Sajber SrbijaObjavljeno:
INTERNET KAO LUKSUZ I ZAVISNOSTRačunari i internet, kao odlika savremenog doba, na Zapadu već mogu da izazovu zavisnost, dok u Srbiji posedovanje kompjutera i interneta nekome predstavlja luksuz.
Srbi koriste internet više nego što bi se očekivalo
Izvor: STOCK.XCHNG
Piše: Vanja Prokić
Internet, savremeno tehnološko otkriće, jedna je od najzastupljenijih stvari u čovekovom životu bez obzira na to da li je u pitanju pitanju posao ili zabava. U mnogim zemljama na zapadu, svakodnevne aktivnosti mogu biti obavljene putem računara i interneta, ali u Srbiji kompjuteri i internet su u pojedinim sredinama luksuz.
Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj Interneta, kaže za e-novine da ljudi u Srbiji koriste internet više nego što bi se očekivalo u odnosu na slabu ponudu internet provajdera jer je to medij koji omogućava komunikaciju sa spoljašnjim svetom.
„Firme u Srbiji masovno koriste internet, čak 98%. Dosta je zastupljen i takozvani e-banking, odnosno mogućnost da sve svoje novčane transakcije i uplate u banci obavite od kuće putem interneta. Prema podacima Bance Intese, čak 80% transakcija se obavlja elektronskim putem.”
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 34% domaćinstava u Srbiji poseduje računar, što je za 7,5% više nego prethodne godine. Zastupljenost računara varira od teritorijalne sredine – 45,4% domaćinstava u Beogradu poseduje računar, u Vojvodini 34,4% domaćinstava, a u centralnoj Srbiji 26,3% domaćinstava.
Marković ističe da je e-banking i povećano koriščenje interneta zapravo neplanirana posledica i dodaje da većina događaja koji su dobri po razvoj interneta uglavnom i jesu neplanirani razvoji situacije koji bi trebalo da postanu namerni.
„Kada su Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije prebacili platni promet na banke, neočekivano se dogodilo to da ljudi masovno svoje transakcije obavljaju putem interneta i tako je stvoren e-banking. Nažalost, državne institucije su na katastrofalnom nivou kada je u pitanju internet što bi moralo da se promeni jer bi to značajno olakšalo rad službenicima i život svim ljudima koji su navikli da stoje u redovima po tri sata.”
Prema podacima Zavoda, internet priključak u Srbiji poseduje 26,3% domaćinstava – u Beogradu je procenat tih domaćinstava najviši – 39,2%, u Vojvodini 29,2% a u centralnoj Srbiji 16,5%. Kao i kod zastupljenosti računara u domaćinstvima, veliki jaz postoji u pogledu posedovanja internet priključka kada se poredi struktura domaćinstava prema visini mesečnog prihoda. Internet uglavnom imaju domaćinstva čiji mesečni prihod prelazi 600 evra (72,9%), dok učešće domaćinstava koje imaju mesečni prihod do 300 evra iznosi svega 13%.
Marković objašnjava da je elektronsko komuniciranje sa državnom upravom normalna stvar svuda u svetu već 10 godina a da je to u Srbiji jako malo razvijeno jer se svi plaše da će neko ostati bez posla. Ističe da bi povezanost državnih institucija svela obilaske šaltera i gužve na minimum i tako svima samo olakšala život.
„Na primer, ja sam morao da vadim neke potvrde da sam oslobođen poreza. Za to mi je potrebno između 10 i 17 dokumenata. Kada bi državne institucije bile povezane, mogao bih na jednom šalteru da obavim sve zbog čega sam ovako proveo tri sata šetajući se od šaltera do šaltera. Slovenija je to jako dobro rešila – postoji samo jedan član u Zakonu o državnoj upravi koji kaže da kada vam jedna državna institucija traži neki dokument ni jedna druga ne sme da vam ga traži i tako su ’naterali’ institucije da kominiciraju i da se povežu. To košta mnogo manje nego izgradnja puteva a rezultati su mnogo veći.”
PHOTO:EPA/ WALTRAUD GRUBITZSCH
Predsednik Centra za razvoj Interneta ističe da taj sistem koordinacije institucija postoji u Inđiji i objašnjava da možete da šaljete i prijave elektronskim putem, putem SMS ili MMS poruka i da se svi problemi rešavaju u roku od 48 sati. Ocenjuje da bi taj, takozvani e-goverment, mogao da se razvije svuda u Srbiji jako brzo samo kada bi mu neko posvetio pažnju i da bi se prvi rezultati videli već za godinu dana. Kaže da, nažalost, tačka dnevnog reda o telekomunikacijama i informacionom društvu, „nikako ne stiže na dnevni red”.
„Kada je oformljeno prvo Ministarstvo telekomunikacija i i informacionog društva, bilo je potpuna novost pa su prvih 6 meseci samo tražili i zapošljavali stručni kadar, a posle su došli izbori. Sada kada imamo novu ministarku nadamo se da će internet konačno doći na red. Ja ne mogu da kažem da se stvari ne dešavaju, ali dešavaju se jako sporo, i zato je neophodna državna akcija i neko ko će misliti o razvoju društva i tehnološkom pogledu.”
Marković ističe da niko ne bi trebalo da se plaši procesa koji bi mogao da traje godinama već da pokaže inicijativu da taj proces započne.
„Shvatam da postoje određeni prioriteti kada je Srbija u pitanju ali kada sam čitao staru Strategiju o pridruživanju EU ni jednom poglavlja nije bilo o telekomunikacijama i informacionom društvu, što je malo neverovatno jer treba ići u korak sa EU u svemu, a zemlje članice imaju veoma razvijenu tehnologiju. Kasnije se to promenilo, i sadašnja ministarka koja deluje jako sposobno, uvek može da računa na nas za bilo koji vid pomoći kako bismo što pre unapredili društvo”, kaže Marković.
Ističe da je u Rumuniji pre dve godine uvedeno da ni jedna javna, državna nabavka ne ide mimo interneta, odnosno da država sve što joj treba objavi na posebnom sajtu na koji se kasnije javljaju kao na tender, što omogućava i transparentnost u radu države i razvoj interneta.
Marković koji je učestvovao u pravljenju Strategije za razvoja informacionog društva 2006. dodaje da postoji i veliki problem monopola kada je u pitanju internet, jer je Telekom jedini koji ima pravo na prodaju internet veza, što znači da drugi internet provajderi zapravo kupuju od njega pa prodaju korisnicima. Dodaje da svi zbog toga čekaju privatizaciju Telekoma jer će tada početi pravo tehnološko tržište u kojem će ljudi moći da razvijaju svoje kompanije.
„Nabavna cena interneta je trenutno užasno velika. Privatizacijom interneta, korisnici bi osetili malu razliku, znači ne bi bili oštećeni, ali internet provajderima bi to značajno poboljšalo poslovanje. Železnica, pa i NIS bi mogli da sprovedu difrektne veze optičkim kablovima sa drugim zemljama i tržište bi procvetalo. Sve u svemu – vreme radi za nas, trudićemo se iz sve snage da stvari budu bolje i lakše za sve.”
Internet zavisnost
Dva poslednja američka istraživanja bavila su se pitanjima koliko ljudi koriste internet i koliko internet utiče na njihov život (istraživanje firme Kelton Research i epidemiološko istraživanje navika internet korisnika u SAD, Medicinskog fakulteta kalifornijskog univerziteta Stenford).
Prvo istraživanje sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1001 odrasle osobe u SAD i u njemu se posebno ističu dva rezultata. Prvi - po kojem 64 % Amerikanca priznaje da više vremena provode uz računar nego uz (bračnog) partnera i drugi rezultat u kojem 84% ispitanika tvrdi, po sopstvenoj proceni, da je danas više „zavisna” od računara nego pre tri godine.
PHOTO:EPA/ MIGUEL TONA
Autor drugog istraživanja Elajas Abudžud (Elias Aboujaoude) izjavio je da je ono podstaknuto činjenicom da je u poslednje tri godine u kliniku za poremećaje i kontrolu impulsa odeljenja za psihijatriju i medicinu ponašanja u Stenfordu počelo da dolazi sve više ljudi sa tvrdnjama da im internet negativno utiče na život. Ti negativni uticaji ogledali su se u tome da su zbog preteranog boravka na interentu dobili otkaz na poslu, da im (bračni) partner preti da će ih ostaviti ili ih je već ostavio, odnosno da su zanemarili školske i/ili ostale aktivnosti koje su ranije upražnjavali pritom dodatno se socijalno osamljujući.
Istraživanjem koje je sprovedeno na uzorku od 2.513 osoba iz svih 50 američkih saveznih država i istraživači su želeli da pojasne preterano korišćenje interneta kao i probleme koji iz toga proizilaze. Iako se „sajberzavisnost” ne smatra posebnom vrstom mentalne patologije, dato istraživanje pokazuje da znatan deo stanovništva SAD ipak pokazuje dovoljno opipljive simptome da bi se to počelo smatrati pravim problemom, bez obzira na to što se još ne može govoriti o (internet) zavisnosti.
Neki od rezultata među ispitanicima od kojih 70% redovno koristi internet pokazuju da:
- 6% smatra kako im preterano korišćenje uzrokuje probleme u svakodnevnom životu,
- 8% internet smatra utočištem od ličnih problema ili anksioznosti
- 9% laže okolinu o vremenu provedenom na internetu,
- 14% se vrlo teško uspeva suzdržati od interenta nekoliko dana uzastopce.
O „poremećaju Internet zavisnosti” - IAD (Internet Addiction Disorder) ili patološkoj upotrebi Interneta — PIU (Pathological Internet Use) počele su da se vode stručne rasprave, vrše naučna istraživanja i pišu disertacije. Mnogi psihijatri veruju da je više nego izvesno da postoje određene osobe koje su u ozbiljnim problemima zbog preteranog korišćenja interneta, smatrajući da je ipak odgovarajuća reč za dijagnozu ili opis ovog problema poremećaj a ne zavisnost.
PHOTO:EPA/ Arno Burgi
Iako Amerikanci, tj. APA (Americain Psychiatric Association) nisu uveli termin „internet zavisnost” u poslednje izdanje Dijagnostičkog i Statističkog priručnika mentalnih poremećaja SAD, kineska Vlada raspravlja o tom problemu sa 132 miliona registrovanih korisnika interneta.
U Pekingu je pri vojnoj bolnici otvorena klinika za veb zavisnike u kojoj se, između ostalog, primenjuju i tretmani mašinom koja stvara impulse od 30 volti (elektro-šok) i na određenim tačkama stimuliše nerve uz davanje infuzije, što bi po navodima medicinske sestre koji radi u bolnici trebalo da normalizuje stanje elektrolita u mozgu. Finci se takođe veruju da postoji sajber zavisnost. Finska vojska koja je bazirana na regrutnom sistemu počela je da oslobađa pojedine regrute služenja šestomesečnog vojnog roka sa zvaničnom dijagnozom – „Internet zavistan” još pre par godina.
„Za mlade ljude koji surfuju internetom ili se preterano igraju cele noći i nemaju prijatelje osim prijatelja na mreži - dolazak u vojsku predstavlja veliki šok i oni ne uspevaju da uspostve normalan socijalni kontakt sa okolinom i da se prilagode vojničkom načinu života”, izjavio je predstavnik oružanih snaga Finske, Jyrki Kivela, dodajući da je „internet zavisnicima” ipak ostavljen rok od tri godine „da odrastu“ do sledeće regrutacije.
Kategorije Internet zavisnosti:
1. Prezasićenost informacijama (Information overload)
2. Opsednutost virtuelnim prijateljstvima (Cyber-relational addiction )
3. Opsednutost sajber-seksom (Cybersexual addiction)
4. Opsednutost igranjem na mreži (Net compulsions)
5. Patološko korišćenje foruma i elektronske pošte (Mailholism)
U medicini, zavisnost podrazumeva postojanje biohemijske osnove, fizičke vezanosti uz neku supstancu ili aktivnost. Prema tome, u slučaju zavisnosti, osoba ne može da kontroliše svoje ponašanje, pa unosi materije ili se bavi određenim aktivnostima bez mere i bez razmišljanja o posledicama. Dok jedna grupa psihologa problemu Internet zavisnosti prilazi kao pravoj bolesti, druga tvrdi da je u najgorem slučaju reč samo o lošoj navici.
Statistika pokazuje da ljudi koji se žale na zavisnost od interneta češće od ostalih korisnika mreže pate od depresije ili anksioznosti. Ostaje nejasno ali i neistraženo da li „internet zavisnost” uzrokuje ove poremećaje raspoloženja ili je situacija obrnuta.
Ono što je zajedničko svim „Internet zavisnicima” je činjenica da pomoću mreže uglavnom beže od životnih problema - usamljenosti, problema na poslu, školi, u porodici, lošeg zdrastvenog stanja ili nečeg drugog. Ti ljudi mnogo vremena ulažu u aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa stvarnim životom, poslom, učenjem, hobijima ili su im nepotrebni, a često i elemente privatnog života prenose u omiljeno virtuelno okruženje. Uprkos tome što postoje dokumentovani sociopatološki fenomeni uzrokovani korišćenjem interneta, globalna svetska mreža ima daleko više važnih i neophodnih prednosti.
http://www.e-npovine.com
izgleda da na b92 ne vole bas mnogo e-novine...
mogla bi sliku poslat u kupaćem kostimu
Naime, po Uputstvu Republičke agencije za telekomunikacije, lični podaci internet korisnika, ali i sve elektronske poruke, biće praćeni od zloglasne BIA, a da građane niko o tome ništa nije pitao. Uputstvo bi možda i moglo da stupi na snagu da se ne kosi sa najvišim državnim aktom, Ustavom Republike Srbije, što je u poslednjih nekoliko dana podiglo prašinu. 
