Kjajević Majko wrote:Daphna wrote:Očajni smo mi koji uporno tragamo za pravom i istinskom ljubavi a uporno nam se to obija o glavu! I konstantno dobijamo dokaze da je sve otišlo do vraga... Ali nama ne dolazi iz guzice u glavu! I dalje vjerujemo i tražimo... I na kraju ne samo što soliramo već i umremo sami...
Postoji li, zaista, prava i istinska ljubav? Ili nam se samo dopada iluzija u kojoj živimo?
Upravo zato što tragaš. Nemoj!
Niko ne može biti toliko dobar koliko ti to možeš zamisliti u svojoj glavi. Dignut ćeš si standarde za savršenu ljubav i razočarat ćeš se kad naiđeš na onu iskrenu ljubav koju vrijedi njegovati.
Jednostavno se prepusti i uživaj u svemu, u partnerima, u upoznavanju novih ljudi, u druženju, u prijateljima. Već će se naći neko ko slično razmišlja i desit će se nešto više.
Nemoj da ti neko nabija na nos to što si solo. Dosta ljudi trči iz veze u vezu jer ne znaju biti sami, meni je to puno gore.
Ljubav postoji, samo si makni iluzije iz glave inače ćeš ostati razočarana u njima.
Jako lijepe stvari si napisao, i ti i kenanz! Ne smeta meni što sam solo, nisam ni nešto dugo da bih mogla reći da mi je već dosadilo... Istina da postoje teški trenutci kada poželim da imam nekoga pored sebe, da me zagrli, ohrabri... Jer mislim da je ljubav upravo to, neko ko će biti uz tebe! Da, možda je kliše, ali...
Umorilo me čekanje, traganje za pravom... Otvaranje školjki i nadanje da je možda upravo u ovoj biser koji je moj, samo moj... I onda ti dosadi sve to i prepustiš se stihijski da te nešto nosi i lomi... I baš kao što kenanz kaže, dok se zamajavam pogrešnim stvarima, ljudima... ono pravo možda upravo prolazi pored mene!
Nisam pesimista, to znaju svi koji me poznaju, ne predajem se bez borbe... Ali samo umorna! Umorna od svog sopstvenog ne znanja... Od dvoličnih i zlih ljudi, od glumatanja... Svi nešto komplikuju a samo da hoćemo emocije mogu biti tako jednostavne!
Znam ja da savršenstvo ne postoji, niko to nije, čak ni ja... I ne tražim ja savršenog partnera, niti savršenu ljubav... Nemam visoke standarde... Davno sam prestala živjeti u iluzijama i bajkama... Ali ne i u nadanju... Samo bih da nađem nekoga da uzvrati emocije... Da to nije jednosmjerna ulica u kojoj ili ja ili neko drugi sam vozi... Tako malo svi želimo a upravo to malo je teško postići!
Hvala Kjajevicu što me pokušava ohrabriti
hvala Keni što je tako dobar prijatelj i osoba puna razumijevanja iljubavi za ove moje mušice, sve ove godine... Hvala svim divnim ljudima koji su uz mene svaki dan, lično bilo pozivima bilo porukama...
Spucalo me malo... Mali val pesimizma, neke kontradiktornosti, oluje u glavi... I ovo stanje u kojem se trenutno nalazim, nije zbog soliranja, već kada pogledam retrospektivno, sve ovo je zbog kvaliteta (lošeg) veze, ili veza u kojima sam bila...
Koja prava istinska ljubav? 
