savet francuskog istoričara Lisjena Fevra: „Da biste se bavili istorijom, odlučno okrenite leđa prošlosti i počnite da živite“, jer „nauka se ne pravi u kuli od slonovače, već od samog života. Prave je živi ljudi uronjeni u sadašnjicu“. Ali, ja sam srpski istoričar. Ako biste me kao takvu pitali šta smatram glavnim karakteristikama istorije Srbije u moderno doba, ja bih, bez dvoumljenja, odgovorila: mnogo ratova i mnogo ustava. Mogu li ja, onda, da se ne pitam: zašto je srpski narod prolio toliko mnogo krvi i toliko mnogo mastila? U neprestanom nastojanju da razumem te karakteristike sadržan je moj deo posla. Smatram ga vrlo važnim jer su u razumevanju prošlosti, po mom mišljenju, sadržane bitne pretpostavke za pomirenje. One tek povezuju i čine smislenim sve one različite ideje o pomirenju o kojima sam govorila. To razumevanje je utoliko važnije što u našem narodu postoji i usmena istorija zasnovana na predanju i dograđivana maštom dok su istorijskoj nauci imanentni skepsa i kritičnost.

Srbija je od 1876. do 1991. godine, dakle za 114 godina, vodila osam ratova. U proseku na svakih 14 godina – jedan rat. Najduže razdoblje mira poklapa se sa trajanjem druge Jugoslavije: od 1945. do 1991. godine. Posle srpsko-turskog rata 1877/78. godine Srbija je doživela teritorijalno proširenje i postala nezavisna država. Posle Prvog balkanskog rata 1912. godine takođe se uvećala za teritoriju današnjeg Kosova i današnje Makedonije. Pobede Srbije izazvale su entuzijazam kod drugih južnoslovenskih naroda, ali i njihove rezerve, kao i rezerve u srbijanskom društvu, zbog režima koji je uspostavila u novim krajevima, označivši time početak napetosti u albansko-srpskim odnosima koji će, otvoreno ili latentno, trajati kroz čitav XX vek (pobune Albanaca koje su krvavo ugušene, neuspele kolonizacije u prvoj Jugoslaviji, svrstavanje Albanaca na stranu Italije u Drugom svetskom ratu, vojna uprava posle Drugog svetskog rata, status nacionalne manjine Albanaca koji su bili brojniji od tri naroda u Jugoslaviji – Slovenaca, Crnogoraca i Makedonaca, status pokrajine i pokušaj integracije Albanaca u jugoslovensku državu, ukidanje pokrajine i teror režima Slobodana Miloševića). Na kraju Prvog svetskog rata, stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, srpski narod se, prvi put u svojoj istoriji u moderno doba, našao u jednoj državi. Sukobi oko karaktera ove države doveli su na novu ravan srpsko-hrvatske odnose koji su u XX veku prošli kroz više faza (ubistvo hrvatskih političkih prvaka u Narodnoj skupštini u Beogradu, genocid nad Srbima za vreme NDH, rat protiv Republike Hrvatske devedesetih godina i egzodus Srba).

Uz česte ratove – i česte promene ustava u svakom državnom okviru u kome je Srbija bila u XIX i XX veku. Ustav od 1869. bio je prvi nacionalni ustav. Od 1877. do 1912. godine Srbija je imala 12 ustavnih zakona od kojih neke nikada nije primenila. U poslednjoj deceniji XIX veka Srbija je patila od permanentne ustavne krize. Ustavi su se tako često ukidali, vraćali i menjali da je književni istoričar i kritičar Jovan Skerlić govorio da su se „ustavi gotovo jeli“. Posle dinastičkog prevrata 1903. godine, Srbija je postala ustavna monarhija, uz odlučujući uticaj vojske. Uoči balkanskih ratova, oficiri su stvorili tajnu organizaciju „Ujedinjenje ili smrt“ čiji je cilj bio stvaranje Velike Srbije. Crna ruka, ime po kojoj je ova organizacija poznatija, impliciralo je teror.

Borbe oko ustava u prvoj Jugoslaviji reflektovale su različite koncepcije o njenom uređenju kao centralizovane i decentralizovane države. Odnosno, različite interese u njoj, pre svega Srba i Hrvata. Ustav od 1921. postao je „jabuka razdora“ jer je donet prostom a ne dvotrećinskom većinom, kako su se politički predstavnici Srba i Hrvata dogovorili na Krfu (20. juli 1917). Ovaj ustav ukinut je 1929. uspostavljanjem kraljeve diktature, da bi 1931. bio donet Oktroisani ustav. Do konfederalnog Sporazuma Srba i Hrvata došlo je 1939. godine. Samo dve nedelje pre početka rata, ali dovoljno da se shvati da Srbija nije prihvatala Sporazum. Glavni otpor došao je iz elite koja je bila koncentrisana u Srpskom kulturnom klubu. Predsednik SKK Slobodan Jovanović rekao je glavnom pregovaraču Mihailu Konstantinoviću: „Bolje da si se sporazumeo sa Nemcima nego sa Hrvatima“.




Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. Kraljevina Jugoslavija, bila je suverena država, ali ne i konsenzualna država. Godine 1941. ona se raspala i njeni delovi našli su se u raznim okupacionim režimima. Pokazalo se koliko je bio u pravu engleski diplomata Nevil Henderson kada je 1933. godine rekao: „lakše je reći Jugoslavija, nego je napraviti“. To je potvrdilo i iskustvo druge Jugoslavije koja je reinkarnirana u Drugom svetskom ratu na federalnim osnovama. U potrazi za regulativnom formulom u višenacionalnoj državi, u stalnom balansiranju između centralizma i federalizma, i druga Jugoslavija je prolazila kroz česte ustavne promene: 1946, 1953, 1963. Ustav od 1963. godine bio je 19 puta popravljan. Preko ustavnih amandmana od 1971. i 1972, došlo se do Ustava od 1974, koji je imao konsenzualni karakter. Srbija se suprotstavljala donošenju Ustava od 1974, ali ga je formalno odbacila tek posle smrti Josipa Broza Tita. Inicijalna kapisla bio je Memorandum SANU. Po svom sadržaju i po karakteru svojih kreatora, ovaj dokument je uporediv sa platformom Srpskog kulturnog kluba 1939. godine. S tom razlikom, što je sa platforme SKK za vreme Drugog svetskog rata delovala Vlada u emigraciji i Ravnogorski pokret pod njenom komandom, a Memorandum je doveo do konsenzusa u Srbiji protiv konsenzualnog Ustava od 1974, i to na važnoj istorijskoj prekretnici na kojoj bi se Srbija našla, bez obzira na slom komunističkih režima u Istočnoj Evropi, nakon smrti Josipa Broza Tita.

Promenom vlastitog ustava, Srbija je poništila prava koja su, po Ustavu od 1974, imale dve pokrajine: Vojvodina i Kosovo. U sastavu Srbije i u isto vreme konstitutivni činilac jugoslovenske federacije, Kosovo, sa većinom albanskog stanovništva, našlo se pod posebnim režimom. To je, kao i 1912. i 1921. godine, izazvalo rezervu Slovenaca i Hrvata a zatim i drugih naroda, prema jugoslovenskoj državi čiji bi temelj bio srpski narod. „Jako srpstvo – jaka Jugoslavija“, kako je 1939. godine formulisao Slobodan Jovanović, predsednik Srpskog kulturnog kluba.

U percepciji Jugoslavije kao, u suštini, federacije sovjetskog tipa, sa administrativnim i kulturnim pravima republika, Srbija je neprestano bila na jednoj strani, sve ostale republike – na drugoj. Ta se činjenica ne može prenebregnuti ni kada se govori o karakteru ratova u Jugoslaviji u poslednjoj deceniji XX veka. Jer, ovi ratovi imaju svoju hronologiju i svoju istoriju, a snage u sukobu se i kvantitativno razlikuju.

Zbog čega o ovome govorim? Zato što je interpretacija neposredne prošlosti neodvojiva od interpretacije novovekovne istorije Srbije. Istoričar mora da konstatuje činjenicu da Srbija u toku dva veka nije uspela da institucionalizuje državni okvir. Da li su česti ratovi i česte promene ustava razlog što to nije učinila ili i nesvesni izgovor da to ne učini? A, onda, zašto da ne učini? U traženju racionalnih odgovora na ova pitanja sadržane su, po mome mišljenju, glavne pretpostavke pomirenja.

Moramo poći od činjenice da nijedna od realnih država u kojoj je srpski narod živeo u moderno doba – od Kneževne Srbije (1833) do Državne zajednice Srbija i Crna Gora, čija je egzistencija okončana referendumom u Crnoj Gori u maju 2006. godine, nije zadovoljavala težnje srpske


--------------------------------------------------------------------------------
Istoričar mora da konstatuje činjenicu da Srbija u toku dva veka nije uspela da institucionalizuje državni okvir. Da li su česti ratovi i česte promene ustava razlog što to nije učinila ili i nesvesni izgovor da to ne učini? A, onda, zašto da ne učini? U traženju racionalnih odgovora na ova pitanja sadržane su, po mome mišljenju, glavne pretpostavke pomirenja
--------------------------------------------------------------------------------

političke, verske i vojne elite. Zaokruženje etničke države, podrazumevalo je teritorijalnu ekspanziju, odnosno ratove. Ono je, pak, inkopatibilno sa razvojem svake realne države u dubinu. Moderna država ili, u suštini, obnova srednjovekovne države nerazrešena je kontroverza u istoriji Srbije modernog doba. Srbija je donosila ustave po ugledu na moderne evropske ustave. Ali, paralelno sa tim ustavima, postojao je uvek nepisani ustav zasnovan na običajnom pravu. Snaga nepisanog ustava veća je od svakog pisanog ustava. Kao što je pored istorijske nauke, po definiciji skeptične i kritične, mentalno bila snažnija usmena istorija: ona je u podlozi nacionalne ideologije koja, za razliku od nauke, ne traži odgovore već ih unapred zna.


Svaka ideologija ima fiksiran cilj koji podrazumeva totalno mišljenje koje ne razlikuje običajno pravo od zakona, kao ni predanje od nauke. U isto vreme, država svih Srba kao cilj nacionalne ideologije, ne mari ne samo za interese drugih naroda, nego ni za realne interese srpskog naroda. Zato i smatram da efekat svih onih različitih koraka na putu pomirenja o kojima sam na početku govorila zavisi od mentalnog napora da se misli izvan ideoloških matrica.

Jer, mogu, na primer, Srbija i Hrvatska imati dobre diplomatske odnose, razvijenu ekonomsku saradnju, veliku trgovinsku razmenu, ali ako preovladaju ciljevi nacionalne ideologije – mogu uvek zaratiti. To isto važi i za odnose Srba i Albanaca. Kosovski mit je deo istorijske svesti, ali njegova politička funkcionalizacija, koja istorijskom sećanju dodaje Kosovo kao oblast „u koju jednog dana treba da se vrati“ vodila je i vodi u sukobe. Ima li, dakle, izgleda za pomirenje?

Ti izgledi se danas naziru u zajedničkoj perspektivi naroda Balkana. Svi su oni postigli konsenzus o prihvatanju evropske perspektive i kao svoje nacionalne perspektive. Posle dramatičnih dvadeset godina (četiri izgubljena rata, sankcije, bombardovanje) tokom kojih se Srbija po svim parametrima našla na začelju evropskih zemalja (zaostajenje u novim tehnologijama za 30 kalendarskih godina, polovina nepismenog stanovništva, starost stanovništva, stopa smrtnosti, odliv mladih i obrazovanih) – njeni građani su na poslednjim izborima pokazali da su manje od političkih i intelektualnih elita zarobljenici ideoloških matrica. I dok elite još uvek prave državu svih Srba, sa pretenzijom da ona, uz jaku vojsku, postane lider u jugoistočnoj Evropi, građani teže državi u kojoj će njihovo dostojanstvo biti temelj nacionalnog dostojanstva. To otvara Srbiju prema istim težnjama koje, uz sve podeljenosti, postoje i kod Hrvata i kod Albanaca, kod svih balkanskih naroda. Uz sve teškoće, koje ima i sama sa sobom, Evropa ide u susret tim težnjama. Integracije su duh vremena, kako je govorio ubijeni srpski premijer Zoran Đinđić. Ako bi u Srbiji preovladale snage čiji je modus vivendi istrajavanje na sukobima, ona bi postala enklava u Evropi, nesposobna za pomirenje ne samo sa drugima, nego i sa vlastitom istorijom.

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17341


ovo je srpska demokratija...

[pesak]

Unapređenje: Kadijević postao ruski državljanin

Objavljeno: Pon, 29. 09. 2008. 14:54 GENERAL MRTVE VOJSKE
Novi Rus: Tavarišč Kadijević
PHOTO: VICAN VICANOVIĆ

Veljko Kadijević, poslednji ministar odbrane SFRJ postao je, milošću Ruske federacione imigracione službe, odnosno šefa države Dimitrija Medvedeva, državljanin Rusije, čime je neutralizovana hrvatska tjeralica za čovekom koji je u toj državi optužen za ratne zločine protiv civilnog stanovništvaPiše: Bojan Tončić
Vukovarska operacija, preciznije: sumanuto uništavanje ljudskih života i grada koje je imalo biti egzemplarno, anticivilizacijski nasrtaji na Dubrovnik i brojne druge toponime zločina ništa ne znače modernom Buenos Ajresu na obalama Moskve koji štiti kreatore i izvršioce najstrašnijih zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata. U Rusiji je nedvosmisleno na delu strategijski osmišljeno zatiranje tragova zveri koje su umakle pacovskim V.I.P. kanalima, u prevodu samoljetom sa beogradskog aerodroma, zaštićeni novostečenim ugledom Vojislava Koštunice i dilom vojnih obaveštajnih službi. Evo najnovijeg primera.


Moskva suzama žrtava ne veruje: Kadijević u civilu
PHOTO: VICAN VICANOVIĆ


Veljko Kadijević, poslednji ministar odbrane Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (od 1988. do 1992) postao je, milošću Ruske federacione imigracione službe, odnosno šefa države Dimitrija Medvedeva, državljanin Rusije, čime je neutralizovana hrvatska tjeralica za čovekom koji je u toj državi optužen za ratne zločine protiv civilnog stanovništva. Protiv njega su podignute optužnice u Županijskim sudovima u Bjelovaru, Vukovaru i Osijeku, ali ruski ustav zabranjuje izručenje državljana ove zemlje. Izbeglica od 2005, Kadijević je morao da čeka tri godine na državljanstvo, a zahtev Hrvatske da bude izručen i da mu bude suđeno za zločine odbijen je, jer je ruska država procenila da nema dovoljno argumenata za to. Kadijević se u Rusiji obreo 2001. kada je pozvan u Haški tribunal za svedoka.

Rusija je po ko zna koji put potvrdila svoju pripadnost antiljudskom komplotu državnih tvorevina koje se rugaju civilizacijskim normama i međunarodnom pravu, a njeni su se demokratski izabrani kagebeovci žestoko delegitimisali. Ne i u Srbiji koja poklanja nevinost i gasovod i usput abolira. Gradovi pobratimi Moskva, Buenos Ajres, Montevideo, San Fernando (Ajhman), štagod, suzama veruju, ali ne suzama žrtava, nego sitnim nedaćama krvnika. Na slobodi su Mira Marković, organizatorka zajedničkog zločinačkog poduhvata čije se suze slivaju sa stranica tiskovina opskurne provenijencije, sin njen nevin je - smatra u ime osramoćenog naroda požarevačko pravosuđe, a njegov je stric, bivši ambasador, tek ugledni biznismen koji gleda svoja posla. Strašnija od ruskog azila je činjenica da se niko za koga se osnovano sumnja da je u Moskvi - ne potražuje. Ne samo formalno, već i suštinski, kao da nikom nije važno što se u Rusiji kriju različite vrste ratnih zločinaca.

U vreme raspada bivše Jugoslavije Veljko Kadijević je bio ministar vojni sa originalnim idejama. Predlagao je državni udar: "Kadijević mi je predlagao da vojska pohapsi rukovodstva Hrvatske i Slovenije, a da ja kao legalno izabrani premijer SFRJ postanem i predsednik države. Upitao sam ga gde je tu Milošević i njegova ekipa, a on mi je odgovorio da se samo Milošević bori za Jugoslaviju", reći će 2004. Ante Marković, poslednji predsednik Saveznog izvršnog veća SFRJ.

Na Miloševićevo pitanje zbog čega hapšenja nije bilo, svedok je odgovorio da iza takvog plana nije niko hteo politički da stane. "Mogao sam, ja ali nisam hteo. Nisam hteo da budem oružje u vašim rukama, da vi preko mene postanete predsednik države", objasnio je Ante Marković u Hagu.


Rusija je azil za ratne zločince
PHOTO: VICAN VICANOVIĆ


Dan nakon što su tenkovi 9. marta 1991. oskrnavili beogradske ulice, predlagao je da svi okupljeni na Ušću, mitingaši iz Kozaračkog kola koji su nosili parole “Uhapsite Vuka!”, “Za slobodu i demokratiju!” pođu da se obračunaju sa studentima koji su demonstrirali na Terazijama. U više navrata je, u intervjuu jednoj ovdašnjoj televiziji, ponovio da je bio siguran da bi se ovi sa Terazija povukli da su oni sa Ušća krenuli. Nije badava Dušan Matković, uz sasluženje Petra Škundrića, današnjeg ministra energetike, te akademika Mihajla Markovića, Živorada Igića i Radomana Božovića poručio da su studenti na Terazijama huligani i pozvao prisutne da krenu sa Ušća i obračunaju se sa njima. To mu dođe kao neka dobro poznata sprega Armije sa narodom. Zapovednik srodne zločinima ovenčane formacije Pavle rekao je, pak, na Terazijama: “Draga deco svetoga Save, želje vaše i nastojanja Crkva pravoslavna blagosilja. Sa vama sam da se ne desi nešto neuputno”.

Nije se desilo tada, nešto kasnije jeste. Mnogo toga što je generala mrtve vojske, ponižene, poražene, razvaljene, Veljka Kadijevića, smestilo u istoriju.

Strategijsku genijalnost pokazao je, bezglavo braneći Ustav i državu, odstupajući iz Slovenije, ne bez žrtava, rušeći po Hrvatskoj sve što je malter spajao, pružajući nedvosmislenu podršku Slobodanu Miloševiću, mobilišući sve što je u Srbiji i Crnoj Gori hodalo, dajući tada nepobedivu podršku svim balvanoidnim i sličnim državotvornim revolucijama.

Ne sme u Hrvatsku čije državljanstvo ima (rođen 1925. u Glavinji Donjoj kod Imotskog), ali može u Srbiju. Zašto ne i da predstavi možda još jednu u nizu svojih kupusara; prve dve zbirke peesovskog (za mlađe: Pravilo službe u Jugoslovenskoj narodnoj armiji) poimanja države znakovitih naslova "Moje viđenje raspada: “Vojska bez države" (Beograd 1993) i "Kontraudar" (Moskva 2007).

Vuk Drašković rekao je da je Kadijević jedan od komunističkih generala koji su razbili Jugoslaviju, a Stjepan Mesić da je glupost svakom dozvoljena, pa i Kadijeviću. Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine rekao je da general “nije predmet interesovanja” Tužilaštva.

Današnja Srbija može samo da mu poruči: ”Čestitamo, tavarišč, dobrodošli!”.


http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=17352

[simi5]

Ugovorom sa „Fijatom“ novi „fića“ kreće iz Srbije u svet
„Zastava“ od gubitnika do evropskog izvoznika
Autor: Nebojša Radišić, Dragica Veljković | Foto:N. Raus | 29.09.2008. - 20:00
„Zastava“ od gubitnika do evropskog izvoznika

U palati „Srbija“ je potpisan ugovor o zajedničkom ulaganju naše države i italijanskog automobilskog giganta „Fijat“ koji će u kragujevačkoj „Zastavi“ uposliti 4.750 radnika i, preko zajedničkog preduzeća koje će narednih dana biti osnovano, omogućiti proizvodnju i izvoz putničkih vozila na balkansko i evropsko tržište u vrednosti od oko milijardu evra, što je šestina ukupnog godišnjeg srpskog izvoza. Na taj način, jedan od najvećih gubitaša, koji je poreske obveznike koštao oko 500 miliona evra, trebalo bi da u veoma kratkom roku postane profitabilna kompanija.

Novo zajedničko preduzeće zvaće se, kako „Blic“ nezvanično saznaje, „Fijat Srbija“. Ugovor predviđa da u tom mešovitom italijansko-srpskom preduzeću imamo 33 odsto vlasništva (Italijani preostalih 67 procenata, s tim što preuzimaju imovinu kragujevačkog gubitaša) i da u nekadašnji kragujevački gigant bude investirano nešto manje od milijardu evra, tako da bi se do kraja 2010. godine proizvodilo oko 200.000 vozila godišnje, potom dodatnih 100.000. Samo deset procenata ove proizvodnje namenjeno je domaćim kupcima. Početna investicija u proizvodnju potpuno novih „Fijatovih“ automobila je 700 miliona evra, od čega sa srpske strane stiže 200 miliona evra. Ugovor su potpisali Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade, i Serđo Markione, predsednik „Fijat grupe“, a ceremoniji su prisustvovali Boris Tadić, šef države, Franko Fratini, ministar spoljnih poslova Italije, Mirko Cvetković, srpski premijer, i nekoliko članova njegovog kabineta.
Nastavak teksta ▼

Osim toga, Dinkić i Markione su potpisali memorandum o razumevanju kao osnov za saradnju „Fijatovih“ ogranaka „Iveko“ i „Manjeti Mareli“ u oblasti proizvodnje autobusa, specijalnih vozila i automobilskih komponenti. Ovaj memorandum predviđa osnivanje dve kompanije u kojima bi Srbija imala 30, a „Fijat“ 70 odsto vlasničkog udela, a početna investicija u ove kompanije projektovana je na oko 240 miliona evra (Srbija od toga daje oko 60 miliona evra, uz oslobađanje od poreza i ulaganja u infrastrukturu). Memorandumom je projektovano da do kraja 2012. „Iveko“, koji je suvlasnik „Zastava kamiona“, u Srbiji proizvodi specijalna vozila i oko 2.200 autobusa godišnje, a „Manjeti Mareli“ komponente i delove (auto-plastika, vešanja, farovi, auspusi) za domaće i strano tržište. Obe fabrike nalaziće se u industrijskoj zoni Kragujevca i uposliće 2.350 radnika.
- Posledice ove investicije biće privlačenje drugih velikih ulagača, pozitivni efekti na spoljnotrgovinski bilans od neto 600 miliona evra pri izvozu od milijardu evra, kao i podsticanje privrednog i drugog razvoja ne samo u Kragujevcu ili regionu već u celoj zemlji - ocena je premijera Cvetkovića, koji ističe da će njegov kabinet „i dalje raditi na poboljšanju atraktivnosti privrednog ambijenta za strana ulaganja“.

Tadić: Velika obaveza za radnike
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da ugovor s „Fijatom“ predstavlja veliku šansu, ali i obavezu za radnike „Zastave“.
- Pozivam zaposlene u „Zastavi“ da prionu na posao jer će od njih zavisiti budućnost „Fijata“ u Srbiji. Posao Vlade Srbije je da daje šansu za nova zaposlenja i obezbeđuje što povoljniji privredni ambijent i ona će to nastaviti da radi - rekao je Tadić nakon protokolarnog potpisivanja ugovora.
Blic

Ipak su došli i Rusi sa gasom i Talijani sa Fijatom.

[simi5]

Evropska komisija namenila Srbiji 584 miliona evra pomoći
Autor: Beta | 29.09.2008. - 16:49

Evropska komisija odlučila je da izdvoji za Srbiju 584,4 miliona evra za podršku reformama i razvoju u periodu od 2008. do 2010. godine u okviru programa predpristupne pomoći, saopšteno je danas u Briselu.

Evropska komisija je danas usvojila plan za finansijsku pomoć zemljama zapadnog Balkana i Turske u okviru Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA) za period od 2008. do 2010. godine, u upunom iznosu od 4,471 milijardi evra.
Sredstva su namenjana zemljama sa statusom kandidata ili potencijalnim kandidatima, u cilju jačanja političkih i ekonomskih reformi i razvoja kako bi ostvarile svoju evropsku perspektivu, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
"Put prema EU sastoji se od reformi u cilju poboljšanja svakodnevnog života građana i ispunjavanju striktnih kriterijuma za pristupanje EU. Napredak na tom putu ne zahteva samo mnogo političke volje i istrajnosti, već i značajne finansijske napore", naveo je evropski komesar za proširenje Oli Ren.

U okviru plana pomoći za 2008-2010, Evropska komisija je namenila Kosovu 359,1 miliona evra, Crnoj Gori 99,9 miliona evra, Bosni i Hercegovini 269,9 miliona evra, Hrvatskoj 451,4 miliona evra, Makedoniji 244,3 miliona i Albaniji 245,1 milion. Najviše sredstva dodeljeno je Turskoj, ukupno 1,758 milijardi evra.

Blic

[pesak]

[quote="simi5
Ipak su došli i Rusi sa gasom i Talijani sa Fijatom.[/quote]

I KOSOVO I EVROPA>>>

[vee-jay]

Ipak su došli i Rusi sa gasom i Talijani sa Fijatom.

I KOSOVO I EVROPA>>>

Znaci Kosovo je rijesen slucaj.

[pesak]

Ipak su došli i Rusi sa gasom i Talijani sa Fijatom.

I KOSOVO I EVROPA>>>

Znaci Kosovo je rijesen slucaj.

moze i ovako

i republika srpska i evropa... to je prevod recenice simi5

[simi5]

Ipak su došli i Rusi sa gasom i Talijani sa Fijatom.

I KOSOVO I EVROPA>>>

Znaci Kosovo je rijesen slucaj.

Handelsblat: Na probnom glasanju većina za zahtev Srbije
Autor: Beta | 29.09.2008. - 15:07

Prema informacijama nemačkog privrednog dnevnika "Handelsblat", na probnom glasanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) 120 od 192 države podržalo je zahtev Srbije da Međunarodni sud u Hagu ispita pravnu zasnovanost proglašenja nezavisnosti Kosova.
Blic

[zavrzlama]

Prema informacijama nemačkog privrednog dnevnika "Handelsblat", na probnom glasanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) 120 od 192 države podržalo je zahtev Srbije da Međunarodni sud u Hagu ispita pravnu zasnovanost proglašenja nezavisnosti Kosova.
Blic

Cijela ujdurma oko zahtjeva Srbije da Medjunarodni Sud Pravde u Hagu ispita pravnu zasnovanost proglasenja nezavisnosti Kosova je pokusaj da se gubitak Kosova svali na Medjunarodnu zajednicu a zatasakaju i amnestiraju glavni krivci a to su horde zla koje su vrsile etnicko ciscenje Kosova od Alabaca ..Srbiji je trebalo Kosovo etnicki potpuno cisto od nesrba....danas to Kosovo ne treba Srbiji ...Kosovo je spasilo Srbiju od tuzbe BIH protiv Srbije...sad je zavrsna faza a to je "Kad nam uzimate Kosovo daj bre nek ispadne da ste ga uzeli silom a ne mi srbi izgubili nasom silom i genocidnom namjerom prema Albancima"

Da je Srbija htjela Kosovo sa Albancima danas bi to Kosovo bilo dio Srbije ...medjutim zeljeli su Kosovo bez albanaca zato danas nemaju nista

[vee-jay]

Tadić: Podela ako nema druge opcije

Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da postoji mogućnost podele Kosova, ali samo ako budu iscrpljene sve druge opcije u vezi sa statusom Kosova.

Tadić je rekao da podela Kosova kao opcija u ovom trenutku "nije na dnevnom redu", već da Beograd i dalje želi da traga za rešenjem u okviru koncepta najveće moguće samostalnosti Kosova u okviru Srbije.

"Spreman sam da razmišljam i o toj opciji, ako iscrpimo sve prethodne opcije, a ima ih dosta. Ima još mnogo mogućnosti da pronađemo rešenje unutar pojma suštinske autonomije. Ali, ako iscrpimo svaku mogućnost, onda možemo da pređemo na tu opciju", kazao je Tadić za RTS.

Predsednik Srbije je naveo da su u okviru procesa rešavanja pitanja statusa Kosova "sve inicijative legitimne", i da je sve bolje od situacije u kojoj je jedna strana izgubila sve.

Borba Srbije za očuvanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta će, prema Tadićevim rečima, biti dugotrajan proces, koji se može završiti povoljno za nju samo ukoliko Beograd bude vodio trezvenu politiku i podizao međunarodni kredibilitet zemlje.

Inicijativu Srbije da se od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, kako je rekao, upravo treba posmatrati u kontekstu jačanja međunarodnih pozicija Srbije.

"Ohrabrujem susede da ne priznaju"

Tadić je pozvao vlade Makedonije i Crne Gore da ne priznaju nezavisnost Kosova.

"Ohrabrujem makedonsko i crnogorsko rukovodstvo da ne priznaju nezavisnost Kosova", rekao je Tadić komentarišući izjavu američkog ambasadora u Beogradu Kamerona Mantera da SAD ohrabruju te dve zemlje da priznaju Kosovo, a ne da vrše pritisak na njih da to učine.

Tadić je ocenio da ohrabrivanje zemalja u regionu da priznaju nezavisnost Kosova nije odvojivo od konteksta srpske inicijative UN da zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde o razmeštanju Euleksa.

Prema njegovim rečima, svrha te inicijative jeste da se dobije pozitivno mišljenje Suda u Hagu i, u tom slučaju, niko u EU ne bi mogao da uceni Srbiju da prizna nezavisnost Kosova kako bi postala zemlja članica Unije.

Tadić je kazao da su susedne zemlje pod "velikim pritiskom" da priznaju Kosovo, ali da se nada da to neće učiniti.

"Taj pritisak ne jenjava, a da li će oni odoleti pritisku – mogu samo da kažem da se tome nadam", rekao je Tadić i naveo da je dobro što Bosna "ne namerava, niti je nameravala da prizna Kosovo".

On je rekao da je pozicija Srbije u regionu u ovom trenutku bolja nego ranije, ali i da mora biti snažena odmerenim potezima i reakcijama koje nisu u svrhu trenutka već očuvanja interesa kroz vreme.

Vuković:Čekaćemo da se slože kockice

S druge strane, visoki funkcioner vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković izjavio je da Crna Gora neće priznati nezavisno Kosovo pre izjašnjavanja Generalne skupštine UN o rezoluciji Srbije.

Vuković je potvrdio da postoje pritisci na Crnu Goru da prizna kosovsku nezavisnost. "Pritisci postoje, i to nije ništa novo. Crnu Goru, međutim, niko ničim ne ucenjuje da prizna Kosovo", rekao je on i dodao da Crna Gora zato "čeka da se slože sve kockice", pa da se izjasni o tom pitanju.

"Sačekaćemo da vidimo kako će zahtev Srbije proći u UN, kao i kako će teći dalja procedura po tom pitanju, a sama odluka, kao što je do sada više puta rečeno, biće doneta u skladu sa državnim interesima zemlje", naveo je Vuković.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=321182

Samo da se dijeli. Ali eto poceo je polako narod prilagodjavati na cinjenicno stanje.

[Umjetnik a]

simi5 taj sam naslov vidio u prolazu na tafici


p.s.
jes to opet zakuhala sa pesak

[pesak]

i po cemu je tadic nesto drugo od cetnika, i od celog projekta velike srbije, od dobrice cosica...
pa, mislim, taj film je vec dosadan. ko je jos toliko glup u srbiji da veruje da se kosovo moze podeliti, posle svega.../osim samog tadica i cele nacionalisticke ekipe, izuzev ldp-a cedomira jovanovica/
mislim, pa koliko je zemlalja do sad priznalo kosovo... od kad je vec kosovo nezavisna drzava.

lepo ja kazem, spremamo se u neki rat valjda.. i on je legitiman verovatno.

[tufahija2]

Prema informacijama nemačkog privrednog dnevnika "Handelsblat", na probnom glasanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) 120 od 192 države podržalo je zahtev Srbije da Međunarodni sud u Hagu ispita pravnu zasnovanost proglašenja nezavisnosti Kosova.
Blic

Cijela ujdurma oko zahtjeva Srbije da Medjunarodni Sud Pravde u Hagu ispita pravnu zasnovanost proglasenja nezavisnosti Kosova je pokusaj da se gubitak Kosova svali na Medjunarodnu zajednicu a zatasakaju i amnestiraju glavni krivci a to su horde zla koje su vrsile etnicko ciscenje Kosova od Alabaca ..Srbiji je trebalo Kosovo etnicki potpuno cisto od nesrba....danas to Kosovo ne treba Srbiji ...Kosovo je spasilo Srbiju od tuzbe BIH protiv Srbije...sad je zavrsna faza a to je "Kad nam uzimate Kosovo daj bre nek ispadne da ste ga uzeli silom a ne mi srbi izgubili nasom silom i genocidnom namjerom prema Albancima"

Da je Srbija htjela Kosovo sa Albancima danas bi to Kosovo bilo dio Srbije ...medjutim zeljeli su Kosovo bez albanaca zato danas nemaju nista

Nevjerovatna sličnost sa BiH ako se mene pita.

[vaca]

Samo jedno pitanje @pesak. Tvoji stavovi i lijepljenje cetnickih etiketa (svasta ces jos nauciti na ovom forumu) su zasnovani na:
1. poznavanju medjunarodnog prava
2. poznavanju ustavnog prava
3. nesto trece?

Ne, bas me jako zanima na cemu zasnivas svoje osude. Uloga predsjednika drzave jeste da stiti interese te drzave, ili se nesto promjenilo u medjuvremenu?

[pesak]

Samo nesto da te pitam, genije...

Da li je srpska skupstina ili nije potpuno izjednacila cetnike i partizane ? Iako su cetnici bili kolaboracionisti fasista. Jel ti ne lici mozda, ali ipak nekako, da sve sto se vuce unazad poslednbjih 20 godina vuce na cetnistvo ?

Mislim, slusaj sta prica predsednik drzave. Slusaj sta mu prica ministar inostranih poslova.

Znas, AKO NISI MOZDA ZNAO, I JA SPADAM U SRBE . I JA IMAM PRAVA NA ZIVOT U SRBIJI, ne samo nacionalisti.
AMAN. S KOJIM PRAVOM TZV. NACIONALISTI SVOJATAJU MOJU ZEMLJU I NE DAJU MENI DA ZIVIM U MIRU I NA MIRU ????

misli, nemam nameru da se svadjam, slusaj http://www.novibeogradskiradio.com

pa se obavesti malo. bas sad o tome i pricaju.

Ako treba da idem sa ovog foruma, OK. Ali , mi NIKO NIKADA NECE ODUZETI PRAVO DA ZIVIM OVAKVA KAKVA SAM U MOJOJ ZEMLJI , PA NI KRETENSKI IDIOTSKI MALOUMNI NACIONALISTI.

DOSTA MI JE VISE . 20 gODINA . DOSTA.

[simi5]

simi5 taj sam naslov vidio u prolazu na tafici


p.s.
jes to opet zakuhala sa pesak

Mislila sam da si čitao na netu.
http://www.pressonline.rs/

Nisam ja zakuvala sa njom, ja nju ne vidim dok ne počne da ujeda po meni.

[pesak]

dakle, da ponovim, jedino sto se dogodilo u srbiji poslke ubistva djindjica, je http://www.noviradiobeograd.com i http://www.e-novine.com

DOLE TIRANIJA TZV. DEMOKRATA i tzv. SLOBODNIH MEDIJA koja se valjaju u blatu velike trijumfalne brace/

samo ne kapiram kako ovaj radio nije krenuo ranije sa emitovanjem. 5 godina cute ko mulci. pera pise u feralu, feral ukidaju. feralci sad pisu na http://www.e-novine.com

[pesak]

simi5 taj sam naslov vidio u prolazu na tafici


p.s.
jes to opet zakuhala sa pesak

Mislila sam da si čitao na netu.
http://www.pressonline.rs/

Nisam ja zakuvala sa njom, ja nju ne vidim dok ne počne da ujeda po meni.

isto tako i ne vidis sta se desava u srbiji. nazalost. kao i mnogi.

[pesak]

jel ti to mene brkas sa zivotinjama, simi5, pa kazes da ujedam / ?
ZNAS, AKO NISI ZNALA, LJUDSKO SAM BICE, NISAM ZIVOTINJA. nisam za klanje.

[simi5]

@Umjetnik a vidiš o čemu sam ti govorila.