Hendrix wrote:Ne znam da li ti shvacas koliko je glupa ova tvrdnja koju pises? Ne mogu svi biti obrazovani sa znanjem engleskog jezika, neko mora raditi i poslove u fabrikama, pilanama, trznim centrima...i to su posteni poslovi koje ne rade samo ljencuge kako se zamislja. Ti ljudi su otvoreno ugnjetavani kod nas, bukvalno robovi bez ikakvih prava. Ovo ti je neka niza srednja klasa koja u normalnim drzavama ima solidne plate i neko zanimanje koje ne zahtijeva veliku muku i obrazovanje. Niti oni imaju nekih ambicija a cesto i mogucnosti da idu dalje, ali opet imaju posao i zarade sebi penziju. Dakle nece se oni obogatit ali brate neko hoce da radi na mashini da pritisce jedno dugme 40 godina, OK, ima posao i placen je zato, sta mu treba vise od toga. E neces kod nas, vecina ih nije prijavljena, gazde smanjuju plate i odbijaju od bubrega da bi kupili novi Q7.
I sta je tvoje rjesenje? Ucite engleski? Da guglaju mozda programiranje i kodiranje u C++? Da budu freelance graficki dizajneri online?
No hard feelings ali rjesenje da umjesto stvarne zastite radnika zakonom i pravnom drzavom ljudi sami sebe obrazuju i uce engleski da bi nesto ko postigli, je totalna nebuloza. Nama treba sistem koji provodi zakone i ne stiti privatnike robovlasnike.
Druže, ja nisam nikad rekao da je to opravdano, i da privatnici nisu često i robovlasnici, te da je to u redu. Ja samo kažem da im se može, te da mnogi ljudi traže posao, a Boga mole da ga ne nađu.
Kada glasaš za kapitalizam, onda uživaš u njegovim plodovima. Velika većina tih ljudi koji su izrabljivani su glasali 1990. godine za kapitalizam, a to su jednostavno posljedice toga što su uradili. Naravno, oni su prestrogo kažnjeni za svoje neznanje, ali život nije bajka, i mora se uzimati odgovorno, koliko se može.
Zatim, od rata je prošlo preko 20 godina, i većina tih koji su izabrali kapitalizam danas ili nisu živi ili su u penziji. Mnogi su postali radno sposobni nakon rata, i tada su bili mlađi, mogli su razmišljati svojom glavom, pa skontati da ne treba raditi za 400 KM. Mogli su se prekvalifikovati, da ne bi morali pritiskati jedno dugme u fabrici čitav život. Jasno je meni da neko i to mora, ali to je jednostavno zakon ponude i potražnje, platiš čovjeka koliko moraš, a kao radnik naplatiš koliko možeš. Nepravedno jeste, surovo jeste, ali je tako, i ne moraš biti intelektualac da to shvatiš, dovoljna ti je osnovna škola da skontaš da se ne isplati raditi na pumpi za 400 KM, jer možda pekara preko puta nudi 600. Onda nauči praviti hljeb, ne moraš naučiti C++.
