Forum Klix.ba

stachu wrote:Na zalost ne znam.... Potpisao bih...

EDIT: Omar Faruk Tekbilek

E nisam to prije čula.Inače sam preslušala onaj njegov CD Beyond the sky,a poslušala sam još neke njegove.Ma sve mi se svidjelo,pogotovo Sweet trouble,ispričana priča bez ijedne riječi.Muzika mu je odlična.

sour cherry wrote:

stachu wrote:Na zalost ne znam.... Potpisao bih...

EDIT: Omar Faruk Tekbilek

E nisam to prije čula.Inače sam preslušala onaj njegov CD Beyond the sky,a poslušala sam još neke njegove.Ma sve mi se svidjelo,pogotovo Sweet trouble,ispričana priča bez ijedne riječi.Muzika mu je odlična.

A nije on, mislio sam da jeste, ali sam pogrijesio... Zaista ne znam ko je autor...

Ma nema veze.Poučno je.

frameni wrote:“Šta ako u poslednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mestu onda kada je trebalo ici dalje? Šta ako me je nešto cekalo baš tamo gde me je mrzelo da prodjem? Šta ako bi sve bilo drugacije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku setila prave recenice, jedinog moguceg odgovora na postavljeno pitanje? Šta ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namenjeno meni? Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i cini vam se da mu pripadate. Ponekad, medjutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogucih života. I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi”

Jelena Lengold – “Baltimor”

O tome i ja razmisljam...

frameni wrote:“Šta ako u poslednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mestu onda kada je trebalo ici dalje? Šta ako me je nešto cekalo baš tamo gde me je mrzelo da prodjem? Šta ako bi sve bilo drugacije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku setila prave recenice, jedinog moguceg odgovora na postavljeno pitanje? Šta ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namenjeno meni? Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i cini vam se da mu pripadate. Ponekad, medjutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogucih života. I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi”

Jelena Lengold – “Baltimor”

frameni wrote:“Šta ako u poslednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mestu onda kada je trebalo ici dalje? Šta ako me je nešto cekalo baš tamo gde me je mrzelo da prodjem? Šta ako bi sve bilo drugacije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku setila prave recenice, jedinog moguceg odgovora na postavljeno pitanje? Šta ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namenjeno meni? Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i cini vam se da mu pripadate. Ponekad, medjutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogucih života. I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi”

Jelena Lengold – “Baltimor”

* "Tvoj trud koji proizlazi iz snage

koju ti je Bog dao,
znači zahvalnost na tom Božijem daru.
Tvoj nehaj i ljenčarenje
dokaz je tvoje nezahvalnosti i poricanja
Božijih blagodati (nimeta)."

Rumi

saale wrote:* "Tvoj trud koji proizlazi iz snage

koju ti je Bog dao,
znači zahvalnost na tom Božijem daru.
Tvoj nehaj i ljenčarenje
dokaz je tvoje nezahvalnosti i poricanja
Božijih blagodati (nimeta)."

Rumi

Tako istinito Rad

Zavist je kao korov, dovoljno je da je pustiš da se rasprostre na jednoj tački, odmah će naseliti celo srce. Ne uvija se oko njega kao bršljan, već ga buši oštrim vrhovima. Ona je ta koja upravlja našim rečima i našim delima. Sve ono što stoji između neke sitne kletve, naizgled nevine, i nasilja njen je plod.
Zavist ima moć razarajućeg otrova i sposobnost prilagođavanja jednako ubistvenog virusa. Uništava sve oko nas ali i nas same, stvarajući nesreću. I nije dovoljna vera, nisu dovoljne dobre namere. Da bi smo je držali dalje od sebe valja biti stalno na oprezu. Ispitivati sebe, svoje misli, pokrete srca, čak i one koji su naizgled najneviniji…”

Suzana Tamaro

Ima ljudi o kojima tako rado i zeljno slusam da bi se moglo pomisliti da o njima naposletku znam vise nego sto oni sami znaju – ali zazirem od njihovih slika i klonim se svake vizuelne predstave o njima bas kao da postoji posebna i opravdana zabrana da upoznam njihov lik.

Isto tako, ima ljudi koje godinama susrecem na istom mestu, o kojima razmisljam, koji mi izgledaju kao zagonetke koje upravo ja treba da odgonetnem, a ipak im se nikad ne obracam, prolazim cutke mimo njih kao sto oni prolaze mimo mene, samo se upitno gledamo drzeci usta cvrsto zatvorena. Zamisljam kako bi tekao nas prvi razgovor i uzbudjujem se pri pomisli koliko bih neocekivanih stvari tada doznao.

I najposle, ima ljudi koje godinama volim a da oni o tome pojma nemaju. Ja starim i malo pomalo postaje sve ispraznija iluzija da cu im to ikada kazati, premda vecito zamisljam taj prekrasni trenutak. Ne bih mogao ziveti bez tih temeljitih priprema za buduce dogadjaje i, kad dobro promislim, cini mi se da su mi te pripreme isto toliko vazne koliko i ona iznenadjenja koja me pogode kao grom iz vedra neba tako da stanem kao ukopan.

Igra ociju – Elias Canetti

"Zapravo, nema izvornije ljepote od mudrosti koju kod nekoga zatječemo i volimo, čak i kada mu je lice ružno, te uopće ne promatrajući njegov vanjski izgled, tražimo njegovu unutarnju ljepotu."

Plotin

Prosla su
tri mjeseca
dva tjedna
cetiri dana
i pet sati.
Uopce mi ne falis.

Dina Franin

frameni wrote:“Šta ako u poslednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mestu onda kada je trebalo ici dalje? Šta ako me je nešto cekalo baš tamo gde me je mrzelo da prodjem? Šta ako bi sve bilo drugacije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku setila prave recenice, jedinog moguceg odgovora na postavljeno pitanje? Šta ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namenjeno meni? Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i cini vam se da mu pripadate. Ponekad, medjutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogucih života. I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi”

Jelena Lengold – “Baltimor”

Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu, i svako to odradi kako već ume, zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se neko obradovao...
Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre, ili kasnije...
Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto na kom će pristati...

"Ja ne pijem radi čistog uživanja u vinu, niti da prkosim vjeri. Ja pijem da se na tren zaboravim. Samo to u pijanstvu tražim. Jedino to." - Meša Selimović

"Moja molitva i moja pokora, moj život i moja smrt, sve to pripada Bogu, stvoritelju svijeta.Ali moja žalost pripada samo meni." - Meša Selimović

"Kad se meni plakalo, vas nigdje nije bilo. Ni glasa vašeg ni pisane riječi koja za nuždu tješi. Danas kad vi plačete, meni se bolno smije. Ukoliko mi nije otužno i dosadno, kao pred glupom scenom... Eto, to vam je sve što ljudi jedni drugima mogu u ovom kratkom životu dati -- potpuno nerazumijevanje." - Ivo Andrić

"Ni u potunom zaboravu ni u golotinji već vukući se po oblacima slave dolazimo kod Boga koji je naše utočište... Iako ništa ne može vratiti sjaj u travi, slave u cvijetu, nećemo žaliti. Snagu ćemo naći u onome što ostaje: u ljudskoj patnji koja će uvijek postojati, u umirućim mislima koje proizlaze iz ljudske patnje, u vjeri koja gleda kroz smrt... Hvala ljudskom srcu koje nam snagu daje, hvala njegovoj dragosti, radosti, strahovima. Meni, najjadniji cvijet koji cvate može pružiti misli koje često leže preduboko za suze..." - Wordsworth

Entropio wrote:"Zapravo, nema izvornije ljepote od mudrosti koju kod nekoga zatječemo i volimo, čak i kada mu je lice ružno, te uopće ne promatrajući njegov vanjski izgled, tražimo njegovu unutarnju ljepotu."

Plotin

Lullaby5 wrote:Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu, i svako to odradi kako već ume, zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se neko obradovao...
Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre, ili kasnije...
Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto na kom će pristati...

Samo fali autor?

frameni wrote:

Lullaby5 wrote:Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu, i svako to odradi kako već ume, zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se neko obradovao...
Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre, ili kasnije...
Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto na kom će pristati...

Samo fali autor?

Dj. Balasevic - Jedan od onih zivota

I mene si njegovao pod staklenim zvonom, babo. Brezicu je zaklanjalo stakleno zvono, a moje zvono bio si ti - zvono čiji su zidovi bili satkani od najčvršćeg tkanja - ljubavi. Zašto me nisi pustio da se prilagodim, da ogrubim, da se naučim boriti? Jer, ona noć koja je tebe odnijela, odnijela je i moje zvono, a vjetrovi života dolaze. I zato mi duša jutros drhti kao uhvaćena ptičica. Strah me je, babo, a ne znam od čega, ni pred čim.

Nura Bazdulj-Hubijar - Ljubav je sihirbaz, babo

"Vrijeme međutim juri, njegovi nečujni otkucaji daju životu sve vratolomniji ritam, čovjek ne može zastati ni trenutak da bi bacio pogled unatrag. "Zaustavi se, zaustavi se!" htio bi čovjek viknuti, ali spoznaje da je uzaludno. Sve bježi i nestaje, ljudi, godišnja doba, oblaci; i beskorisno je hvatati se za stijene, silom ustrajati na vrhu neke hridi, umorni prsti se otvaraju, ruke bespomoćno malakšu, struja te odvlači u rijeku, koja, ma koliko teče sporo, ne zaustavlja se nigdje."

Dino Buzzati

Entropio wrote:"Vrijeme međutim juri, njegovi nečujni otkucaji daju životu sve vratolomniji ritam, čovjek ne može zastati ni trenutak da bi bacio pogled unatrag. "Zaustavi se, zaustavi se!" htio bi čovjek viknuti, ali spoznaje da je uzaludno. Sve bježi i nestaje, ljudi, godišnja doba, oblaci; i beskorisno je hvatati se za stijene, silom ustrajati na vrhu neke hridi, umorni prsti se otvaraju, ruke bespomoćno malakšu, struja te odvlači u rijeku, koja, ma koliko teče sporo, ne zaustavlja se nigdje."

Dino Buzzati

Uvijek postoji ona jedna osoba koju nikada nećeš preboljeti, koliko god vremena prođe...

vesela_sveska wrote:Uvijek postoji ona jedna osoba koju nikada nećeš preboljeti, koliko god vremena prođe...

istina

POZIV

Ne zanima me od čega živiš.
Želim znati za čim žudiš
i imaš li hrabrosti snivati
o ispunjenju želja srca svoga.

Ne zanima me koliko ti je godina.
Želim znati jesi li spreman riskirati
da ispadneš budala zbog ljubavi,
zbog svojih snova,
zbog ove pustolovine koju nazivamo životom.

Ne zanima me koji planeti djeluju na tvoj mjesec.
Želim znati jesi li stigao do središta vlastite boli,
jesu li te životna razočaranja otvorila
ili si se skutrio i zatvorio od straha
da ponovno ne osjetiš bol.
Želim znati jesi li u stanju trpjeti bol,
moju ili svoju,
a da je pritom ne moraš skrivati
ili ublažavati
ili izbrisati.

Želim znati znaš li se radovati,
zbog mene ili sebe,
i možeš li divlje zaplesati
i pustiti da te ekstaza preplavi sve do vrškova prstiju,
a da nas pritom ne upozoravaš neka budemo pažljivi,
realni,
svjesni ljudskih ograničenja.

Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita.
Želim znati jesi li spreman razočarati drugoga
kako bi bio iskren prema sebi;
jesi li spreman podnijeti optužbe za izdaju,
a pritom ne iznevjeriti sebe;
možeš li biti izdajica
i samim time vrijedan povjerenja.

Želim znati jesi li u stanju vidjeti ljepotu,
pa i ako nije lijepa,
svakoga dana,
i možeš li svoj život nadahnjivati njezinom prisutnošću.

Želim znati jesi li dovoljno snažan
da živiš s neuspjehom,
svojim i mojim,
i da svejedno stojiš na rubu jezera
i ushićeno vičeš prema srebrnom punom mjesecu:
- Tooooooooooooo!

Ne zanima me gdje živiš
i koliko novaca imaš.
Želim znati jesi li sposoban ustati,
nakon noći ispunjene tugom i očajom,
umoran i do kostiju izubijan,
i učiniti sve što je potrebno
kako bi nahranio svoju djecu.

Ne zanima me koga poznaješ
i kako si dospio ovamo.
Želim znati hoćeš li i dalje sa mnom stajati u žaru vatre
i ne posustajati.

Ne zanima me gdje si
ili što si
ili s kim si studirao.
Želim znati sto te u tebi samom gura naprijed
u trenucima kad se sve ostalo ruši.

Želim znati možeš li biti sam sa sobom
i voliš li uistinu osobu koja jesi
u trenucima praznine.

Oriah Mountain Dreamer

potočanka wrote:

vesela_sveska wrote:Uvijek postoji ona jedna osoba koju nikada nećeš preboljeti, koliko god vremena prođe...

istina

znam