Ratna odšteta od RS

[BHCluster]

Mjesas kruske i narandje Jevreji naplacuju zato sto je presudjen genocid , Njemacka izgubila rat i obavezala se da isplati ostetu Jevrejima , dok ovdje nema takve presude niti se ko obavezao jer kada izgubis rat podnesu ti papir i ti potpises sve sto hoce od tebe . Ovdje je bio Dejtonski sporazum a ne kapitulacija znaci niko se nije obavezao da isplati nikakvu stetu . \\Znaci princip nije ni slican.

Ti si izgleda jedini sto mjesa kruske i narandje, ono sto se je deslo Jevrejima je klasificirano kao Holokaust a ne Genoci jer taj termin nije bio u medjunarodnom pravu koristen! Potpisom na Dejtonski mirovni sporazum sve zaracene strane su se obavezale da ga ispostuju, a posto je po dejtonu potpisnice istog su obavezane da u svoj ustav kroz svje zakone primjenjuje medjunarodne konvencije i rezolucije i postuje medjunarodne institucije.

P.S.
Tužbe se, zasnivaju na međunarodnim presudama pred UN-ovim sudovima u Hagu gdje je RS jasno označena kao počinitelj genocida u BiH, prema tome princip stoji.

[BHCluster]

Nokia jedno pitanje malo mi je zamrseno pa bih volio cuti tvoje misljenje .

Ovaj Zemir Kovacevic sto je uhapsen u Svedskoj za genocid kada bude osudjen za pokolje nad Srbima u Sijekovcu koga oni trebaju tuziti jer gledaj u Marta 26 1992 god. Zemir i Medo i ostali pripadnici "patriotskih snaga" koje se bore za cjelovitu i multkulturnu Republiku BiH potpomgnuti snagama HV , HOS-a koji su svi poslije postali dio oruzanih snaga RBiH ( HZ-HB nije nikada proglasena u Posavini ) znaci ostali pod kontrolom bar deklarativno Sarajeva su pobili Srbe na teritoriji danasnje RS . Koga ce tuziti porodice i prezivjeli iz Sijekovca i Bosanskog Broda ? Da li RS jer tu se zlocin desio , Federaciju kao pravnog nasljednika Republike ili R. Hrvatsku kao izvrsioca agresije?

Hvala unaprijed na vasem misljenju.

Pitanje je o pripadniku HVO-a!

[BHCluster]

Naravno da sam u pravu to sto ce dosuditi milone nekome za pretrpljenu stetu , bol ,gubitak djela tjela ne znaci da ce automatski taj i dobiti sav taj novac to se moze nastaviti isplacivati i praunucima.ono sto po sto dolara mjesecno.

Grijesis zrtva dobiva citavu sumu a ako osudeni nije u mogucnosti da to isplati ide se preko ili neke banke ili garantera koji ce to isplatiti u potpunosti a onda ce njima osudeni to isplacivati u ratama naravno uz procenat.

[BHCluster]

Kakve banke kakvi ziranti mozes imati presudu ako on nema para mozes se slikati to jeste mozes staviti "hipoteku "na njegovu zaradu tako da mu se prije nego sto se plata isplati taj dio novca ( rata ) oduzme pa on dobija svoju placu minus rata. I tako ti se naplacuje sama drzava ako uhvate nekoga da je naprimjer za utaju poreza ili ne placanje alimentacije .

A posto je on bio Predsjednik Republike Srpske onda taj Entitet moze biti obavezan da plati odstetu jer je Karadzic prestavljao istu.

[nokia6170]

Nokia jedno pitanje malo mi je zamrseno pa bih volio cuti tvoje misljenje .

Ovaj Zemir Kovacevic sto je uhapsen u Svedskoj za genocid kada bude osudjen za pokolje nad Srbima u Sijekovcu koga oni trebaju tuziti jer gledaj u Marta 26 1992 god. Zemir i Medo i ostali pripadnici "patriotskih snaga" koje se bore za cjelovitu i multkulturnu Republiku BiH potpomgnuti snagama HV , HOS-a koji su svi poslije postali dio oruzanih snaga RBiH ( HZ-HB nije nikada proglasena u Posavini ) znaci ostali pod kontrolom bar deklarativno Sarajeva su pobili Srbe na teritoriji danasnje RS . Koga ce tuziti porodice i prezivjeli iz Sijekovca i Bosanskog Broda ? Da li RS jer tu se zlocin desio , Federaciju kao pravnog nasljednika Republike ili R. Hrvatsku kao izvrsioca agresije?

Hvala unaprijed na vasem misljenju.

U svim slucajevima vrijedi nacelo "efektivne kontrole". To znaci da ce vojska, odnosno pravni subjekt u cijem je sastavu ta vojska, odgovarati za djelo nekog svog vojnika samo u slucaju ako se dokaze da je taj isti ta djela ucinio po naredjenju ili u okviru obavljanja svog posla.

Npr. ako te policajac (na duznosti) isprebija, ti ces imati pravo tuziti za naknadu stete i tog policajca i njegov MUP. Medjutim ako policajac nije na duznosti, npr. isprebija te navecer kad izadje napolje sa djevojkom ili drustvom, onda ces moci tuziti samo njega licno, a ne i MUP. To sto je on po zanimanju policajac se moze samo uzeti kao otezavajuca okolnost prilikom utvrdjivanja njegove prekrsajno-krivicne odgovornosti.

Tako i za Sijekovac. Zrtve, odnosno osteceni treba da tuze onoga ko je imao efektivnu kontrolu nad tim snagama koje su pocinile te zlocine. Najbolje je tuziti sviju, pa prepustiti njima samima da, braneci sami sebe, ustvari ukazu ko je odgovoran, odnosno ko je imao efektivnu kontrolu u tim dogadjajima.

[Dado dijasporitus]

Predsjednik RS-a bi morao platiti odstetu SAD-u ukoliko se zatekne u SAD-u a kako drzave, jos uvijek, nemogu da putuju RS nikad nece isplatiti odstetu. Mozda postoji varijanta da ukoliko RS otvori recimo ambasadu u SAD-u da bi SAD mozda imao pravo da konfiskuje imovinu radi nadoknade stete. Po toj logici mozda postoji mogucnost da se ta odsteta naplati djelomicno i od BiH ambasade, jer je RS dio BiH. Mozda grijesim a ako ne grijesim to sve i dalje pada pod pojam naucne fantastike.

Znaci presude sudova, razni zakoni i rezolucije po ovom pitanju nista od toga nemoze nastetiti u ovom slucaju RS ili FBiH, stvarno pa nebudi smijesan, a jedino sto je cinjenica jeste da se nista ne moze naplatiti ni djelomicno od Bosne i Hercegovine jer su Entiteti preuzeli ovu odgovornost na sebe formiranjem entitetskih vojski valjda toliko znas.

A ako RS i FBiH postoje zbog medjunarodnog dokumenta kako se to onda moze postovati? Pa kada su nastali u krvi neka i plate krvavo!

Nisam rekao da nemoze nastetiti. Moze nastetiti ali samo u politickom a ne i u pravnom smislu. Sad posto je politika kur..a ovakva tuzakanja po sudovima koji nemaju teritorijalnu nadleznost je u pragmaticnom smislu gubljenje vremena i prosipanje para. I tvoj zakljucak je u potpunosti politicka retorika bazirana na moralnim pobjedama koje, ako smo ista naucili u zadnjih 20 godina, medjunarodna zajednica ne j...e ni 5%.

BiH su potrebne pragmaticne i pravne pobjede koje politika nemoze da dotakne a ne moralne.

[nokia6170]

Pa to mene Nokia buni , da budemo jasni nemam nikakvog intresa materijalnog nego da li i oni mogu tuziti RS ili ne?
Hvala na odgovoru i ne zezam se sa pitanjima.

Oni mogu tuziti RS i BiH svakako jer nadlezne vlasti RS (do momenta kad je predmet presao u nadlezost Suda BiH) i BiH (od momenta kad je predmet presao u nadleznost Suda BiH) nisu preduzele sve potrebne zakonom predvidjene mjere (krivicna prijava, optuznica, presuda) da procesuiraju taj dogadjaj vec skoro 20 godina.

Ali to je druga vrsta tuzbe za naknadu stete. To je da se naknadi stete zbog neprocesuiranja predmeta....a ima i tuzba koja uvijek pripada ostecenima u pogledu nastanka same stete (smrti bliznjeg itd) protiv onoga ko je direktno napravio stetu ili onoga pod cijom je kontrolom bio taj sto je napravio stetu.

[BHCluster]

Pa to mene Nokia buni , da budemo jasni nemam nikakvog intresa materijalnog nego da li i oni mogu tuziti RS ili ne?
Hvala na odgovoru i ne zezam se sa pitanjima.

Oni mogu tuziti RS i BiH svakako jer nadlezne vlasti RS (do momenta kad je predmet presao u nadlezost Suda BiH) i BiH (od momenta kad je predmet presao u nadleznost Suda BiH) nisu preduzele sve potrebne zakonom predvidjene mjere (krivicna prijava, optuznica, presuda) da procesuiraju taj dogadjaj vec skoro 20 godina.

Ali to je druga vrsta tuzbe za naknadu stete. To je da se naknadi stete zbog neprocesuiranja predmeta....a ima i tuzba koja uvijek pripada ostecenima u pogledu nastanka same stete (smrti bliznjeg itd) protiv onoga ko je direktno napravio stetu ili onoga pod cijom je kontrolom bio taj sto je napravio stetu.

RS i FBiH mogu biti tuzen BiH nemoze jer su entiteti preuzeli na sebe tu obligaciju formiranjem entitetskih vojski.

[nokia6170]

Pa to mene Nokia buni , da budemo jasni nemam nikakvog intresa materijalnog nego da li i oni mogu tuziti RS ili ne?
Hvala na odgovoru i ne zezam se sa pitanjima.

Oni mogu tuziti RS i BiH svakako jer nadlezne vlasti RS (do momenta kad je predmet presao u nadlezost Suda BiH) i BiH (od momenta kad je predmet presao u nadleznost Suda BiH) nisu preduzele sve potrebne zakonom predvidjene mjere (krivicna prijava, optuznica, presuda) da procesuiraju taj dogadjaj vec skoro 20 godina.

Ali to je druga vrsta tuzbe za naknadu stete. To je da se naknadi stete zbog neprocesuiranja predmeta....a ima i tuzba koja uvijek pripada ostecenima u pogledu nastanka same stete (smrti bliznjeg itd) protiv onoga ko je direktno napravio stetu ili onoga pod cijom je kontrolom bio taj sto je napravio stetu.

RS i FBiH mogu biti tuzen BiH nemoze jer su entiteti preuzeli na sebe tu obligaciju formiranjem entitetskih vojski.

Tuziti se moze po osnovu stete nastale iz samog protivpravnog cina (entiteti) i po snovu stete nastale nakon protivpravnog cina (entiteti i drzava)

Za ovo drugo se moze tuziti i Bosna i Hercegovina, jer su Tuzilastvo BiH, Sud BiH, SIPA, OSA i dr. institucije Bosne i Hercegovine....utuzuje se od momenta kada je neki drzavni organ preuzeo nadleznost nad nekim predmetom.

Nadam se da shvatas o cemu pricam.

[BHCluster]

Oni mogu tuziti RS i BiH svakako jer nadlezne vlasti RS (do momenta kad je predmet presao u nadlezost Suda BiH) i BiH (od momenta kad je predmet presao u nadleznost Suda BiH) nisu preduzele sve potrebne zakonom predvidjene mjere (krivicna prijava, optuznica, presuda) da procesuiraju taj dogadjaj vec skoro 20 godina.

Ali to je druga vrsta tuzbe za naknadu stete. To je da se naknadi stete zbog neprocesuiranja predmeta....a ima i tuzba koja uvijek pripada ostecenima u pogledu nastanka same stete (smrti bliznjeg itd) protiv onoga ko je direktno napravio stetu ili onoga pod cijom je kontrolom bio taj sto je napravio stetu.

RS i FBiH mogu biti tuzen BiH nemoze jer su entiteti preuzeli na sebe tu obligaciju formiranjem entitetskih vojski.

Tuziti se moze po osnovu stete nastale iz samog protivpravnog cina (entiteti) i po snovu stete nastale nakon protivpravnog cina (entiteti i drzava)

Za ovo drugo se moze tuziti i Bosna i Hercegovina, jer su Tuzilastvo BiH, Sud BiH, SIPA, OSA i dr. institucije Bosne i Hercegovine....utuzuje se od momenta kada je neki drzavni organ preuzeo nadleznost nad nekim predmetom.

Nadam se da shvatas o cemu pricam.

[michio]

Civilnim zrtvama rata odstetu ima da placa drzava BIH, bez potrebe za ikakvim presudama
Treba tu znati i sta je prioritet. Oteta imovina ili stradali i mrtvi.

[nokia6170]

Civilnim zrtvama rata odstetu ima da placa drzava BIH, bez potrebe za ikakvim presudama
Treba tu znati i sta je prioritet. Oteta imovina ili stradali i mrtvi.

Zasto bi drzava BiH placala odstetu za nesto za sto ona nije odgovorna.

Prema medjunarodnom pravu, medj. priznata drzava je odgovorna samo za ono sto se desilo pod njenom jurisdikcijom, odnosno nad teritorijem (medj. priznatim granicama) svoje drzave nad kojima ima kontrolu, odnosno vrsi vlast.

Bosna i Hercegovina je pravni sljednik Republike Bosne i Hercegovine, a Republika BiH u toku rata nije imala kontrolu, tj. vrsila vlast nad dijelovima svoje medj. priznate teritorije koji su bili pod kontrolom politickog rukovodstva pobunjenih bh Srba, odnosno paradrzave RS i paravojske VRS.

Pravni sljednik te paradrzave i paravojske treba da odgovara za djela koje je ista ucinila u toku rata.

[michio]

Valjda nesto civilnih zrtvi ima pod kontrolom legalne vlasti. Pa platiti ljudima.

[nokia6170]

Valjda nesto civilnih zrtvi ima pod kontrolom legalne vlasti. Pa platiti ljudima.

Naravno, utvrditi tacno koji su civili stradali na podrucjima pod kontrolom vlasti RBiH i od strane organa RBiH. Ovo se odnosi i na civilne zrtve koje su stradale od strane organa RBiH, a gdje R BiH nije vrsila vlast (npr. od granate Armije BiH ispaljene na podrucje koje je kontrolisala VRS)

Medjutim, Federacija BiH je preuzela sama obaveze RBiH, s obzirom da je Federacija preuzela vrsenje vlasti nad podrucjem nad kojim je RBiH i HRHB vrsila vlast.

[BHCluster]

Civilnim zrtvama rata odstetu ima da placa drzava BIH, bez potrebe za ikakvim presudama
Treba tu znati i sta je prioritet. Oteta imovina ili stradali i mrtvi.

Zasto bi drzava BiH placala odstetu za nesto za sto ona nije odgovorna.

Prema medjunarodnom pravu, medj. priznata drzava je odgovorna samo za ono sto se desilo pod njenom jurisdikcijom, odnosno nad teritorijem (medj. priznatim granicama) svoje drzave nad kojima ima kontrolu, odnosno vrsi vlast.

Bosna i Hercegovina je pravni sljednik Republike Bosne i Hercegovine, a Republika BiH u toku rata nije imala kontrolu, tj. vrsila vlast nad dijelovima svoje medj. priznate teritorije koji su bili pod kontrolom politickog rukovodstva pobunjenih bh Srba, odnosno paradrzave RS i paravojske VRS.

Pravni sljednik te paradrzave i paravojske treba da odgovara za djela koje je ista ucinila u toku rata.

[Bosnolog]

Ustanove koje nemaju post-diplomske programe ili Skole Medicine ili Prava se zovu koledji a one koje imaju u svom sklopu post-diplomske programe , Skole Medicine ili Prava se zovu univerziteti zato sto imaju programe za dalje skolovanje po zavrsetku B.A ili B.S. ono moze bit bachelor of arts ( to su nase drustvene nauke) ili B.S. to je bachelor of science ( u nauci /tehnicki fakulteti ) ti mozes dobiti A.A. to jeste zavrsiti dvogodisnji program in na Univerzitetu . Znaci na univerzitetu mozes dobiti post-diplomsko obrazovanje dok na koledju nemozes .
Zar ti treba wikpedia da to objasnis tako svestran.
Rekoh ti djedo nije nosio petokraku nego pticu sa dvije glave tako da nismo mogli biti u istoj formaciji.

Dobro jutro Kolumbo,....tvoje trolanje i salonsko provociraje sve vise otkriva tvoje prave namjere,.....Wikepedijom sam ti samo potvrdio ono sto sam ti ranije pisao,....medutim tvoja namjera je da provociras i siris defetizam,....Kakav dedo takav unuk,sto bi rekli ista genetska ideoloska sorata,.....

[harač]

Stoji, ali sa tim dokumentom nemozes kucati na vrata Medjunarodnog suda pravde u nadi da ces dokazati agresiju posto, jos jednom ponavljam, taj sud nije nadlezan za tuzbe agresije vec samo za genocid. Isti dokument mozda moze posluziti u dokazivanju genocida i to je sve.

E sad ako se presudi da je Srbija pocinila genocid onda se moze interpretirati da je taj genocid pocinjen agresijom ali ta interpretacija nije u sferi prava vec u sferi politike i historije.

A kada se dokaze Genocod onda se moze traziti reparacija to jeste odsteta za zrtve sto je kljuc svega.

Dok je ovakve presude Medj. suda pravde kakva jeste, reparacija za sada moze jedino traziti od RS u pogledu genocida u Srebrenici.

Medj. sud pravde je zakljucio da, iako je Srbija prekrsila Konvenciju o genocidu, naknada novcane stete nije opravdana u tom dijelu (zbog nesprijecavanja genocida i nekaznjavanja njegovih ucinioca mladica i dr.), vec da je dovoljna reparacija izvinjenje Srbije, odnosno rezolucija kojom se osudjuje zlocin genocida u Srebrenici.

ovo je izrazito česta greška koja se provlaći u tumačenju presude, a mislim da je potekla od Harisa Silajdžića/Arnauta. Naime, ono što je bilo dovoljno je autoritativna izjava/presuda ICJ-a da je došlo do kršenja, a ne da Srbija sada usvaja nekakve rezolucije po svom Parlamentu. Obično dolazi od potpunih laika, pa me iznenađuje od tebe

[nokia6170]

ovo je izrazito česta greška koja se provlaći u tumačenju presude, a mislim da je potekla od Harisa Silajdžića/Arnauta. Naime, ono što je bilo dovoljno je autoritativna izjava/presuda ICJ-a da je došlo do kršenja, a ne da Srbija sada usvaja nekakve rezolucije po svom Parlamentu. Obično dolazi od potpunih laika, pa me iznenađuje od tebe

Moj lapsus, deklaracija preciznije je neka vrta moralne obligacije koja proizlazi iz ovakvih presuda. Nekom moral sam izadje na vidjelo iznutra (inicijativa Evropskog parlamenta od strane njenog poslanika), a nekoga na moral moras doslovice natjerati pritiscima. Ali najteze je uvijek na moral i savjest natjerati upravo one koji su i najodgovorniji. Takav je slucaj i sa nasim moralistima i obrazlijama iz RS-a, koji se Bogom zaklinju da nikad nece dozvoliti da se jedna takva deklaracija usvoji u bh parlamentu, a pogotovo u RS parlamentu...tom istom parlamentu koji je upravo 1992. usvojio ratne fasisticke ciljeve koji 1995. godine i dovedose do samog genocida kao kulminacije svih zala produkovane od te iste skupstine rs-a.

[Bosnolog]

I sta si potvrdio da neznas razliku izmedju Univerziteta i Koledja
Pa rekao si da 5% su sa postdiplomskim 25% na Univezitetu i 30% sa koledjima znaci da si samo potvrdio da nemas blage veze da se i na koledju i na univerzitetu prvo stice fakultetska diploma .
Jer svako ko je zavrsio postdiplomski program ce reci za sebe da ima Magisteriji iz XX sa tog i tog Univerziteta .
Svako ko zavrsi Skolu Medicine ili Prava kaze zavrsio tu i tu Skolu Medicine ili Prava jer posto su to ustanove one imaju svoja imena i samo su formalno -pravno dio univerziteta .
Pao si na onu foru moje ce djeti ici na univerzitet a ne na koledj !! Jer nepismeni ljudi neznaju da sva fakultetska zanimanja koja se sticu na osnovu dvo i cetvero godisnje diplome se sticu na osnovu istih fakultetskih programa i na institucijama koje u nazivu imaju koledj kao i na onima koje u nazivu imaju univerzitet .
Mozes zavrsiti koledj na Univerzitetu u Floridi a upisati Skolu Prava u Koloradu itd.

Nego hoceli ti podatci koliko je Bosnjaka medju time obrazovanim Bosancima?

Da sam ja ko moj djedo bogdom gdje on prosao trava nije kazu deset godina rasla.

Mora ti crtati i suocavati te sa cinjneicama ne samo zbog tebe vec zbog cinjenice da ovaj forum prate desetine hilajda drugih posjetilaca sa gotovo svih kontinenata,....U ranijim postovima si pokusao ispasti pametan pa kada sam ti podastrao dokaze pojela ti je maca jezik poput medunarodnog i Rimskog prava,na sto si klebero kao pijan na brasno tvrdeci kako ti je poznato samo Rimsko pravo,....Tako je vazilo za pomocnika i savjetnika britanskog ministrstva vanjskih poslova,...

Ti nastavljas sa svojim ublehama i pokusavas da pricas o toploj vodi u kojoj se sam ugusis u nedostatku plivackig argumanatapa nastavljas da razvodnjacas temu,zacatavas i trolas,.....

Univerziteti su najvece obrazove ustanove na kojima se mogu zavrsiti i dobiti gotovo svi degriji od Associates do Doktorata,dok na Koledzima mozes zavrsiti vecinom Associates a nekima i Bachelors degree ovisno od izbora i zvanja koje zelis biti i neke specifikum tehnickih doskolovanja ili speciajlizacije jer nakon srednje Skole primjera radi u Americi nea s nikavo zvanje niti zanat,zato na Koledzima imaju razne programe i specijalizacije kurseve koji omogucavaju po izboru od ITT-a pa nadalje,...

Takode mozes prenositi kredite sa jednog na drugi Koledz ili Univezrzitet i imaju svoje programske tematike koje moras preslusati i odbraniti da bi ti se priznali kredite(polozena materija, programska tematika odnosno predmeti)

1-Pa svakom je jasno da bi neko doktorirao da mora poloziti prvo dvije godine (kako bi kod nas preveli Vise skole),nakon zavrsene srednje sokle (High School) da bi dobio ASSOCIATES DEGREE +obicno jos dvije do cetiri godine da bi imao u nasem rangu univerzitetsku diplomu odnosno BACHELOR'S DEGREE nakon toga jos obicno do dvije godine + da bi polozio odnosno magistrirao ili MASTER'S DEGRREE nakon toga imas doktorsku disertaciju odnosno koju trebas odbraniti(zavrsiti) DOCTORATE DEGREE odnosno Doktor of Philosophy ili PhD, Ph.D Napomena vrijeme nije ograniceno,neko moze da sve to zavrsi u mnogo kracem periodu ovisno o vremenu koje ima na raspolaganju i uzimanju broja casova po cetvrtini (Quoter-u) te sposobnosti studenta,odnosno vremena koje ima na raspolaganju da li radi,ozenjen sa faminijom ili slicno,....

Sa zavrsenim masterom ili doctoratom po nekima procjenam ima nekih do 5% mladih i odraslih iz BiH,....ja govorim o procjenama nasa dijaspore koju cini uglavnom 90% bosnjacka i nekih 10% su porodice mijesanih brakova odnosno ljihova dieca koja su uz udruzenja bosansko bosnjackih i asocijacija ,....Najveci broj BH Srba su vecinom veci Srbi od srbijanaca i sa njima su uglavnom u svim udruzenjima svo vrijeme pa tako nemamo nekih podataka o njima osim onih koji su sa BH udruzenjima,...

SSDBiH radi na tome da uveze sve drzavljane BiH oni koji su zainteresovani preko Ambasada BIH,..

2-Druga grupa sa zavrsenim Barchelors degriu (nasom fakultetskom diplomom) na koledzu ili nekom univerzitetu je do nekih 10 %

3-Treca grupa su oni koji su zavrsili samo dvije godine vise skole nakon srednje skole na nekom od Koledza ili Univerziteta,sto je do 20%,.Takode treba napomenuti da dobar dio dijece nastavlja skolovanje i nakon zenidbe, udaje ili zaposlenja i da nije kao kod nas klasicno kontinuirano skolovanje u komadu,.....

Grantovi(stipendije) za skolovanje su iz raznih izvora i fondova kao i kreditiranje,....
4-Cetvrta i najbrojnija grupa su ona koja zavrse Srednju skolu i neka od tecajeva ili specijalizacije na Koledzima uglavnom tehnicke ili informaticke prirode ili skolu za medicisnke sestre,ili slicno,....

Tvoj pokusaj ismijavaja BH dijaspore koja je dosla u sve te zemlje kao posljedica etnickog ciscenja i progona a najveci dio koja ima razlicitu predratnu edukacijsku strukturu i obrazovanje koja su imali iz Socijalizma cije diplome uglaavnom nisu priznate na zapadu,.Stoga mnogi roditelji su bili prisiljeni raditi svakakve poslove da bi skolovali svoju dijecu i sebi obezbjedili egzisteniciju.Kroz tvoj cinizam i sirenje defetizma je jeftin pokusaj sirenja ubleha najobicnijeg salonca,Takvih je bilo prije,nisi prvi a neces biti ni poslednji,.....

Ovim zavrsavam dalju raspravu po ovom pitanju jer je tematika Ratna odsteta od RS i nije u redu da se dalje razvodnjava ova tema,mada ima donekle veze sa temom,......

[Dado dijasporitus]

Je li moguce da je i Bosnolog jenom potrefio ispravno.

Da nebi bila potpuno promasena tema dodacu samo jos da od relativno velikog broja ljudi u inostransvu koji su zavrsili visoko obrazovanje vrlo mali procenat njih zavrsava pravo ili pravne nauke. Ja licno nisam sreo niti jednog naseg pravnika u inostranstvu a sreo sam na stotine i stotine nasih ljudi. Ako je ici po nekom uzorku mislim da se radi o mozda ispod 1% ljudi koji imaju i blagu vezu sa pravom. Znam samo jednu osobu koja je zavrsila kriminalistiku i radu u advokatskom uredu ostalo nista. Bice mozda da nasi ljudi jednostavno ne prezaju za pravom kao profesionalnom orijentacijom.

Tako da bas ne vidim na koji nacin ce sve te silne diplome doprinijeti ovoj temi.

[nokia6170]

bespotrebno samo kvarite temu. sve ste to mogli na pp pisati.

[LBVIEW]

Ovaj "specijalac" pod raznim "nick-ovima" odavno je poznat kako po razvodnjavanjima tema tako i
po nesuvislim komentarima i nepoznavanju elementarnih logickih pravila.
A i majstor je hipokrizije i dvostrukih arsina, pa je tako ubistvo dida-Bosnjaka u Bos Petrovcu po njegovom/vecinsko-srpskom shvatanju, a primjenom indukcije naravno i zlocin nad Bosnacima u cjelini, opravdan, zbog nekog davnog grijeha, a svaki pojedinacni zlocin nad Srbima ravan Ausvicu.Otud i njegova toboznja zabrinutost za prognanike-Bosnjake i njihovu strategiju povratka, te pravnu bitku protiv RS.Jer, zaboga, ko daje pravo pra-pra unucima askera i ustasa da bilo sto traze od "srpske drzave" nastale kao "izraz volje srpskog naroda".
Nego, Wilsone, ili mozda Exliberal, a prije toga Ake,sto bi s optuznicom protiv Dudaka?
Nakon sto ste momacki "potorili"po Grmecu-da ne bude zabune, ovdje mislim na pusionu u boju(kakav ce izraz potomak ustasa upotijebit ) koju su dozivjeli pripadnici Drugog, a dijelom i Prvog Krajiskog korpusa- sad bi po starom srpskom obicaju to pretvorili u "zlocin protiv golorukog srpskog naroda"? Nece moci ovaj put, zar ti ne rekoh da ste procitani, kako od Bosnjaka, tako i od ostatka civiliziranog svijeta-Rusa,pa vam nigdje ne prolaze "rekla-kazala" optuznice.

[pojedinac]

Dio iz intervjua sa Muratom Tahirovićem, predsjednikom Saveza logoraša BiH:

RAZGOVOR VODIO: Bedrudin GUŠIĆ (238)

IMAM OSJEĆAJ DA SE NAŠE VLASTI SRAME LOGORAŠA

Tužba 1400 civilnih žrtava rata Sarajeva protiv RS, koja je nedavno podnešena, uzburkala je bh. javnost, posebno onu u manjem entitetu i posebno njihovu političku garnituru. Na čemu je utemeljena ta tužba?

TAHIROVIĆ: Sve tužbe su utemeljene na:
1. Ustavu BiH (samim time i Ustavima entiteta)
2. Međunarodnim konvencijama (sve zemlje su u obavezi provoditi međunarodne konvencije, čak i ako nisu potpisnice),
3. Presudi međunarodnog suda pravde u Den Hagu (po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore)
4. Presudama ICTY (međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju) za ratni zločin.
To su četiri najznačajnija temelja za svaku tužbu a naravno moraju se poštovati i drugi propisi odnosno zakoni i procedure prilikom podnošenja tužbi.


Da li tu tužbu Osnovni sud u Banja Luci mora procesuirati i šta je slijedeći slijed pravnih radnji tužitelja nakon što je, izvjesno je, prva sudska instanca u RS odbije?

TAHIROVIĆ: Pojašnjenja radi, sve tužbe su podnešene još 2007 god. Osnovnom sudu u Banja Luci i sud se nije na iste očitovao pune 3 godine. Iz tih razloga advokati su povukli tužbe i iste predali na sudove u FBiH zavisno od prebivališta tužioca tako da će većinu tužbi razmatrati sudovi u FBiH.


Osim kakve-takve moralne satisfakcije, podnosioci te tužbe vjerovatno očekuju i neku financijsku. Koliko iznosi ukupni odštetni zahtjev tužitelja - civilnih žrtava rata Sarajeva, prema tuženoj strani?

TAHIROVIĆ: Odštetni zahtjevi se u mnogo čemu razlikuju tako da je teško reći koji će konačni ishod biti,svi zahtjevi moraju biti zasnovani na dokumentaciji a pored toga procjenu psiho-fizičkog oštećenja daje i sudski vještak medicinske struke.
Naša zadnja presuda iz Osnovnog suda u Mostaru presuđena (23-12-2010 god) u korist našeg člana na iznos od 29.636KM a zahtjev je bio na 68.100KM.


Realno je očekivati da će ovaj predmet, kao i drugi protiv RS, doživjeti svoj epilog u Strazburu i da će konačna presuda biti pozitivna po tužitelje. Ako se to desi, a vjerujemo da hoće, hoće li takva pravna činjenica uzdrmati temelje RS-a, ne samo ekonomsko-financijske?

TAHIROVIĆ: O tome neka oni vode brigu. Mi imamo dovoljno dokaza i dovoljno zakonskih odredbi na kojima zasnivamo naše tužbe i ubjeđeni smo da ćemo i dobiti. Zbog toga smo zatražili od advokata da idu prema sudovima sa zahtjevom da se obustavi raspolaganje sa imovinom u vlasništvu entiteta do naplate potraživanja.

Ko još od bh. građana, ne samo bivših logoraša, može da tuži RS, pa i FBiH i koji je put najefikasniji, najbrži i najracionalniji da se tužbe podnose?

TAHIROVIĆ: Nažalost nema brzog puta za naplatu štete. Ovaj put je najteži, najkomplikovaniji i najskuplji i za članove ali i za entitete. Međutim, mi nismo imali izbora. Niko se nije htio obazirati na naše zahtjeve tako da smo na neki način bili i prisiljeni da krenemo putem sudova dokazivati naša prava. Od 2005. god. vodimo borbu da ubijedimo prije svega advokate pa ostale da je to nešto što je propisano međunarodnim pravom i pored svega i danas mnogi nas smatraju luđacima jer smo se upustili u projekat koji po njihovom mišljenju nema kraja.
Da se vratim na Vaše pitanje ko ima pravo: vjerovatno će opet reći da sam lud, ali po mome mišljenju tužbu za naknadu materijalne i nematerijalne štete ima pravo da podnese svaki građanin BiH koji je na bilo koji način oštećen (ubijenog člana porodice,nestalog člana porodice,protjeran sa svoga ognjišta,opljačkan itd) i ako je njegov gubitak vezan za "teško kršenje međunarodnog humanitarnog prava" a sve je to presuđeno u presudama ICTY u predmetima B. Plavšić i M. Krajišnika.

Koliko je, zapravo, do sada ukupno podnešeno tužbi protiv manjeg entiteta, pa i protiv onog većeg i ima li pravomoćnih presuda po nekima od njih?

TAHIROVIĆ: Do sada je podnešeno oko 12.000 tužbi protiv RS, oko 4.000 protiv FBiH,zatim oko 800 protiv Srbije i nekoliko protiv Crne Gore. Moram istaći da je Crna Gora do sad jedina prihvatila odgovornost i već jedan dio isplatila za osobe koje su deportovane iz Crne Gore u logore u Foči a ovih dana očekujemo i za logor Morinj. Takođe su u pripremi i tužbe protiv R. Hrvatske.
Za sada imamo samo jednu pravomoćnu presudu i nekoliko presuda u žalbenom postupku. Međutim, mi očekujemo da će u 2011. god. biti veliki broj presuda s obzirom da su i sudovi bili pomalo skeptični i čekali su, da tako kažem, ko će prvi presuditi.

Cijeli intervju na: http://www.orbus.be/aktua/aktua3042.htm

[pici]

Ćak je i "Valter" bio uznevjeren kad su gadjali....al jadan nije mogo ništa sam

INTERVJU/VELIMIR BATA ŽIVOJINOVIĆ: Još uvek nosim traumu topova uperenih prema Sarajevu
Petak | 31.12.2010.

Iako je glumio u čak 330 filmova, Velimira Batu Živojinovića generacije uglavnom pamte po naslovnoj ulozi u legendarnom filmu Hajrudina Šibe Krvavca, Valter brani Sarajevo. U ekskluzivnom intervjuu za Dane Bata Živojinović govori kako je od Šibe Krvavca dobio ulogu Valtera, zašto je u glumački svijet ušao kroz prozor...

Piše Tamara Nikčević, Dani

... o crnom talasu u jugoslovenskoj kulturi, o tome kako je Titu krao cigare, zašto ne gleda fimove Emira Kusturice, zašto je ušao u partiju Slobodana Miloševića, o ratu u Bosni, Sarajevu, o Jugoslaviji, Veljku Bulajiću, Saši Petroviću, Fidelu Kastru…

Velimir Bata Živojinović: “U Šibinim filmovima niko od glavnih junaka nije poginuo, niko nije ranjen. Od njih je napravljen mit”

Proslavljeni jugoslovenski reditelj, Veljko Bulajić, pomogao mi je da dođem do Velimira Bate Živojinovića. No, prije nego sam otišla na ugovoreni intervju, Bulajić je imao potrebu da mi razjasni neke stvari:

“Bata i ja smo nekada bili jako bliski, gotovo braća. Ali, kada se učlanio u stranku Slobodana Miloševića, prestao sam da mu se javljam. Kasnije, kako je vrijeme prolazilo, od prijatelja sam dobijao informacije da je pomagao ljudima, svima izlazio u susret. Nisam bio iznenađen: uvijek je bio dobar čovjek. Eto, pomirili smo se, iako ni danas ne mogu da razumijem šta je tamo tražio. Bio je veliki glumac, jedan od najvećih i tako nešto mu nije bilo potrebno. Odigrao je nezaboravne uloge i po tome bi trebalo da ga pamte.”

I pamte ga po Valteru, po ulogama u filmovima Bitka na Neretvi, Kozara, Sutjeska, Maestro i Margarita, Uzavreligrad, Skupljači perja, Tri, Breza…

Bitka na Neretvi je, kaže Bata Živojinović, snimana osamnaest mjeseci. Tačno toliko nije vidio porodicu. Kada se jednog dana najzad pojavio, vrata mu je otvorila ćerka:

“Pogledaj, mama, došao čika Bata!” – rekla je ushićeno.

Opanke, cokule, cipele Mada je, zbog bavljenja glumom, mnogo toga propustio, Bata Živojinović se ne žali. Ove je godine proslavio značajan jubilej: 77 godina života i 55 godina rada.

“Iako se nalazim ne u trećem, nego u četvrtom dobu, još uvek je rano za odbrojavanje” – kaže za Dane. “Ne svodim račune, ne razmišljam o tome šta sam uradio… Kada bih razmišljao, verujte da bih poludeo.”

DANI: Zašto biste poludjeli?

ŽIVOJINOVIĆ: Ljudi se često poistovećuju sa onim što su uradili, a to je, po mom mišljenju, veoma opasno po zdravlje. Nisam to što sam radio...

DANI: Nego, šta ste?

ŽIVOJINOVIĆ: Običan, normalan čovek. Radio sam svoj posao, izvodio glumačke radove, ništa drugo. Nisam živeo tuđe živote, svojim sam bio zadovoljan. Polovinu filmova u kojima sam glumio nisam ni gledao. I, pravo da vam kažem, dosta toga jedva da je i vredno pomena…

DANI: Niste sujetni?

ŽIVOJINOVIĆ: Nisam. Iz kuće sam nedavno izbacio tri kamiona knjiga snimanja, scenarija, rekvizita... Kao i većina glumaca, skupljao sam rekvizite iz svojih filmova – uglavnom obuću – i imao ogroman fudus opanaka, čizama, cokula, cipela… Od toga je cela kuća smrdela. Na kraju sam sve pobacao.

DANI: Nije vam bilo teško?

ŽIVOJINOVIĆ: Ne.

DANI: Kada ste počeli sa “izvođenjem glumačkih radova”?

ŽIVOJINOVIĆ: Prvu značajniju ulogu dobio sam 1957. godine, u filmu Veljka Bulajića, Vlak bez voznogreda. Sedeo sam u kafeu Beogradskog dramskog pozorišta, Veljko sa Oliverom Marković za drugim stolom. Prišao mi je, pozvao me je u Zagreb i, mada sam bio još uvek nepoznat i neafirmisan glumac, dobio sam ulogu. Postali smo prijatelji, gotovo rod. Svom sinu sam dao ime Miljko, po ocu Veljka Bulajića.

DANI: I kasnije ste glumili u Bulajićevim filmovima?

ŽIVOJINOVIĆ: Posle Vlaka, najpre sam dobio ulogu u filmu Rat, a onda i u filmu Uzavreli grad, koji je u Puli zaradio nekoliko Zlatnih arena. Pulski festival je bio najvažnija jugoslovenska filmska smotra i te su nagrade nešto značile.

DANI: Jedan od najvećih beogradskih novinara, Bogdan Tirnanić, napisao je da je Uzavreligrad zapravo bio prvi film tzv. crnog talasa u jugoslovenskoj kulturi.

ŽIVOJINOVIĆ: Iako zvanično nikada nije proglašen delom crnog talasa, tema Uzavrelog grada je tipično crnotalasovska: život “običnog čoveka” u našem socijalističkom sistemu, socijalne teme, realizam tamnih tonova koji se nije sviđao ljudima na vlasti. Zajednički imenitelj ostvarenja crnog talasa bile su negativne političke asocijacije na društvo u kojem živimo. Pošto u Jugoslaviji nije postojala cenzura, nikada nijedan od tih filmova nije zabranjen.

DANI: Kako nije?! A Plastični Isus Lazara Stojanovića?

ŽIVOJINOVIĆ: Plastični Isus je direktno vređao Tita. Ostali filmovi nisu zabranjivani, ignorisani su. Tako je nezapaženo prošao sjajan film Mike Antića, Doručak sa đavolom, u kome sam, pored Mire Stupice, igrao glavnu ulogu. Slično je bilo sa filmom Saše Petrovića, Maestro i Margarita, rađenom po romanu Mihaila Bulgakova. Zanimljivo, oba filma su dobila nagrade na Pulskom festival – Doručak sa đavolom čak i Zlatnu arenu za scenario. Ali, posle toga nikada više nisu prikazani: nije bilo premijere, bioskopa, kritika ili komentara u štampi... Zvanična zabrana ne postoji, nikakav dokument, nikakav pečat, jednostavno – nema vas! Ne postojite!

DANI: I, šta je gore: da vas zabrane ili da vas prešute?

ŽIVOJINOVIĆ: Ako morate da birate, onda je verovatno bolje da vas zabrane. Digne se neka prašina, nešto se događa, ovako – ništa! Mrtvi ste!.. Uprkos svemu, moram da kažem da ste u toj državi ipak mogli da radite, da snimate filmove, pravite pozorišne predstave, da pišete, da objavljujete bolje i kvalitetnije nego u bilo kojoj od zemalja nastalih raspadom Jugoslavije.

Komedija na Palama

DANI: Kako je to moguće?

ŽIVOJINOVIĆ: Uprkos povremenim sankcijama prema “neposlušnima”, Tito je shvatio da je za malu državu poput Jugoslavije veoma značajno da se na evropskoj i svetskoj sceni afirmiše pomoću kulture i sporta. Znate li kako su u Kanu dočekani Skupljačiperja?! Pa, setite se koga je sve Veljko Bulajić doveo da igra u fimu Bitka na Neretvi: Orsona Wellesa, Francoa Neroa, Yula Brynnera, Hardyja Krügera... Kakva je to bila ekipa! Jugoslavija je bila četvrta zemlja u svetu u kojoj je 1969, samo godinu dana nakon njujorške premijere, izvedena Kosa. Da ne govorimo da je tako nešto bilo nezamislivo u zemljama Istočnog bloka.

DANI: Osim u filmovima crnog talasa, glumili ste i u tzv. strip-filmovima. Šta je to strip-film?

ŽIVOJINOVIĆ: Reč je uglavnom o filmovima Hajrudina Krvavca – Valter brani Sarajevo, Most, Diverzanti, Partizanska eskadrila... Kritičari su pisali da u njima NOB nije prikazan autentično, što je donekle tačno. Naime, u Šibinim filmovima niko od glavnih junaka nije poginuo, niko nije ranjen. Od njih je napravljen mit. Za razliku od Bulajića, koji je rekonstruisao bitke, istorijske događaje prikazivao onako kako su se dogodili, Šiba se trudio da priču približi gledaocu, da, modifikujući stvarnost, izazove emocije. Svet ih je obojicu prihvatio: i Veljka i Šibine balkanske džejms bondove...

DANI: Kakav je bio vaš Valter?

ŽIVOJINOVIĆ: Vidite, kako vreme prolazi, sve se zaboravi, ostaje Valter. I kod nas i vani. O Kini da i ne govorimo. Kinezi su se identifikovali sa Valterom… U vreme NATO bombardovanja SRJ, 1999, kineska televizija je sa mnom pravila intervju. Taj novinar mi je kasnije pričao kako su se njihovoj redakciji javili milioni Kineza koji su hteli da dođu u Srbiju i “brane Valtera”. A Valter je Bosanac.

DANI: Kako ste uopće dobili ulogu Valtera?

ŽIVOJINOVIĆ: Prethodno sam bio snimio neke filmove i Šiba Krvavac me je pozvao u Sarajevo. Nije tražio probno snimanje, dao mi je tekst i pitao hoću li da igram. Kasnije sam igrao u svim njegovim filmovima. Zvao me je Frenki.

DANI: Zašto?

ŽIVOJINOVIĆ: Neke novine su me nazvale Frenkom Sinatrom jugoslovenskog filma. Šiba je bio izuzetan čovek, plemenit. Jednom sam mu rekao kako bi bilo bolje da ga ljudi više vole kao reditelja nego kao čoveka. Obožavao sam ga. Venčao sam ga sa Ešrefom u kući mog dede, na Kosmaju.

DANI: Jeste li imali kontakt tokom rata?

ŽIVOJINOVIĆ: Jesam. Bio sam na Palama, sedam meseci snimao neku komediju, Šiba je bio u Sarajevu. Kao i sve Sarajlije tih godina, živeo je teško. Mislim da je umro od gladi…

DANI: Dok ste vi “snimali neku komediju”?!

ŽIVOJINOVIĆ: Nažalost, nisam ništa mogao. Bio sam jedan, usamljen. Video sam da je na Trebeviću postavljeno pedesetak topova čije su cevi bile uperene ka Sarajevu. Neki ludaci su povremeno prilazili i pucali. Videvši jednoga od njih – u pitanju je bila poznata ličnost, sa kojom sam do tada bio na “vi” - doleteo sam i počeo da urlam:

“Šta radiš, bre, čoveče?! Koga si pogodio?!”
“Ne znam” – odmahnuo je rukom.
Učinio je zločin za koji, osim mene, ne zna niko.

DANI: Nećete da kažete ko je ta “poznata ličnost”?

ŽIVOJINOVIĆ: Neću.

Šiba odbio Šumadiju

DANI: U posljednjoj sceni filma Valter brani Sarajevo, nacistički oficir rezignirano pokazuje rukom na grad i kaže: “To je Valter”. Da li ste, tokom tih sedam mjeseci na Palama, nekada pomislili da Karadžićeve ubice, pucajući na Sarajevo, zapravo pucaju na Valtera, na vas?

ŽIVOJINOVIĆ: Kao dečak od deset, jedanaest godina, u svom dvorištu, u selu na Kosmaju gde sam odrastao, gledao sam kako četnici kolju mladića, partizanskog kurira. Na deset metara od njih, stajali su dečakovi roditelji i rodbina… Znate, ljudi misle da čoveka možete zaklati tako što mu stavite nož pod grlo i presečete vodoravno. Ne. Nožem morate da uđete u ovu rupu na vratu, između dve kosti i... Na mestu gde je mladić ubijen, moj deda je zasadio višnju. Bujala je, ali niko nikada sa tog drveta nije ploda ubrao. Evo, skoro sedamdeset godina je prošlo, a taj događaj ne mogu da izbacim iz glave. Pokušavao sam…

DANI: Zašto mi to pričate?

ŽIVOJINOVIĆ: Zato što tu traumu još uvek nosim. Kao što nosim i topove uperene na Sarajevo.

DANI: Da li ste se tokom rata vidjeli sa Hajrudinom Krvavcem? Jeste li nekada dolazili u iskušenje da siđete dolje, da ponovo pokušate da odbranite Sarajevo?

ŽIVOJINOVIĆ: Nisam izmislio taj rat i taj sukob. Šta sam mogao?! Bio sam svestan da je Šiba dole, a dole su bili mnogi moji prijatelji. Čuo sam se sa njima, razgovarali smo… Šiba je povremeno izlazio iz Sarajeva, pa smo se i viđali. Bio je šećeraš i jedva da je mogao da preživi u mirnodopskim uslovima. Molio sam ga da izađe, nudio da mu organizujem dolazak. Hteo sam da ga smestim u svoju kuću u Šumadiji, u onu u kojoj sam ga venčao. Odbio je, želeo je da ostane sa svojim narodom. To sam razumeo.

DANI: Mislite da je on razumio vas?

ŽIVOJINOVIĆ: Mislim da jeste. Nadam se… Dugo smo se poznavali, znao je kakav sam čovek, da od mene ništa ne zavisi… Zato je razumeo. Šiba je znao da na Pale nisam došao da ratujem, radio sam svoj posao. Nisam delovao politički…

DANI: Bili ste član Miloševićeve Socijalističke partije Srbije.

ŽIVOJINOVIĆ: Bio sam, tačno je. Ali, na Pale nisam došao kao član SPS-a, nego kao glumac. Niko me ništa nije pitao, nisam donosio nikakve odluke…

DANI: Zašto ste uopće ušli u tu partiju?

ŽIVOJINOVIĆ: Vrata su bila otvorena, pa sam ušao.

DANI: Pitam vas ozbiljno.

ŽIVOJINOVIĆ: Ozbiljno vam odgovaram… Takvo je bilo vreme. Radio sam u selu, sa zemljacima brao grožđe, pekao jagnje, kada je došao čovek i dao mi da potpišem nekakav papir. Kaže – potpiši za Slobu, on je naš. Bilo mi je svejedno, nisam ni čitao. U to sam vreme bio u dobrim odnosima sa Vukom Draškovićem. Ali, njegov “predstavnik” je u naše selo došao kasnije. Da je stigao pre ovog Slobinog, verovatno bih bio u Srpskom pokretu obnove.

DANI: Imate li utisak da su vas zloupotrebili?

ŽIVOJINOVIĆ: Ne. U politiku nisam ušao kao golać, imao sam ime, prezime, biografiju, karijeru… Tačno je: postao sam član SPS-a ne znajući ni stranački program, ni statut, ni ideologiju. Politikom sam se bavio kao svaki Jugosloven – sve se svodilo na nivo seljačkog, kafanskog filozofiranja. Podlegao sam utisku da su politički oponenti zapravo naši ljuti neprijatelji. Kasnije sam bio jedini poslanik SPS-a koji je u Skupštini bio u dobrim odnosima sa poslanicima svih partija. Pomogao sam kome sam mogao.

DANI: Ipak, ne razumijem šta vam je to trebalo. Mogu da shvatim da čovjek ambiciozan, neostvaren, nerealizovan, bez talenta uđe u partiju, razumijem Ivicu Dačića…

ŽIVOJINOVIĆ: Nikada nisam kalkulisao sa tim da bi neka partija mogla da mi pomogne u napredovanju u profesiji… Mislio sam da pomažem svom narodu.

Milošević i Šešelj

DANI: Znate da su posljedica te politike i topovi na Trebeviću i Sarajevo i Vukovar i Dubrovnik i Srebrenica… Je li vam danas žao što ste ušli u SPS?

ŽIVOJINOVIĆ: Žao mi je naroda koji je stradao. Ali, morate da znate da na toj krvavoj šahovskoj tabli nisam bio čak ni pion. Bio sam beznačajan, niko!

DANI: Upoznali ste Slobodana Miloševića?

ŽIVOJINOVIĆ: Jesam, naravno. Sećam se da me je odmah hteo da napravi štos, pa me je pitao koliko sam puta poginuo

“Pedeset” – rekao sam.
“E, pazi se pedeset i prvog” – upozorio me je.
“Gospodine predsedniče, za mene je lako, dobro bi bilo da se vi pripazite – prvog!”

DANI: Zašto vas Milošević 2001. nije podržao kao predsjedničkog kandidata?

ŽIVOJINOVIĆ: Iako sam bio kandidat njegove partije, Milošević je, umesto meni, podršku dao Vojislavu Šešelju. Kako? Ne znam, ne mogu da objasnim. Ali, nisam ljut.

DANI: Nakon rata, da li ste nekada otišli u Sarajevo?

ŽIVOJINOVIĆ: Ne, nikada. Nisu me zvali. Ne zameram im, ali mi je žao. To je bio moj drugi najdraži grad. Iako se nikada nisam osećao Beograđaninom – Kosmajac sam, Šumadinac – prvi je ipak Beograd.

DANI: Kada ste došli u Beograd?

ŽIVOJINOVIĆ: Kao dečak, tokom Drugog svetskog rata. Moja majka je bila član KPJ od 1936. Radila je u kovnici novca. Otac radikal, telohranitelj Nikole Pašića. Deda je pripadao građanskom sloju, bio savetnik ministra poljoprivrede. Otac je bio sudski izvršitelj, pa smo se stalno selili. Tako sam rođen u Jagodini. Osnovnu školu sam završio u selu, nastavio u Smederevskoj Palanci, a onda smo se doselili u Beograd. Ovde sam krenuo u gimnaziju.

DANI: Kako ste se odlučili za glumu?

ŽIVOJINOVIĆ: U Beogradu su posle rata često organizovane igranke na kojima uvek “dame biraju”. Moje društvo nikada nisu birale. Bili smo gameni sa Crvenog krsta. Jedne sam večeri, zverajući tako po sali, podigao sa poda neke stare novine i video naslov: Konkurs za glumačkuškolu u Nišu. Sa dvojicom drugova sam uskoro krenuo za Niš. Nekako sam položio prijemni ispit za srednju glumačku školu i na drugoj godini pokušao da upišem Akademiju dramskih umetnosti. Uspeo sam tek iz trećeg pokušaja.

DANI: Školujući se, šta ste naučili o glumi?

ŽIVOJINOVIĆ: Ništa! Gluma se ne uči u školi.

DANI: Gdje se uči?

ŽIVOJINOVIĆ: Sve zavisi od reditelja.

DANI: Ipak, mora valjda postojati neki dar?

ŽIVOJINOVIĆ: Dar je potreban slikaru, piscu, arhitekti... Glumcu ne. U pitanju su emocija i koncentracija. Tvrdim da svaki čovek može da bude veliki glumac. Evo, od vas bih za tri dana napravio glumicu. Ne verujete?! Suština glume je umeće reditelja: kakve indikacije dobije, takav će i biti. Morate ga uvući u lik, usmeriti ga, objasniti mu kojim će putem doći do onoga šta se od njega traži, pomoći mu da uđe u atmosferu, u karakter, u stanje koje je za njega zapravo neprirodno… Morate izaći iz Bate Živojinovića i postati – Valter, postati neko drugi…

Bata Životinja

DANI: Stanislavski to zove “kad bi” i “date okolnosti”?

ŽIVOJINOVIĆ: Tako je. Američki glumci su prihvatili Stanislavskog i zato su veliki. Gde glumci greše? U tragediji treba pokazati jake emocije. Kako doći do njih? Kako da vam osećanja izađu na oči koje su glumčevo glavno izražajno sredstvo? Kada lice dovedete u stanje discipline, promeni vam se glas. Potreseni ste i idete ka tome da zaplačete. Ali, kada svi očekuju suze, vi se suzdržite. Ne smete da popustite, to rade deca. Muka treba da dođe do očiju, da kažete, ovde mi je stalo. Pa, neka stane! Onda vam verujem. Morate imati meru. U tome je čar i moć glume. Glumac mora da pazi da ne uđe u manir, da ne igra sve uloge na isti način. To je najopasnije.

DANI: Gdje ste, od koga ste sve ovo naučili? Kažete – niste u školi.

ŽIVOJINOVIĆ: Počeo sam da učim od glumaca okupljenih u Akademskom pozorištu Branko Krsmanac. Sa društvom sa Crvenog krsta sam često sedeo u parku preko puta hotela Moskva i slušao viku i vrisku iz obližnjeg podruma. Spuštali bismo se do prozora, u Krsmancu je Soja Jovanović radila predstavu. Pošto smo sedeli na prozoru i glasno komentarisali to što vidimo, neko od glumaca je dreknuo: “Ili uđite ili bežite odatle!” Jedini sam ušao, ostali su se razbežali.

DANI: Ušli ste kroz prozor?

ŽIVOJINOVIĆ: Kroz prozor! I tu sam ostao ceo život. Bila je to generacija nezaboravnih jugoslovenskih umetnika: Radoš Novaković, Minja Dedić, Soja Jovanović, Olivera i Rade Marković, Ljuba Tadić... Kasnije su stigli Sima Janićijević, Slobodan Cica Perović... Velika imena! Zajedno su osnovali Beogradsko dramsko pozorište. Odveli su me sa sobom. Tada sam dobio nadimak Bata – Životinja.

DANI: Zašto ste dobili taj nadimak?

ŽIVOJINOVIĆ: Radio sam sve, nisam birao. Dobijao sam male, epizodne uloge, ali sam u BDP-u ostao jedanaest godina. Brzo sam shvatio u kakav sam ansambl ušao: sjajan, savršen, bili su veliki majstori. Nisam imao šanse. Iz tog pozorišta me je “izvukao” Veljko Bulajić. Postao sam filmski glumac i novine su prvi put počele o meni da pišu. Dobijao sam uloge i u velikim koprodukcijama koje su rađene tih godina…

DANI: Veljko Bulajić mi je rekao da ste mogli da napravite veliku svjetsku karijeru, ali niste znali engleski.

ŽIVOJINOVIĆ: Ne znam ga ni danas. Igrao sam glavnu ulogu u Lažnoj meri, najuspešnijem nemačkom filmu u istoriji, iako nisam znao reči nemačkog.

DANI: Kako ste igrali?

ŽIVOJINOVIĆ: Pošto je film rađen kao koprodukcija, u Avala-filmu je sedela Mađarica, sekretarica koja je, pored mađarskog, govorila nemački i srpski. Imao sam ogroman, dug tekst, pa sam je zamolio da mi ga napiše na ćirilici. Tako sam ga i naučio. Upozorio sam reditelja da ću, ako bilo šta promeni u scenariju, jednostavno sve zaboraviti. Srećom, ništa nije menjao. Posle filma Bitka na Neretvi, Orson Welles mi je ponudio ulogu u svom filmu, ali, budući da nisam znao engleski, to je propalo.

DANI: Zašto nikada niste glumili u filmovima Emira Kusturice?

ŽIVOJINOVIĆ: Tako, desilo se. Družio sam se sa Emirovim ocem, koji je bio najbolji prijatelj Šibe Krvavca. Kusturicu sam upoznao kao klinca. Kažu da je igrao u filmu Valter brani Sarajevo.

DANI: Jeste.

ŽIVOJINOVIĆ: Gde, gde je igrao?

DANI: Pojavio se u filmu, izgovorio jednu rečenicu…

ŽIVOJINOVIĆ: Ako je to zaista bio Kusturica, to bi moralo da se zna, da se pamti da je on. A ja ga se ne sećam.

Druženje s Titom

DANI: Dobro, Kusturica nije glumac...

ŽIVOJINOVIĆ: Svejedno, veliki se pamte. Hiljadu puta sam gledao taj film, a nikada ga nisam primetio. Doduše, nisam ga primetio ni kao reditelja.

DANI: Kako to?

ŽIVOJINOVIĆ: Lepo: nisam gledao njegove filmove. Ne zato što u njima nisam igrao, nego… tako. Igrao sam u filmovima dvojice najvećih jugoslovenskih filmskih reditelja svih vremena: Veljka Bulajića i Saše Petrovića. Veljko je, pored intelektualnog kapaciteta koji ja nemam, znao da voli ljude sa kojima radi. Komandovao je, ali ne bez šarma. Imao je snagu da vas uveri u ispravnost onoga što hoće. Kada bi objašnjavao šta od vas traži, pokušavao je da glumi i to je izgledalo smešno. Isto je radio i Saša Petrović. To se zove foršpinovanje. Iako deluje komično, u tom pokušaju postoji zrnce koje glumac, ako je pravi, prepozna, zgrabi, izvuče i – to je to. Kada je Bitku na Neretvi uvrstio među deset najboljih ratnih fimova svih vremena, veličinu Veljka Bulajića je priznao ceo svet.

DANI: Premijera Bitke na Neretvi je održana u Sarajevu 1969?

ŽIVOJINOVIĆ: Jeste, a prisustvovao joj je i Josip Broz Tito. Bilo je veličanstveno. Veljko je doveo sve glumce, članove ekipe… Veče sam proveo u društvu sa Titom.

DANI: Tada ste se upoznali?

ŽIVOJINOVIĆ: Ma, jok! Upoznali smo se mnogo ranije. Tito me je često pozivao u kuću i tražio da mu pričam viceve na njegov račun. “Ma, neću!” – odbijao sam. “Da pričam, a da me onda ovi vaši ‘apse.” “Nemoj da brineš: u ovoj državi samo ja hapsim!” Tito je na Vangi imao veliki zoološki vrt. Jednom sam ga pitao ko hrani sve te silne životinje. “Ja, ja ih hranim. Od moje plate” – rekao mi je. “Kolika vam je plata?” “Otkud’ znam?!” – odgovorio je ravnodušno. Nije znao ni kako dinar izgleda! Titu sam krao cigare, upaljače.

DANI: Baš – krali?

ŽIVOJINOVIĆ: Baš krao! Zašto bih vas lagao?! Tito je pušio holandske cigare – Henrih III. Držao bi ih na stolu i ja bih punio džepove čim bi se okrenuo. Jednom je pozvao u goste Borisa Dvornika koji je bio beskrajno šarmantan čovek. Zlato! Umeo je da peva, da se šali, bio duhovit… Boris je došao, ali, kako je morao da sačeka, u sobi je pronašao viski i napio se kao svinja. Tito se smejao, pitao ga je gde se tako udesio. Odgovorio je da je u sobi našao njegov viski. “I ti si lopov kao onaj tvoj Bata Živojinović.” Tito je bio harizmatičan, šarmantan, prirodan, normalan čovek. Jako sam ga poštovao. Bio je Bog i, kada bi dolazio u Beograd, ceo grad je stajao mirno. Nosio sam mu sanduk kada je umro.

Između dva pozdrava

DANI: Da li je Tito komentarisao vaše uloge?

ŽIVOJINOVIĆ: Nije, ali me je voleo. Zvao me je Zagorac, po ulozi u najboljem jugoslovenskom filmu svih vremena – BrezaAnteBabaje. Igrao sam Zagorca, lugara, pijanduru. Jednom sam se pobunio: “Nisam ja Zagorac, ja sam Šumadinac!” “Uh, velika stvar” – rugao mi se. “Meni je to isti k….!” Njemu je to stvarno bilo svejedno. Sad ljudi lupetaju, pričaju svašta: mrzio ove, mrzio one… Što o tome nisu pričali dok je bio živ? Nisu smeli da pisnu! U toj se državi znalo ko je gazda. U svakoj republici. Kada sam pre nekoliko godina posetio Castroa, pitao sam ga imaju li na Kubi neku opoziciju. “Kako ne?!” – odgovorio je. “Pa, gde su?” – čudio sam se. “U zatvoru, gde bi bili?!” E, i kod nas se znalo. Bili smo ozbiljna država.

DANI: Je li vam žao kada se ta država raspala?

ŽIVOJINOVIĆ: Ne da mi je žao, boli me. Ne razumem: ne mogu da odem u Hrvatsku na more, u Crnu Goru, u Bosnu... To je bila moja zemlja! Bosna mi je bila drugi dom, dala mi životnu šansu. Pored ovog naroda ovde, Bosanci su mi uvek bili najbliži. I žena mi je Bosanka. U Bosni sam snimio mnogo filmova, bio omiljen. Kada bih ujutro izašao iz hotela Evropa, ljudi bi me pozdravljali: “Đe si, care?!“ Kasnije, kada sam tokom rata snimao na Palama, jednog dana su mi rekli da imam poziv iz Sarajeva. Javio se neki čovek, nije se predstavio. “Jesi ti, Valtere?” - pitao je. “Šta ćeš tamo, pederu?!” E, možda je upravo negde između ta dva “pozdrava” stala cela moja karijera, ceo moj život.

Valter brani Pale

[LBVIEW]

Ovaj "specijalac" pod raznim "nick-ovima" odavno je poznat kako po razvodnjavanjima tema tako i
po nesuvislim komentarima i nepoznavanju elementarnih logickih pravila.
A i majstor je hipokrizije i dvostrukih arsina, pa je tako ubistvo dida-Bosnjaka u Bos Petrovcu po njegovom/vecinsko-srpskom shvatanju, a primjenom indukcije naravno i zlocin nad Bosnacima u cjelini, opravdan, zbog nekog davnog grijeha, a svaki pojedinacni zlocin nad Srbima ravan Ausvicu.Otud i njegova toboznja zabrinutost za prognanike-Bosnjake i njihovu strategiju povratka, te pravnu bitku protiv RS.Jer, zaboga, ko daje pravo pra-pra unucima askera i ustasa da bilo sto traze od "srpske drzave" nastale kao "izraz volje srpskog naroda".
Nego, Wilsone, ili mozda Exliberal, a prije toga Ake,sto bi s optuznicom protiv Dudaka?
Nakon sto ste momacki "potorili"po Grmecu-da ne bude zabune, ovdje mislim na pusionu u boju(kakav ce izraz potomak ustasa upotijebit ) koju su dozivjeli pripadnici Drugog, a dijelom i Prvog Krajiskog korpusa- sad bi po starom srpskom obicaju to pretvorili u "zlocin protiv golorukog srpskog naroda"? Nece moci ovaj put, zar ti ne rekoh da ste procitani, kako od Bosnjaka, tako i od ostatka civiliziranog svijeta-Rusa,pa vam nigdje ne prolaze "rekla-kazala" optuznice.

Je li to proekcija o kome ti o meni ili sebi ? Ja ne poznajem te ake, exsalibur i ostale na tvoju zalost to su neki drugi forumasi ja imam jedan nick sto ne bih rekao za tebe .
Ma, ja, gdje bi ti to.Kazem ti ofiran si, procitao te cijeli forum
Ja nikada za razliko od tebe i tebi slicnih nisam pao na nivo Mileta Ronhila da negiram bilo koji zlocin , dok se tvoja prica vazda svodi na dokazivanje nebuloza tipa ma nismo mi njih pobili nego su nepokretne babe od devedeset i kusur godina pucale po nama iz sijaca -84 da nije zalosno bilo bi smjesno .
Znas onu cega se pametan stidi budala se ponosi .
Po ko zna koji put petljas i vadis se. A na kraju se sam upecas,jer sio kontradiktoran, licemjeran i logicko rasudivanje je za tebe "spansko selo". Btw.,ja nikad nisam pominjao nikakve babe i 84-ku.
Ti si prvi spominjao "akciju i reakciju", pa sam te samo priupitao kako to za jedne vrijedi a za druge ne.
Sto se tice rahmetli Huske tog dide da li je Willson rekao da je bilo opravdano njegovo ubistvo i u jednom postu , neces nikada naci takav post jer meni moje shvatanje vrijednosti ljudskog zivota to nedozvoljava .
ja sam rekao da nije zapaljen nego ubijen jednim metkom i ne kao zrtva neke velikosrpske zavjere jer da je on to mislio nebi cuvao ovce na livadi pokraj objekta u kojem su "Cetnici" smjesteni , ubijen je radi grijeha iz onog rata od strane nekog koje sa tim bio direktno povezan a ne zato sto je bio Musliman , sada da li ja mislim da je zdravo nositi mrznju prema nekome 50 godina nije ako je neko htjeo da sravni taj racun imao je 50 godina a ne cekati da dodje do rata pa da se sveti , sada sto se tice njega ima forumasa kao Ridjobrki pa neka me isprave ali dido je oslobodjen poslije onog rata zato sto je pustio 10 Srba sa streljanja 42-43 i dao im papir na kojem je napisao svoje ime pa su ti svjedocili u njegovu korist . Na drugoj strani moj rodjak Nikola nije bio ni jednog dana u VRS ili bili kojoj drugoj vojsci ili paravojsci u Muslimanska sela je mozda usao prije rata na putu u Srpsku Crkvu i zato je ostao kuci kada je 5 Korpus oslobadjao po teoriji ja nikome nista nisam uradio niti sam bio u vojsci koji cu ja kurac da bjezim nego cu da ostanem i njegujem nepokretnu mater koja je po tvojoj teoriji dobila super snagu po ulasku 5 Korpusa i pucala sa kuka u trku iz Browninga 12,7 bolje od Johna Ramba pa ste je morali zatuci u samodbrani .
Neskiraj se a mozda bi se ti i trebao sekirati prije koji mjesec kada ja na jednoj temi spomenuh Sjekovac ispade nikada se nije desilo pa gdje su optuznice pa ko kriv kad vidi vraga uhapsise Zemira a haman da ce mu uskoro i drug Medo praviti drustvo zato tisu nikada neznas sta se valja iza brda.
Ja ti kazem ako mislis da ce tuzbe ici jednosmjerno varas se jer ta batina ima dva kraja Cekaj dok pocnu tuzbe za Sjekovac, Bradinu , Vozucu , Krajnu i ine druge a vec osudjenih za silovanja i ubistva u logorima po Hercegovini ali ti ja kazem da su manjine koji su okupljeni u udruzenja gradjana po zapadu organizovano kupovala firme i poslovne prostore u mjestima iz kojih su istjerani danas bi RS i Federacija bile stvar proslosti .

Niko se ovdje ne boji optuzbi, neke su za gore pobrojana mjesta vec i podignute, a pocinioci kaznjeni.Medutim, ono sto bio ti htio , a vidi se iz termina "genocid u Sijekovcu"- nece proci:navodna sistematicnost zlocina bosnjacke strane.