Forum Klix.ba

radostan dan wrote: , ma kakvi...prošao sam ja tu školu. hladna predjela, meze, punjena paprika, pečena paprika sa b. lukom, ruska salata, kiflice, slani rolat, dinstana teletina, junetina (nemam pojma šta je, zna žena), - to prvo ide...onda domaća supa. to sprema u kući.
nakon toga stiže meso naručeno iz restorana, servirano i aranžirano - roštilj, mješano, pa onda janjetina i malo prasećeg.
ne pada mi na pamet da ga ja okrećem.
ja sam danas slavljenik, a ne kuvar i kelner.
ja samo održavam temperaturu pića na prijatnih devet-deset stepeni...

Ufff, ne znaš ni ti ...

Sretna ti i vesela bila.


(Ova ti je bolja za pritisak. )

stakasa wrote:Vec odavno spremam svog Mrkova (stavice Radosni klip)... Moj otpor globalizaciji i liberalizmu

samo sitno, samo sitno...

Banksy wrote:
Sretna ti i vesela bila.

tenks...hoćemo zajedno?

pa kaže -

Sretna slava, radosni domacine!

Srecna slava, a danas i ispratnica, ako je slavis. Malo cudna trpeza.

piupiu wrote:Sretna slava, radosni domacine!

danke šen...

junior3 wrote:Srecna slava, a danas i ispratnica, ako je slavis. Malo cudna trpeza.

pa to je zagrijavanje...
i onda glavno jelo -








jagnje moje, odakle da te počnem?

Čitao sam o ovom zanimljivom blagdanu. Iako je kod mnogih uvriježeno mišljenje da se radi o staroslavenskom običaju, njegovi korijeni sežu do Ilira. U svakom slučaju zanimljiva pojava, a obilježavanje slave se najduže i najviše zadržalo kod Srba, iako je postojao otpor od crkve, pa čak i od Svetog Save. Tradicija je bila jača. O tome je pisao i Ćiro Truhelka. U dosta manjoj mjeri slava se susreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovini, Dalmaciji. Čini mi se da u mjestu Višići, 7-8 km južno od Čapljine imaju neku slavu. Slava se održala i kod muslimana u nekim krajevima Bosne i Sandžaka, Starog Vlaha i Šare. Naravno, naišla je na žestok otpor uleme iako se u tradiciji zadržalo obilježavanje Đurđevdana (Hidr/Juraj/Đorđe) i Aliđuna/Ilindana. Mogao bih o ovome podugo jer mi je fah i zanimanje, ali da ne kvarim temu...


Nešto iz mog kraja...

asurbanipal wrote:Čitao sam o ovom zanimljivom blagdanu. Iako je kod mnogih uvriježeno mišljenje da se radi o staroslavenskom običaju, njegovi korijeni sežu do Ilira. U svakom slučaju zanimljiva pojava, a obilježavanje slave se najduže i najviše zadržalo kod Srba, iako je postojao otpor od crkve, pa čak i od Svetog Save. Tradicija je bila jača. O tome je pisao i Ćiro Truhelka. U dosta manjoj mjeri slava se susreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovini, Dalmaciji. Čini mi se da u mjestu Višići, 7-8 km južno od Čapljine imaju neku slavu. Slava se održala i kod muslimana u nekim krajevima Bosne i Sandžaka, Starog Vlaha i Šare. Naravno, naišla je na žestok otpor uleme iako se u tradiciji zadržalo obilježavanje Đurđevdana (Hidr/Juraj/Đorđe) i Aliđuna/Ilindana. Mogao bih o ovome podugo jer mi je fah i zanimanje, ali da ne kvarim temu...


Nešto iz mog kraja...

hvala asurbanipal

Da li znas ( sigurna sam da znas) nesto vise o Steccima iz Armenije? hvala

Connaisseur Karlin wrote:
Da li znas ( sigurna sam da znas) nesto vise o Steccima iz Armenije? hvala

Misliš na hačkare i bešike. Iskreno samo površno, čitajući određene članke. Primijetio sam da ima jako malo literature, preznojio sam se dok sam našao par knjiga koje usputno govore o hačkarima. Isto tako, veliki Šefik Bešlagić površno je pisao o njima. U Leksikonu stećaka, Šefik Bešlagić kratko je spomenuo moguće sličnosti između stećaka i hačkara. Pisao je i u časopisu Naše starine, pod temom Armenski hačkari i naši stećci, 14/15, str. 65.-83.

Hamlet L. Petrosyan - Symbols of Armenian Identity. The Khachkar or Cross-Stone.

http://www.academia.edu/1129885/Symbols ... ross-Stone

Imaš ovdje nekoliko zanimljivih linkova koji su vezani za tvoje pitanje. U svakom slučaju su impozantna pojava, ima dosta slika...


http://makdizdar.ba/putevima-hereze-stecci-u-armeniji/

http://www.unesco.org/culture/ich/en/RL ... kars-00434

http://www.khachkar.am/en/

http://theculturetrip.com/europe/armeni ... -identity/

http://www.armeniapedia.org/index.php?title=Khachkar

http://www.armenica.org/cgi-bin/armenica.cgi?=2=h

http://armeniaphotos.info/find/khachkar

http://www.armenianheritage.org/en/monument/Haghpat/101

asurbanipal wrote:Čitao sam o ovom zanimljivom blagdanu. Iako je kod mnogih uvriježeno mišljenje da se radi o staroslavenskom običaju, njegovi korijeni sežu do Ilira. U svakom slučaju zanimljiva pojava, a obilježavanje slave se najduže i najviše zadržalo kod Srba, iako je postojao otpor od crkve, pa čak i od Svetog Save. Tradicija je bila jača. O tome je pisao i Ćiro Truhelka. U dosta manjoj mjeri slava se susreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovini, Dalmaciji. Čini mi se da u mjestu Višići, 7-8 km južno od Čapljine imaju neku slavu. Slava se održala i kod muslimana u nekim krajevima Bosne i Sandžaka, Starog Vlaha i Šare. Naravno, naišla je na žestok otpor uleme iako se u tradiciji zadržalo obilježavanje Đurđevdana (Hidr/Juraj/Đorđe) i Aliđuna/Ilindana. Mogao bih o ovome podugo jer mi je fah i zanimanje, ali da ne kvarim temu...


Nešto iz mog kraja...

aaa vidi mog rodnog kraja, i ja sam Gacanin otisao sam jednom ili dva put za vrijeme stare Jugoslavije na ovaj teferic, sjecam se bio je i fudbalski turnir i sklopu teferica

asurbanipal wrote:

Connaisseur Karlin wrote:
Da li znas ( sigurna sam da znas) nesto vise o Steccima iz Armenije? hvala

Misliš na hačkare i bešike. Iskreno samo površno, čitajući određene članke. Primijetio sam da ima jako malo literature, preznojio sam se dok sam našao par knjiga koje usputno govore o hačkarima. Isto tako, veliki Šefik Bešlagić površno je pisao o njima. U Leksikonu stećaka, Šefik Bešlagić kratko je spomenuo moguće sličnosti između stećaka i hačkara. Pisao je i u časopisu Naše starine, pod temom Armenski hačkari i naši stećci, 14/15, str. 65.-83.

Hamlet L. Petrosyan - Symbols of Armenian Identity. The Khachkar or Cross-Stone.

http://www.academia.edu/1129885/Symbols ... ross-Stone

Imaš ovdje nekoliko zanimljivih linkova koji su vezani za tvoje pitanje. U svakom slučaju su impozantna pojava, ima dosta slika...


http://makdizdar.ba/putevima-hereze-stecci-u-armeniji/

http://www.unesco.org/culture/ich/en/RL ... kars-00434

http://www.khachkar.am/en/

http://theculturetrip.com/europe/armeni ... -identity/

http://www.armeniapedia.org/index.php?title=Khachkar

http://www.armenica.org/cgi-bin/armenica.cgi?=2=h

http://armeniaphotos.info/find/khachkar

http://www.armenianheritage.org/en/monument/Haghpat/101

HVALA

asurbanipal wrote:Čitao sam o ovom zanimljivom blagdanu. Iako je kod mnogih uvriježeno mišljenje da se radi o staroslavenskom običaju, njegovi korijeni sežu do Ilira. U svakom slučaju zanimljiva pojava, a obilježavanje slave se najduže i najviše zadržalo kod Srba, iako je postojao otpor od crkve, pa čak i od Svetog Save. Tradicija je bila jača. O tome je pisao i Ćiro Truhelka. U dosta manjoj mjeri slava se susreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovni....

pa sta da mu radim...to je negov problem, nije moj.

radostan dan wrote:

asurbanipal wrote:Čitao sam o ovom zanimljivom blagdanu. Iako je kod mnogih uvriježeno mišljenje da se radi o staroslavenskom običaju, njegovi korijeni sežu do Ilira. U svakom slučaju zanimljiva pojava, a obilježavanje slave se najduže i najviše zadržalo kod Srba, iako je postojao otpor od crkve, pa čak i od Svetog Save. Tradicija je bila jača. O tome je pisao i Ćiro Truhelka. U dosta manjoj mjeri slava se susreće i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovni....

pa sta da mu radim...to je negov problem, nije moj.

Dobro i kažeš.


Nama su naši ostavili Đurđevdan, Aliđun i Rozi Kasum / Mitrovdan. Puna šaka brade...

Бадњи дан се прославља 24. децембра[а] (односно 6. јануара по грегоријанском календару за цркве и вернике који прате јулијански календар), дан уочи Божића, и део је божићних обичаја. Назив Бадњи дан је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.
Бадњидан је последњи дан Божићног поста.

Многи обичаји везани за овај дан сасвим су пагански, мада је црква покушала да им да хришћанско обележје. Обичаје око Бадњег дана су Срби наследили од својих предака и и даље их одржавају. За бадњак се сече грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво. Спасоје Васиљев бадњак везује за словенско божанство Световида.[1]
Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.



Народни обичаји око Бадњег дана су доста стари и до данас се доста обичаја изгубило или заборавило. У различитим крајевима, обичаји се умеју разликовати у неким елементима, а у многим крајевима се доста обичаја изгубило. Комбинација тога доприноси великим разликама у обичајима од краја до краја и од села до села. Ипак, и поред толике разноврсности и разлика, ипак постоји и доста заједничких обичаја који су врло слични, као и сећање на неке обичаје који се више не раде али постоји сећање да се у неком селу некада и то радило пре него што се то напустило.
Ложење бадњака је у вези са огњем и огњиштем. Ложење бадњака је средишњи елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацане у небо су најављивале много рода и приноса.

Tezak dan sutra...

Hoćel bit janjetine kake?

arzuhal wrote:Hoćel bit janjetine kake?

Zar nije sutra jurjev ba? . Ubi me paganluk

Kad stara majka ispeče...

slavska pogača..............

Bloo wrote:slavska pogača..............

Moja, lično...

Odusevljen sam. Ja evo pijem pivo

Doduse nije moje, Belgijsko

radostan dan wrote:

Bloo wrote:slavska pogača..............

Moja, lično...

Blago tebi i uzivaj...rijetko imam priliki da njamim komad.

Kak bih ja to sada copnula, namazala malo putera, malo morske soli odozgo i sitno nasjeckanog bijelog luka..

Ide mi voda na usta

insomnia78 wrote:Odusevljen sam. Ja evo pijem pivo

Doduse nije moje, Belgijsko

Ovo je jače..