Nataša Mićić, potpredsednica LDP Objavljeno: Uto, 29. 07. 2008. 17:04 DRŽAVA LIČI NA KAFANU „LUDA KUĆA”
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ
Za vreme vladavine DOS-a, uprkos brojnim opstrukcijama, uz velike napore, nekako smo uspevali da uredimo skupštinu, mediji nisu glorifikovali haške optuženike – RTS je emitovao film o Srebrenici. Bili smo na dobrom putu da se snage prošlosti pobede. Nismo uzmicali niti smo im pravili ikakve ustupke. Preteća pisma koja smo dobijali nismo objavljivali u medijima kao sadašnja vlast koja kukanjem pokušava da objasni zašto nije odlučna. Umesto da građane oslobode straha, oni ga podgrevaju. Umesto da štite građane, oni traže zaštitu od građana. Uvek imaju opravdanja, izgovore ali i ciljeve koji daleko premašuju, kako realnost, tako i kapacitete. Rezultat je to što im gledaju kroz prste svi koji im jedino mogu pomoći tako što će za njih glasati,ali ne mogu umesto njih sprovoditi politiku i zakoneRazgovarao: Bojan Tončić
Hapšenje Radovana Karadžića, naizgled, nagoveštava da će u Srbiji možda otpočeti proces suočavanja s prošlošću. S druge strane, demonstracije klerofašističkih pokreta, predvođene snažnom parlamentarnom strankom, ukazuju na suprotno. O tome da li su u Srbiji definitivno pobeđene velikosrpska ideja i ideologija mržnje ili vaskrsavaju podstaknute nečinjenjem vlasti, za e-novine govori Nataša Mićić, potpredsednica Liberalno-demokratske partije:
Moglo bi se reći da te ideje vaskrsavaju. Jer kako objasniti što je otpor hapšenju jači, dugotrajniji i beskrupulozniji nego što je bio povodom hapšenja jednog Miloševića ili, recimo, Šljivančanina. Dakle, prethodne godine nisu iskorišćene za suzbijanje velikosrpskih ideja i ideologije mržnje, nego su još i pothranjivane večitim tezama o nepravdi koja Srbiju pretvara u žrtvu.
*Kako ocenjujete deklarativno pomirenje koje nagoveštavaju Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije? Štaviše, čuju se i nezvanični nagoveštaji da socijalisti traže i uključivanje ostalih stranaka u taj posao?
Nema pomirenja bez pročišćenja. Sve ostalo je jos jedna iluzija u kojoj LDP svakako neće učestvovati.
*Građanski savez je sačinio i progurao Zakon o lustraciji, jedan od onih koji nikad nisu primenjeni, a nova politička konstelacija ukazuje na to da neće nikad, ili bar ne u skorije vreme, ni biti. Može li se s takvim nasleđem i odsustvom namere da se objavi istina postići konsenzus političkih činilaca o nečem progresivnom?
Ne. Nikada. Onima koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem omogućili najveći sunovrat Srbije treba zabraniti bavljenje javnim ili državnim poslovima. Kao predsednica Skupštine Srbije, primenila sam taj zakon u delu koji obavezuje predsednika parlamenta da predloži kandidate za Komisiju za utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Skupština je izabrala članove Komisije koji su vrlo brzo, rušenjem tadašnje vlade, onemogućeni da rade. I tu je stavljena tačka. Tačka nakon koje je svaki sledeći predsednik parlamenta pristajao da ne poštuje i ne primenjuje zakon, koji je još uvek na snazi. Ne samo da u ovoj zemlji postoje zakoni koji se selektivno primenjuju - ne primenjuju, nego postoje i ovakvi zakoni koji se jednostavno s lakoćom ignorišu do te mere da nam najviši funkcioneri u tome daju primer. Zakon će biti primenjen kad-tad. Ako je za utehu, i druge zemlje su čekale i imale poteškoća u primeni ovog zakona.
Nema suočavanja s prošlošću bez suočavanja sa istinom i odgovornošću, koje su osnovna potreba ovog drustva. Linija manjeg otpora je izbegavanje istine i „pravdanje“ hapšenja pukom obavezom. Građani se na taj način udaljavaju od mogućnosti ozdravljenja društva. Vlast to koristi jer se na taj način dodvorava onim građanima koji nisu u stanju da sagledaju ukupnu situaciju i štetu, nego su orjentisani na kratkoročnu korist, a klerofašistima je svako izbegavanje odgovornosti pogodno tlo za opstanak i jačanje.
*U kakvom je stanju Srbija nakon vandalskih demonstracija u slavu Radovana Karadžića i posle izjave iz vrha Srpske radikalne stranke da „Karadžić nije doživeo sreću Đinđića". Uz pretnje kojima se priziva obračun sa državnim vrhom? Vidite li u svemu ovom naznake (neproglašenog) vanrednog stanja, gde su granice tolerancije, šta bi moglo da bude građanski odgovor na ovakve gnusobe?
Nije ovde reč o toleranciji, već o primeni zakona. Ova država ima zakone koji zabranjuju širenje mržnje, zabranjuju vandalizam bilo gde i oni moraju da se primenjuju. Zakon ne može malo da se primenjuje, a malo ne. Selektivna primena zakona je recidiv već 60 godina i zato imamo vandalizam na ulicama. A s obzirom na to da se zakon ne primenjuje, očigledno je da nekome iz vlade, pošto je vlda direktno odgovorna za primenu zakona, odgovara ovo ludilo. Tako čitava država liči na kafanu „Luda kuća”.
Nažalost, poslednjih nekoliko godina, vlast i dobar deo medija građanske antifašističke proteste vidi kao ekstremne, a ove nasilne toleriše kao normalan odgovor na želju jednog dela Srbije da se prvo i najvažnije uljudi, a zatim i priključi Evropi.
*Na predlog Liberalno-demokratske partije, kako je rekao predsednik Skupštine grada Beograda, Branislav Belić, odložena je sednica skupštine, zakazana za ponedeljak, zbog protesta u Beogradu. Zar to ne sugeriše građanima svojevrsni sumrak institucija, nemoćnih da osiguraju demokratske procese od huligana klarofašističke provenijencije? Kakva je to poruka, zašto je LDP tako postupila?
Svaka odluka podrazumeva sagledavanje celokupne situacije, uključujući i blisku prošlost i potencijal sadašnjih koalicionih partnera. Za vreme vladavine DOS-a, uprkos brojnim opstrukcijama, uz velike napore, nekako smo uspevali da uredimo skupštinu, mediji nisu glorifikovali haške optuženike – RTS je emitovao film o Srebrenici. Bili smo na dobrom putu da se snage prošlosti pobede. Nismo uzmicali niti smo im pravili ikakve ustupke. Preteća pisma koja smo dobijali nismo objavljivali u medijima kao sadašnja vlast, koja kukanjem pokušava da objasni zašto nije odlučna. Umesto da građane oslobode straha, oni ga podgrevaju. Umesto da štite građane, oni traže zaštitu od građana. Uvek imaju opravdanja, izgovore ali i ciljeve koji daleko premašuju, kako realnost, tako i kapacitete. Rezultat je to što im gledaju kroz prste svi koji im jedino mogu pomoći tako što će za njih glasati, ali ne mogu umesto njih sprovoditi politiku i zakone. Tako su doneli ponižavajući Ustav, branili Kastra, učestvovali u povlačenju ambasadora kako bismo sada mogli da se radujemo sto ih vraćaju, pravili cirkus od kadrovskih rešenja... ili, kao pre neki dan, uvodili obavezno prisluškivanje na Internetu. A s druge strane, LDP-u se traži dlaka u jajetu. Ne mogu da kažem da mi to ne imponuje, jer to govori da su poverenje i očekivanja od nas velika. Mnogo veća nego proporcionalni odnos naših poslanika ili odbornika u skupštinama.
PHOTO: BETA/MILE GVOZDENOVIĆ
LDP nije odustala od puta koji ide u susret događajima, ali to ne znači da ne uvažavamo realnost, naš položaj i odgovornost koju delimo u gradskoj skupštini sa koalicionim partnerima čijeg smo potencijala svesni. Institucija gradske skupštine nije urušena, naprotiv, nastojimo da je spasemo od urušavanja.
*U četiri beogradske opštine, LDP učestvuje u vlasti sa socijalistima; verovatno na neki način ulazi i u vlast na republičkom nivou, nekom podrškom, ako nikako drugačije. Kako pomiriti ono što je uoči izbora, i mnogo ranije, izgledalo nepomirljivo, kako sa socijalistima koji nisu pokazali nikakav otklon od Miloševićeve politike, nikavu nameru da se suoče s prošlošću, zatraže oproštaj, koji čak nisu ni konstatovali šta je to bilo tako loše da bi došlo do pomirenja?
LDP nema nameru da se miri sa onim što je učinjeno prethodnih godina. To što su socijalisti na vlasti sa demokratama, mi smo videli kao najmanje loše rešenje. Ako su socijalisti i njihovi koalicioni partneri deklarativno za SPP i približavanje Evropi, naša odgovornost je da ipak pokušamo da pomognemo toj opciji. Ali ništa ne zaboravljamo. Ne zato što smo zlopamtila nego zato što smo odgovorni ljudi. Svaki zakon koji vodi evropskim integracijama ćemo podržati. Bez obzira na to ko ga je predložio. I drugo, ako je Tadić mogao sa Koštunicom, što ne bi mogao sa Dačićem. Barem neće paliti ambasade, naprotiv, obećava glasanje za SPP, koji je za Koštunicu ništavan.
*Govorite (političari građanske orijentacije) o manjem zlu (manjem nego što bi to bila vlast radikala i DSS), ali može li se tome verovati kad sve svedemo na personali nivo; personifikacija tog zla koje je sada „manje" i dalje je u vrhu vlasti SPS. Reč je o ljudima koji su autoritarno odlučivali o ljudskim sudbinama, pogotovu u unutrašnjosti, što frustrira ljude koji su se u vreme Miloševića njima suprotstavljali, političare, aktiviste? Kakva je tu budućnost, budući da su apetiti socijalista, ispostavilo se, preveliki, i kako se lično osećate kada vidite ta nova kadrovska rešenja?
Mnogi koji tako govore podržavali su vladu Koštunica–Tadić i zamerali GSS-u, kasnije LDP-u, što su osuđivali politiku kohabitacije, a potom koalicije, a postadoše čistunci. Još jednom da ponovim, a sigurna sam da delim mišljenje svakog člana ili glasača LDP, osećam se veoma loše. Uložen je silni trud da se LDP predstavi kao ekstremistička partija, a čitavo društvo je istovremeno kroz najvažnije državne poslove bilo pripremano na prihvatljivost SPS-a. Čemu onda izneneđenost? Ipak, nadam se da će demokrate, kao stariji koalicioni partner, imati veću težinu u vlasti i samim tim, nekako, amortizovati zabrinjavajuća državna i lokalna personalna rešenja.
*Šta ćete raditi u Skupštini Srbije, imate li već neke predloge zakonskih tekstova? Primetno je da ste bili poslanička grupa „kvorum", zašto i dokle, u kojim sve situacijama? Da li to možete da naplatite jednakim tretmanom vlastitih zakonskih predloga ili čimegod?
Većina u skupštini nije velika. A oni koji su išli na letovanje u toku skupštinskog zasedanja i dalje to čine. Ne mislim to personalno, već samo primećujem da se, uprkos zabrinjavajuće maloj razlici između vlasti i opozicije, poslanici iz vlasti ponašaju na isti način kao i pre nekoliko godina. Verovatno smatraju da, pošto se ne javljaju za reč ni po jednoj tački dnevnog reda, nisu obavezni ni da prave kvorum.
A logika im je totalno pogrešna. Jer, ćutanje na svaki problem koji naprave radikali, a nekad ih dnevno ima po nekoliko, samo ih (radikale) dodatno ohrabruje.
Insistiraćemo, u skupštini, i dalje na istini i odgovornosti. U pogledu konkretnih zakonskih predloga, nastojimo da se na dnevnom redu nađu, a potom budu usvojeni – antidiskriminacioni zakon, čiji smo predlog podneli skupštini prošle godine, set zakona koji se odnose na pravosuđe, zakon o bezbednosti saobraćaja kao i predloge koji se tiču demokratizacije medija, a podrazumevaju i promene loših kadrovskih rešenja. Inače, zadovoljni smo što se naša politika delom ostvaruje iako nismo u vlasti
http://www.e-novine.com 
jedine slobodne novine u srbijici.
