Forum Klix.ba

dezurni_ucenik wrote:Mala pomoc.

Kako se zove kratki jugoslovenski horor film, traje 50 minuta. Film pocinje tako sto lik bjezi od nekog u odijelu, neka livada ili suma. I naleti na bolnicu ili psihijatriju. Nisam nikad zavrsio do kraja film, a zaboravio sam naziv.

radostan dan wrote:

dezurni_ucenik wrote:Mala pomoc.

Kako se zove kratki jugoslovenski horor film, traje 50 minuta. Film pocinje tako sto lik bjezi od nekog u odijelu, neka livada ili suma. I naleti na bolnicu ili psihijatriju. Nisam nikad zavrsio do kraja film, a zaboravio sam naziv.

Raspad SFRJ u 26 slika.

radostan dan wrote:

dezurni_ucenik wrote:Mala pomoc.

Kako se zove kratki jugoslovenski horor film, traje 50 minuta. Film pocinje tako sto lik bjezi od nekog u odijelu, neka livada ili suma. I naleti na bolnicu ili psihijatriju. Nisam nikad zavrsio do kraja film, a zaboravio sam naziv.

Raspad SFRJ u 26 slika.

insomnia78 wrote:Slobu jel?

_BataZiv_0809 wrote:Zbogom "Arandjele". ...

Zivjeces dok zivimo mi kojima si bio lični heroj.

Pozdravi druga Starog

plain vanilla wrote:

Obojica su bili heroji Yuge, voljeli ih i u Kini... Jedan partizan, drugog proslavile uloge partizana.
Obojici amputirana noga.

I da, sad se pljuje po obojici

_BataZiv_0809 wrote:

plain vanilla wrote:

Obojica su bili heroji Yuge, voljeli ih i u Kini... Jedan partizan, drugog proslavile uloge partizana.
Obojici amputirana noga.

I da, sad se pljuje po obojici

Dva istinska velikana, svako u svom fahu. Moja dva lična heroja. I ne samo moja.

Zato i smetaju pljuvacima.

A oni zapravo najvise govore o sebi. Uzasava ih nebitnost njihovog suda, donesenog po uskim arsinima. Uzasava ih nebitnost sopstvenog postojanja. Za zaljenja su, kao i svi koji zadovoljstvo pronalaze u tudjoj nesreci.

_BataZiv_0809 wrote:Ne znam stvarno sta vas dvojica hocete od mene? Eto ono iskreno i ljudski. Ako jebac implicira da nisam vidio snimak i da o istom nemam formiran stav, grijesi.

Isto ko i ti ultima, postoje neke stvari koje se zavole u djetinjstvu i ostanu lijepa uspomena i podsjetnik.

Opustite se malo, nije zivot da se zivi po mistriju i vaservagu.

Mislim znate vi to, pametni ste ljudi.

http://www.lupiga.com/vijesti/razgovor- ... -sam-radio

DANI: U posljednjoj sceni filma Valter brani Sarajevo, nacistički oficir rezignirano pokazuje rukom na grad i kaže: “To je Valter”. Da li ste, tokom tih sedam mjeseci na Palama, nekada pomislili da Karadžićeve ubice, pucajući na Sarajevo, zapravo pucaju na Valtera, na vas?

ŽIVOJINOVIĆ: Kao dečak od deset, jedanaest godina, u svom dvorištu, u selu na Kosmaju gde sam odrastao, gledao sam kako četnici kolju mladića, partizanskog kurira. Na deset metara od njih, stajali su dečakovi roditelji i rodbina… Znate, ljudi misle da čoveka možete zaklati tako što mu stavite nož pod grlo i presečete vodoravno. Ne. Nožem morate da uđete u ovu rupu na vratu, između dve kosti i... Na mestu gde je mladić ubijen, moj deda je zasadio višnju. Bujala je, ali niko nikada sa tog drveta nije ploda ubrao. Evo, skoro sedamdeset godina je prošlo, a taj događaj ne mogu da izbacim iz glave. Pokušavao sam…

DANI: Zašto mi to pričate?

ŽIVOJINOVIĆ: Zato što tu traumu još uvek nosim. Kao što nosim i topove uperene na Sarajevo.



DANI: Da li ste se tokom rata vidjeli sa Hajrudinom Krvavcem? Jeste li nekada dolazili u iskušenje da siđete dolje, da ponovo pokušate da odbranite Sarajevo?

ŽIVOJINOVIĆ: Nisam izmislio taj rat i taj sukob. Šta sam mogao?! Bio sam svestan da je Šiba dole, a dole su bili mnogi moji prijatelji. Čuo sam se sa njima, razgovarali smo… Šiba je povremeno izlazio iz Sarajeva, pa smo se i viđali. Bio je šećeraš i jedva da je mogao da preživi u mirnodopskim uslovima. Molio sam ga da izađe, nudio da mu organizujem dolazak. Hteo sam da ga smestim u svoju kuću u Šumadiji, u onu u kojoj sam ga venčao. Odbio je, želeo je da ostane sa svojim narodom. To sam razumeo.

DANI: Mislite da je on razumio vas?

ŽIVOJINOVIĆ: Mislim da jeste. Nadam se… Dugo smo se poznavali, znao je kakav sam čovek, da od mene ništa ne zavisi… Zato je razumeo. Šiba je znao da na Pale nisam došao da ratujem, radio sam svoj posao. Nisam delovao politički…

DANI: Bili ste član Miloševićeve Socijalističke partije Srbije.

ŽIVOJINOVIĆ: Bio sam, tačno je. Ali, na Pale nisam došao kao član SPS-a, nego kao glumac. Niko me ništa nije pitao, nisam donosio nikakve odluke…

DANI: Zašto ste uopće ušli u tu partiju?

ŽIVOJINOVIĆ: Vrata su bila otvorena, pa sam ušao.

DANI: Pitam vas ozbiljno.

ŽIVOJINOVIĆ: Ozbiljno vam odgovaram… Takvo je bilo vreme. Radio sam u selu, sa zemljacima brao grožđe, pekao jagnje, kada je došao čovek i dao mi da potpišem nekakav papir. Kaže – potpiši za Slobu, on je naš. Bilo mi je svejedno, nisam ni čitao. U to sam vreme bio u dobrim odnosima sa Vukom Draškovićem. Ali, njegov “predstavnik” je u naše selo došao kasnije. Da je stigao pre ovog Slobinog, verovatno bih bio u Srpskom pokretu obnove.

_BataZiv_0809 wrote:I sta je pisac htio da kaze?