Dešavanja u Srbiji

[pesak]

to su otmicari srbije. lopovi , lazovi, ubice. otmicari.
vec 20 godina.
ja se pitam kako izaci s njima na kraj. a ne jos da gledam i ovde nepreglednu kolicinu gluposti i ne-informacija.
mislim, meni je ovde ugasen i tv i radio . visim na ovom forumu i na e-novinama ij jos po kojem sajtu.
ne razumem cemu tekst. jedino ako je to bio ustvari neki mali performans.

[klixober]

Kusturici porucili da ide u Istanbul ili Novi Pazar

U istom mestu gde se Vojislav Koštunica pre osam godina dizao u nebesa, a gde je slavljen sam lik i delo Emira Nemanje Kusturice, isti meštani poručili su mu da ide u Istanbul ili Novi Pazar, pa neka tamo gradi zelene parkove.
Gospodar ljudi i teritorija: Emir Nemanja Kusturica



Piše: Dejan Kožul

Sve je počelo još u sredu, kada su za sada nepoznati počinioci u mestu Bulibanovac na Tari sekirama uništili natpis Park prirode Mokra gora. Buntovni stanovnik jednog od sela podno Mokre gore, koje je odlukom Vlade Srbije iz 2006. godine pripojeno Parku, samo je najavio ujdurmu koja se nastavila u Domu kulture u Kremanima.

Naime, u istom mestu gde se Vojislav Koštunica pre osam godina dizao u nebesa, a gde je slavljen sam lik i delo Emira Nemanje Kusturice, isti meštani poručili su mu da ide u Istanbul ili Novi Pazar, pa neka tamo gradi zelene parkove.

Vlada Srbije ondašnjeg premijera Vojislava Koštunice 2006. godine donela je uredbu po kojoj se Park prirode Mokra gora sa 3.500 hektara ima proširiti na 10.000. Kada je tačno uredba stupila na snagu, nije sigurno, ali to u ovom trenutku nije toliko ni važno, jer je baš ovih dana počela da se primenjuje, što je iznenadilo i meštane, ali i predstavnike lokalne vlasti, koji kažu da su za uredbu saznali iz novina.

Neki od njih su, međutim, saznali za uredbu tek kad im se na imanju pojavila tabla sa gorepomenutim natpisom. Reakcija je bila brza, tabla je uništena, a dan posle usledio je skup stanovnika četiri užička sela (Kremna, Stapari, Bisoka i Vrutci) kako bi se raspravljalo o uredbi. Skup je ličio na sve osim na argumentovanu raspravu. Pretilo se motikama, sekirama, pištoljima, a sve pod izgovorom:

„Ne damo svoju dedovinu!“

Bilo je tu i onih koji tvrde da Kusta i družina žele od njih da učine turističku atrakciju, da unazade život seljana ne dozvoljavajući im da grade, da seku šumu, da se traktorima voze po svom posedu itd.

„Oni žele da nas vrate u 19. vek, da se kupamo pod šljivom a turisti da nas slikaju“, branili su se meštani i podsećali da se njihovi očevi nisu predavali ni nakon Drugog svetskog rata, kada su im nacionalizovali imovinu. Palo je dosta teških reči na račun države koja im „otima imovinu“, a šef parka, Emir Nemanja Kusturica, postao je najveća pretnja po imovinu, ali i po njihov nacionalni identitet:

„Kusturica neka ide u Istanbul ili Novi Pazar!“, uzvikivali su mnogi koji su mu usput poručivali da tamo gradi svoje zelene parkove.

Bujica mržnje na kojoj je Kusta tako dobro lebdio do sada ovoga puta izmakla se i promenila smer napadajući ga tamo gde je najmanje očekivao. Ne bi ga to toliko uznemirilo da nije reč o kraju čuvenih proroka čije reči i danas imaju plodno tlo u glavama mnogih stanovnika ove zemlje.

Uostalom, to Kusturica najbolje zna.
Privatizacija na Koštuničin način: Jedan od Nemanjinih apartmana



***

„Ne bojim se rendžera i policije, ja sam rendžer svoga imanja“, „Nećemo dozvoliti drugima da upravljaju našim dobrima, da gledamo kako nam rendžeri šetkaju po livadama, da nas Kusturica nadgleda iz helikoptera“, govorili su meštani na skupu na kojem su oni različitog mišljenja sedeli pognutih glava kako ne bi dodatno izazivali bes naroda.

Nažalost, na skupu nije bilo ni prvooptuženog, Emira Nemanje Kusturice, koji je naknadno pokušao da objasni kako je proširenje parka zapravo dobro za ceo kraj:

„Ljudi ne razmeju da im ovim činom država ništa ne oduzima, nego se samo stara o tom području. Proširenje parka ne znači da ljudi na tom području ne mogu graditi, već to znači da samo moraju poštovati zakon, proceduru, da moraju tražiti mišljenje Parka prirode kad grade, a to mišljenje je više estetske prirode“.

Kusturica ide i korak dalje pa tako optužuje meštane da oni zapravo žele samo da prodaju svoju „dedovinu“ kako bi nicale divlje vikendice.

Zanimljivo je i njegovo viđenje protesta:

„Sloboda nije prirodna pojava, a oni koji sekirama ruše table tako shvataju slobodu jer je ksenofobija obrazac njihove zajednice“.

Kasno se nebeski rendžer setio kako ta zajednica funkcioniše.

http://www.e-novine.com/sr/drustvo/clanak.php?id=16850

[pesak]

I radikali plaču

Objavljeno: Uto, 16. 09. 2008. 14:04

PLAČIPIČKASTI RASPLET
Tako blizu a tako daleko: Vučić i Nikolić
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ


Paralelno pratimo dramu hronično slinavog (od njega sve zavisi) Aleksandra Vučića. Dok Toma grca, on je odabrao taktiku udaranja čežnje. Vučić je vazda bio slinav i pre raskola u stranci, ali nekoliko dana čežnju udara iz roaminga. „Hvala bogu što mi Grdana Pop Lazić nije keva“, saopštava kratko jer je u roaminguPiše: Janko Baljak
Ovo nije moj stav o veštičarenju, kletvama, beloj, crnoj i žutoj magiji, nije ni o baba Radeti, strini Pop Lazić, ni rospiji Nataši Jovanović. Ove opskurne veštice su dobar podsticaj za trash nastavke Harija Potera. Onima kojima je trash žanr na srcu. A ima ih. Ne videli ni sunca ni mjeseca, ni pšenice bjelice....

Kao filmskog reditelja isključivo me zanima politički saspens. Zato su me više intrigirali plačipičkasti radikalski antiheroji, Nikolić, Delić, Mirović, „naša Maja“ Gojković... Svi ti odmetnuti „Napred Srbijo“ jurišnici su jecali prethodnih dana pred kamerama. Toma Nikolić u više navrata na raznim nacionalnim frekvencijama. Malo pusti suzu kod Tijanića, onda nasloni glavu na rame Olje Bećković.

Vratio sam se u civilizaciju i ne znam da li je Toma Grobar live plakao i u jagodinskom akva parku u direktnom Palma plus prenosu. Lako moguće. To bi bio epski prizor.

1. Jagodina – EXT- Dan

Toma plače na toboganu .

Palma ga teši a Borislav (gumeni metak) Pelević mu dodaje bade mantil, jer je hladno u septembru na easy river toboganu.

Kada ušuška Tomu, Pelević se vraća omiljenom jagodinskom gostu Rizi Haljimiju i spontano ga gura na extreme tobogan.

„Ima da usvojite politički korektan naziv Šiptari. Spuštaćeš se na extreme toboganu dok to ne usvojite... Ajmo Riza... I zajebi toponim Preševska dolina... Ajmo...“

Sve to odozgo gleda Željko Arkan Ražnatović-Veličković i blagosilja.

(kraj scene)

A da su ronzali, ronzali su. Srpski radikali. I hrabri general Delić je pustio suzu. Kao, sve bi mu Delić dao. Onom sumasišlom Šekiju. I dušu i telo, i oko i život, i Hrvate i Muslimane i Kosovare. I Lidiju Vukićević (Violetu iz „Boljeg života“), iako mu se devet puta nije odjavila na mobilni. I Mrkelu Mitra bi mu general dao. Samo mu ne da poslanički klub „Napred Srbijo!“.

Šta smo saznali kada su nam izneli svoje govnjive gaće na izvolte? Ništa što već nismo slutili, ali sada imamo i dokaze. Saznali smo da su svi oni koji su se posvađali, uključujući zarozanog Tomu, neopevane moralne nakaze. Takve moralne nakaze su međusobno uvezane kumstvima, zavetima, kletvama i svetim trojstvom. Poslednjih nekoliko godina svako veče neprestano čekaju da li će Šešelj, koga u Sheveningenu čuvari drže na kratko, dobiti nagradni telefonski žeton jer tog dana nijednog pritvorenika nije ujeo. Kada Šešelj dobije taj žeton, on onda zove malo Radetu, malo Natašu a najviše Dragana "Lapsus" Todorovića. Onda huška i diktira kletve.

Samo Tomu Šešelj sve ređe zove, jer je postao faktor stabilnosti i mira u regionu i ima jak rejting. Toma se sa setom seća dana kada je bio njegov Grobar od poverenja. Kada mu je na uvce šaputao “kako je i Tito poslednjih meseci svoga života imao problema s nogom.....!“ Šeki ima sve manje žetona za telefon. I sve ređe zove Tomu. Zato Toma svakog dana ronza, skida pa opet stavlja bedž...

U grozničavom saspensu gledalac javnih servisa pita: Čime je Tomu opčinio taj bolesni Sheveningen čovek? Zašto patetični odmetnik Toma i dalje nežno i ponizno govori o njemu, iako mu je prokleo unuke? Zašto mu se menja intonacija u govoru kada izgovori reč Vojislav?

Paralelno pratimo dramu hronično slinavog (od njega sve zavisi) Aleksandra Vučića. Dok Toma grca, on je odabrao taktiku udaranja čežnje. Vučić je vazda bio slinav i pre raskola u stranci, ali nekoliko dana čežnju udara iz roaminga. „Hvala bogu što mi Grdana Pop Lazić nije keva“, saopštava kratko jer je u roamingu. „Apstiniraću iz politike i pomagaću bratu automehaničaru“, saopštava nakon izlaska iz roaminga. „Toma mi je kao otac, Grdana Pop Lazić mi srećom nije majka, 13 godina sam generalni sekretar. Vojislav mi je kao ova slina koju ću poslednji put pustiti za njim. Od mene više slinavljenja za kumom videti nećete.“


Suza suzu stiže: Aleksandar Vučić
PHOTO:FONET/NENAD DJORDJEVIĆ


Vučić je na našu sreću prestao da slini, ali je zasluženo, montipajtonovsko sprdanje za ovim crnim klovnima našeg kolektivnog propadanja, zamenila ozbiljna analiza jadnih nezavisnih analitičara srpske političke scene. Kao: ovo što se radikali krljaju i kleveću i biju je sve super. Toma Grobar je faktor stabilnosti i evropejstva, divna neostrašćena desnica, političar od formata. S Tomom smo bliži Evropskoj uniji, još ako mu slinavi Vučić priđe, Bog da nas vidi...

Oni koji su se već navikli da ih policeman Dačić postrojava i kažnjava jer s koferom prelaze ulicu na crveno, lako u Grobarevom liku i delu prepoznaju dr Ivu Sanadera, HDZ premijera iz komšiluka.

Ali naš “mafijaški premijer” koji je “pred smrt imao problema s nogom” je već mrtav neko vreme, a nekima od nas je pamćenje duže nego pamćenje nezavisnih analitičara i nepismenog dela građana Srbije. Ali pustimo sudbini i žanru na volju, pa skicirajmo i SF sinopsis nastavka priče.




Godina je 2013. Evropejac Nikolić je ničim izazvano kleknuo poput Vilija Branta na nekom balkanskom stratištu.

Moguće mesto radnje: Karlobag ili Virovitica.

Tehnička podrška: “Palma Plus”.

Nazočan jei hrvatski premijer.

Jedina nepoznanica: da li je to još uvek reformisani Ivica Sanader, ili neki drugi hrvatski premijer?

http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=16930

[pesak]

Tribina o Srebrenici na
Pravnom fakultetu u NišuObjavljeno: Uto, 16. 09. 2008. 16:46 SPREČITI NEGIRANJE GENOCIDA
Njihova istina: Plakat za nišku tribinu o Srebrenici



Tribina pod nazivom „Srebrenica” zakazana je za utorak uveče na Pravnom fakultetu u Nišu. Organizatori promocije su Udruženje intelektualaca „Srpska nacionalna svest” i Savez studenata Pravnog fakulteta. Reč je promociji istoimene knjige Milivoja Živanovića, a kao učesnici su, osim autora, najavljeni akademik Kosta Čavoški, Aleksandar Pavić, saradnik Instituta za političke studije u Beogradu, uz sasluženje sveštenika Milorada Sredojevića, urednika „Hrišćanske misli”.Bojan Tončić
U feljtonima u Večernjim novostima i Glasu javnosti Milivoje Ivanišević iznosi vlastitu verziju istine o ratu u Bosni i Hercegovini i, prema oceni demokratske javnosti, negira sudski potvrđene činjenice o genocidu u Srebrenici, ubijenim civilima i njihovom broju.
Centar za razvoj civilnih resursa iz Niša i Inicijativa mladih zahtevali su od dekanke Pravnog fakulteta u Nišu, Nevene Petrušić, „da ne dozvoli održavanje najavljene promocije”.


PRAVNI FAKULTETI I GENOCID

Pokušajem mase posetilaca tribine „Istina o Srebrnici” da linčuje Natašu Kandić, direktorku Fonda za humanitarno pravo,2005. ispred Pravnog fakulteta u Beogradu okončana tribina u Srebrenici. Nataša Kandić je napuštala Amfiteatar broj 5 i na stepeništu je obezbeđenje organizatora, studentske organizacije Nomokanon, teškom mukom uspelo da spreči masu koja joj je upućivala najteže uvrede, pretnje da će biti proterana u Hrvatsku ili Tursku, i psovke da je treba pregaziti.

Ispred zgrade Fakulteta su posle tribine priređene prave ratničke orgije uz borbenu podlogu „Radovane, siđi sa planine/ nisi siš'o četiri godine”, a jedan mladić uspeo je da pljune Natašu Kandić. Tribinu je obeležila izjava publicistkinje Ljiljane Bulatović da „muslimani treba da izmeste svoje mezarje na svoju teritoriju”.

„Pravosnažnom presudom Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, bivši general Vojske Republike Srpske, Radoslav Krstić, proglašen je krivim za genocid i osuđen na 35 godina zatvora. Takođe, presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi Bosne i Hercegovine, potvrđeno je da su srpske snage pod komandom Ratka Mladića počinile genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. Pravni fakultet je visokobrazovna institucija čiji je zadatak da promoviše vladavinu prava i da edukuje buduće pravnike o sudski utvrđenim činjenicama vezanim za rat u bivšoj Jugoslaviji. Ustupanjem svog amfiteatra za činjenično neutemeljenu prezentaciju Milivoja Ivaniševića, Pravni fakultet će uzeti učešće u relativizaciji genocida, negiranju sudske istine i dodatnom urušavanju vladavine prava u Srbiji”, ističe se u saopštenju CRCR i Inicijative mladih.

Koordinaror CRCR, Marko Veličković, kaže za e-novine da je „nažalost, veoma malo mladih ljudi koji vide svoju odgovornost za ono što se u društvu dešava i koji shvataju da društvo nema jasan odnos prema zločinima koji su počinjeni u naše ime”.

„Pravni fakultet je mesto gde se vrlo često održavaju tribine slične ovoj, u organizaciji 'Srpskih dveri' i sličnih organizacija, sa ovakvim temama, povezanim sa teorijama zavere, u kojima su Srbi uvek žrtve. Nema pouzdanog istraživanja u Nišu, ali mogu da kažem da su te tribine uvek dobro posećene. A institucije prema takvim mišljenjima imaju ignorantski stav, ili doprinose stvaranju slike da u Srebrenici nije bilo genocida”, kaže Veličković.

[Tullius Iustinius]

pesak, zašto ti prenosiš vesti iz Srbije kad ni ovde ne mogu da se ljudi izbore sa problemima ?

[Maraschino]

pesak, zašto ti prenosiš vesti iz Srbije kad ni ovde ne mogu da se ljudi izbore sa problemima ?

zato sto su nam vase vesti zanimljive,

jedan narod a toliko problema,

daj dogovorite se bre vise, da i nama lakne

[NKVD]

pesak, zašto ti prenosiš vesti iz Srbije kad ni ovde ne mogu da se ljudi izbore sa problemima ?

Uh, jedva pročitah ovu, naoko prosto proširenu, a u stvari jedva prohodnu rečenicu. Pesak nam prenosi vijesti iz jedne daleke, egzotične zemlje toliko udaljene da nam predstavlja čistu egzotiku a nikako bitan faktor koji nam visi nad glavom. A šta ćeš ti ovdje, po toj logici pitam, kod tebe sve okej?

[pesak]

sto sam videla dobar grafit- prvo pisalo-sloboda za karadzica, pa prekrizeno , i pise sloboda palestincima...
moram da uslikam.

[klixober]

sto sam videla dobar grafit- prvo pisalo-sloboda za karadzica, pa prekrizeno , i pise sloboda palestincima...
moram da uslikam.

Vidio sam ja dobrih grafita po BG-u Kontra Tadica i Djilasa,bolesno,ali mastovito

[pesak]

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=16979

Vlada tzv. Republike tzv. Srpske tzv. Krajine odlučila:

Objavljeno: Sre, 17. 09. 2008. 17:23

HRVATSKA VIŠE NEMA MORE!




Neuprljana lepota: Tipična srpska plaža
PHOTO: STOCK

Senzacionalno geografsko otkriće Vlade U Progonstvu da je Hrvatska sinonim za Zagorje i da se jedino priznaje u svojim prirodnim granicama (“Od Zagreba do italijanske i slovenačke granice”), definitivno rešava decenijsku dilemu srpskih patriota: ima li Srbija more? Ne samo da Srbija ima more - već, a to je mnogo važnije, Hrvatska više nema more! Ko bi gori sad je doli! Piše: Petar Luković

Nije lako ovih dana biti Vuk Jeremić. Tradicionalno razdragani ministar inostranih poslova koji svoj nepomični kez duguje opakom grču facijalnih mišića, poznat po ubitačnoj marselovskoj pantomimi u kojoj svaki deo glave ima svoj diplomatski zadatak - sredinom septembra izgleda kao grogirani fudbaler Crvene zvezde. Čega se god dotakao, srušilo se. Vukova slatkorečiva obećanja da je potpisivanje već legendarnog SSP samo “formalnost” i da “akcije Srbije odlično stoje”, liče na berzanski krah nakon ledenog odbijanja Holandije i Belgije da poveruju Jeremićevom plastičnom osmehu; njegova science-fiction ideja da se ponovo pregovara o Kosovu, već je proglašena za jedan od sumanutijih viceva godine; u legendu je preseljeno mudro Jeremićevo ćutanje glede polnih odnosa Rusije, Gruzije, Južne Osetije i još južnije Abhazije - ako prizna nezavisnost ovih proruskih gubernija, otvoriće put ka priznavanju Kosova; ako se založi za teritorijalnu celovitost Gruzije - razbesneće Ruse; konačno, ali ne i poslednje po značaju, jeste afera “Kovačević” u kojoj glavnu ulogu ima Igor Milošević, ex-vicekonzul Srbije u Njujorku, inače, jedan od najboljih prijatelja Vuka Jeremića - upravo u toj drugarskoj vezi valja tražiti objašnjenje kako je i zašto prebogata država Srbija platila kauciju za siledžiju Kovačevića, koji je s novim pasošem pobegao u Srbiju i tako stvorio nezapamćeni diplomatski skandal.


Pantomimičar: Vuk Jeremić, luzer
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ



Kad se pogrešno učinilo da ovakva crna serija mora da ima svoj kraj - čak je i Crvena zvezda izvukla jedan bod u meču sa Čukaričkim - Vuk Jeremić doživeo je diplomatski fijasko onog časa kad je inozemne poslove u svoje ruke preuzela (beogradska) Vlada u progonstvu Republike Srpske Krajine i, ne pitajući Jeremića, na osnovu odluke Skupštine Republike Srpske Krajine, priznala republike Abhaziju i Južnu Osetiju!

U ekskluzivnom priopćenju Vlade UP kaže se: “Danas je predsednik Skupštine Republike Srpske Krajine, dipl. ing Rajko Ležaić, potpisao priznanje Republike Abhazije i Republike Južne Osetije. Dve nove države su s istorijom kakva je i istorija Srba Krajišnika - njihovi narodi su na svojoj etničkoj i istorijskoj zemlji. Abhazija i Južna Osetija nemaju nikakvu istorijsku i etničku vezu s Gruzijom, kao što ni Krajina nema takve veze s Hrvatskom - hrvatskim etničkim i istorijskim zemljama u Zagorju. Hrvatske teritorije su samo od Zagreba do italijanske i slovenačke granice. Priznanja će biti uručena predsednicima Abhazije i Južne Osetije diplomatskim putem. Priznanja će biti uručena na srpskom i ruskom jeziku, uz kratak pregled savremenih zbivanja u Krajini, Abhaziji i Osetiji”. U potpisu: Ratko Ličina, ministar (nečega).

Senzacionalno geografsko otkriće ministra Ličine da je Hrvatska, u stvari, sinonim za Zagorje i da se jedino priznaje u svojim prirodnim granicama (“Od Zagreba do italijanske i slovenačke granice”), definitivno rešava decenijsku dilemu srpskih patriota: ima li Srbija more? Ne samo da Srbija ima more, ostrva, priobalje, gradove (Srpski Split, Srpski Zadar, Srpski Dubrovnik, Srpski Lošinj, Srpska Rijeka), to se iz pisma podrazumeva - već, a to je mnogo važnije, Hrvatska više nema more! Ko bi gori sad je doli! Da vidite, Hrvati iz Zagorja, kako je to biti turista i ići na tuđinsko more! Da osetite šta znači živjeti u suvozemnim uslovima! Da više ne računate na bezbrižne milijarde dolara od turizma, nego da vredno radite - čemu, kao Hrvati, niste genetski predodređeni!

Da nostalgično sanjate o Srpskom Jadranu, kao što su Srbi činili stolećima!

Ali, najbolje po Hrvate tek dolazi. Republika Srpska Krajina - Vlada u progonstvu (skraćeno: RSK-VUP) uputila je sa e-maila [email protected] još ozbiljnije pismo izvesnoj a Njegovoj Ekselenciji Sergeju Begapšu (Suhumi, Republika Abbhazija). A u pismu piše sledeće:

“Vaša Ekselencijo,
U odsustvu Predsednika Republike Srpske Krajine, Njegove Ekselencije Milana Martića (koji je optužen pred Tribunalom u Hagu), imam čast da Vas obavestim da Republika Srpska Krajina priznaje Republiku Abhaziju - u njenim etničkim i istorijskim granicama.
Ujedno, izražavam najbolje želje za prosperitet abhazijskog naroda u suverenoj Republici Abhaziji, čije uspostavljanje je izdržalo istorijska iskušenja novijeg vremena – zabranu abhazijskog jezika od 1931. do 1944, proglašenje nezavisnosti 1989, oružani napad Republike Gruzije 1992, 1993. i 1998.
Republika Srpska Krajina je imala sličnu sudbinu – njen srpski narod je činio državotvorni narod u jugoslovenskoj Republici Hrvatskoj, čime je Hrvatska bila dvonacionalna (država srpskog i hrvatskog naroda). Međutim, predstavnici hrvatske etničke zajednice su u Parlamentu izglasali zakon - po kojem se Srbima oduzima državotvornost i prevode se u nacionalnu manjinu. Tad je počeo i hrvatski progon Srba, pa su Srbi osnovali svoju Republiku Srpsku Krajinu - na svojoj etničkoj i istorijskoj teritoriji. Naša država je s temeljima u istoriji. Srbi Krajine su imali državotvornost i svoju upravu u Mađarskoj – od 1473. i u Austriji – od 1630. godine. Tada Hrvati, u ove dve države, nisu imali nikakve državotvorne nadležnosti – bili su samo kmetovi na imanjima mađarskih i austrijskih feudalaca.
U novije vreme, slično sudbini naroda Vaše države, Srbi u Republici Srpskoj Krajini, pod pritiskom nacističke Nemačke, uključeni su u Hrvatsku (upravna oblast u Jugoslaviji) 1939. godine, a takvu odluku su podržali i komunisti 1945. godine. U Hrvatskoj su Srbi, kao i Abhazi, bili lišavani korišćenja svog jezika i svog pisma. Posebno, posle Drugog svetskog rata su gašene u Hrvatskoj srpske kulturne i prosvetne ustanove.
Kad je osnovana Republika Srpska Krajina, to je odobrio Savet bezbednosti UN – Rezolucijom 743/1992. Njome je bilo predviđeno da se hrvatski zakoni neće primenjivati u našoj državi i da se sporovi između Srba i Hrvata mora da rešavaju pregovorima. Međutim, Hrvati su izvršili agresiju na RS Krajinu 1995. godine i okupirali su je, prognavši 80% Srba. Naravno, Rezolucija SB 743/1992 nije stavljena van snage i naša država je samo privremeno okupirana. Vlada i Skupština su u izbeglištvu u Republici Srbiji.
Do sada je Republika Srpska Krajina razmenila note o međusobnom priznavanju s Pridnjestrovskom Republikom (1992) i uveren sam, Vaša Ekselencijo, da ćete takvo međupriznavanje prihvatiti i u ime Republike Abhazije.
S poštovanjem,
SKUPŠTINA RS KRAJINE
Dipl. ing. Rajko Ležaić, predsednik”.


Pravoslavna panorama: Srpski Hvar
PHOTO: STOCK



Šteta što Njegova Ekselencija Ratni Zločinac Milan Martić from Haag neće moći lično a minobacački da obljubi Njehgovu Ekselenciju Begapša; možda mu psihološki pomogne još jedno epohalno RSK-VUP otkriće: da su Hrvati pre mnogo vjekova bili kmetovi na imanjima mađarskih i austrijskih feudalaca, dok su Srbi jeli zlatnim viljuškama i još zlatnijim noževima ispisivali prve stanice radikalske filozofije Karlobag-Virovitica, tek je uvod u spektakularno otkrovenje o diplomatskom kapacitetu Vlade U Progonstvu koja je u poslednjih trinaest godina uspela da je jedino prizna nešto što se zove Pridnjestrovska Republika.


Ekselencija u ćuzi: Milan Martić
PHOTO:EPA/FRED ERNST / POOL


Kako danas stvari stoje, Republika U Progonstvu nije bez šansi: već sutra se otvaraju nove prilike: Burjatija i Tuva – oblasti u Sibiru, Pjaui - savezna država u Brazilu, Tanga - buduća srpska nudistička oblast u Tanzaniji; naročito Funafuti - ostrvo koje navodno pripada hrvatskoj državici Tuvalu, što Srbi sa Funafutija nikad neće dozvoliti; finally, oblast Gorno-Badahštan u okviru tzv. Tadžikistana, gde su Krajišnici prvi put otkrili da u sebi imaju mornarske gene.

Za početak: biće dovoljno da dipl. ing. Rajko Ležaić kao nezavisnu državu prizna Benišangu-Gumaz negde na krajiškom pičvajzu Etiopije.

Vuk Jeremić neće imati snage da mu se suprostavi: tamo gde je svaka nezavisna država, tamo je srpsko Kosovo! U progonstvu, naravno!

[Umjetnik a]

pesak, zašto ti prenosiš vesti iz Srbije kad ni ovde ne mogu da se ljudi izbore sa problemima ?

Mješa se u unutrašnje stvari jedne suverene i nezavisne države .Zar ne vidiš da po čitav dan ništa ne radi samo tipka za tastaturom,vjerovatno je tako na nekom Hr ili Slo portalu aktivan pa u krug

a ostale republike

[pesak]

ma sta se desava...nista se ne desava...slajfuje se u prazno.

[zavrzlama]

Jednom djubre uvijek djubre....samo sam cekao dan kad ce Kusturicu otrest ko potrosen kurton...isto kao sto su otresli Rdaikale u Srbiji..potorsna roba..

Zbog pretnji izrečenih na zboru u Kremnima, Kusturica nije više počasni građanin Užica
Kusta vraća ključeve
Emir Kusturica, slavni srpski režiser i direktor Parka prirode „Mokra Gora“ obavestio je juče pismom gradonačelnika Užica Jovana Markovića kako sebe više ne smatra počasnim građaninom Užica. Pismo Kusturice Markoviću usledilo je posle protesta meštana četiri sela užičke opštine zbog proširenja Parka prirode „Mokra Gora“ i na njihova imanja na Tari i posle zbora meštana u Kremnima na kome je Kusturici prećeno mitraljezima, pištoljima i budacima, uz poruku da ide „Novi Pazar ili Istambul i da tamo pravi park prirode“. Kusturica je juče najavio da će ovih dana gradonačelniku Užica vratiti povelju i ključeve grada koje je dobio 2004. godine kada je proglašen za počasnog građanina.

- Poštovani gradonačelniče, pošto ste propustili priliku da javno osudite šovinistički ispad koji se desio na skupu održanom u Kremnima, gdje sam javno napadnut, a kako su prijetnje mitraljezima i „zoljama“ kulminirale izjavama koje ugrožavaju moju bezbjednost, obavještavam vas da se više ne osjećam počasnim građaninom Užica. Pošto ste, takođe, propustili priliku da budete na strani države i zakona u stoprocentnom smislu, pa ste tu ideju zamjenili za inicijativu za opoziv Uredbe o proširenju zaštite na teritoriji Parka prirode „Mokra Gora“, obavještavam vas da ja više nisam počasni građanin i zbog takvog viđenja politike. Pitanje počasti je zamjenjeno pitanjem časti, a to sam ja i te kako u stanju da branim - stoji u pismu Kusturice Markoviću.

GRADONAČELNIK IZNENAĐEN

- Iznenađen sam ovim činom Kusturice, posebno što je on došao sada kada postoji šansa da se taj problem reši. Nisu iscrpljene sve mogućnosti i da se zadrži koncept Parka prirode, onako kako je Vlada Srbije zamislila, ali i da se zaštite interesi građana. Iskoristiću priliku da na Skupštini grada, na sednici koja je u toku, osudim šovinističke i neprimerene napade na Kusturicu - izjavio je juče užički gradonačelnik Jovan Marković, komentarišući izjavu Kusturice. Marković je dodao da mu je žao zbog te odluke uz nadu da ona nije definitivna.

Kusturica je za počasnog građanina Užica proglašen početkom septembra 2004. godine „zbog svega što je uradio i namerava da uradi u užičkom selu ‘Mokra Gora’“. Odluka je tada doneta jednoglasno, propraćena je i velikim, dugotrajnim aplauzom, a ključeve grada i povelju Kusturici je tada uručio gradonačelnik Mire Martić

[pici]

@zavrzlama dok nije @pesak postala ......moram prije nje



Kusturica vratio ključeve Užica Objavljeno: Čet, 18. 09. 2008. 11:11
GRAD BEZ GRAĐANINA

Kusturica je odlučio da brani svoju čast i to pismom. Naime, u pismu upućenom gradonačelniku Užica Nemanja se odrekao titule počasnog građanina grada koji je tek dobio taj status. Dejan Kožul
Nakon napada Kremanaca na Kusturicu, u kojem su mu poručivali da se uputi ka Istanbulu i Novom Pazaru, kao i da ne znaju da se isti prekrstio, a da se još uvek potpisuje kao Emir, a ne kao Nemanja, prozvani je odlučio da stane u odbranu svoje časti. Uputio je pismo gradonačelniku Užica, Jovanu Markoviću, u kojem se odrekao ključeva grada koje je dobio pre četiri godine kao počasni građanin, tada još samo opštine Užice.
„Pošto ste propustili priliku da javno osudite šovinistički ispad koji se desio na skupu održanom u Kremnima, gde sam grubo napadnut, a kako su pretnje mitraljezima i zoljama kulminirale izjavama koje ugrožavaju moju bezbjednost, obaveštavam Vas da se više ne osećam počasnim građaninom Užica. Pošto ste, takođe, propustili priliku da budete na strani države i zakona u stoprocentnom smislu, pa ste tu ideju zamenili za inicijativu za opoziv Uredbe o proširenju zaštite na teritoriji Parka prirode Mokra Gora, obaveštavam vas da ja više nisam počasni građanin i zbog takvog viđenja politike. Pitanje počasti je zamenjeno pitanjem časti, a to sam ja i te kako u stanju da branim.”
Ovo dirljivo pismo urodilo je plodom, pa se tako oglasio i sam gradonačelnik, koji se, kako to mediji javljaju, „ogradio i osudio pretnje”.
„Iznenađen sam ovim činom Kusturice, posebno što je on došao sada kada postoji šansa da se taj problem reši. Nisu iscrpljene sve mogućnosti i da se zadrži koncept Parka prirode, onako kako je Vlada Srbije zamislila, ali i da se zaštite interesi građana. Iskoristiću priliku da na Skupštini grada, na sednici koja je u toku, osudim šovinističke i neprimerene napade na Kusturicu”, izjavio je novouspostavljeni gradonačelnik, koji se još nada da Kusturičina odluka nije konačna.
Gradonačelnik je odbacio optužbe Kusturice da nije poštovao zakon, a najavio je i rešenje problema: „Uspeli smo da pomirimo suprotnosti, imamo podršku ministra Olivera Dulića i obećanje da će hitno pristupiti izradi detaljnog prostornog, a zatim i urbanističkog plana za ovo područje. Ovi akti će rešiti sve dileme”.
Nakon ovolikog „pranja” gradonačelnika Užica, koji je još za sve optužio prošlu vlast, kako to uglavnom biva, Kusturica je u Večernjim novostima donekle omekšao stav i najavio dalji nastavak ljubavi između njega i grada Užica:
„Ne mogu sada da kažem da li je moja odluka o vraćanju gradske počasti neopoziva. Sastaću se sa gradonačelnikom Markovićem, razgovaraćemo. Presudno je da li on može i hoće da me zaštiti od napada kojima sam izložen, a za koje mislim da nisu nimalo bezazleni”.
Tako je Užice, u danu kada je formalno dobilo status grada, ostalo bez počasnog građanina. „Win some, lose some”.

[zavrzlama]

@zavrzlama dok nije @pesak postala ......moram prije nje

i tebe i pesak moram pozvati na raport...kasnite bre sa informacijama ...skidam od dnevnice

[Maraschino]

Nakon napada Kremanaca na Kusturicu, u kojem su mu poručivali da se uputi ka Istanbulu i Novom Pazaru, kao i da ne znaju da se isti prekrstio, a da se još uvek potpisuje kao Emir, a ne kao Nemanja, prozvani je odlučio da stane u odbranu svoje časti. Uputio je pismo gradonačelniku Užica, Jovanu Markoviću, u kojem se odrekao ključeva grada koje je dobio pre četiri godine kao počasni građanin, tada još samo opštine Užice.

ako ga nece Kremancani neka proba na Ravnoj Gori

[klixober]

@zavrzlama dok nije @pesak postala ......moram prije nje

i tebe i pesak moram pozvati na raport...kasnite bre sa informacijama ...skidam od dnevnice

I tebe i maraschina i pesak pozivam na raport jer ja sam prvi postavio.Pogledaj gore

[pici]

@zavrzlama dok nije @pesak postala ......moram prije nje

i tebe i pesak moram pozvati na raport...kasnite bre sa informacijama ...skidam od dnevnice

I tebe i maraschina i pesak pozivam na raport jer ja sam prvi postavio.Pogledaj gore

uh hebote jest stvarno ode mi dnevnica

[klixober]

uh hebote jest stvarno ode mi dnevnica

a i tebe hahaha sve na raport

[Maraschino]

@zavrzlama dok nije @pesak postala ......moram prije nje

i tebe i pesak moram pozvati na raport...kasnite bre sa informacijama ...skidam od dnevnice

I tebe i maraschina i pesak pozivam na raport jer ja sam prvi postavio.Pogledaj gore

Moze li na Mokroj Gori da ti dam koju bukvu .

[klixober]

zavrzlama,pici,pesak,maraschino,sastanak na Mokroj Gori kod Nemanje oko daljeg toka ove teme Ne moze bre vise ovako

[zavrzlama]

zavrzlama,pici,pesak,maraschino,sastanak na Mokroj Gori kod Nemanje oko daljeg toka ove teme Ne moze bre vise ovako

strecnu me u koljenu ...ja procitao na Ravnoj Gori

[zavrzlama]

Sutra u avazu" Kusturica se sastao sa Cericem"...Kusta se raspitivao dali Serijatski Propisi dozvoljavaju ponovni prelazak u......

[NKVD]

...pa sa Sidranom na bilborde...

[zavrzlama]

ovo za Kusturicu....to je samo posljedica rusenja velikosrpske ideje, gdje prvi stradaju oni koji su dvolicnjaci...sutra ce se to desiti Karajlicu i inim drugim koji su pobjegli u brda 92-e kontajuci BIH ce pasti za 15 dana ,pa nije zgoreg promijeniti dres i biti na pobjednickoj strani..danas se velikosrbi rjesavaju istih jer im ne treba njihova usluga,a para je sve manje da bi odrzavali ovakve od kojih nema koristi....desavanja u srbiji me puno podsjecaju na 1944/45 kad su masovno cetnici prelazili u partizane, a svoju ideeologiju tajno odrzavali po sijelima i cekali neki strateski momenat(pocetak 90-e) raspad SRS ,hvatanje karadzica,ovo sikaniranje Kusturice je samo pocetak jedne velike preobraze velikosrpske politike od militantnog i sovinistickog do mirnodobskog i salonskog cetnikovanja,gdje likovi poput Kusturice nemaju svoju ulogu i svrhu postojanja ...