Forum Klix.ba

Kad sam bila mala, zastrašivali su me pričama o zlim vješticama, babarogama, čudovištima sa pet glava.
Ja ću svom djetetu pričati da se čuva ljudi - ljudi sa jednom glavom, a pedeset lica na njoj.
Ima li većeg čudovišta?

Google je majka znanja.

i noćas poželih da te zagrlim, da si tu, kraj mene. duga i teška tama navukla je svoju mrežu preko mog pobješnjelog srca. ne trebaju mi noćas riječi, samo tvoja ruka preko mog ramena. i činjenica da si tu....

Pomislio sam da vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita, tako da covek mora da beži, dok ona plavi sve iza njegovih leda, da ne mora da beži u buducnost, praznih ruku, bez icega, dok mu reka briše tragove sa svakim korakom, neprestano, kada iz jedne sekunde ulazi u drugu. Samo naša beznadežna uskladenost, umor cula, nestvarna snaga secanja i navika, koja nas štiti, vidi to nepoznato u ocima kada ih otvorimo ujutru, izbaceni talasima na obalu još jednog nepoznatog dana. Svakog jutra stupamo na nepoznato mesto, i ostaju nam samo slaba i prevrtljiva secanja, koja nam govore ko bismo mogli da budemo. Nepovezana, pohabava secanja, koja više ne prave razliku izmedu sveta kroz koji smo usput prošli i senki koje je on bacio na izbušenu vetrovitu glavu, dok smo bežali napred, sve dalje. Ponekad savladamo strah od spoticanja i okrecemo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reci kojima cemo ga nazvati, ipak ce biti beznadežno neadekvatne, i tako bežimo od razaranja vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do prica koja govori o svemu što smo propustili….”

Jens Kristijan Grendal “Tišina u oktobru”

Ne možeš biti odbijen od ičega što je savršeno, cijelo, kompletno, i ispravno za tebe kada si najprije svoje Sopstvo. Bivajući najprije vlastito Sopstvo ti automatski doživljavaš savršenstvo na način Božanskih Misli, Riječi, Djela, i Aktivnosti.
Dozvoljavanje tvojim zatrovanim mislima da budu prve, automatski doživljavaš nesavršenstvo u obliku bolesti, zbunjenosti, ljutnje, depresije, i siromaštva!

"Rekao sam Hasanu da su ljudi, kao što je on, prava blagodat, poklon koji nam sam Bog šalje, i zaista mislim tako. On nekim nepoznatim čulom osjeti kome je pomoć potrebna i pruža je kao lijek. Čarobnjak, jer je čovjek. I nikad ne napušta onoga kome je pomogao, vjerniji nego brat. Najljepše je što njegovu ljubav ne treba ni zaslužiti. Da je trebalo da je zaslužim, ne bih je ni imao, ili bih je davno izgubio. On je čuva sâm, on je poklanja, ne tražeći drugi razlog osim potrebe koju sam osjeća, ni druge naknade osim svog zadovoljstva, i tuđe sreće. Prihvatio sam za nauk koji mi je dao da čovjek dobija kada daje!"
Meša Selimović - Derviš i smrt

Sada živimo u naciji gdje:
DOKTORI uništavaju ZDRAVLJE,
ADVOKATI uništavaju PRAVDU,
FAKULTETI uništavaju ZNANJE,
VLADE uništavaju SLOBODU,
RELIGIJE uništavaju MORAL,
NOVINE uništavaju INFORMACIJU,
a BANKE uništavaju EKONOMIJU.

Chris Hedges

“Da imam fotoaparat”, rekoh, “slikao bih te svaki dan. Tako bih znao kako si izgledala baš svaki dan u životu.” “Izgledam posve isto.” “Ne izgledaš. Stalno se mijenjaš. Svaki dan mrvicu. Da mogu, sve bih to zabilježio.” “Kad si tako pametan, reci u čemu sam danas drukčija.” “Prvo, viša si za djelić milimetra. I grudi su ti veće za djelić -” “Nisu!” “Jesu.” “NISU.” “Jesu.” “Što još, svinjo?” “Malo si sretnija i malo tužnija.” “Sreća i tuga se poništavaju, što znači da sam posve ista.” “Nipošto. Činjenica da si danas postala malo sretnijom ne mijenja činjenicu da si također postala i malo tužnijom. Svakoga dana postaješ malo više i jedno i drugo, što znači da si sad, upravo u ovom trenutku najsretnija i najtužnija što si ikad bila.” “Kako znaš?” “Razmisli. Jesi li ikad bila sretnija nego sada dok ležiš tu u travi?” “Valjda nisam. Nisam.” “A jesi li ikad bila tužnija?” “Nisam.” “Znaš, nije svima tako. Neki ljudi, kao tvoja sestra, svakim su danom sve sretniji. A drugi pak, kao Bejla Asch, postaju samo sve tužniji. A neki ljudi, kao ti, postaju sve više i jedno i drugo.” “A ti? Jesi li i ti sad najsretniji i najtužniji što si ikad bio?” “Naravno da jesam.” “Zašto?” “Jer me ništa ne čini toliko sretnim i tužnim kao ti.”



Nicole Krauss

"Postoji neko zlo među ljudima koje ih sprečava da se udružuju i nagoni ih da između sebe stvaraju ponor.
Jedino ljubav može da ih natera da taj jaz premoste." - Herman Hese

Uzimali smo jedno drugom rec iz usta; mislili smo o istim stvarima i govorili o njima na isti nacin; izgledalo je da se poznajemo godinama, a ne samo dve nedelje.

U zivotu svakog coveka, govorio je, postoji samo jedna zena sa kojom moze da ostvari savrsenu vezu kao sto u zivotu svake zene postoji samo jedan muskarac sa kojim se oseca kompletna. Pronaci se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinudeni da zive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne ceznje.

- Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe, – jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?

Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagodavanja, prolazne privlacnosti epiderma, afiniteti tijela ili karaktera, socijalne nagodbe. Posle tog zakljucka, nisam prestajala da ponavljam: Imali smo srecu, zar ne? Ko zna sta se iza toga krije, ko to zna?
Na dan mog polaska, cekajuci voz u malenoj stanici, zagrlio me je i sapnuo mi:

- U kom zivotu smo se vec sreli?
- U mnogim, odgovorila sam mu i rasplakala se.

Kada budes dozivela prvi put ljubav, shvatices kako protivurecni i komicni mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubis, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muskaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraca paznju na tebe.

U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i vise te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primecuju, svi imaju neku lepu rec za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, telo obasjava dusu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvetljavaju jedno drugo. Za kratko vreme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlaci i druge, kao sto medvede privlaci med.

Suzana Tamaro – “Idi kuda te srce vodi”

Treba shvatiti da nas svako gubljenje vere cini slabijim i da povecana slabost vodi do novog gubitka vere, i tako dalje u zacaranom krugu. Zatim, covek treba da spozna i to da se, iako u svesti nosi strah da nece biti voljen, stvarni, mada obicno nesvestan strah, je strah od toga da sami volimo. Voleti znaci obavezati se bez garancije, potpuno se prepustiti nadi da ce naša ljubav proizvesti ljubav voljene osobe. Ljubav je cin vere i ko god ima slabu veru, slaba mu je i ljubav.

Erich Fromm – Umece ljubavi

Moć ljubavi je moć čistoće. Riječ ljubav koristi se na mnogo načina, ali čarobnjaku je ona sveta jer njegovo shvaćanje ljubavi je “ono što uklanja sve nečistoće, a ostavlja samo ono što je istinito i stvarno.” “Sve dok se bojiš, ne možeš stvarno voljeti”, upozoravao je Merlin. “Sve dok se ljutiš, ne možeš stvarno voljeti. Sve dok imaš sebični ego, ne možeš stvarno voljeti.” “Dakle, mogu li ikad uopće voljeti?” upita Arthur znajući da često osjeća strah, ljutnju i sebičnost. “Ah, to je misterija”, odgovorio je Merlin. “Kako god nečist bio, ljubav će te potražiti i raditi na tebi sve dok ne budeš mogao voljeti.”

Ljubav traži nečistoće da bi ih spalila. Nema ljudi koji ne poznaju ljubav – postoje samo oni koji ne mogu osjetiti moć ljubavi. Budući da je nevidljiva i stalno prisutna, ljubav je više od emocije ili osjećanja; više je od uživanja, pačak i od ekstaze.
Čarobnjaci smatraju da je ona zrak koji udišemo, da kruži svakom našom stanicom. Iz svog univerzalnog izvora, ljubav prožima sve. Ona je konačna moć, jer bez prisile privlači sve i svakog.Čak i u prisutvu patnje, ljubav nastavlja svoj posao daleko od pogleda ega i uma. U usporedbi s ljubavlju sve su druge sile slabašne….”

Deepak Chopra

'Ah, but a man's reach should exceed his grasp, or what's a heaven for?'
- Gospodin Robert Browning.

frameni wrote:Uzimali smo jedno drugom rec iz usta; mislili smo o istim stvarima i govorili o njima na isti nacin; izgledalo je da se poznajemo godinama, a ne samo dve nedelje.

U zivotu svakog coveka, govorio je, postoji samo jedna zena sa kojom moze da ostvari savrsenu vezu kao sto u zivotu svake zene postoji samo jedan muskarac sa kojim se oseca kompletna. Pronaci se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinudeni da zive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne ceznje.

- Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe, – jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?

Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagodavanja, prolazne privlacnosti epiderma, afiniteti tijela ili karaktera, socijalne nagodbe. Posle tog zakljucka, nisam prestajala da ponavljam: Imali smo srecu, zar ne? Ko zna sta se iza toga krije, ko to zna?
Na dan mog polaska, cekajuci voz u malenoj stanici, zagrlio me je i sapnuo mi:

- U kom zivotu smo se vec sreli?
- U mnogim, odgovorila sam mu i rasplakala se.

Kada budes dozivela prvi put ljubav, shvatices kako protivurecni i komicni mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubis, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muskaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraca paznju na tebe.

U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i vise te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primecuju, svi imaju neku lepu rec za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, telo obasjava dusu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvetljavaju jedno drugo. Za kratko vreme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlaci i druge, kao sto medvede privlaci med.

Suzana Tamaro – “Idi kuda te srce vodi”

frameni wrote:Treba shvatiti da nas svako gubljenje vere cini slabijim i da povecana slabost vodi do novog gubitka vere, i tako dalje u zacaranom krugu. Zatim, covek treba da spozna i to da se, iako u svesti nosi strah da nece biti voljen, stvarni, mada obicno nesvestan strah, je strah od toga da sami volimo. Voleti znaci obavezati se bez garancije, potpuno se prepustiti nadi da ce naša ljubav proizvesti ljubav voljene osobe. Ljubav je cin vere i ko god ima slabu veru, slaba mu je i ljubav.

Erich Fromm – Umece ljubavi

Evo najmanje pesme! Manja je od zrna maka.
U njoj je jedan osmeh i pismo za jednog dečaka
Ako znaš ko ga šalje - što da ti pričam dalje.
Ako ne znaš ko ga šalje - šta te se tiče dalje.

M. Antić

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.

Mika Antić

Vazno je,
mozda, i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.

I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.

Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

Mika Antić

‎"Dobro sam... Nije dobro kako je moglo biti, al’ dobro je... Ne znam, kotrljam se niz život kako znam. Kamenčić na trotoaru izabere me za igru, pa šutiramo jedno drugo, tek da se nešto dešava, tek da ne mislim na to da mi nedostaješ odavde do tebe. Kad mi se učini da posustajem, trgnem se i nastavim da nabrajam
lepote i dobrote, kojih sam i sâm željan, a tebi sam ih prosledio. Probudim se, a ne znam da li sam spavao, zaspim, a ne znam da li sam bio budan. Dobro sam, kasno je za bolje."

(G.Tadić)

Nit kamena kula, nit zidovi od bronze, nit tamnica mračna, nit čelične karike snažne, ne mogu zarobiti duh!

Prije 89 godina je umro Aleksa Santic

"Pucina plava
Spava,
Prohladni pada mrak.
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.

I jeca zvono
Bono,
Po krsu drsce zvuk;
S uzdahom tuge
Duge
Ubogi moli puk.

Klece mrsave
Glave
Pred likom boga svog-
Istu. Al' tamo,
Samo
Cuti raspeti bog.

I san sve blize
Stize,
Prohladni pada mrak,
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak."

Aleksa Santic - Vece na skolju

Gdje dvije gole guzice skupa spavaju nadaj se trecoj

narodna

"Živi kao da ćeš sutra umrijeti.Uči kao da ćeš vječno živjeti."

I OPET MI DUŠA SVE O TEBI SANJA


I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...

Aleksa Šantić

Sudbina odlučuje kada ćeš nekoga upoznati, tvoje srce koga želiš zadržati, a tvoje ponašenje ko će stvarno ostati u tvom životu...

Kažu da čovjeka treba držati za riječ. Ja sam se držala za tvoju i potonula.
Sad sam u nedoumici ili to nije bila riječ ili ti nisi bio čovjek!?