Besmisleno je komentarisati trenutnu situaciju u Novom Pazaru (kao "epicentru" regiona) a ne uzimati u obzir ono što se tamo dešavalo u prošlosti a što je i dovelo do ovakve "pat" pozicije. Jer onda ne bi bilo ovoliko "iznenadjenih" čitalaca i komentatora obzirom da sve ovo što se, nažalost, tamo sada dešava je proizvod i posledica nemara i nebrige države prema tom regionu sa jedne, kao i niza katastrofalnih unutar-političkih poteza kad je taj region u pitanju sa druge strane.
Pre svega Sandžak ili Raška oblast, kako god ga ko zvao, je region sa ubedljivo najmanje investicija od 2000. godine, infrastruktura je u katastrofalnom stanju, privreda opustošena, mnogo je užasno loših privatizacija odradjeno, mašine su stale, hiljade radnika otpušteno... Reći ćete "slika i prilika" cele Srbije u ovom periodu za nama, ništa novo, ali nije baš tako. Nezaposlenost u Novom Pazaru je oko 70 %, što je šokantan podatak nezabeležen bilo gde drugo u Srbiji, i što je na nivou nekih nerazvijenih afričkih zemalja. To je poražavajuć podatak za Srbiju, i isključivo odgovornost i posledica nemara nadležnih državnih institucija. Država nije mislila na hiljade otpuštenih niti za socijalni program, što nije baš bio slučaj u drugim opštinama po Srbiji, tako da su ljudi ostali i bez posla ali i bez ikakve perspektive, mogućnosti prekvalifikovanja ili dokvalifikovanja, dotacija ili pomoći države za pokretanje sopstvenog biznisa obzirom na izrazitu tekstilnu orjentaciju kad je industrija regiona u pitanju. Da nije jakog privatnog sektora dole, to bi bukvalno bio grad gladih. Nakon 10 godina katastrofalne socijalne politike i "gazdovanja" države kad je taj region u pitanju, poslednje što je neko trebalo da pomisli je da se sve to neće odraziti na lokalno stanovništvo i na socijal-političku situaciju u regionu. A obzirom na činjenicu da se radi o sredini sa mešovitim etničkim stanovništvom država je morala daleko mudrije da planira i deluje kroz godine za nama kako bi upravo izbegla ovo, jer je već bilo prilika iz bliske istorije da se izvuče pouka iz svojih grešaka. Indisponirano i revoltirano stanovništvo nakon 10-ak godina takvog stanja je jedino moglo da pribegne u ekstremizam, i to onaj najopasnije vrste, religijske. Da nema muftije Zukorlića, oni bi ga dole izmislili, jer je upravo on ono što im je trebalo u ovom trenutku.
Sa druge stane, uticaj Turske se ponovo širi na Balkan i na region, i tokom više poseta njihovih najviših zvaničnika Srbiji u proteklom periodu oni obavezno svaki put "svrate" u Novi Pazar i pruže podršku Bošnjačkoj nacionalnoj manjini tamo, ali stvari idu malo dalje od toga što se vidi na prvi pogled. Turska je naime izrazila spremnost da investira poprilično u region Sandžaka, tako je na primer Eksim banka već dala garancije za izgradnju magistralnih puteva Novi Pazar - Sjenica i Novi Pazar - Tutin, uz plan obnove putne infrastrukture od Novog Pazara ka Priboju, naravno u cilju povezivanja regiona sa Bosnom i Hercegovinom jer su frekvencija ljudi i tranzit na tom potezu ogromni. Sem toga, upravo Turska je imala presudan uticaj u donošenju odluke da "Koridor 11" ide preko Peštera i pored Duge Poljane, opet iz razloga da bi se infrastrukturno ojačao taj region koji definitivno ima najgoru putnu infrastrukturu u Srbiji. Dakle, u regionu koji je ionako socijalno "labilan" iz ranije opisanih razloga, zanemarenom i sa ozbiljnim problemima koji su "rešeni" tako što su stavljeni "pod tepih", država je omogućila ni manje ni više nego Turskoj da unosi popriličan kapital i jača svoj uticaj medju većinskim Bošnjačkim (muslimanskim) stanovništvom, koje je počelo da u Turskoj dobija svog "spasioca" i majku, pošto je u proteklim godinama ionako jačalo i sve više prevladavalo osećanje da je Srbija zapravo maćeha... Ne treba puno mudrosti da bi se, uzevši sve to u obzir, moglo zaključiti da će iz očiglednih razloga sa uticajem Turske u regionu jačati i neki "verski momenat" kod većinskog naroda, ne nužno islamski ekstremizam ali defintivno pojačani sentimenti i neka nova "renesansa" Islama kao faktora uticaja u regionu. I upravo se sve to i desilo, kao što rekoh katastrofalnim unutar-političkim potezima ne samo ove nego i nekih ranijih Vlada, i ovo danas je posledica svega toga, a razlozi svega imaju korene u poslednjoj deceniji, ne poslednjih nedelju ili mesec dana.
I kako je u ovako osetljivom trenutku, sa poremećim balansom i očigledno zategnutim odnosima na relaciji Novi Pazar - Beograd država reagovala? Opet katastrofalno i ignorantski, valjda prezauzeta cenom ulja i nestašicom mleka. Ionako popriličnu "uzavrelu" situaciju država je, preko Ministarstva za ljudska i manjinska prava, samo dodatno podgrejala i dovela do tačke ključanja, opet tako sama sebi skačući u stomak. Prvo je danima odlagana konstitutivna sednica Saveta nacionalnog veća, a onda je na dan kad je sednica zakazana Ministarstvo promenilo Poslovnik o radu koji je važio za sve ostale nacionalne manjine, tako očigledno stavljajući Bošnjačku nacionalnu manjinu u "drugi koš" u poredjenju sa ostalim manjinama koje su svoja veća formirala po starom Poslovniku, po principu proste većine, dok se jedino od Bošnjačke nacionalne manjine, po novom Poslovniku, sada zahteva formiranje saveta sa dvotrećinskom većinom. Razlog tome je jednostavan - Zukorlić je ostvario prostu većinu na izborima za sastav veća, ali nije i dvotrećinsku, tako da je ovaj potez Ministarstva očigledno i nedvosmisleno imao za cilj da spreči Zukorlića da formira veće, menjajući maltene Zakon u "5 do 12" i tako je još jednom jasno i glasno stavilo do znanja većinskom narodu u Sandžaku da nema pravo glasa kad je izbor njegovog nacionalnog veća u pitanju, jer je većina već izabrala Zukorlića kao svog predstavnika u veću. Ponovo, očajan potez države prema većinskom narodu u tom regionu, i samo dokaz nemoći da se sa problemom istinski uhvati "u koštac" već još jedan potez trpanja problema pod tepih. Medjutim, svedoci smo da ovih dana mesta pod tepihom ima sve manje, i da je dara konačno prevršila meru.
Zukorlića lično smatram vrlo tendencioznim i neumerenim čovekom, a njegove političke poteze kao i uplitanje u sve i svašta što nema veze sa religijom koju (bi trebalo da) propagira ne bih da komentarišem. Medjutim, on je "proizvod" upravo odnosa države prema tom regionu i tom narodu, i kao što rekoh da ga nema - izmislili bi ga jer je u ovom i ovakvom trenutku većinskom narodu u tom regionu takav čovek jednostavno neophodan. Žalosno je da danas takva osoba (ništa lično prema Zukorliću) ima veću podršku "u lokalu" od na primer Dr Rasima LJajića, ali to je samo još jedan pokazatelj činjenice da je nizom grešaka tokom proteklih godina u Sandžaku (Rasu) napravljeno plodno tle za jačanje upravo ovakvih ljudi i njihovih "opcija", a sve to je rezultat rada i odnosa ove i proteklih Vlada prema tom regionu i njegovom većinskom stanovništvu. Sada je pitanje da li će i kako država reagovati, i nadam se da će se konačno sesti za sto i problemi rešiti kako treba, za stolom, a ne kamenicama i crepovima po ulicama Novog Pazara. Internacionalizacija problema niti je u ovom trenutku opcija, niti je na umu medjunarodnoj zajednici, tako da nema mesta senzacionalizmu u komentarima da se ponavlja priča sa Kosovom i Metohijom... Medjutim, da medjunarodna zajednica itekako pažljivo prati ovo što se dešava u tom regionu, to stoji, i OSCE-ova kancelarija u Srbiji se već kritički oglasila povodom odluke Ministarstva da menja Poslovnik na dan konstitutivne sednice nacionalnog veća Bošnjaka, tako da iako ovo nije postao "medjunarodni" problem, to vrlo lako može da postane ako se nastavi sa dosadašnjom indolentnom i ignorantskom politikom vlasti prema regionu. Kao što rekoh, prilika iz nedavne istorije smo imali za izvlačenje pouka. Pitanje je samo da li smo nešto naučili iz te istorije, ili smo po ko zna koji put prisiljeni da je ponovo proživljavamo?
(komšija, 7. septembar 2010 00:15)
Takve stvari cu uvek podrzati, Brka je dolazeci u Pazar ignorisao Zukorlica, ni recju optuzio Srbiju za ugnjetavanje Bosnjaka...
