Forum Klix.ba

čitalac je mislio na pokolje koje su -pravdači- prebilovaca pomenuli...

strojnica wrote:A ovo su upravo uradili Srbi ocu Maksa Luburica. I tako to ide, tako to krene, jos od Odese nas koljete ali imate hrabrosti pitati gde su vasa deca? Snimati dokumentarce i javno propagirati vasu zrtvu? Ja da sam na vasem mjestu pokupio bih se od srama

strojnica wrote:Hrvati su poludili 1941 uz priču necemo 1929. Necemo Srbe, srpskog kralja i njegovu diktaturu.

Pa da izdvojim citat kolege:

Martinez_ wrote:Ipak je najbolje kako smatra Ljubuški i danas svetom hrvatskom zemljom (''nisam ja išao u Niš terorisati Srbe nego je Srbin došao terorisati Hrvate u Ljubuški'')

I onda da sumiramo to sve i dobijemo ovo:

Opština Bosanska Dubica po broju žrtava drži primat u drugom svjetskom ratu. Od 33.000 stanovnika, koliko je imala uoči rata, svaki drugi je žrtva ustaškog i njemačkog bezumlja — 14.287. Među njima je 4.149 djece. Ako se ukupnom broju žrtava doda i 3.404 poginula borca narodnooslobodilačkog rata, onda je dubička opština smanjena za 53 procenta svoga stanovništva. Statističari su utvrdili da je u legendarnom Knežpolju potpuno uništeno 513 seoskih domaćinstava, iz kojih niko nije preživio ni po muškoj ni po ženskoj liniji, i da je dubička opština tek osamdesetih godina dostigla predratni broj stanovnika.

Jbg malo se zanio Luburić sa rajom dok je svetio hrvatsku zemlju.... Da se pokupiš od srama cccc

Dara Banović je živi svjedok pokolja 300 duša, mahom žena i djece. Samo jednom Dara je smogla toliko snage da ispriča svoju sudbinu: „U sam zalazak sunca došle su ustaše. Kada su nas istjerali, moja mala Radoslavka je prošaputala: 'Draga majo, oni će nas pobiti!' Tako je i bilo. Na gomilu poklanih počeli su slagati i nas. Od trećeg udarca nožem ja sam pala, ali svijest nisam izgubila. Najstrašnije mi je bilo kad sam gledala kako ubijaju moju djecu. Radoslavku, koja je imala četiri godine, udarili su nožem u vrat i bacili pored mene. Dvogodišnji Boško, srce mamino, iako izboden, još je plakao. Dotukli su ga na meni. Tada, kad su primjetili da sam još živa, boli su me noževima i ja ne znam koliko je to dugo trajalo. Na sebi imam 29 ožiljaka.“

U Drageljima, malom partizanskom selu pod Kozarom, Nijemci ustaše ubili su sve uhvaćene žene i djecu, jer odraslih muškaraca nije bilo. I kuće su sve spaljene. Vukosava Galić sa dvoje male djece ubačena je u kuću koja je dogorijevala; Grozda Adžić, vezana za kućni prag, bila je prisiljena da gleda svoju bebu kako gori zajedno sa krevetićem, dok su drugo dijete ustaše gušile u jami zagašenog kreča. Malog Momira Galića zaklali su u dvorištu, a Vidosavu Obradović sa troje djece na drvljeniku. I tako redom, sve dok nisu ubijeni 31 majka i 21 dijete.

I to sve zbog žandara koji su ubili Maksovog oca švercera duvanom, ko zna da li bi ovo bilo da su ga novčano oglobili....

Neko na temi pomenu i Milorada Ekmečića čini mi se u ne baš lijepom kontekstu, pa evo jedan mali prilog - njegov govor na opelu održanom po prenosu kostiju 1991. Ima jedno zanimljivo zapažanje kako su Šurmanci bili samo dio šireg plana:

" Над отвореним гробом, тужни зборе, данас не треба лагати. Не треба изговорити нити jедну криву риjеч. Данас не треба дати повода за осjећање да се са људском свиjешћу може правити погодба. Данас треба зборити истину.

Прошло jе близу 50 година од оног кобног љета 1941., када су хрватске усташе покушале да граде своjу државу на костима невине дjеце и жена. Иако нису jедини, Пребиловци у том ђердану стратишта и великих гробница, заузимаjу jедно од главних мjеста. Над овим одрима, тужни зборе, стаjе свака памет. И нема те књиге коjа би одговорила на вjечно велико ЗАШТО? Зашто су људи убиjали људе, зашто невину дjецу, зашто се ниjе могло вjеровати на поштен начин?

Не зовите ово дивљаштвом! Jер тиме ћете увриjедити све праве дивљаке у Амазониjи. Тамо се jош кољу и истребљуjу, али ниjе забиљежено да су прекршили златно правило живота: да се не убиjаjу жене и дjеца, jер су они извор обнове и опстанка. Према ономе што као историчари знадемо, Шурманци су били дио плана коjи jе усташки главни стан послао своjим подручним командама да до 6. септембра 1941. године униште цjелокупно православно становништво, па након тога у тим селима населе становнике друге вjере. Од 64 милиона људи, колико jе страдало у Другом свjетском рату, на српски народ отпада више од jедног милиона. Према његовом укупном броjу, само су Jевреjи страдали горе од нас. Ипак смо од ове сурове школе у истроиjи нешо научили.

Изгубили смо дjецу, изгубили подмладак, изгубили нешто што jе горе од тога: људски инстикт за умножавањем, за обновом. Jедино средство коjе нам jе природа подарила да преживимо као људи и као народ.

Сада смо по броjу мањи, тjелесно слабиjи, али духом jачи: посали смо несаломиви. Научили смо на овоj суровоj лекциjи историjе да не вjеруjемо другима. Већег и горег противника никад нисмо имали од Адолфа Хитлера. Кад jе почео устанак за ослобођење 1941. , наредио jе да се за сваког погинулог њемачког воjника стиjеља 100 Срба. Толико нас jе мало као народ циjенио и тако смо слаби били по вриjедностима у његовим очима. Ипак jе на краjу свога живота, пред краj рата 1945., одао признање српском народу и рекао да ће он увиjек бити велики и да jе, за разлику од неких других, имао и да ће увиjек имати своjу државу. Научио jе да за њу умире.

Jаме Голубинке, Jасеновац, постале су нешто више од великих стратишта. Оне су постале нови косовски еп српског народа. Пепео из коjег се рађа нови живот.

Дjецо моjа пребиловачка, jа сам са вама растао до своjе дванаесте године, а онда оног кобног 6. августа 1941., само jе случаj одлучио да ви одете на jедну, а ми коjи вас сада дочекуjемо како долазите из подземља, на другу страну живота. Ми смо овдjе да вам подигнемо споменик од бронзе. Кажу да jе то траjно. Можда од биjелог мермера? Кажу да jе то jош траjниjе. Можда од жеженог злата? То сjаjи надалеко. Да се подигне храм коjи jе насаломив и вjечан. Ипак jе jедан споменик, нерукотворни, подигнут вама оног дана када сте отишли у подземље: споменик људског памћења. А памћење jе награда и казна. Памћење jе каштига од коjе се никакав злочин не може сакрити. Ово jе споменик нерукотворни вама jе дугнут, до неба и за вjечност. Заборавити не можемо, опростити не смиjемо, а осветити се - не желимо. Освета за злочин jе људски гриjех колико и он сам. Ово ниjе споменик освете, ниjе споменик диоба, овдjе се диже споменик љубави и доброте. На дjечиjим гробовима само цвиjеће љубави може да расте. Ово jе споменик братства, на првом мjесту, jугословенског братства, коjи српски народ поново, као пуно пута у историjи и у ово мрачно доба коjе долази треба jасно и гласно да каже. А они коjи се данас диче на други начин, коjи су своjе злочинце из Шурманаца из августа 1941. прогласили своjим jунацима, jедном ће ипак у будућности морати да признаjу да су Други свjетски рат изгубли. Тим одлагањима само шкоде свом сопственом народу."

strojnica wrote:Nemoj biti tako licemjeran, znam da znas ali evo da kazem. 6.1.1929 kralj Aleksandar uvodi diktaturu pod kojom su nesrbi godinama tlaceni. A mozda ne znas, 7.1.1929 Ante Pavelic kao odgovor osniva Ustaski Pokret i odlazi u emigraciju.

Trebalo bi da te je zaista sramota šta pišeš, no očito nemaš ljudskosti ni malo.
Po toj tvojoj logici, i Srbi svoje zločine u BIH mogu pravdati otomanskim zločinima nad njima, jel?
Tlačeni ste, propadavao vam duvan, pa ste iz silne ljutnje poklali decu?Pa kad ste ,,oslobodili'' Prebilovce 92 od ,,četnika'' što ste minirali spomen-kosturnicu nevine dece, šta vam je ona kriva?
Pričaš nebuloze koje veze s vezom nemaju. Oćeš da ubediš nekoga, da u aprilu 41, usred raspada države, vojske, svega, instaliranja nemačke, talijanske i ustaške vlasti, poražena strana stiže, zamisli čuda, organizovati nekakve silne pokolje Hrvata po Hercegovini? Siluješ i zdrav razum, i logiku.
Čak i da su sve tvoje nebuloze tačne, da je bilo ne znam kakvog tlačenja Hrvata u Kraljevini, TO NE MOŽE OPRAVDATI KLANJE DECE, POBOGU. ČAK I DA SU PRE TOGA UBIJANI HRVATI CIVILI, TO OPET NE MOŽE BITI OPRAVDANJE ZA KLANJE DECE. NIŠTA NE MOŽE BITI OPRAVDANJE ZA TO, NIKAKAV DUVAN, KRALJEVINA, NITI BILO ŠTA. ŠTA ti nije jasno u ovome?

Pribilovci su veliki zločin koji bi da ima Boga u nebo vapio,ali tamo se događalo svašta..
Preneseno sa
Kriza NOP-a u Hercegovini krajem 1941. i 1942. godine i jačanje četničkog pokreta!

Četnički pokret već krajem kolovoza i početkom rujna 1941. godine sve više jača u istočnoj Hercegovini, ali počinje sve jači progon Hrvata i Muslimana, ubijaju se nedužni civili, pljačka njihova imovina. Dokaz da su se četnici vojnički organizirali, vidljiv je iz njihovih zločina nad civilima mjesta Berkovići, pretežno nad Muslimanima, gdje su krajem kolovoza i početkom rujna 1941. godine usmrtili oko 300 civila. Početkom rujna, oko 700 civila, pretežno Muslimana, usmrćeno je na potezu od mjesta Berkovići do Bileće.47 Slični četnički zločini dešavaju se nad Hrvatima u okolici Nevesinja, Stoca, Ljubinja, Ravnog i na sjeveru Hercegovine, u okolici Konjica. Četnici su se naročito okomili na Hrvate koji su vraćali stoku s ispaše s planina istočne Hercegovine.48 Četnički zločini se u rujnu i listopadu proširuju i na općinu Konjic, osobito u mjestu Glavatičevo, gdje četnici ubijaju civile, obične prolaznike, oružnike, šumare, lovočuvare, putnike koji su bili u prolazu, a oni su se na njih namjeril
Desetog travnja u Mostaru se počela mirno razoružavati vojska Kraljevine Jugoslavije u kasarni Sjeverni logor kao i u zračnoj bazi u Mostaru gdje je bilo i nešto borbenih zrakoplova. Problem je nastao jer je u Mostaru i prije rata bila jaka četnička organizacija, a njihove pristalice nalazile su se u kasarni Sjeverni logor kao i zapovjedništvo Primorske armijske oblasti i komadna vojnog okruga Mostar. Oni su uz pomoć jednog brdskog bataljuna iz Dervente, kojim je komandirao major Tadić i jedne đačke čete iz Sarajeva kao i Srba četnika, dragovoljaca iz Mostara i istočne Hercegovine, došli u sukob s Mačekovom Seljačkom zaštitom i ustaškim redarstvom. Oni su, bez ikakva povoda, ni od kog posebno izazvani, bez ijedne žrtve u vojsci Kraljevine Jugoslavije u Mostaru, napali gradska predgrađa Cim i Iliće i zapalili osamdeset i pet kuća i usmrtili četvoro ljudi (Juru Zeleniku, Stojaa Lasića, Ivana Cvitkovića i Lucu Mustapić).

Eto to ne opravdava zločin,ali zbilo se!

U ostalom evo link NOP za edukovanje

http://www.marijanmandic.com/index.php? ... &Itemid=34

MORAM DA KAŽEM DA pREBILOVCI 41 I 92 Godine nisu jedno te isto,jer se 92 godine tamo kao i svugdje od četničkih snaga rušila država BIH i ubijali njeni nevini građani štop restavlja veliki zločin .

brdjanin wrote:MORAM DA KAŽEM DA pREBILOVCI 41 I 92 Godine nisu jedno te isto,jer se 92 godine tamo kao i svugdje od četničkih snaga rušila država BIH i ubijali njeni nevini građani štop restavlja veliki zločin .

A HOS i/ili HVO snage koje su spalile crkvu i kosturnicu su antifašisti jel tako?

I kakve veze imaju zbivanja u Mostaru sa daleko južnijim Prebilovcima. Uostalom, u malo dostupnih izvora na internetu piše da su preživeli Prebilovčani popunjavali partizanske redove.


Džaba vam svi pokušaji pravdanja ovih zverstava, u slučaju Prebilovaca ništa vam ne prolazi

I opet nakon ovakve žučne rasprave dođošmo na onu moju:Vi naših 10,mi vaših 100,vi naših 200,mi vaših 1000 itd...
Znam ja nas jebo ti nas.....

otac_makarije wrote:Neko na temi pomenu i Milorada Ekmečića čini mi se u ne baš lijepom kontekstu, pa evo jedan mali prilog - njegov govor na opelu održanom po prenosu kostiju 1991. Ima jedno zanimljivo zapažanje kako su Šurmanci bili samo dio šireg plana:

" Над отвореним гробом, тужни зборе, данас не треба лагати. Не треба изговорити нити jедну криву риjеч. Данас не треба дати повода за осjећање да се са људском свиjешћу може правити погодба. Данас треба зборити истину.

Прошло jе близу 50 година од оног кобног љета 1941., када су хрватске усташе покушале да граде своjу државу на костима невине дjеце и жена. Иако нису jедини, Пребиловци у том ђердану стратишта и великих гробница, заузимаjу jедно од главних мjеста. Над овим одрима, тужни зборе, стаjе свака памет. И нема те књиге коjа би одговорила на вjечно велико ЗАШТО? Зашто су људи убиjали људе, зашто невину дjецу, зашто се ниjе могло вjеровати на поштен начин?

Не зовите ово дивљаштвом! Jер тиме ћете увриjедити све праве дивљаке у Амазониjи. Тамо се jош кољу и истребљуjу, али ниjе забиљежено да су прекршили златно правило живота: да се не убиjаjу жене и дjеца, jер су они извор обнове и опстанка. Према ономе што као историчари знадемо, Шурманци су били дио плана коjи jе усташки главни стан послао своjим подручним командама да до 6. септембра 1941. године униште цjелокупно православно становништво, па након тога у тим селима населе становнике друге вjере. Од 64 милиона људи, колико jе страдало у Другом свjетском рату, на српски народ отпада више од jедног милиона. Према његовом укупном броjу, само су Jевреjи страдали горе од нас. Ипак смо од ове сурове школе у истроиjи нешо научили.

Изгубили смо дjецу, изгубили подмладак, изгубили нешто што jе горе од тога: људски инстикт за умножавањем, за обновом. Jедино средство коjе нам jе природа подарила да преживимо као људи и као народ.

Сада смо по броjу мањи, тjелесно слабиjи, али духом jачи: посали смо несаломиви. Научили смо на овоj суровоj лекциjи историjе да не вjеруjемо другима. Већег и горег противника никад нисмо имали од Адолфа Хитлера. Кад jе почео устанак за ослобођење 1941. , наредио jе да се за сваког погинулог њемачког воjника стиjеља 100 Срба. Толико нас jе мало као народ циjенио и тако смо слаби били по вриjедностима у његовим очима. Ипак jе на краjу свога живота, пред краj рата 1945., одао признање српском народу и рекао да ће он увиjек бити велики и да jе, за разлику од неких других, имао и да ће увиjек имати своjу државу. Научио jе да за њу умире.

Jаме Голубинке, Jасеновац, постале су нешто више од великих стратишта. Оне су постале нови косовски еп српског народа. Пепео из коjег се рађа нови живот.

Дjецо моjа пребиловачка, jа сам са вама растао до своjе дванаесте године, а онда оног кобног 6. августа 1941., само jе случаj одлучио да ви одете на jедну, а ми коjи вас сада дочекуjемо како долазите из подземља, на другу страну живота. Ми смо овдjе да вам подигнемо споменик од бронзе. Кажу да jе то траjно. Можда од биjелог мермера? Кажу да jе то jош траjниjе. Можда од жеженог злата? То сjаjи надалеко. Да се подигне храм коjи jе насаломив и вjечан. Ипак jе jедан споменик, нерукотворни, подигнут вама оног дана када сте отишли у подземље: споменик људског памћења. А памћење jе награда и казна. Памћење jе каштига од коjе се никакав злочин не може сакрити. Ово jе споменик нерукотворни вама jе дугнут, до неба и за вjечност. Заборавити не можемо, опростити не смиjемо, а осветити се - не желимо. Освета за злочин jе људски гриjех колико и он сам. Ово ниjе споменик освете, ниjе споменик диоба, овдjе се диже споменик љубави и доброте. На дjечиjим гробовима само цвиjеће љубави може да расте. Ово jе споменик братства, на првом мjесту, jугословенског братства, коjи српски народ поново, као пуно пута у историjи и у ово мрачно доба коjе долази треба jасно и гласно да каже. А они коjи се данас диче на други начин, коjи су своjе злочинце из Шурманаца из августа 1941. прогласили своjим jунацима, jедном ће ипак у будућности морати да признаjу да су Други свjетски рат изгубли. Тим одлагањима само шкоде свом сопственом народу."

Milorad Ekmecic je cetnik nulte kategorije i bilo sta sto je rekao ne vrijedi prebijene pare.

SPC i intelektualna elita su krivci sto su od jedne ili vise ljudskih tragedija napravili cirkus.
Slijedeci put kad Srbi budu prbacivali kosti nevinih zrtava, Bosnjaci i Hrvati ce zgrabiti puske. Vec vidjeno, kad se Srbi sjecaju, drugi stradaju mnogo gore.

Dara Banović je živi svjedok pokolja 300 duša, mahom žena i djece. Samo jednom Dara je smogla toliko snage da ispriča svoju sudbinu: „U sam zalazak sunca došle su ustaše. Kada su nas istjerali, moja mala Radoslavka je prošaputala: 'Draga majo, oni će nas pobiti!' Tako je i bilo. Na gomilu poklanih počeli su slagati i nas. Od trećeg udarca nožem ja sam pala, ali svijest nisam izgubila. Najstrašnije mi je bilo kad sam gledala kako ubijaju moju djecu. Radoslavku, koja je imala četiri godine, udarili su nožem u vrat i bacili pored mene. Dvogodišnji Boško, srce mamino, iako izboden, još je plakao. Dotukli su ga na meni. Tada, kad su primjetili da sam još živa, boli su me noževima i ja ne znam koliko je to dugo trajalo. Na sebi imam 29 ožiljaka.“

Svako do nas razlicito reaguje kada procita ovakvo nesto.
Hladne glave, a u cilju razvijanja teme, forumas treba da postavi pitanje izvora/uzroka rasnih zakona u NDH, ali i svijesti covjeka/ljudi koji mogu ovakvo nesto napraviti. Takodje, temeljitost u sprovodjenju ovih zakona, te "divlje ustase" su poseban fenomen. "Divlje ustase" se cine kao homo sapiensi koji su na nacin ispod zvjerskog uzivali u zlocinima, jer im to nije bio "posao", nije bilo naredjenja, a nacin na koji su pocinjena zvjerstva zahtijeva posebno bolestan ali zlocinacki kreativan um.

Medjutim, kao covjek, Bosnjak i musliman, koji je prezivio 92-95, te znam tacno sta se desavalo na ovim prostorima, ne mogu da ne izrazim ljutnju i da ponovo ne konstatujem da je srpsko drustvo bolesno drustvo, u fazi iz koje bojim se nema povratka. Zar neko ko je citao ovakav tekst moze dozvoliti Vukovar, Sarajevo, Visegrad, Srebrenicu, Focu, ... bolesno.

Tomi110 wrote:I opet nakon ovakve žučne rasprave dođošmo na onu moju:Vi naših 10,mi vaših 100,vi naših 200,mi vaših 1000 itd...
Znam ja nas jebo ti nas.....

Na kraju svake rasprave, o svakom zločinu, bude jedno te isto: pokušava se reći da su zapravo krive žrtve, a ne dželati; žrtve kao nisu krive po diskutantima, al ipak su krive jer pripadaju ,,zločinačkom'' narodu koji je nekada, negde, pobio nekoga nekome od dželata, pa su dželati onda u pravedničkom besu...ne, nema nama spasa. Ovi prostori su bolesni i zatrovani.

brdjanin wrote:Pribilovci su veliki zločin koji bi da ima Boga u nebo vapio,ali tamo se događalo svašta..

poštovani, možete li mi reći šta je to svašta što se dešavalo u prebilovcima?

Četnički pokret već krajem kolovoza i početkom rujna 1941. godine sve više jača u istočnoj Hercegovini, ali počinje sve jači progon Hrvata i Muslimana, ubijaju se nedužni civili, pljačka njihova imovina. Dokaz da su se četnici vojnički organizirali, vidljiv je iz njihovih zločina nad civilima mjesta Berkovići, pretežno nad Muslimanima, gdje su krajem kolovoza i početkom rujna 1941. godine usmrtili oko 300 civila. Početkom rujna, oko 700 civila, pretežno Muslimana, usmrćeno je na potezu od mjesta Berkovići do Bileće

poštovani, uz nadu da će po apsolviranju ove teme, otvarač iste započeti novu - avtovac, gacko, fazlagića kula, dizdaruša (gdje su nastradali MUSLIMANI/BOŠNJACI), moliću da mi kažete koliko je HRVATA u citiranom djelu vašeg posta poginulo, nastradalo, ubijeno, pobijeno, zaklano, silovano, bačeno u jame, deportovano u logore i slično...
takođe bih molio da taksativno nabrojite, kao što sam ja nabrojao ustaške zločine na području hercegovine, sa datumom, brojem nastradalih, tačnim mjestom zločina, imenima nastradalih, a u najčešćem slučaju - imenima izvršioca, a sve koristeći hrvatske izvore.
u slučaju manjeg broja nastradalih, u iste ću prihvatiti i nastradale u toku borbi, a koji su bili u ustaškoj odori, ili pripadali tkzv -divljim ustašama.

Desetog travnja u Mostaru se počela mirno razoružavati vojska Kraljevine Jugoslavije u kasarni Sjeverni logor kao i u zračnoj bazi u Mostaru gdje je bilo i nešto borbenih zrakoplova. Problem je nastao jer je u Mostaru i prije rata bila jaka četnička organizacija, a njihove pristalice nalazile su se u kasarni Sjeverni logor kao i zapovjedništvo Primorske armijske oblasti i komadna vojnog okruga Mostar. Oni su uz pomoć jednog brdskog bataljuna iz Dervente, kojim je komandirao major Tadić i jedne đačke čete iz Sarajeva kao i Srba četnika, dragovoljaca iz Mostara i istočne Hercegovine, došli u sukob s Mačekovom Seljačkom zaštitom i ustaškim redarstvom. Oni su, bez ikakva povoda, ni od kog posebno izazvani, bez ijedne žrtve u vojsci Kraljevine Jugoslavije u Mostaru, napali gradska predgrađa Cim i Iliće i zapalili osamdeset i pet kuća i usmrtili četvoro ljudi (Juru Zeleniku, Stojaa Lasića, Ivana Cvitkovića i Lucu Mustapić).

poštovani, da li potvrđujete ili negirate navod forumaša julisiz-a -

U aprilskom ratu 1941. došlo je do sukoba jugoslovenske vojske i pobunjenih ustaša u selima Ilići i Cim kod Mostara. Prema ustaškom izvoru (knjiga "Odmetnička zvjerstva i pustošenja u NDH" iz 1942) tom prilikom je spaljeno 85 hrvatskih kuća (pa se navode imena vlasnika) i ubijena 4 (slovima: četiri) civila (navode se njihova imena). Teško da se moglo nazvati pokoljem. Ponavljam da se radi o USTAŠKOM izvoru, izrazito propagandistički pisanoj knjizi, tako da je moglo biti samo uvećavanja, a ne umanjenja broja hrvatskih žrtava.

takođe me interesuje, da li je tačan podatak da je počinjenja šteta namirena u novcu, odmah po učinjenom?

zahvaljujem...

Gojeni H wrote:
Medjutim, kao covjek, Bosnjak i musliman, koji je prezivio 92-95, te znam tacno sta se desavalo na ovim prostorima, ne mogu da ne izrazim ljutnju i da ponovo ne konstatujem da je srpsko drustvo bolesno drustvo, u fazi iz koje bojim se nema povratka. Zar neko ko je citao ovakav tekst moze dozvoliti Vukovar, Sarajevo, Visegrad, Srebrenicu, Focu, ... bolesno.

Богме Гојени могао би теби Woody поново измјерити притисак!
На теми о убијеној српској дјеци и женама од стране усташа ти ниједном приликом не пропустиш да кажеш како су Срби ненормални и као друштво болесни, а још си нешто и љут!
По теби СПЦ прави циркус од трагедије , како? Јел тако што два пута прикупљају кости побијених да би их достојно сахранили?
Ено ти теме о српској прошлости па тамо износи своје фрустрације , широко ти поље па оплети, а не овдје.

trocadero wrote:

Gojeni H wrote:
Medjutim, kao covjek, Bosnjak i musliman, koji je prezivio 92-95, te znam tacno sta se desavalo na ovim prostorima, ne mogu da ne izrazim ljutnju i da ponovo ne konstatujem da je srpsko drustvo bolesno drustvo, u fazi iz koje bojim se nema povratka. Zar neko ko je citao ovakav tekst moze dozvoliti Vukovar, Sarajevo, Visegrad, Srebrenicu, Focu, ... bolesno.

Богме Гојени могао би теби Woody поново измјерити притисак!
На теми о убијеној српској дјеци и женама од стране усташа ти ниједном приликом не пропустиш да кажеш како су Срби ненормални и као друштво болесни, а још си нешто и љут!
По теби СПЦ прави циркус од трагедије , како? Јел тако што два пута прикупљају кости побијених да би их достојно сахранили?
Ено ти теме о српској прошлости па тамо износи своје фрустрације , широко ти поље па оплети, а не овдје.

Ja znam da ste rat izazvali nakon sto ste pronosali mosti cara Lazara.
SPC je pred rat u HR a kasnije u Bosni stalno pravio cirkuse "prisjecanja", a samo lozili srpski narod da bude spreman za "buduce bitke, oruzane i one druge".

Uostalom, sta je cilj ovakvih tema?
Ako je cilj da se forumska srbadija skupi na jednom mjestu i da nalazi opravdanje za ono pocinjeno 90-ih, onda uzivajte. Jer, mi smo Prebilovce vec odavno razvukli na HR, zapadnu Hercegovinu i istocnu Bosnu.

U II svj. ratu, srpsko civilno stanovnistvo je planski i sistematski unistavano na teritoriji tzv. NDH.
Sta su Srbi naucili?

Tomi110 wrote:I opet nakon ovakve žučne rasprave dođošmo na onu moju:Vi naših 10,mi vaših 100,vi naših 200,mi vaših 1000 itd...
Znam ja nas jebo ti nas.....

poštovani, da imam kafić, vi sigurno ne bi bili zaposleni kao kelner, obzirom da vam matematika nije jača strana.
sa logikom smo već upoznati.

jedan mali prilog o tome kako duvan okrene istoriju hercegovine u neočekivanom pravcu.
da ga nije bilo, ne bi bilo ni ustaša u hercegovini, zaključak je koji se sam po sebi nameće, jel...

što se tiče forumaša-stronica-, zamolio bih ga da mi prevede i objasni značenje pozdrava -zig hajl-, koji su on i njegov zapovjednik ivica vego rabili tokom 1991/1992. godine, te da li su miniranjem hrama 1992. godine, u kome su pohranjenje kosti ubijenih prebilovčana, konačno riješili pitanje srba na tom području, za -vjeki vjekov-?
hvala.

kako je snimak koji sam postavio misteriozno nestao, da objasnim razlog svog pitanja...

strojnica kaže -

strojnica je napisao/la:
Moze li se mom zapovjedniku iz 1992 ista prigovoriti sto je jedan od prvih zagazio Neretvu 1992 kad smo krenuli na Klepce, Prebilovce i Tasovcice, samo da napomenem da se covjek prezivao Vego.

pošto je na snimku ivica vego, i pošto je on zapovjednik forumaša strojnice, vjerujem da je relevantan da mi prevede pozdrav -zig hajl-.

brdjanin dana 05/10/2014 22:12

MORAM DA KAŽEM DA pREBILOVCI 41 I 92 Godine nisu jedno te isto,jer se 92 godine tamo kao i svugdje od četničkih snaga rušila država BIH i ubijali njeni nevini građani štop restavlja veliki zločin

poštovani, i meni nije jasno kako prebilovčani, nakon svega što su doživjeli 1914.i 1941. godine, a posebno nakon pregledanog snimka, ove divne mladiće u crnim uniformama i milim pozdravom nisu dočekali sa oduševljenjem, raširenih ruku i sa komadom hljeba i soli, kako to običaji nalažu kada ti stiže drag gost.
čudom se ne mogu načuditi.

radostan dan wrote:

brdjanin wrote:Pribilovci su veliki zločin koji bi da ima Boga u nebo vapio,ali tamo se događalo svašta..

poštovani, možete li mi reći šta je to svašta što se dešavalo u prebilovcima?

Četnički pokret već krajem kolovoza i početkom rujna 1941. godine sve više jača u istočnoj Hercegovini, ali počinje sve jači progon Hrvata i Muslimana, ubijaju se nedužni civili, pljačka njihova imovina. Dokaz da su se četnici vojnički organizirali, vidljiv je iz njihovih zločina nad civilima mjesta Berkovići, pretežno nad Muslimanima, gdje su krajem kolovoza i početkom rujna 1941. godine usmrtili oko 300 civila. Početkom rujna, oko 700 civila, pretežno Muslimana, usmrćeno je na potezu od mjesta Berkovići do Bileće

poštovani, uz nadu da će po apsolviranju ove teme, otvarač iste započeti novu - avtovac, gacko, fazlagića kula, dizdaruša (gdje su nastradali MUSLIMANI/BOŠNJACI), moliću da mi kažete koliko je HRVATA u citiranom djelu vašeg posta poginulo, nastradalo, ubijeno, pobijeno, zaklano, silovano, bačeno u jame, deportovano u logore i slično...
takođe bih molio da taksativno nabrojite, kao što sam ja nabrojao ustaške zločine na području hercegovine, sa datumom, brojem nastradalih, tačnim mjestom zločina, imenima nastradalih, a u najčešćem slučaju - imenima izvršioca, a sve koristeći hrvatske izvore.
u slučaju manjeg broja nastradalih, u iste ću prihvatiti i nastradale u toku borbi, a koji su bili u ustaškoj odori, ili pripadali tkzv -divljim ustašama.

Desetog travnja u Mostaru se počela mirno razoružavati vojska Kraljevine Jugoslavije u kasarni Sjeverni logor kao i u zračnoj bazi u Mostaru gdje je bilo i nešto borbenih zrakoplova. Problem je nastao jer je u Mostaru i prije rata bila jaka četnička organizacija, a njihove pristalice nalazile su se u kasarni Sjeverni logor kao i zapovjedništvo Primorske armijske oblasti i komadna vojnog okruga Mostar. Oni su uz pomoć jednog brdskog bataljuna iz Dervente, kojim je komandirao major Tadić i jedne đačke čete iz Sarajeva kao i Srba četnika, dragovoljaca iz Mostara i istočne Hercegovine, došli u sukob s Mačekovom Seljačkom zaštitom i ustaškim redarstvom. Oni su, bez ikakva povoda, ni od kog posebno izazvani, bez ijedne žrtve u vojsci Kraljevine Jugoslavije u Mostaru, napali gradska predgrađa Cim i Iliće i zapalili osamdeset i pet kuća i usmrtili četvoro ljudi (Juru Zeleniku, Stojaa Lasića, Ivana Cvitkovića i Lucu Mustapić).

poštovani, da li potvrđujete ili negirate navod forumaša julisiz-a -

U aprilskom ratu 1941. došlo je do sukoba jugoslovenske vojske i pobunjenih ustaša u selima Ilići i Cim kod Mostara. Prema ustaškom izvoru (knjiga "Odmetnička zvjerstva i pustošenja u NDH" iz 1942) tom prilikom je spaljeno 85 hrvatskih kuća (pa se navode imena vlasnika) i ubijena 4 (slovima: četiri) civila (navode se njihova imena). Teško da se moglo nazvati pokoljem. Ponavljam da se radi o USTAŠKOM izvoru, izrazito propagandistički pisanoj knjizi, tako da je moglo biti samo uvećavanja, a ne umanjenja broja hrvatskih žrtava.

takođe me interesuje, da li je tačan podatak da je počinjenja šteta namirena u novcu, odmah po učinjenom?

zahvaljujem...

U Pribilovcima su ubijeni Srbi civili,dakle nemožemo ih ideološki kvalifikovat kao četnike niti bilo kako drugaćije,isto to nemožemo učiniti ni sa drugim stradalim civilima bilo koje nacije,što se olako pokušava učiniti.
-očito se radilo o NDH ondašnjoj tvorevini u kojoj su po kvalifikaciji tkz .druge strane i Muslimani kvalifikovani kao Hrvati ili Ustaše.Neda mi se sada prebrajat žrtve,no Bošnjaci i Hrvati to naj bolje znaju pa bi trebalo prelistati i njihove izvore o Fazlagića Kuli i drugim stratištima po istočnoj Hercegovini..


evo jedan gotovo zaboravljeni zločin
http://bosniagenocide.wordpress.com/201 ... zoru-1942/

brdjanin wrote:
U Pribilovcima su ubijeni Srbi civili,dakle nemožemo ih ideološki kvalifikovat kao četnike niti bilo kako drugaćije,isto to nemožemo učiniti ni sa drugim stradalim civilima bilo koje nacije,što se olako pokušava učiniti.


-očito se radilo o NDH ondašnjoj tvorevini u kojoj su po kvalifikaciji tkz .druge strane i Muslimani kvalifikovani kao Hrvati ili Ustaše.Neda mi se sada prebrajat žrtve,no Bošnjaci i Hrvati to naj bolje znaju pa bi trebalo prelistati i njihove izvore o Fazlagića Kuli i drugim stratištima po istočnoj Hercegovini..

poštovani, poznato nam je da su u prebilovcima ubijeni srbi. ostaje nerazjašnjeno na šta ste mislili kada kažete - ali tamo se događalo svašta..

takođe, obzirom da ste se javili na temu, molim da zadržite motivisanost da i dalje učestvujete u njoj, te da ipak i pored vaše trenutne bezvoljnosti -
Neda mi se sada prebrajat žrtve - -
nabrojite -
koliko je HRVATA u hercegovini poginulo, nastradalo, ubijeno, pobijeno, zaklano, silovano, bačeno u jame, deportovano u logore i slično...takođe bih molio da ih taksativno nabrojite , kao što sam ja nabrojao ustaške zločine na području hercegovine, sa datumom, brojem nastradalih, tačnim mjestom zločina, imenima nastradalih, a u najčešćem slučaju - imenima izvršioca, a sve koristeći hrvatske izvore.

ako ne tražim previše, primjetio bih da se ni povodom treće stavke -

U aprilskom ratu 1941. došlo je do sukoba jugoslovenske vojske i pobunjenih ustaša u selima Ilići i Cim kod Mostara. Prema ustaškom izvoru (knjiga "Odmetnička zvjerstva i pustošenja u NDH" iz 1942) tom prilikom je spaljeno 85 hrvatskih kuća (pa se navode imena vlasnika) i ubijena 4 (slovima: četiri) civila (navode se njihova imena). Teško da se moglo nazvati pokoljem. Ponavljam da se radi o USTAŠKOM izvoru, izrazito propagandistički pisanoj knjizi, tako da je moglo biti samo uvećavanja, a ne umanjenja broja hrvatskih žrtava.
takođe me interesuje, da li je tačan podatak da je počinjenja šteta namirena u novcu, odmah po učinjenom

- niste izjasnili.

radostan dan wrote:

brdjanin wrote:
U Pribilovcima su ubijeni Srbi civili,dakle nemožemo ih ideološki kvalifikovat kao četnike niti bilo kako drugaćije,isto to nemožemo učiniti ni sa drugim stradalim civilima bilo koje nacije,što se olako pokušava učiniti.


-očito se radilo o NDH ondašnjoj tvorevini u kojoj su po kvalifikaciji tkz .druge strane i Muslimani kvalifikovani kao Hrvati ili Ustaše.Neda mi se sada prebrajat žrtve,no Bošnjaci i Hrvati to naj bolje znaju pa bi trebalo prelistati i njihove izvore o Fazlagića Kuli i drugim stratištima po istočnoj Hercegovini..

poštovani, poznato nam je da su u prebilovcima ubijeni srbi. ostaje nerazjašnjeno na šta ste mislili kada kažete - ali tamo se događalo svašta..

takođe, obzirom da ste se javili na temu, molim da zadržite motivisanost da i dalje učestvujete u njoj, te da ipak i pored vaše trenutne bezvoljnosti -
Neda mi se sada prebrajat žrtve - -
nabrojite -
koliko je HRVATA u hercegovini poginulo, nastradalo, ubijeno, pobijeno, zaklano, silovano, bačeno u jame, deportovano u logore i slično...takođe bih molio da ih taksativno nabrojite , kao što sam ja nabrojao ustaške zločine na području hercegovine, sa datumom, brojem nastradalih, tačnim mjestom zločina, imenima nastradalih, a u najčešćem slučaju - imenima izvršioca, a sve koristeći hrvatske izvore.

ako ne tražim previše, primjetio bih da se ni povodom treće stavke -

[/i] U aprilskom ratu 1941. došlo je do sukoba jugoslovenske vojske i pobunjenih ustaša u selima Ilići i Cim kod Mostara. Prema ustaškom izvoru (knjiga "Odmetnička zvjerstva i pustošenja u NDH" iz 1942) tom prilikom je spaljeno 85 hrvatskih kuća (pa se navode imena vlasnika) i ubijena 4 (slovima: četiri) civila (navode se njihova imena). Teško da se moglo nazvati pokoljem. Ponavljam da se radi o USTAŠKOM izvoru, izrazito propagandistički pisanoj knjizi, tako da je moglo biti samo uvećavanja, a ne umanjenja broja hrvatskih žrtava.[/i]
takođe me interesuje, da li je tačan podatak da je počinjenja šteta namirena u novcu, odmah po učinjenom

- niste izjasnili.

Teško je vjerovati izvorima,svašta se piše ali našo sam nešto o stradanju građana istočne Hercegovine hiljadu devesto četrdeset prve godine.E sada da nebi bilo protumačeno kao proklamisanje Pribilovaca kao protuteže srbskim zločinima postavljam s rezervom.
Jeli ovo istina i jeli se dogodilo prije groznog zločina u Pribilovcima?


I u istočnoj Hercegovini nakon izbijanja ustanka (prvi puta u lipnju 1941., a nakon njegovog savladavanja tijekom srpnja od oružanih snaga NDH, izbija opet u kolovozu) zabilježeno je nekoliko izvršenih pokolja civilnog muslimanskog i hrvatskog pučanstva od strane ustanika (četnika i gerilaca /partizana/) Srba, uz pripomoć ustanika iz Crne Gore. Tako je pri zauzimanju Avtovca, kod Gackog 28. VI. 1941. zaklano i ubijeno 47 Muslimana, među kojima je bilo žena i djece, dok je mjesto i okolna sela nastanjena Muslimanima opljačkana i potom spaljena. Prema izvješćima komunističkih i vojnih rukovodstava hercegovačkih ustanika izvršeni su ovi veći zločini nad Muslimanima i Hrvatima. Po zauzimanju Berkovića (Dabra) 28. VIII. 1941. “crnogorske komitske čete” s domaćima izvršili su opći “pokolj i paljevinu” kada je “poklano preko 300 muslim. žena, ljudi i djece”.Iste čete su po zauzimanju Plane 29. VIII i grada Bileće dan kasnije (izuzev tvrđave i vojarne gdje je uz oko 500 vojnika NDH našlo spas oko 4.500 muslimana do dolaska Talijana), “poklale oko 40 lica neboračkog stanovništva”, opljačkavši i potom zapalivši muslimanske kuće.Pri evakuaciji 3. IX 1941. muslimanskog pučanstva iz sela oko Fatnice, prema Stocu transport od “oko 400 žena, djece i staraca” koji je pratilo 12 partizana, presrela je grupa četnici i srpskih žandara na Dabru “i gotovo cio taj transport pobila bacanjem u jame”, a tek se nekolicina bjekstvom spasila. Većina je bačena u jamu “Čavkaricu”, koju je nakon 81 preživjela Hadžera Bijedić, pošto su je izvadili iz nje seljaci iz Nevesinja. Ona izjavljuje “ da ih je bilo oko 600, što žena, što djece i staraca”, koji su s njome stradali u toj jami. Iz općine Divin od 425 ubijenih ljudi, uglavnom staraca, žena i djece za koje postoje osobni podaci,ubijeno je i bačeno u jamu Čavkaricu oko 375., dok su ostali ubijeni naoko ili u selima, a još ih je 41. stradao u bježanju za Bileću, na Planoj. Tako se ovdje u sjeveroistočnom dijelu Hercegovine ustanak, koji je “bio uperen samo protiv ustaške vlasti i hrv. vojske” vrlo brzo “pretvorio u pljačku i opšti pokolj muslimana”. U nešto manjoj mjeri s obzirom na broj stradalih bilo je i na području ostalih istočnohercegovačkih kotareva. Tako su npr. četnici 7. IX 1941. opljačkali selo Dubljane i zapalili 23 kuće a 9. i 10. IX. opljačkali i zapalili sela Kruševicu i Žabicu, sva tri sela u kotaru Ravno.Istodobno su 8. IX 1941. na području stolačkog kotara opljačkali su i potom zapalili u selu Bitonji 20 kuća i 70 štala i cijelo selo Grablje. Dalje su pljačkali i palili sela koja su prethodno napustili Muslimani i Hrvati. Prema dokumentima vlasti NDH na području istočne Hercegovine do kraja 1941.g. broj stradalih iznosio je 1.056 zaklanih i ubijenih Muslimana te preko 100 ubijenih Hrvata. Istodobno su iz cijele istočne Hercegovine potekle kolone izbjeglica u susjedne gradove, poglavito Čapljinu, Mostar i Dubrovnik. Mnoge muslimanske i hrvatske kuće i nekoliko sela su nakon pljačke spaljeni.Pojedinim četničkim akcijama prethode i prijetnje.U tom pogledu karakteristična je ona “Komande Četničkog Štaba”iz Nevesinja upućena S. Džebi, M. Bajramoviću i V. Barišiću, u kojoj ih obavještava o nestanku sa Bune Ilije Boškovića iz Hodbine 7. XII. 1941.. Pa iako talijanska istraga u svezi toga nije ništa utvrdila četnička komda smatra da oni nešto o tome znaju, i da su mogući saučenici te prijeti “u koliko se bude ovako ili slično desilo u buduće za svaku jednu Srpsku glavu koštaće vas 50 hrvatskije glava, a ni Vašoj dobro biti neće.Znajte dobro, da je ovo naša Srpska zemlja i da Vaša nikad biti neće”. Početkom siječnja 1942., prema četničkom izvješću, “osvojena su i zapaljena turska sela oko Uloga”.Vlasti NDH o tome navode da su u tih 5 sela i okolici Uloga četnici nakon pljačke sve “kuće popalili”, te svugdje gdje su došli “sve su redom klali i ubijali i to pučanstvo vjere islamske”.

poštovani, sa pažnjom sam pročitao četri rečenice...
na petoj sam morao stati.
po treći put, u najboljoj namjeri, ponavljam molbu -

koliko je HRVATA u hercegovini poginulo, nastradalo, ubijeno, pobijeno, zaklano, silovano, bačeno u jame, deportovano u logore i slično...takođe bih molio da ih taksativno nabrojite , kao što sam ja nabrojao ustaške zločine na području hercegovine, sa datumom, brojem nastradalih, tačnim mjestom zločina, imenima nastradalih, a u najčešćem slučaju - imenima izvršioca, a sve koristeći hrvatske izvore.

takođe bih vas zamolio da ne koristite izvore tipa hercegbosna - hrvatski integralisti, kao ni hrvatske udruge - benedikt, jer ih ne mogu prihvatiti kao relevantne, što sam već objasnio momku pod kodnim nazivom tomi, koji kopira priloge sa istih adresa.

podsjećam vas, da sam podatke koje sam c/paste iznio ovdje, sve i do jednog - našao u hrvatskim, italijanskim i njemačkim knjigama, linkovima i slično.
ovo iz razloga jer je još sa početka teme, uvaženi forumaš gojeni postavio standard da se srpskim izvorima ne može vjerovati, te sam se ja, kako bi mu čitanje bilo bogougodno, potrudio da nađem relevantne.
a ne vjerujem da postoje relevantniji, kada o zločinima u ndh pišu hrvati, nijemci i italijani.

Koliko Hrvata?
Šta bi ja znao i istraživao,pa kako su se nacionalno izjašnjavali Muslimani u tekstu to bi trebalo pitati njih ne mene.Kako god bilo radi se o građanima države koja je onda proklamovana na tom teritorju gdje su se dogodili zločini.Koliko je meni poznato radilo se o NDH i ti ljudi u tom vremenu nisu bili građani Srbije,Rumunije ili šta ja znam
Govorimo isključivo o istočnoj hercegovini na početku rata i atmosferi koja je predhodila užasnim zločinima

brdjanin wrote:Koliko Hrvata?
Šta bi ja znao i istraživao..

ako nešto tvrdite, bilo bi lijepo da znate šta tvrdite, i koji je izvor vaše tvrdnje. u protivnom, dešava se ovo -

Čitalac dana 05/10/2014 17:49
U Kraljevini SHS bilo je i policijske i vojne torture i svakojakog kriminala. Bilo je i nekažnjenih zločina nad ljudima (na primer u Šahovićima i u Crnoj Gori nakon Božićne pobune), ali evo sada prvi put čujem za "pokolje u Hercegovini" pa bi bilo dobro da o tome saznamo i neki konkretan podatak te da ne ostane sve na "rekla jedna žena" ili "pričaju ljudi".

i još jedna stvar....

pa kako su se nacionalno izjašnjavali Muslimani u tekstu to bi trebalo pitati njih ne mene.Kako god bilo radi se o građanima države koja je onda proklamovana na tom teritorju gdje su se dogodili zločini.Koliko je meni poznato radilo se o NDH i ti ljudi u tom vremenu nisu bili građani Srbije,Rumunije ili šta ja znam.

zašto imam osjećaj da u ovom slučaju želite sve žrtve, pa i bošnjačke podvesti pod - hrvatske?

i zašto imam osjećaj da ćete , ukoliko dođe do rasprave o nacionalnom sastavu crne legije i divljih ustaša na teritoriji istočne hercegovine, tvrditi da te zločine nisu počinili hrvati odani ndh-u i ustaštvu, izuzev par likova, nego neki drugi?

brdjanin wrote:Koliko Hrvata?
Šta bi ja znao i istraživao,pa kako su se nacionalno izjašnjavali Muslimani u tekstu to bi trebalo pitati njih ne mene.Kako god bilo radi se o građanima države koja je onda proklamovana na tom teritorju gdje su se dogodili zločini.Koliko je meni poznato radilo se o NDH i ti ljudi u tom vremenu nisu bili građani Srbije,Rumunije ili šta ja znam
Govorimo isključivo o istočnoj hercegovini na početku rata i atmosferi koja je predhodila užasnim zločinima

I Srbi u NDH su bili građani te i takve države, pa su od prvog dana stavljeni van zakona i ubijani u svim dijelovima NDH i nema nikakve sumnje da bi ustaše na kraju u uspjele da ih istrijebe (obzirom na zamah koji su bili uzeli) da se ljudi zarad spašavanja golih života nisu počeli laćati oružja, a onda kad je planulo i sa druge strane, došlo je sve drugo što je, nakon jedva nešto više od tri mjeseca njena postojanja, potpuno rastrojilo tu "državu" (formiranje četničkih i partizanskih grupa, njihovo zauzimanje velike teritorije i zločini nad Bošnjacima i Hrvatima, reokupacija velikog dijela NDH od Talijana, itd). Sve to imalo je uzrok samo u jednoj stvari: divljačkom, nerazumnom i neumjerenom ustaškom postupku prema Srbima.

radostan dan wrote:

brdjanin wrote:Koliko Hrvata?
Šta bi ja znao i istraživao..

ako nešto tvrdite, bilo bi lijepo da znate šta tvrdite, i koji je izvor vaše tvrdnje. u protivnom, dešava se ovo -

Čitalac dana 05/10/2014 17:49
U Kraljevini SHS bilo je i policijske i vojne torture i svakojakog kriminala. Bilo je i nekažnjenih zločina nad ljudima (na primer u Šahovićima i u Crnoj Gori nakon Božićne pobune), ali evo sada prvi put čujem za "pokolje u Hercegovini" pa bi bilo dobro da o tome saznamo i neki konkretan podatak te da ne ostane sve na "rekla jedna žena" ili "pričaju ljudi".

i još jedna stvar....

pa kako su se nacionalno izjašnjavali Muslimani u tekstu to bi trebalo pitati njih ne mene.Kako god bilo radi se o građanima države koja je onda proklamovana na tom teritorju gdje su se dogodili zločini.Koliko je meni poznato radilo se o NDH i ti ljudi u tom vremenu nisu bili građani Srbije,Rumunije ili šta ja znam.

zašto imam osjećaj da u ovom slučaju želite sve žrtve, pa i bošnjačke podvesti pod - hrvatske?

i zašto imam osjećaj da ćete , ukoliko dođe do rasprave o nacionalnom sastavu crne legije i divljih ustaša na teritoriji istočne hercegovine, tvrditi da te zločine nisu počinili hrvati odani ndh-u i ustaštvu, izuzev par likova, nego neki drugi?

Ako tražite za celu BIH ima tu nešto piše da svatko može donet svoje mišljenje..tražćili ste,pa pročitaj te.
http://blog.vecernji.hr/zvonimir-despot ... 1-1945-997


Žrtve su žrtve naj češće nevine sa koje god strane gledali,pisao sam ili pisali smo o tačno određenom teritoriju prostora nepriznate države NDH,a za mene je Srbin ili Hrvat onaj koji se tada tako izjašnjavao,a činjenica je da su Bošnjaci ozbiljno participirali u vlasti NDH imali prava a i obaveze kako one prljave tako i neke druge,e u tom kontekstu ti i dajem odgovor na tvoje pretpostavke o tome tko je iz postrojbi ndh činio zločine.
Pitao bih tko je krivac iz perspektive pobjednika 945 godine..dali su to svi domobrani,sve ustaše,svi četnici i svi drugi koji nisu bili na strani NOP-a?