Ante Starčević o Otomanskoj Turskoj;
Mnogi od nas, smatraju Tursku despociom, kako i Austriju ili Rusiju. Tu je istina, da je Turska versta theokracije. Turski car ne može nijedan zakon ili pripis korana srušiti, ne može nijedan zakon i pripis proti koranu izdati. Nijedan kerstjanski vladar, nije tako vezan nikakovim zakonom. Ustvarih vere ili s verom pomešanih, turski car ne može nego preko velikog vezira raditi. Koju snagu nekada imadjahu ne samo pape, nego i prosti ispovednici, koju imaju i danas pervi ministri u naše vladare?!… Kako-no je i danas u mnogih državah, te u stvari, neima razlike medju despotizmom i ustavnošću. – Turski cari imadjahu neomedjašenu vlast raditi samo ono što je na dobro carstva. Što je to dobro, odlučivahu Turci tako, da ni prie, ni danas, u Europi, velike deržavne stvari neuredjiva onako sjajno telo, kakovo-no biaše veliki divan turski. Kako cari koji neslušaše, tako i vodje i drugi dostojanstvenici koji ne radiše kako treba, platjahu svojimi glavami.
Kaže se da u deset zapovedih božjih stoji celo kerstjansko činoredje. I mi mislimo. Ali, za razviti ona načela, za spisati sustavno i potpuno činoredje, hoće se i glavah i
znanjah, i ljubavi do napretka i posla. Oni naši čitatelji, koji nepoznadu iz izvora, nekadanje stanje, i načela našega bogoslovlja, poimenca činoredja, mogu to sve prilično jasno videti u Pascalovi ‘Provinciales’. A i danas, kakove sve stvari neslušamo i nečitamo pod imenom nauka kerstjanskoga! Koran je prilično opširan, naše sveto pismo još opširnije. Pa, kad onako kod nas biaše i još biva: tko se može čuditi ako se štogod takova pokaže i kod Turaka? Tko se može tomu razložno čuditi, pa makar na ništa drugo ne pazi, nego zna da je koran muhamedovcem ne samo zakonik vere, nego da im on služi za sve zakonike i postupovnike cela obiteljskog, družtvenog i deržavnog živlenja?
Iztok ne samo neima mnoge potrebe koje mi imamo, nego on niti ne sanja o množini slobodah bez kojih smo mi nezadovoljni, nesrećni. Što je stalo n. p. do slobode štampe onde, gde se na taj posao, osim vlade, nitko neda; što do slobode združivanja onde, gde nema druževnosti i ne čuti se ta potreba? Iztok mari za slobodu duševnosti. Kako s tom stoji? Evo što kaže koran u drugom poglavju, struku 59.: ‘U istinu, oni koji veruju i slede zakon vere židovske, i kerstjani, i Sebejci: svi koji veruju u Boga i u Sudnji dan i čine dobra dela, svi ovi budu primiti na darje od Gospodina (boga), ne bude ih strah snaći, ne budu li mučiti.’ Tko tu može govoriti, da se s koranom nemogu slagati druge vere, da je progonstvo na kerstjane poradi njihove vere, i to po koranu? To mogu kazati i kažuju samo slavoserbi i njihovi meštri, Austrija i Rusia, i drugovi. Ova sloboda svih verah ne stoji samo u koranu, nego i u životu. Što bi mi znali, u mnogih kerstjanskih deržavah, nijedna, ni kerstjanska vera nije onako slobodna, kako su u Turskoj slobodne sve, sve bez razlike.
Ali evo čime se mnogi muče: svetjeništvo, ni muhamedovo, u Turskoj nije stalež ili kasta. Ovo ima samo čitati koran, tumačiti ako zna, i moliti pred vernim, rečju: ono mora samo izvršivati obrede i pripise zakona vere pred vernim. Dok se makne iz toga kruga, ono je pogazilo svoje zakonito pravo, a tada naopako. Poradi tih prekršaja poginulo je neizmerno mnogo svetjenstva muhamedova. Tako je i kerstjanskom, i drugih verah svetjeništvu: ono je posve slobodno u stvari vere, to jest u onih koji se tiču samo bogatih dušah. U drugim stvarih, izvanskih ima reč deržavna vlast, koje sama, koje s dotičnih poglavarstvih verah, ili s vernimi onih verah. U Turskoj ne biva progonstvo protiv kerstjanom, poradi njihove vere, nego poradi stvari deržavnih, koje oni žele zaogernuti plaštem vere. To neide bez pedepse ni njima, ni muhamedovcem. A ima kerstjanskih deržavah, u koji prosti redarstvenici, žandari, desetnici, i t. d. paze i javljaju svetovnoj oblasti kako svetjenik tumači evandjelje; deržava, u kojih se i kerstjanski nauk mora učiti samo uz odobrenje vlade. Takova je deržava na pr. Rusija i za istu svoju veru, a kako radi Rusija naprama veri katoličanskoj!? Drugo je vera, drugo svećenstvo.
Najveće zlo Turske, u pogledu na odnošaje medju kerstjani i muhamedovci, biaše a možda ga je još, u tomu, što kerstjani biahu koje omedjašeni, koje sasvim isključeni iz prava dobivati vlasničtvo negibivosti. Ovo zlo skoro na europejsku Tursku samo omedjašeno, dade se rastumačiti, nego zato neprestaje biti zlo. Zgledišta obično pravna, proti njemu neima temeljita prigovora, pače ono je u Turskoj razložnije nego-li biaše igde u Evropi. Jer evo: pravo osvojivanja biaše sveto u svoj Europi. Turci osvojiše ove zemlje sabljom u ruji. Oni narodi, koji se s dobitnikom drugačije ne načiniše, kako-no se povodiše Rumunji, skipetarah, fanarioti, oni dobitjem ne samo postadoše podložnici, nego izgubiše I vlasničtvo zemalja nekada svojih. Ako, dakle, Turci ne će da prodadu ili daruju svojih zemaljah, tko ih može, kako obično kod nas kaže pravom na to nagoniti? Nu mi smatramo svako pravo, koje nije moralom preporučeno, samo sablastju. Ukinutje one zabrane zahteva ne samo moral nego i deržavničtvo, i narodno gospodarstvo, i čovečnost. Svi ovi razlozi vojevahu još silnije za ukinutje kmetje koja je takorekuč do jučer u svoj Europi stojala. Kmeti bog kerštene Europe ne samo vojevahu za svoju domovinu, nego oni podnašahu i druga bremena deržavna, mnogo težja od onih kojih nosjahu nekadanji dobitnika nasljednici, ili u opće gospoda. Dakle ovi kmeti stekoše po nekoji način pravo na oslobodjenje. U Turskoj kerstjani nisu vojnici. Pa itako, europska je kmetja srušena samo prevratom, to jest silom, strahom… Nu kako mogu vikati na nevoljničtvo kerstjana Turske oni… - koi su do godine 1848. svom svojom i Austrie snagom pravili kod nas kmetju mnogo težju i nepravedniju nego li je ona u Turskoj;… oni koji su našu granicu zakovali u nevoljničtvo austrijansko, u nevoljničtvo kojemu se ono Turske ni izdaleka ne može prispodobiti? Ili možda nisu Graničari i ostali Hervati svoju domovinu sabljom u ruki osvojili i toliko putah svojom kervju natopili?
Ili je možda Austria našu domovinu osvojila? Ili možda Graničar ne platja po razmjeru, svoga skupa, barem trostruko koliko kerstjanin Turske? Ili možda Graničar ima stopu svoje zemlje, stopu koje bi bio vlasnikom drugačiji nego li najzadnji kerstjanin Turske? Ili možda Graničar nije prikovan na kus zemlje, a kerstjanin Turske nesmi seliti se kamo mu dragi?… Za doznati sreću i nesreću kerstjana Turske dosta je znati, da u Turskoj biaše prosto iseljivati se. Kako je dakle to, da oni kerstjani ne beže od zla iz Turske pod Austriu ili Rusiu ili Serbiu. Prije kakovih 17 godinah domamljeno je nekoliko kerstjanskih obitelji u ovu Hervatsku. Koliko je danas onih obiteljih kod nas? Iz česa živu? - - Prie nekoliko godinah odselilo se, iz najplodnije Ungarije, na stotine dušah u Bulgariu pod Turcima? Da Turska ne bi izdavala begunce Dalmacie i granice, da pučanstvo ovih zemalja ne bi bilo verom stezano: videlo bi se kakove bi naselbine od ovuda u Tursku gernule
Nasljednici Osmana
pogan narod,bez karaktera it... cigo je mila majka naspram njih! 
