Page 13 of 13
#301
Posted: 23/05/2006 01:10
by BECHO
zzzzz wrote:Ja se samo nadam da ce se Srbija okrenuti sebi i da cemo jednom biti dobre komsije kao ostali normalni narodi. Zato imamo puno vise razloga nego Skandinavci npr. ako nista bolje se razumijemo.
Ali optimista nisam jer znam kako i dan danas razmisljaju...nazalost.
Vecina ih razmislja ekstremno i radikalno a to je i razlog zasto ovi demokratski procesi suocavanja nacije sa prosloscu i prihvatanjem istine i pravde, koje javnosti prezentira tim na celu sa Natasom Kandic, teku jako sporo, gotovo nikako. Nemogu oni bez mitova, legendi i vijekovnih zelja za velikom mocnom nacijom - to im je u krvi. Ako je neko gledao danasnju Latinicu, znace o cemu se radi.
#302
Posted: 23/05/2006 04:29
by BigBoss
BECHO wrote:zzzzz wrote:Ja se samo nadam da ce se Srbija okrenuti sebi i da cemo jednom biti dobre komsije kao ostali normalni narodi. Zato imamo puno vise razloga nego Skandinavci npr. ako nista bolje se razumijemo.
Ali optimista nisam jer znam kako i dan danas razmisljaju...nazalost.
Vecina ih razmislja ekstremno i radikalno a to je i razlog zasto ovi demokratski procesi suocavanja nacije sa prosloscu i prihvatanjem istine i pravde, koje javnosti prezentira tim na celu sa Natasom Kandic, teku jako sporo, gotovo nikako. Nemogu oni bez mitova, legendi i vijekovnih zelja za velikom mocnom nacijom - to im je u krvi. Ako je neko gledao danasnju Latinicu, znace o cemu se radi.
Tako je samo nisu Srbi jedini na Balkanu koji su takvi.
#303
Posted: 24/05/2006 16:42
by rumenko
Feral, 25.5.2006
Piše: Petar Lukovic
Šešeljeva psycho-granica Velike Srbije, koja je pre petnaestak godina mentalno fascinirala vecinu Srbijanaca fatalno zaljubljenih u geografske cirilicne toponime Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, 21. maja 2006. uvece pretvorila se u najsmešniji vic stoleca. Od mnogobrojnih «SAO država» koje su po Hrvatskoj i Bosni stvarane paravojnom brzinom masakriranja u tek iskopanim grobnicama na svetoj srpskoj zemlji, od «drugog oka u glavi» kako se onda tepalo Crnoj Gori, od Kosova koje ce do kraja ove godine s lakocom postati nezavisno – od umetnickog projekta Slobodana Miloševica, srpskih akademika, Crkve i JNA, nije ostao kamen na kamenu.
Vizija Velike Srbije kao pravoslavne Džamahirije – u kojoj narod osam sati boravi u crkvi slaveci Srpstvo, osam sati kolje šta god mu je pod rukom i osam sati zasluženo hrce – okoncala se današnjom geografijom Malecke Srbije koja je nezasluženo, nikako svojom voljom, iznenada postala nezavisna!
Šok izazvan cinjenicom da je Srbija (bez Kosova) svedena na teritoriju tek nešto vecu od Hrvatske i da se pridružila Austriji, Madarskoj i Ceškoj koje nemaju izlaz na more, što znaci da je u udžbenicima vaistinu «kontinentalna zemlja», nemerljiv je udarac cak i po ekstremnim croatia-kriterijumima; 48 sati nakon referenduma u Crnoj Gori, srpsko covecanstvo je u totalnom zabezeku, mokrom carapom udareno u saznanju da su Crnogorci (koji su, razume se, uvek bili Srbi) odlucili da se rastanu od matice! Odbijanje da se prihvati grozomorna realnost da sa Srbijom niko normalan ili polunormalan ne želi da bude u bilo kakvoj zajednici – što su vec pokazali Slovenci, Hrvati, Makedonci, Albanci i Bosanci, da ne pominjem Grke koji su prezrivo, pre deset godina, odbili ponudu Slobodana Miloševica za ujedinjenjem ili Rusiju/Belorusiju koje su još 1999. ignorisale dramaticno ozbiljnu odluku tadašnje Savezne Skupštine da se SRJ Jugoslavija s njima ujedini, zabole ih kurac – svedoci o neporecivom medicinskom upozorenju: držite se dalje od ovakve Srbije!
A kakva je «ovakva» Srbija danas pod Koštunicom/ juce pod Miloševicem – videlo se u prvih 48 sati nakon uspešnog referenduma u Crnoj Gori: ista ona Vlada Srbije na celu sa svojim Predsednikom koji je pre sedam dana usred Nemacke izjavio da mu je «primarni politicki cilj da održi SCG zajednicu» kao da je isparila, nestala, išcezla! Nigde komentara, reakcije, nigde cestitke! Sklon da izigrava reku ponornicu, Koštunica je posle crnogorskog referenduma išcezao s medijskog obzora; politicki potucen do nogu – jer nam je godinama tvrdio da je SCG idealni okvir države o kojoj on nocima sanja, užasnut saznanjem da ga 55,5% odsto glasaca u Crnoj Gori nije prepoznalo kao Srpskog genijalnog vodu, zaprepašcen otkricem da srpski Crnogorci, zar ima drugih Crnogoraca, hoce nezavisnu državu, dr Voja se povukao u ilegalu, verovatno u neki manastir, da na miru sabere utiske i odgovori na pitanja koja ga raspinju: kako je moguce da su Ðukanovicu vec svi obecali priznanje, da li je moguce da ce Crna Gora biti clan UN, kako ce Srbija bez srpskog mora, šta da radimo s onolikim Crnogorcima u Srbiji koji su verovali u Vojislava?
Privremeno rešenje – tipicno za dr Kalašnjikova koji ima akutni psihosomatski problem da se suoci s realnošcu, nekako mu je, baš rece lekar, prošlost bliža, tamo se oseca kao Srbin u Karlobagu, u SAO-moru – realizovalo se gostovanjem njegovih savetnika i prijatelja na razlicitim televizijama gde se, duboko u noc, seirilo o najvažnijem problemu: da rezultati referenduma nisu konacni, da svi glasovi nisu izbrojani i da, naravno, postoji ocajnicki realna nada da ce Srpska Ekipa u Crnoj Gori obaviti sve ono što je Koštunica poželeo. Logicno je, naravno, da sad cujemo da Koštunicin Blok u CG traži ponovno prebrojavanje glasova, skeniranje svakog glasaca, otiske lobanje svakog Albanca – kako bi se dokazalo da nije stigao iz Albanije što je jedan od razumnijih prigovora, ginekološki pregled Bošnjakinja koje su radale brže nego što je Koštunica mogao da misli, uz FBI istragu o svim zlocincima koji su iz Amerike avionima stigli da poraze Srpsku Ideju.
Besmislena nada da ce Srbija biti medu prvim državama koje ce priznati nezavisnost Crne Gore – suprostavila se klasicnim srpskim pretnjama kao reakcija na izneverenu ljubav; izvesni ministar rada Slobodan Lalovic izjavio je da ce Crnogorci u Srbiji imati status «stranca» i da ce im za rad biti potrebno «niz papira, dokumenata i dozvola», što je tipicna srpska birokratska osveta onima koji su porucili da ce Srbi u Crnoj Gori imati isti status kao ranije (u Crnu ce Goru ulaziti s licnom kartom i raspolagati s imovinom bez ikakvih promena). Vec se intenzivno razmišlja kako kazniti one koje voze automobile s crnogorskim tablicama: da li im oduzeti auto ili ih obesiti ili ce moraju da plate porez od milion evra po separatistickom tocku; studenti Crnogorci – krivi što nisu animirali kolege da SCG opstane – bice lincovani ili oporezovani deset puta više od studenata iz centralne Afrike koji su, inace, zadivljeni Koštunicom i njegovim rastafarijanskim mirom u trenucima opšteg raspada. Ne treba se, bez zajebavanja, odreci mogucnosti da Malecka ali kurcevita Srbija Crnogorcima uvede vize, na granici izgradi najveci zid na svetu, zabrani gradanima da idu na crnogorsko (nekad: naše) more... sve je moguce pod vlašcu dr Koštunice kojeg tek bude iz duboke nesvesti, objašnjavajuci mu pantomimom da je Crna Gora otišla i da je Srbija završila u pizdi lepoj materini, tamo gde joj jeste mesto.
Konacno sama, bez ikog svog – ni prijatelja, ni saveznika – Srbija je vec 48 sati najtužnija država sveta: poklici gradana koji se, tobož, raduju što je Crna Gora otišla istovetni su reakciji ljubomornog decka kojeg je devojka napustila i koja je, samim tim, postala kurva; u Srbiji je radovanje zbog obostrane nezavisnosti refleks iz ocaja, poslednji cin odbrane od istine da Koštunicina Srbija ne može da ubedi ni Crnogorce da je ona bratska varijanta, a kamoli da ubedi Srbe da se Srbima veruje.
Kako nada umire poslednja, Koštunica i njegovi ministri još veruju u moguce cudo: da se rezultati referenduma proglase nevažecim ili, još bolje, da se ponište svi oni glasovi za nezavisnost Crne Gore jer je to protivprirodni blud – Srbin protiv Srbina. Tek kad se proglase konacni rezultati, kad Evropa sve to prizna, tek kad Predrag Bulatovic kaže da je gotovo... postoji mogucnost da Srbija – do kraja ove ili iduce godine ili decenije – prizna nezavisnu Crnu Goru, nema razloga Srbija da hrli, žuri, srlja ili neformalno priznaje, Srbija je uvek držala do forme, njoj je SAO-forma uvek bila pravni okvir za još šarmantniji masakr, Srbija je, bre, dostojanstvena, ponosna, uvredena, povredena, usamljena, ali sposobna da vam uvek škorpionski jebe mater ako zatreba.
Važno je da naše gradane ubedimo da nezavisnost Crne Gore nije konacna i da, dok mi to ne potvrdimo, njihova nezavisnost ne znaci ama baš ništa. Kao da je sve ovo pisao Matija Beckovic koji u ponedeljak ujutru «nije mogao da veruje» da mu «kidnapuju Crnu Goru», baš u casu kad se Vojislav Koštunica spremao da nestane – jer je otkrio, iz ovdašnjih medija, da su u Crnoj Gori pobedili «Albanci» i «Bošnjaci» koji su se usudili da glasaju za nezavisnost i time poništili «autenticne srpske glasove».
Prica o tome kako su Albanci u Crnoj Gori pobednici ovih izbora – klasican je srpski fašisticki alibi koji ne može da podnese buducu matematicku jednacinu da Srbin s Kosova i Albanac iz Metohije imaju jednako pravo na glas; da ne pominjem teoriju izvesnog G17+ istoricara Cedomira Antica koji nam je nocima objašnjavao da su Srbija i Crna Gora «dve srpske države» i da je sad potrebno državnicki «zaštititi srpski narod u Crnoj Gori», što je srboidni izliv u mozak cinjenicom da se nikako ne može štititi «srpski narod» u «srpskoj državi». Ali, kako se logika povukla iz javnog života Srbije, sve jeste moguce: sem cinjenice da se Vojislav Koštunica negde pojavi i cestita Crnogorcima.
Uvek ima opravdanje: ako Savo Miloševic, fudbaler, nije hteo da cestita onima koji su ovako glasali na referendumu, ne mora ni dr Kalašnjikov. Nije on fudbaler, nego nevidljivi premijer. U tome je nogometna velicina Srbije!
#304
Posted: 25/05/2006 06:56
by Fair Life
bosan wrote:Crnogorci mogu da zive od turizma i to dobro.Sta se imaju skim zajebavat.
Ma...more komforno...
#305
Posted: 25/05/2006 10:37
by sudnjidan
Sinoc igrali u kosarkaskom prvenstvu SCG C.Zvezda i Buducnost u Beogradu. Sta pise na stranici b92:
Veliku pažnju ovaj meč privukao je i zato što je to bilo prvo gostovanje Podgoričana u Pioniru od sticanja nezavisnosti. Dva velika transparenta privukla su pažnju svih prisutnih u dvorani.
Prvi je bio istaknut na početku utakmice: "Bog vas kleo pogani, što će turska vera medju vama". Navijači su ga držali istaknutog prvih 20 minuta, dok je na samom startu drugog poluvremena istaknut još jedan "Sloga i vera pobediti mora, biće opet srpska Crna Gora". Uz nekoliko uvredljivih skandiranja na račun aktuelnog crnogorskog rukovodstva, meč je protekao bez incidenata i uz brojno prisustvo policije u i oko dvorane...
I onda se cude sto niko nece s njima.
#306
Posted: 25/05/2006 12:34
by Fair Life
#307
Posted: 26/05/2006 15:05
by mosor1
Marinko ČULIĆ
ARITMETIKA POLITIKE
CJENIK RASPADA JUGOSLAVIJE
25. svibnja, 2006.
Nakon što je neku večer umalo pa cijelih devedeset posto gledatelja Otvorenog glasalo za nezavisnu Crnu Goru, zove me dobar znanac i slatko se smije. Pa zar je zaboravljeno zlo koje su Crnogorci napravili Dubrovniku i Konavlima? Petnaest godina, kaže, vadilo im se s razlogom mast zbog toga, a sada odjednom ovo. Očito je jedino važno biti na suprotnoj strani od Srbije, a hoće li se time skakati sebi u usta, to je nebitno.
Da se nešto krivo ne poveže, moram objasniti da je ovaj moj znanac čvrsto za nezavisnu Crnu Goru. Ali i za to da Đukanovićeva garnitura odmah zatim ode, jer s tim korumpiranim društvom Crnogorcima neovisnost neće donijeti ništa čime će se moći pohvaliti (što misli čak i dio crnogorskih pristaša samostalnosti, ali toj garnituri poslije velike ali teške pobjede na referendumu to sigurno ne pada na pamet). Odmah ću reći da ovo u najkraćem sažima što i sam o tome mislim, iako nije uvijek bilo tako. Do prije dvije-tri godine bio sam prilično tvrdi protivnik crnogorskog osamostaljenja, jer nigdje u zemljama nastalim raspadom SFRJ ne postoji tako tijesan, gotovo poravnat, odnos većine i manjine.
To je onda uključivalo i silan rizik da se stari spor tzv. zelenaša i bjelaša završi možda i krvavim obračunom njihovih današnjih sljedbenika, đukanovićevaca i bulatovićevaca. Ali, u međuvremenu sve se promijenilo, i to podjednako u Srbiji i Crnoj Gori. Iako se o tome i dalje ispredaju najnevjerojatnije bajke, jasno je da je miloševićevski ekspanzionizam slomljen i da ostaje još jedino kao dio grlatog, ali deklasiranog, napola već i ridikuloznog unutarsrbijanskog raskusuravanja.
Usporedo s tim, i promiloševićevski unionisti u Crnoj Gori promijenili su se i postali relativno uljuđena proevropska stranka, što je sigurno i dio kurentne poze, ali ipak njih definitivno više ne oličavaju one spodobe s tri prsta u ruci i tri zuba u glavi. Istodobno, i tabor tzv. suverenista ili indipendista, nije više što je bio do prije neku godinu. To više nisu, ili uglavnom nisu, zagrižljivci koji na svoje suparnike gledaju s gotovo plemenskom isključivošću, što se dobro vidjelo kada je Đukanović posljednji put posjetio Zagreb i nastupio u Stankovićevom Nedjeljom u 2.
Mora se reći da je crnogorski premijer, ali zapravo faktični šef države, ostavio vrlo dojmljiv utisak kada je govorio o najvažnijem državnom pitanju Crne Gore. Rekao je da njeno osamostaljivanje nije upereno protiv protivnika osamostaljenja, nego se naprotiv njih želi argumentiranim i mirnim dijalogom prevesti na suverenističku stranu (što se tokom posljednjih godina zbilja i događalo). Na ovaj način, ideja crnogorske samostalnosti položila je maturalni ispit i sada više nema nitko pravo dovoditi je u pitanje kao nešto razbijačko i destruktivno.
Ali, to još uvijek ne znači da su svi argumenti za državnu samostalnost Crne Gore toliko bogomdani da se o njima nema više što razgovarati. Kao prvo, treba, razumije se, odbaciti nezreli i neodgovorni revanšizam, kojem se podsmjehnuo moj znanac, da je najvažnije da srpskom komšiji crkne krava, a za sve ostalo ćemo lako. Punih petnaest godina poslije nastanka novih država na ovome prostoru, još se žilavo održava stereotip da je ključni događaj s početka devedesetih srbijanska agresija na tri zapadne republike bivše federacije.
To naravno jeste važno, ali ipak previše plošno ocrtava ono vrijeme, jer se time u krajnjoj liniji podcjenjuje nastojanje tih republika da se osamostale u posebne države. A to onda, naravno, baca i drukčije svjetlo na početak rata i na to kako je do njega došlo. Ali, sve kada bi i stajalo, a ne stoji, da je za rat bila odgovorna isključivo srbijanska strana, ovoliko vremena poslije bilo bi mudro prestati kažnjavati Srbiju, koja je ionako već dovoljno kaznila samu sebe. Ako ništa drugo, moralo bi se imati na umu kapitalno iskustvo s Njemačkom, koja je tako drastično kažnjena poslije Prvog svjetskog rata, da je i time praktički bio kovertiran njegov nastavak, Drugi svjetski rat.
Drugi razlog zbog kojeg crnogorsko osamostaljivanje, čak i ako ga stoposto podržavate, nije sveta krava koju se ne bi smjelo kritički propitivati, još je važniji. Nakon što su sve zemlje bivše Jugoslavije usvojile, barem na riječima, Evropu kao svoju novu federaciju, doista više nije bitno hoće li se ona stara, jugoslavenska rasparati do posljednjeg šava, do Kosova. Ali baš primjer Kosova – gdje su sve donedavno grupe albanskih likvidatora presretale neznance s pitanjem na srpskom koliko je sati, pa kada su na srpskom (jednom i na bugarskom) dobivale odgovor, na licu mjesta bi im presuđivale – otkriva ključnu kariku ove priče.
Povijesno je duboko besmisleno i razočaravajuće ako nove države na ovome tlu padnu ispod razine ljudskih prava koja je postojala u bivšoj Jugoslaviji. Pogotovo ako je ta razina bila nedopustivo niska, kako tvrde čitave čete njenih ljutih protivnika u tim novim državama. U krajnjoj liniji to bi značilo da su i sva kvislinška strašila koja su se u Drugom svjetskom ratu namnožila između Triglava i Đevđelije bila dobrodošla, iako je očito da Kraljevina Jugoslavija, koja je bila daleko od dobro uređene zemlja, u odnosu na njih ipak bila sasvim pristojna država (pogledajte samo njene kaznionice, koje su komunisti nazivali svojim "univerzitetima", i usporedite ih s kazamatima njenih rušitelja, ustaša, ali i samih komunista, i sve je jasno).
Sada se jednako tako razlomljena slika (kao kroz dno pivske boce, što, uostalom često i jeste kut gledanja na nju) stvorena i o socijalističkoj Jugoslaviji. Naravno da ni ona nije bila idealna država, posebno na početku kada je čeličnom metlom mela poražene suparnike, ali i veliki, preveliki broj civila. Ali je s vremenom čak napredovala do statusa kandidata za Evropsku uniju (što je Hrvatskoj uspjelo tek nedavno), a to se sigurno ne bi dogodilo da je bila nekakva balkanska satrapija (iako joj je sigurno pomoglo što je to bio jedan od oblika pritiska na zemlje iz sovjetskog lagera).
Ali, najvažnije je, a to nas ovdje prvenstveno i zanima, da je ona u nekim ključnim stvarima, a najviše u rješavanju međunacionalnih odnosa, bila neusporedivo bolje uređena od svojih nasljednica (tako da ni međunarodnim posrednicima nakon rata 1991.-95. nije preostajalo drugo nego da doslovce prekopiraju neke glavne dijelove tog modela i prenesu ih ovdje, najviše u BiH).
Zato likovanje koje se u Hrvatskoj čuje u povodu službenog osamostaljivanja Crne Gore sliči na zvučnu kulisu iza koje se može mirno šutjeti o tome koliko je raspad Jugoslavije koštao, i koliko se stvaranje novih država isplatilo. A kada o tome neće progovoriti politika, mediji, društvene znanosti, ima tko hoće. Učinilo je to onih desetak tisuća (!) Titovih nostalgičara što su se neki dan okupili u Kumrovcu, koji su, istina, izgledali toliko ćaknuto kao da je riječ o eksponatima koji su noću pobjegli iz nekog muzeja revolucije.
Ali, ej, deset tisuća, toliko više nisu u stanju okupiti ni HDZ ili SDP ovdje, SDA ili SDS u BiH, DSS ili DS u Srbiji, a to jasno pokazuje da su sve te stranke negdje debelo zeznule stvar.
#308
Posted: 26/05/2006 18:47
by Nina_1
Gera wrote:Srbija & Fruška Gora
Ako Srbija želi biti država, krajnje je vrijeme da se odrede njene granice. One nisu daleko od tzv. pašaluka. Nakon odlaska Crne Gore i Kosova, na redu je Vojvodina. Piše Pavle Kalinić.
Sve ima svoj početak i kraj. Tako i carstva - bilo to prekjučer Austro-Ugarsko i Osmanlijsko, jučer Sovjetsko, a vrlo brzo završit će i raspad ex-jugoslavenskog. Slijedit će takav rasplet čak i oni koji su uvjereni da su se osigurali zauvijek.
Europa se malo zaigrala oko postotka potrebnog za odcjepljenje Crne Gore od Srbije. Europa upravo inzistira na tome da su svi pred zakonom isti i da imaju ista prava. Ipak, glas za samostanu Crnu Goru vrijedi 0.8 uobičajenog glasa, dok glas za ostanak u savezu sa Srbijom vrijedi 1.2. Time je Europa pokazala da ne vrijedi isto crnogorski glas, već da srpski ili prosrpski glas vrijedi više. Postotak od 55 posto nikad dosad nije postavljen nikome ni na kakvom referendumu. Ako predlagatelj smatra da su glasovi ravnopravni, tj. da je 55 posto sasvim normalan zahtjev, onda se u svakom slučaju može reći da to i nije bio udar na same Crnogorce, koliko na nacionalne manjine (Albance, Muslimane i Hrvate), za koje se smatralo da će se u pravilu odlučiti za 'zbogom Srbiji'.
Ma kako god se pokušavalo obrazložiti zašto je potrebno dobiti 55 posto glasova za odcjepljenje - ostaje gorak okus iz barem dva razloga. Prvo: da prosrpski glas vrijedi više, a procrnogorski manje; i drugo: da se Europa, kojoj su puna usta nacionalnih manjina, odrekla upravo glasova nacionalnih manjina u Crnoj Gori kako "manjine" ne bi odlučile o budućem statusu Crne Gore. U svakom slučaju, zahtjev od 55 posto ispod je razine dostignuća Francuske revolucije, koja se odigrala u toj istoj Europi prije više od dvjesto godina. Europa je zatim poslala 1.500 promatrača i sam referendum je pratilo više od osamsto novinara. Konačni rezultat u svakom slučaju je legalan i legitiman, unatoč ljutnji koji onih koji su izgubili.
Ipak, znajući kako je ta ista Crna Gora reagirala na slovenski, hrvatski i bosanskohercegovački referendum, postotak od 55 posto mala je nepravda za crnogorsko razaranje Dubrovnika, Konavala i pokolja Bošnjaka-muslimana po istočnoj Bosni i Hercegovini. Koliko god je Milo Đukanović danas Europejac, ne tako davno, petnaestak godina unatrag, žestoko je prijetio i u svemu podržao Miloševića u njegovom pohodu za konačnim stvaranjem Velike Srbije na ruševinama Jugoslavije. Što se same Crne Gore tiče, ona se nalazi pred povijesnim srazom zelenaša i bijelaša, koji će nakon verbalnih obračuna uoči referenduma utišati strasti ili će se razračunati za neraščišćene odnose s početka dvadesetih godina prošlog stoljeća. To je podjela koja će pokazati o kolikoj se političkoj zrelosti radi.
Srbija bez Crne Gore, drugog oka u glavi, nije još uvijek došla do kraja vlastitog svođenja u realne okvire. Nakon Crne Gore, bilo to danas, sutra ili prekosutra, ostaje problem koji se zove Kosovo. Ono je već pod UN-ovim protektoratom i samo se traže modaliteti da i Kosovo krene svojim putem. To otvara mnoga pitanja u jugoistočnom dijelu Europe, ali za Srbiju to je samo predzadnja etapa u smanjivanju nekad nezajažljivog apetita.
Ako Srbija želi biti država, krajnje je vrijeme da se odrede njene granice, što nije daleko od takozvanog pašaluka. Nejasno je što će biti s Vojvodinom, koja je poprilično promijenila sliku naseljavanjem izbjeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U svakom slučaju, po Ustavu iz 1974. godine, Vojvodina je bila u istom statusu kao i Kosovo. Autonomija je ukinuta u isto vrijeme kad i Kosovu. Političko vodstvo nije odredilo ili, bolje rečeno, fiksiralo ciljeve, ali bi se budućnost Vojvodine mogla iščitati iz prijedloga Borisa Tadića, koji je bio predložio za Kosovo "više od autonomije, manje od nezavisnosti". Kosovo ide svojim putem i to kao nezavisna država. O položaju Vojvodine odlučit će upravo Vojvođani sami, kao što su svi drugi to učinili u posljednjih petnaest godina. Hoće li to opet biti uz ratne trube i tenkove ili mirno ovisit će, kao i prije, o vodstvu Srbije. Dosad nisu ni jednom pokušali s mirnom opcijom.
iskon
u vojvodini je na vlasti radikalna stranka pod broj 1. vojvodina sigurno ostaje u sklopu srbije jer je vecinu stanovnistva cine srbi, to je pod 2. a pod 3 zasto bi srbi isli od srba? madjari ne mogu dobiti autonomiju jer ih je jako malo. ako ce 16% madjara dobiti autonomiju, svaka cast.
1900:
Vojvodina - Srbi 40 %, Madjari 40%, Ostali (Nemci, Bunjevci itd) 20%
1930:
Vojvodina - Srbi 50%, Madjari 25%, Ostali 25% (povlacenje Madjara)
1960:
Vojvodina - Srbi 65 %, Madjari 20%, Ostali 15%
1990:
Vojvodina - Srbi 70%, Madjari 17%, Ostali 13%
2006:
2006:
Vojvodina - Srbi 72%, Madjari 16% Ostali 12 %
#309
Posted: 31/05/2006 12:01
by rumenko
ja se najezih od ovog teksta.....
Meč u kojem je protivnik imao deset golova prednosti zahtijevao je svu snagu koju Crna Gora ima. I u sebi, i naročito – izvan sebe. Da bi bila ostvarena ova pobjeda od jedanaest razlike, ovu zemlju su morali odbraniti prije svega oni njeni sinovi kojima je bila – maćeha. Kada sada čovjek promisli o tome, naježi se: da je suverenistički blok imao samo 2000 glasova manje, završili bismo u Solaninoj Sivoj zoni a četništvo bi se izlilo na ulicu i zauvijek potopilo Crnu Goru. Da je samo 2000 gastarbajtera iz Rožaja, Plava i Ulcinja ostalo na svojim poslovima ili prosto bilo lijeno da dođe da glasa; da Crnogorci, potomci onih koji su pred srpskom okupacijom 1918. izbjegli sa Kraljem Nikolom, nisu stigli čak iz Amerike i Australije, nezavisnost ne bi bila moguća. Šta da se u zavičaj na glasanje nisu vratili bokeški Hrvati, šta da nisu došli oni koji su se iselili pred Istočnim Hercegovcima koji su prema KOS-ovskim planovima šljegli da posrbe Boku i stvore pravoslavni tampon prema “ustaškoj Hrvatskoj”?
Da će novorođena Crna Gora biti drugačija, jasno je bilo nakon završnog suverenističkog mitinga u Podgorici. Na najvećem ikada održanom mitingu u Crnoj Gori, Ferhat Dinoša, jedan od albanskih lidera, govorio je pred 60 000 ljudi koji su ga pozdravili frenetičnim aplauzom i skandiranjem njegovog imena. Kao jedan su se u publici tiskali Crnogorci iz Nikšića, bjelopoljski Bošnjaci i moji Albanci iz Ulcinja. Nikada prije u Crnoj Gori nije bilo moguće da jedan Albanac ima takvu ulogu, jednog od komandanata suverenističke glasačke vojske. Zapamtimo to: nikada više ne smije se dozvoliti da se u Crnoj Gori Bošnjaci i Albanci osjećaju kao prezrena manjina, nikada više ova zemlja ne smije dozvoliti da se oni pognute glave sklanjaju onako kako su se početkom devedesetih morali sklanjati pred četničkim hordama. Nisu oni manjina, nego građani Crne Gore, zemlje koju su svojim glasovima odbranili i iznova stvorili. Iz Crna Gore su bili prisiljeni da iselile hiljade Bošnjaka i Albanaca. Oni su ipak sačuvali svoju ljubav za Crnu Goru, i tu ljubav pokazali onda kada je bilo najvažnije – na referendumski dan. Ostavljali su poslove i sjedali na avione i autobuse koji će ih odvesti da iznova ožive svoju zemlju.
Za Crnu Goru su na kraju najviše dali oni kojima je Crna Gora oličena u DPS-ovoj vlasti dala najmanje, zapravo oni kojima samo kožu sa leđa nije skinula. Cetinje, Rožaje, Ulcinj. Gradovi prepušteni siromaštvu, prepušteni sebi. Još jednom se potvrdilo da se patriotizam ne kupuje, jer najviše ga je bilo tamo gdje je najmanje novca.
Sada je takođe jasno zašto su unitaristi tako mnogo pažnje posvetili pokušaju da pridobiju Bošnjake, pa i Albance: da su uspjeli otkinuti značajan broj njihovih glasova, baš tim glasovima bi uspjeli stvoriti unitarnu državu. Otud je više nego bezočan unionistički vapaj da su nezavisnu Crnu Goru omogućili Bošnjaci i Albanci, kojima su se unionisti do juče udvarali. Napori Haruna Hadžića i Šefketa Krcića bili su, doduše, van domena mogućeg: jer ko je racionalan mogao povjerovati da će baš Bošnjaci, nad kojima je Velika Srbija počinila genocid, svojim glasovima održati ono što ih je ubijalo i raselilo? Napokon, ima li ljepšeg primjera poetske pravde od ovoga: da baš Bošnjaci i Albanci, oni koji su pod njom najviše stradali, budu oni koji će zadati konačni udarac Velikoj Srbiji?
Andrje NIKOLAIDIS
#310
Posted: 31/05/2006 12:09
by Reina
rumenko wrote:ja se najezih od ovog teksta.....
jer ko je racionalan mogao povjerovati da će baš Bošnjaci, nad kojima je Velika Srbija počinila genocid, svojim glasovima održati ono što ih je ubijalo i raselilo? Napokon, ima li ljepšeg primjera poetske pravde od ovoga: da baš Bošnjaci i Albanci, oni koji su pod njom najviše stradali, budu oni koji će zadati konačni udarac Velikoj Srbiji?
ndrje NIKOLAIDIS
bas ...
#311
Posted: 31/05/2006 12:12
by rumenko
bas Reina...jel ovo ironija ili protivljenj ili odobravanje...ili... ne kontam...
#312
Posted: 31/05/2006 12:17
by Reina
rumenko wrote:bas Reina...jel ovo ironija ili protivljenj ili odobravanje...ili... ne kontam...
kakva ironija covjece
najezila sam se od teksta....
ovo "bas" je bilo na ono "da ce bas Bosnjaci" oni koji su prezivjeli genocid
protjerivani .... na kraju presuditi...
#313
Posted: 31/05/2006 12:29
by novel
Piše: Josip VRIČKO
31/05/06
Christianova bajka
Nakon balkanske mini turneje, Christian-Schwarz-Shilling nas pokušava uvjeriti, zapravo umiriti, porukom kako Republika Srpska ne može nikud. Štoviše, visoki, i, evo, sve do “slučaja Dodik”, samozatajni predstavnik međunarodne zajednice tvrdi kako ne postoji ideja o raspisivanju referenduma, već samo pojedinačne izjave. Taj nas vremešni diplomat, dakle, tjera da vjerujemo njemu, a ne vlastitim očima. Naime, dok nam on, baš kao i A. Izetbegović početkom 92., poručuje: “Spavajte mirno!”, iz Banje Luke stižu informacije kako je za samo za nekoliko dana prikupljeno pedesetak tisuća potpisa za referendum, što, dakako, u srpskom entitetu znači i za otcjepljenje.
Istina, ustavno-pravni okvir za odvajanje RS od BiH trenutačno ne postoji, ali ne treba žmiriti pred bjelodanom činjenicom kako na tom projektu - što javno, što tajno - rade najznačajniji tamošnji dužnosnici. Baš iz Beograda, grada odakle nam je, eto, Shilling poslao riječi utjehe, stižu glasovi kako se Dodiku i Ivaniću nikud ne žuri; ako im međunarodna zajednica ne da zeleno svijetlo danas, oni uopće ne dvoje kako će za najdalje desetak godina stvoriti nezavisnu državu Republiku Srpsku. I ma koliko nas uvjeravali da crnogorski referendum nema veze s banjolučkom pričom, prva se paralela već naprosto nametnula. Javna je tajna da bh. ministar vanjskih poslova lobira za aktualnu srpsku stvar, baš kao što je predsjednik SCG Svetozar Marović, stolujući u Beogradu na saveznoj plaći, lobirao za crnogorsku samostalnost.
Usto, ne treba zanemariti ni hrvatske, ma koliko u posljednje vrijeme marginalizirane, poruke. Lider novog (?) HDZ Božo Ljubić, primjerice, tvrdi kako nisu usamljeni oni u međunarodnoj zajednici što misle kako Srbima, nakon što su izgubili C. Goru, a gube i Kosovo, nije pametno oduzeti i RS!? Jasno, pitanje je govori li to Ljubić samo kao činjenicu, ili, pak, poručuje kako se onda otvara i hrvatsko pitanje? I jedno i drugo, vjerojatno! Situacija je, dakle, takva da mi se poruke Schwarz-Shillinga, nakon podgoričko-beogradske vizite doimaju - naivnim. Zapravo, opasnim.
#314
Posted: 31/05/2006 12:31
by rumenko
ok Reinice.....nemoj mi se ljutiti...srijedom sporo kontam...
#315
Posted: 01/06/2006 01:44
by zavrzlama
РЕВОЛТ МЕШТАНА СЕОЦА
КОД АНДРИЈЕВИЦЕ
Цело село на продају
Шта је натерало Васојевиће испод Комова да понуде Албанцима своје домове
АНДРИЈЕВИЦА – Незадовољни исходом, како сматрају, нерегуларног референдума, мештани села Сеоца из братства Васојевића, подно Комова, одлучили су да, у знак протеста, имања понуде искључиво иностраним купцима. Више од 25 житеља овог села, које припада општини Андријевица, стало је иза ове одлуке и обзнанило је преко таласа локалних радио-станица. Просто не могу, како каже Веско Митровић, члан руководства месне заједнице, да поднесу чињеницу да су раскинуте братске везе са Србијом.
– Није лако оставити домовину и отићи са огњишта. Изгледа да смо ми, Срби, предодређени на вечите сеобе. Али, шта ћемо. Можда ћемо у Србији моћи да будемо своји на своме, поштовани и уважавани – каже Митровић.
Станоје Стијовић додаје да његова ужа породица броји 45 чланова, а да њих 30 већ живи у Србији: „Не могу себи да дозволим да са пасошем идем код браће. Можда купимо читаво село негде у Србији, којем ћемо дати име Сеоце. Изгледа нам да ко неће брата за брата, хоће туђина за господара”, наводи Стијовић и додаје да дан референдума представља најтужнији дан у његовом животу.
Саша Митровић, један од млађих становника Сеоца, каже да му је тешко што као млад човек мора да напусти родну груду, али не жели да „као Србин и Васојевић” живи у страној држави. – Влада Црне Горе уопште не води рачуна о овдашњем српском живљу – сматра Митровић.
Љубиша Губеринић истиче да је радио у фабрици „Соко Штарк”, која је уништена, па му је и сама егзистенција угрожена:
– Тражим уточиште у братској Србији, јер се осећам као птица у кавезу. Овде су толико изражене поделе да ме је страх за будућност – наглашава Губеринић.
Мештанин Сеоца Рајко Стијовић ће се обратити Влади Србије с молбом да му дају српско држављанство, јер не жели да неко купује његову савест, његова убеђења, да му гази историју и поништава идентитет. Један од повратника са Косова и Метохије Велимир Губеринић наводи да је једном већ доживео егзодус од албанских сепаратиста и да не жели да му се слично понови.
– Иако сам у Сеоцу рођен, нисам имао право гласа, а на хиљаде Албанаца и муслимана који годинама живе у иностранству дођоше да гласају. Зато се селим и почињем нови живот у Србији – каже Губеринић.
-----------------------------------------------------------
Усијали се телефони
Усијали су се ових дана телефони мештана Сеоца од позива после огласа о продаји кућа и имања, који се врте на радио-таласима Андријевице и Плава. Јављају се многи Албанци заинтересовани за куповину.
– Рекли смо свима да ћемо онима који су заинтересовани да купе читаво село дати 15 процената попуста, а предност имају Албанци, и то с пуно деце – кажу углас житељи Сеоца које броји око 120 домаћинстава.
Село је петнаестак километара удаљено од границе са Албанијом. Има модерне куће, школску зграду и сеоски дом, градски водовод, телефоне, ТВ репетитор и добру путну инфраструктуру.
М. Нововић
-----------------------------------------------------------
ПОСТРЕФЕРЕНДУМСКИ ОГЛАСИ
Имања са попустом за Албанце
ПОДГОРИЦА – После 21. маја, када је остварена сувереност Црне Горе, на странама дневног листа „Дан” осванули су бројни огласи којима Срби нуде на продају имовину – све што су вековима стицали њихови очеви, ђедови и прађедови.
Први оглас објавио је Подгоричанин Драган Поповић, следеће садржине: „Продајем кућу на плацу 1.200 квадрата за 150.000 евра, Албанци имају предност – 10 одсто попуст. Дољани бб”.
Потом су уследили бројни огласи о продаји целокупне имовине из Колашина, Берана, Андријевице, Подгорице, Херцег-Новог, и то свe искључиво Албанцима, уз попуст од 10 одсто, чак и више.
Неки продавци имовине не задовољавају се само тиме да купац буде Албанац или Муслиман, већ као услов оглашавају да „предност имају Албанци са више од десеторо деце”.
„Продајем, него шта, и правац у Србију. Нека виде са ким су добили на референдуму државу. Нека виде и добро се замисле са ким ће сутра да живе без нас”, каже за „Политику” Драган Поповић.
Није нужда нити немаштина натерала Поповића, а ни друге, да огласе на продају кућни праг, огњиште око којег су се вековима окупљали његови преци. Веровао је, каже, да ће се око њега окупљати и његови потомци. Но, како је разумео суверену Црну Гору, посебно начин на који је слављена ова победа, чувши неке поруке и читајући бројне графите са антисрпским садржајима, одлучио је да прода имовину и крене у Србију – код браће.
Срби који хоће да продају имовину не чине то због зараде.
„То је одговор Црногорцима на славље и суверену Црну Гору до које су дошли искључиво захваљујући мањинама, посебно албанској. Не може се градити антисрпска Црна Гора, у којој смо ми, већински православни народ, уз помоћ мањина које су се кроз векове борили против њене државности”, рекао нам је један саговорник који је желео да остане анониман, а имовину је огласио на продају.
Н. Ђурић
-----------------------------------------------------------
Колективно самоубиство
Познати медицински стручњак у Црној Гори, неуропсихијатар др Милија Павићевић, на наше питање о најављеној продаји села Албанцима и сличним случајевима каже да колективна продаја земље, дедовине и огњишта представља „колективно самоубиство из очаја”.
– То што нуде земљу Албанцима у психијатрији се може протумачити као кажњавање оних који остају после њих, односно као „колективно самоубиство”. На тај начин желе да казне оне за које сматрају да су им нанели неправду, који су им живот учинили неподношљивим и натерали их на тај самоубилачки чин одласка с родних огњишта – истиче др Павићевић.
Према његовим речима, очигледно је да је после референдума половина Црне Горе остала фрустрирана, депресивна и огорчена. Поремећена је равнотежа једне половине становништва, психичка и социјална, а самим тим и друге половине. Ни тој другој половини не може бити добро, ако је првој лоше – сматра др Павићевић.
М. Н
Sve pomislim da je kraj tragedijama i ludnici a ono izgleda tek pocinje....ovo je neznam dali da covjek place ili da se smije...neznam ko je ludi politicari ili narod...izgleda narod..
#316
Posted: 01/06/2006 01:57
by Hadzi-Murat
zavrzlama wrote:
Тражим уточиште у братској Србији, јер се осећам као птица у кавезу...
Мештанин Сеоца Рајко Стијовић ће се обратити Влади Србије с молбом да му дају српско држављанство, јер не жели да неко купује његову савест, његова убеђења, да му гази историју и поништава идентитет. Један од повратника са Косова и Метохије Велимир Губеринић наводи да је једном већ доживео егзодус од албанских сепаратиста и да не жели да му се слично понови.
Ovo je vise od patetike
#317
Posted: 01/06/2006 06:28
by Vodenjak
