malo sam istraživao o historiji ovog helikoptera i našao sam informacije koje će možda zanimati forumaše
helikopter koji je sletio u trebinje ima oznaku yu-hcd to je helikopter koji je pripadao specijalnoj jedinici ssup i sdb, ili popularnije udbe
tim helikopterom su se prevozili likovi poput jovice stanišića i franka simatovića, željka ražnatovića i svi drugi visoko rangirani pripadnici jso-crvene beretke po potrebi
osim ovog helikoptera jso je "zaplijenila" od republičkog mupa srbije i yu-hca i prefarbali ga, te i jedan broj gazela, a pred rat na kosovu su kupili mi 24 i mi 17
Stanko je slavno zaradio penziju ali nikad i čin veći od potpukovnika. Posle letova u DB vratio se u vojsku do 1. aprila 2005. Sa 49 godina života i 42 godine staža otišao je u penziju.
Ne može pilot Stanko da pobroji misije u kojima je učestvovao... Vozio je prvi Mi8 u Hercegovinu 1992. po odluci o saradnji između SRJ i RS prema naređenju predsednika Dobrice Ćosića i tamo je izvlačio ranjenike do 1993. Te godine je bio dežurni pilot na Sokocu za ranjene na sarajevskom ratištu, pa onda na Drini. Kada se zakuvalo na Kosmetu 1997. bio je među sedmoricom pilota koji su otišli u Rusiju po nove Mi17 i helikoptere topovnjače Mi24. Učestvovao je te 1998. u deblokadi Policijske stanice u selu Kijevu u Drenici na magistrali Priština - Peć. I tom prilikom je izrešetan i jedva je sleteo.
Vozio je krajiške i komandante VRS, Jovicu Stanišića, a poslednjih 30 letova Nebojše Pavkovića, tadašnjeg načelnika Generalštaba, bilo je sa Ristićem.
Upad u zgradu u Kneza Miloša 92 i preuzimanje Saveznog ministarstva unutrašnih poslova 1992. od republičkog MUP-a pod komandom načelnika RDB-a Jovice Stanišića omogućilo je „prepisivanje“ i helikoptera koji su bili u vlasništvu SMUP-a.
Nešto kasnije, u vreme reformi sektora bezbednosti, odnosno kada je Resor državne bezbednosti izdvojen iz MUP-a i kada je osnovana BIA, jedna druga helikopterska jedinica, ona iz sastava RDB-a, priključena je Helikopterskoj jedinici MUP-a. S tim što su vojni helikopteri koje je koristila tajna služba, kao što su transportni Mi-17 (jedan je kasnije uništen u udesu kod aerodroma „Nikola Tesla”) predati vojsci.
U Podrinju, u borbama uz zapadnu granicu Srbije, dejstvovala je eskadrila „crvenih beretki“. Na borbene letove iz tajne baze uređene kod Bratunca, leteli su laki borbeni avioni „kraguj“ i An-2 na kojima su se mogli videti natpisi „Milicija“ i srpski grb sa četiri ocila. Ta vazduhoplovna jedinica nije bila podređena ni Komandi Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske ni Ministarstvu unutrašnjih poslova. Neobične oznake na letelicama imale su za cilj namerno stvaranje konfuzije kod slučajnih svedoka i posebno stranih obaveštajaca i njihovih izvora kako bi se prikrilo prisustvo „crvenih beretki“ i njihovo angažovanje u borbenim dejstvima. Frenki je na famoznom snimku iz Kule izgledao vrlo zadovoljan rezultatima ovog pažljivog bezbednosnog „pokrivanja“ operacija, posebno u Podrinju. Pred Slobodanom Miloševićem pohvalio se činjenicom da UNPROFOR na tlu i NATO u vazduhu nikada nisu došli do preciznih podataka o tim tajnim akcijama.
Na bojištu helikopteri su bili od velike koristi „crvenim beretkama“ za održavanje veze sa glavnim centrima u Srbiji. Direktno u borbenim letovima ograničeno su angažovani; izuzetak je eskadrila u Podrinju. Jedina akcija u kojoj su se „crvene beretke“ i njihov glavni šef Jovica Stanišić javno predstavili bila je u maju 1995. Tada je posle nekoliko vazdušnih napada NATO-a na položaje i infrastrukturu Vojske Republike Srpske stotine „plavih šlemova“ uzeto za taoce, a Stanišić je kao specijalni Miloševićev izaslanik, helikopterskom flotom sleteo na Pale i isposlovao njihovo oslobođenje.
Autorima se jeseni 1996. poverio tadašnji pitomac Vojno-vazduhoplovne akademije RV i PVO da su njega i kolegu bezbednjaci „provalili“ u nameri da odu u istočnu Bosnu za vikend da obave jedan „partizanski let“ na „kraguju“: „Ma nije to bilo do 100 maraka, koliko se plaćalo pilotima za takve akcije, nego eto tako, tek da se malo provozamo – poletiš , baciš bombu, odeš kući… Posle smo morali da se javljamo bezbednjaku svakih šest sati.“
https://ibb.co/kSny0h1
https://ibb.co/4V24Tjm
dio govora simatovića 1997. u kuli
U tom periodu formirano je i 26 kampova za obuku posebnih delova jedinica milicije Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. U Republici Srpskoj Krajini u Golubiću, Dinari, Obrovcu, Gračacu, Plitvicama, Šamaricama, Petrovoj Gori, Ličkom Osiku, Benkovcu, Ležimiru, Iloku, Vukovaru, a u RS u Banjaluci, Doboju, Šamcu, Brčkom, Bijeljini, Trebinju, Višegradu, Ozrenu i Mrkonjić Gradu.
Jedinice srpske (nerazumljivo) ušle su u šest velikih, združenih operacija u istočnoj Slavoniji, koridoru kod Brčkog, u Drinskoj, Sarajevskoj i Maglajskoj operaciji.
U zapadnoj Bosni Jedinica je činila okosnicu armije Fikreta Abdića sa oko 15.000 boraca koji su oslobodili veći deo Cazinske krajine. Takođe 1992. na teritoriji Bosne i Hercegovine pristupili su izgradnji obezbeđenju mreže malih aerodroma kao i forimiranju borbene eskadrile. Sa aerodroma u Bratuncu, Sokocu, Rogatici i drugim, izvršeno je oko hiljadu borbenih, izviđačkih, transportnih i humanitarnih letova. Sredinom proleća prošle godine povukla se iz onih krajeva sa kompletnom opremom i tehnikom, helikopterima i avionima. U celom tom periodu njeno delovanje ostaje neotkriveno i pored sofisticirane opreme NATO, kao i intenzivnog istraživanja više stranih obaveštajnih službi.
transkript cijelog govora franka simatovića 1997. u kuli
Simatovićev govor donosimo u cijelosti, onako kako je izgovoren:
"Gospodine predsedniče, zahvaljujemo što ste prihvatili poziv da prisustvujete obeleževanju godišnjice formiranja Jedinice za specijalne operacije Službe državne bezbednosti. Ona je konstituisana 4. maja 1991. u periodu raspada prethodne Jugoslavije i od nastanka je neprestano delovala u funkciji zaštite nacionalne bezbednosti u uslovima direktne egzistencijalne ugroženosti srpskog naroda na njegovom celokupnom etničkom prostoru. Njena borbena dejstva bila su antiteroristička, usmerena na sprečavanje ratnih zločina, masovne odmazde i genocida.
Od prvog postojanja i osnivanja Jedinica je prošla kroz herojsku epopeju, a njen put je bio jedan od najtežih u istoriji naše borbe. Zbog poznatih međunarodnih oklonosti bili smo primorani da radimo potpuno tajno. I pored ratnih uslova u borbi sa hrvatskim i muslimanskim trupama, brojnim prisustvom međunarodnih snaga Ujedinjenih nacija – kasnije IFOR-a, odnosno SFOR-a – i brojnih aparata stranih obaveštajnih službi, jedinica nije otkrivena.
Doprinos Jedinice za specijalne operacije je ogroman. U borbenim dejstvima je poginulo 47, a ranjeno 270 boraca na 50 lokacija. Ponosni smo na stručnu obučenost jedinice, koja je na najvećim svetskim standardima, a jedinica do sada nije doživela poraz. Od njenih uspeha najnovijeg datuma, podsetiću na angažovanje oko oslobađanja 400 talaca UNPROFOR-a u Republici Srpskoj, što je imalo vrlo pozitivan odjek u međunarodnoj zajednici i doprinelo jačanju pozicije naše zemlje. Jedna od najuspešnijih akcija na našoj teritoriji bila je hvatanje terorističke grupe Zbora narodne garde uhvaćene na području Apatina 1993.
Gospodine predsedniče, dozvolite da vas kratko informišemo o istorijatu Jedinice, njenom borbenom putu, sadašnjem stanju i funkciji. Prilikom formiranja, njeno jezgro činili su pripadnici naše službe, Milicije Republike Srpske Krajine i dobrovoljci iz Srbije. Druga obaveštajna uprava ratne službe, koja je takođe stvorena tada, imala je u svojoj organizaciji poseban tim za ofanzivnu i logističku podršku Jedinice za specijalne operacije.
Od 12. oktobra 1991. Jedinica u borbama sa hrvatskim oružanim policijskim snagama u zonama Benkovac, Stari Gospić, Plitvice, Glina, Kostajnica i drugima, dala je važnu podršku oslobađanju svih oblasti Republike Srpske Krajine. U ovim borbama je bilo angažovano oko 5000 boraca, čije su akcije koordinirali komanda Jedinice i obaveštajni tim Druge uprave.
Maja 1991. formirana je avio-helikopterska eskadrila, koja je sa improvizovanih letilišta Medno Polje, Petrovac, Velika Popina, Srb i Udbina prenela tone specijalnih pošiljki, opreme, ljudstva, tehnike i izvršila brojne složene zadatke u uslovima ratnih operacija.
Septembra 1991. deo Jedinice prelazi u Srbiju gde je izvršeno njeno restruktuiranje, organizovana kvaltetna profesionalna obuka. Ove dve jedinice bile su uključene u operacije u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu.
U tom periodu formirano je i 26 kampova za obuku posebnih delova jedinica milicije Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. U Republici Srpskoj Krajini u Golubiću, Dinari, Obrovcu, Gračacu, Plitvicama, Šamaricama, Petrovoj Gori, Ličkom Osiku, Benkovcu, Ležimiru, Iloku, Vukovaru, a u RS u Banjaluci, Doboju, Šamcu, Brčkom, Bijeljini, Trebinju, Višegradu, Ozrenu i Mrkonjić Gradu.
Jedinice srpske (nerazumljivo) ušle su u šest velikih, združenih operacija u istočnoj Slavoniji, koridoru kod Brčkog, u Drinskoj, Sarajevskoj i Maglajskoj operaciji.
U zapadnoj Bosni Jedinica je činila okosnicu armije Fikreta Abdića sa oko 15.000 boraca koji su oslobodili veći deo Cazinske krajine. Takođe 1992. na teritoriji Bosne i Hercegovine pristupili su izgradnji obezbeđenju mreže malih aerodroma kao i forimiranju borbene eskadrile. Sa aerodroma u Bratuncu, Sokocu, Rogatici i drugim, izvršeno je oko hiljadu borbenih, izviđačkih, transportnih i humanitarnih letova. Sredinom proleća prošle godine povukla se iz onih krajeva sa kompletnom opremom i tehnikom, helikopterima i avionima. U celom tom periodu njeno delovanje ostaje neotkriveno i pored sofisticirane opreme NATO, kao i intenzivnog istraživanja više stranih obaveštajnih službi.
Značajne su i humantirane aktivnosti jedinice u sveukupnom periodu (nerazumljivo), između ostalog, promovisan je Fond kapetana Dragana, koji zapošljava 150 ranjenika i sanira preko 2500 dece poginulih boraca, a i posreduje u zapošljavanju oko 6000 socijalno ugroženih lica, najčešće delom (nerazumljivo)...
Posle prestanka rata na prostoru prethodne Jugoslavije, Jedinica za specijalne operacije je demobilizovana i njen broj je, naravno, prilagođen sadašnjim uslovima i obavezama. Novom organizacijom, koja je stupila na snagu u Službi od maja prošle godine, jedinica je smanjena na 593 izvršioca, od kojih je efektivno popunjeno oko 78 odsto sastava. Trenutni rezervni sastav jačine čete sastavljen od bivših boraca koji su osposobljeni da redovno održavaju na visokom nivou borbene gotovosti. U sastavu Jedinice za specijalne operacije su sastavi (nerazumljivo) od bataljona, četa i vodova, kao i helikopterska eskadrila. Pored toga, u sastavu jedinice postoje taktičke službe koje daju logističku, sanitetsku i kontraobaveštajnu podršku.
Centar u kome se nalazimo nosi ime Radoslava Kostića, istaknutog pripadnika ove jedinice. Služba je preuzela ovaj objekat februara 1995. u dosta ruiniranom stanju, a prethodno je od 1991. služio kao prihvatni centar za izbeglice. Imaćete priliku da vidite da smo uspeli da izgradimo savremeni centar sa poligonima za obuku, strelištem, heliodromom, ambulantom, hangarima i drugim. Zbog funkcionalnih potreba planirali smo izgradnju više taktičkih objekata, a neke smo već stavili u pogon.
Gospodine predsedniče, Jedinica za specijalne operacije i (nerazumljivo) sredstva upotrebljavaju se za (nerazumljivo) dejstva za borbu protiv terorizma i drugih vidova ugrožavanja bezbednosti zemlje. Ona predstavlja značajan doprinos otklanjanju svih potencijalnih pretnji nacionalnoj i državnoj bezbednosti, koja je mobilna i profesionalno sposobna da brzo i efikasno deluje u bilo kom delu zemlje i izvan nje. Hvala."
to je taj sdfovski patriotizam
