Fašizam u štampanoj formi: Dveri srpske protiv Srebrenice
Pornografija smrti
Piše: Petar Luković
Da su, kojim slučajem, „Dveri srpske“ pripremile specijalno izdanje povodom događaja u logoru Auschwitz pod naslovom „Šta se, zaista, dogodilo u Auschwitzu“, otkrili bismo Mit i Istinu; Jevreji su, u stvari, ubijali izgladnele i nesrećne naciste; fašisti su žrtve, a Židovi – zločinci; logori su jevrejska tvorevina, izmišljotina ili američka manipulacija; Ivanišević bi pisao „ima dokaza da Jevreji otkopavaju razne grobnice ne samo u Auschwitzu i okolini, već i desetinama kilometara daleko, i otkopana tela prenose u memorijalni centar“!
Čim u Srbiji čujete pitanje „Šta se zaista dogodilo u Srebrenici?“, sa naglaskom na reč „zaista“ koja u ovakvom rečeničkom masakru podrazumeva „senzacionalno otkriće“ da se, u stvari, u toj Srebrenici (zaista) ništa nije dogodilo – odmah znate s kim imate posla. Svejedno da li je onaj koji pita redovni čitalac Nove Srpske Fašističke Misli, redovni član paranormalne formacije Dveri srpske, kurir Garde Cara Lazara, simpatizer ili funkcioner Obraza, patriotska membrana Nomokanona, predsednik NVO „Istorijski projekat Srebrenica“, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, komad nameštaja u Centru za istraživanje zločina nad srpskim narodom, član tima odbrane zločinca Ljubiše Beare ili profesionalni koljač četničkog usmerenja – svako od njih, pojedinačno a naročito kolektivno, spreman je da se zakune u čast Radovana Karadžića i poštenje Ratka Mladića da u Srebrenici nije bilo genocida jer je „Srbin na svakom mestu pokazivao humanost prema svom neprijatelju; Srbin je uvek smatrao da ima nešto veće i od samog junaštva, a to je čojstvo, kroz reči Marka Miljanova, definisano kao zaštita drugih od sebe“.
ZAKOPAVANJE ISTINE: Teškog i odgovornog nacionalnog zadatka za objasniti – da prvo likvidiraš 8.000 ljudi, da ih zakopaš na stotinu lokacija, da ih, potom, sa tih lokacija premestiš na nove lokacije i tako pokušaš da zavaraš satelitskog neprijatelja i njegovo svevideće oko, da onda tvrdiš da nije bilo zločina jer ko drukčije kaže kleveće i laže, da potom sebe ubediš da ti ruke nisu krvave i da je sve što si radio bilo u interesu majke Srbije i napaćenog srpskog naroda, i, konačno da o tome objaviš 114 strana u specijalnom izdanju – prihvatilo se uredništvo nečega što se zove „Dveri srpske“ i što slovi kao religiozno-radikalna ćelija paravojnog pravoslavlja. Ova desničarsko-fašistička skupina na jednom je ćiriličnom mestu okupila sav najprljaviji talog opsednut nadahnutom potrebom da se dokaže da je ovakav mentalitet srpskog naroda (čojstvo, humanost, plemenitost, striktno poštovanje Ženevskih a naročito Šumskih konvencija) mogao da formira „jedino hrišćanstvo sa svojim idealom ljubavi prema bližnjem, makar on bio i neprijatelj“: o tome, kroz mnogougaonu perspektivu slavujeve metodike, pišu, recimo dr Smilja Avramov (omiljena pravna a ženstvena savetnica Slobodana Miloševića), Boško Obradović (politički komesar Dveri srpskih), Branimir Nešić (glavni urednik death tabloida „Dveri srpske“ i operativni urednik „Pravoslavlja“), Kosta Čavoški (bolja polovina Vojislava Koštunice), Ljubiša Simić (lekar; član tima odbrane zločinca Ljubiše Beare koji je logistički osmislio likvidaciju u Srebrenici), neko ko se zove Milenko Kreća (a za kojeg se tvrdi da je „redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu“), Milivoje Ivanišević (član pravnog tima odbrane Radovana Karadžića), izvesni Predrag R. Dragić Kijuk (popularniji kao – Fijuk, filozof celokupnog srpskog naroda), Radovan Pilipović (VKV teolog; radi u biblioteci Srpske Patrijaršije, verovatno kao kafe kuvar), Srboljub Živanović (samozvani stručnjak za sudsku medicinu u emigraciji; živi u Velikoj Britaniji, ali mu je srce ostalo zakopano u Srebrenici), Stefan Karganović (legendarni šumski emigrant iz Holandije gde poseduje SUR „Istorijski projekat Srebrenica“ čiji je najpoznatiji specijalitet – Odbrana srpskog naroda na lešo) i, the last but not the least, još jedan iz tribalne familije Nogo/Đogo, izvesni Srđan Nogo (jedan od osnivača nacističke organizacije Nomokanon na Pravnom fakultetu u Beogradu).
Srebrenica? Nikad čuo: Branimir Nešić, glavni urednik Dveri (desno)
Svako od autora ovog krvavog specijalnog izdanja svojim je tekstom ispalio još jedan metak u već mrtve srebreničke žrtve, likvidirane na najstrašniji način; bahatost i gola sila Mladićevih krvnika koja u leto 1995. nije priznavala nikakve UN rezolucije, nikakve Povelje o ljudskim pravima, nikakvu Konvenciju o zarobljenicima već samo krvoločnu potrebu za istrebljivanjem „drugih“, u ovoj odurnoj knjižici „Dveri srpskih“ pretvara se u tobož naučnu raspravu sa sve pozivanjem na UN rezolucije, Povelje o ljudskim pravima, satelitske snimke ili podršku nekolicine poremećenih istoričara i publicista iz sveta. Baš kao što je Andrej Nikolaidis precizno izrekao u tekstu „Nacizam malih razlika“: „Po tome uvijek nepogrješivo prepoznate fašistu: dok je moćniji, ubija sve različito od njega, uzda se samo u golu silu dok pravo puca kao staklo pod njegovim čizmama. A onda, kada izgubi i kada je slabiji, poziva se na pravo i toleranciju različitosti. Najednom, zna sve konvencije o ljudskim pravima koje je toliko puta prekršio“.
ISTINA KAO LAKRDIJA: Fašistički nakot oko „Dveri srpskih“ svojim ideološkim porukama pokrio je već poznati četničko-rodoljubivo-desničarsko-mitski front gde se patriotska ljigavost utapa u nacionalnu melodramu po obrascima udarnih španskih sapunica. O tome govori i struktura ovog izdanja podeljenog u pet poglavlja: „Uvodno slovo“, „Prećutana istorija“, „Prećutana istina“, „Istina iz nesrpskih izvora“ i „Sila i pravda“. Posebna je perverzija čitati naslove i ponaslove različitih a opet tako identičnih rubrika:
* Istina će nas osloboditi/ * Paljenje srebreničkog Rajhstaga
* Srebrenički mit/ *Dekonstrukcija srebreničkog mita
* Da li su Srbi ikada bili žrtve?/* Da li je zločin braniti otadžbinu?
* Srebrenica i okolina u Drugom svetskom ratu
* Američki srebrenički mit/ *Američki eksperiment sa istinom i identitetom/ *Američka propaganda konvertitskog sindroma/ *Američka pravna gimnastika/ *Američki politički epizodisti
* Divljački pir muslimanske vojske/ *Mržnja dubokih korena
* Srebreničke obmane/ *Srpska stradanja/ *Zloupotreba mrtvih bosanskih muslimana
* Republika Srpska i optužbe za genocid/ *Srebrenica – genocid nad pravoslavnim Srbima
* Politička manipulacija sa brojem žrtava/ *Istina pobeđuje/ *Istina o Srebrenici
* Šta se zaista dogodilo u Srebrenici/ *Šta je zaista bilo/ *Šta se lažno prikazuje
* Sve što niste znali o Srebrenici/ *Revizija Srebrenice
* U Srebrenici se nije dogodio genocid/*Hag neće srpske svedoke
* Daleko smo od prave istine o Srebrenici/*Neotkrivena istina o Srebrenici
* Pravno određenje masakra u Srebrenici/*Lakrdija Srebreničke rezolucije Evropskog parlamenta
Letimični pogled na ove genocidno-pravoverne naslove otkriva da su „mit“ i „istina“ dva ključna stuba oko kojih su se dobrovoljno vezali autori tekstova: mit je, naravno, podatak da je u Srebrenici masakrirano 8.000 ljudi – jer, recimo, nekakav Milivoje Ivanišević piše: „Ima dokaza da bosanski muslimani otkopavaju razne grobnice ne samo u Srebrenici i okolini, već i desetinama kilometrima daleko, i otkopana tela prenose u memorijalni centar“, a istina je, naravno, da je u Srebrenici, u stvari, izvršen genocid nad Srbima – jer, recimo, nekakav Ljubiša Ristić (nije reditelj nego savetnik) piše: „Možemo, dakle, tvrditi da ograničeni geografski prostor nije smetnja da se zločin države Bosne i Hercegovine nad bosanskim Srbima može nazvati genocidom“!
Lepota je zločin: Smilja Avramov, dverjanka
Da su, kojim slučajem, „Dveri srpske“ pripremile specijalno izdanje povodom događaja u logoru Auschwitz pod naslovom „Šta se, zaista, dogodilo u Auschwitzu“, otkrili bismo Mit i Istinu; Jevreji su, u stvari, ubijali izgladnele i nesrećne naciste; fašisti su žrtve, a Židovi – zločinci; logori su jevrejska tvorevina, izmišljotina ili američka manipulacija; Ivanišević bi pisao „ima dokaza da Jevreji otkopavaju razne grobnice ne samo u Auschwitzu i okolini, već i desetinama kilometara daleko, i otkopana tela prenose u memorijalni centar“!
BLAGOTVORNO DEJSTVO VATRENOG ORUŽJA NA LJUDSKI ORGANIZAM: Ako, pod pretnjom likvidacije, moramo da glasamo za najbolesniji prilog u ovom genocidnom izdanju „Dveri srpskih“, onda je to „Analiza autopsijskih izveštaja masovnih grobnica Srebrenice“ koju je uradio izvesni dr Ljubiša Simić. Ovaj sicko-psycho izveštaj počinje teoretskim uputom „Dejstvo vatrenog oružja na ljudski organizam“, a nastavlja se detaljnim kompjuterski izvedenim tabelama u kojima se statistički analiziraju sledeće odrednice: „povez preko očiju“ (442), „poginuli od metka“ (655), „uz metak pronađeni metalni fragmenti koji ne vode poreklo od metka“ (477), „nije mogućno utvrditi način na koje su osobe podlegle povredama“ (411), „samo različiti delovi tela“ (1583), „desna butna kost“ (1919), „leva butna kost“ (1923), „fragment kosti“ (28)...
Vrlo je edukativno objašnjenje poremećenog doktora Simića zvanog Mengele: „Značajan procenat izveštaja, ukupno 1583, sadrži samo po nekoliko kostiju. Ako krenemo od činjenice da telo sadrži više od 200 kostiju, onda je jasno da takvi izveštaji nisu mogli poslužiti kao pouzdana osnova da izvođenje bilo kakvih zaključaka“. Da prevedemo uglednog srpskog Mengelea: ako nemaš butnu kost na broju ili makar lobanju – računa se da si živ! Srpska matematika je surova!
GREATEST SHITS OF DVERI SRPSKE: Gotovo nemoguć zadatak – da sa 114 strana ovog fašističkog almanaha izaberemo butno-ključne rečenice, obavili smo, kao dr Mengele, precizno i temeljno. Samo za čitaoce e-novina iz masovne grobnice uma iskopali smo sledeće raskomadane autorske misli.
IMAŠ ŽICU, VRATI MORAL: Definitivno treba svima da nam postane jasno: Srbin je Srbin verom i moralom, a Srbin bez vere i morala smatra da mu je sve dozvoljeno, pa i zločin, svejedno da li prema svome ili tuđemu.
UTICAJ PARTIZANA IZ HOLIVUDA NA SABLASNO SRPSTVO I GAMA ZRAKE: Iskustvo ateizma ostavilo je trajne posledice na srpski nacionalni lik. Gubljenje duhovnog identiteta narušilo je čitav sistem vrednosti srpskog naroda. Raskid sa nacionalnim nasleđem koji je doneo komunizam porodio je nepostojanje predačkog ratničkog uzora i vaspitavanje za rat na partizanskim i američkim akcionim filmovima
PRAVOSLAVNI X-FILES: Očito je da neko od Srebrenice želi da napravi denacifikatorski mit, koji treba da posluži da se Srbi istorijski opterete za genocidnost i da se tako u potpunosti zablokira srpski nacionalni interes kao nelegitiman i zločinom bremenit. Ovim naučnim, medijskim, političkim i pravnim udarcem namerava se žig genocidne nacije prebaciti sa nemačkog na srpski narod, a evropskim muslimanima podariti uloga žrtve poput jevrejskog naroda pod nacizmom.
SREBRENIČKI KVIZ: ŽELITE LI DA POSTANETE MILIONER: Gde su dokazi? Gde je 8.000 leševa? Koliko ih zapravo ima? Kako se sprovodi i ko sada sprovodi obdukciju leševa?
GLOBALNO ANTISRPSKO SELO: Nažalost, uz podršku određenih svetskih centara moći, kao i zbog srpske naivnosti, neorganizovanosti i nemoći da se u određenom istorijskom trenutku sačuva i odupre zločinačkoj nameri, na početku 21. veka Srba praktično više i da nema u Kninskoj Krajini, Dalmaciji, Slavoniji, centralnoj Bosni, Kosovu i Metohiji… Ta istorija ne sme zaobići ni velike interesne grupe van prostora Balkana, počev od Nemaca i Britanaca, preko Sjedinjenih Američkih Država, do Vatikana i muslimansko-mudžahedinskih pretenzija.
PRETUŽNA SUDBINA ĐENERALA ŠUMSKOG MLADIĆA: Posle slučaja Markala, Vase Miskina, Račka i drugih svetskih medijskih podvala, Srebrenica je poslednji preživeli mit na kome se drži apsurdna optužba o srpskoj agresiji na vlastite teritorije gde Srbi vekovima žive.
KVADRATURA SRPSKOG KRUGA: Ko ima pravo da moralno osuđuje ratni zločin koji su izvršili srpski vojnici-osvetnici?
ĐURA ĆE TI OPROSTITI ŠTO TE JE TUKAO: Kao primer nerazumne ostrašćenosti onih koji ljudsku tragediju zloupotrebljavaju u političke svrhe može poslužiti parola na stranici muslimanskog „Srebrenica Genocide Bloga“: „Mi nikada nećemo zaboraviti i mi nikada nećemo oprostiti“.
NEĆEMO GORKO, HOĆEMO SLATKO: Ostaje nam gorko saznanje da činjenice gube svaki smisao u sukobu sa političkim interesima svetskih velesila.
PROVERENO: BRUCE WILLIS DANIMA LIKVIDIRAO STANOVNIKE SREBRENICE KOJI SU ODBIJALI DA BUDU STATISTI U FILMU „UMRI MUŠKI“: Upotreba pojma genocid u manipulatorske svrhe proizvodi dodatno razaranje uma prilično načetog izazvanom nesrećom i holivudski retardiranom interpretacijom te nesreće.
KASANDRA PIŠE LJOVISNI O ROBINJI ISAURI: Ostaće samo spomenici na rasutim srpskim stratištima i grobljima da svedoče o ogromnoj tragediji našeg naroda.
BOLJE MASAKRIRAN NEGO ŽIV: Hiljade bosanskih muslimana su zaista stigli u Tuzlu i tiho su premešteni na druge pozicije. Ovo je potvrđeno od strane međunarodnih posmatrača. Ali, muslimanske vlasti nikada nisu obezbedili informacije o ovim muškarcima, preferirajući da se ubroje u nestale tj. među masakrirane.
I PARLAMENT ĆEMO BOMBARDOVATI: Evropski parlament nije reprezentativan. On ne govori u ime šest od svakih deset građana zemalja – članica Evropske unije. Kad se toj činjenici doda manipulativan način na koji je Rezolucija o Srebrenici bila izglasana, jasno je da su njen kredibilitet i moralni značaj ravni nuli.
ISTERIVANJE PARKINSONA IZ DUHA SMILJE AVRAMOV: Događaji u i oko Srebrenice 1995. ne mogu se podvesti pod pojam genocida ni empirijski, ni teorijski.
NE DAJ SE, INES: Ovaj broj Dveri, takođe, treba da osvesti i obodri one srpske vlastodršce, kako u Republici Srpskoj tako i u Srbiji, da se ne povijaju kako im Brisel i Vašington kažu, već da, zalaganjem za istinu, u ovom po Srbe teškom istorijskom trenutku, opravdaju narodno poverenje koje im je dato. Na kraju, posle 10-godišnje nebivale medijske torture i „ulaganja“ u one „demokratske“ srbe koji pevaju „njihovu“ pesmu, ovaj broj simbolički predstavlja organizovan otpor svojevrsnom medijskom etničkom slabljenju srpskog naroda od strane nekih zapadnih sila, na prvom mestu SAD, koja, po svedočenju njenog ambasadora u Srbiji Kamerona Mantera, godišnje pomaže „razvoj demokratije u Srbiji sa 50 miliona dolara“. Oni imaju silu i moć, a mi imamo pravdu i potrebu da preživimo. Kom opanci, kom obojci.
P.S. Svi citati preuzeti iz „Dveri srpskih“ bez pravopisnih i moždanih intervencija. Međunaslovi ipak redakcijski.
izvor:e-novine.com
http://www.e-novine.com/kolumna/petar-l ... smrti.html
