Citati koje bi podijelili s drugima

[vesela_sveska]

Kad čovjek upozna divnu osobu, možda ne može iz nekog razloga s njom provesti čitav život. Ali, zato ne postoji razlog da bi je zaboravio dok je živ."

[vesela_sveska]

On je krenuo dalje,sad je na mene red...

[Monsieur Ramboz]

Znaš li kamo ćeš

[sweet_sin]

On je krenuo dalje,sad je na mene red...

[sour cherry]

Imaš vremena da se javiš, ali nemaš želju. Tako mi kažu...

Dobro kažu.

[strong69]

Cini mi se, ovako na prvu, da je ova tema trebala biti posvecena citatima i odlomcima djela velikih knjizevnika, a ne za objavljivanje pjesama i tekstova od A do Ž.. Ovdje nema citata "s glave".

+1



Sent from my GT-N7100 using Tapatalk 2

[ho oponopono]

Naučio sam krajnje oprezno upotrebljavati riječ nemoguće!

[Monsieur Ramboz]

Ima ljudi, i to mnogo, koji se iskreno kaju samo zbog svojih dobrih djela.

[Saian]

“For instance, on the planet Earth, man had always assumed that he was more intelligent than dolphins because he had achieved so much—the wheel, New York, wars and so on—whilst all the dolphins had ever done was muck about in the water having a good time. But conversely, the dolphins had always believed that they were far more intelligent than man—for precisely the same reasons.”

― Douglas Adams, The Hitchhiker's Guide to the Galaxy

[bordo gandalf]

Cini mi se, ovako na prvu, da je ova tema trebala biti posvecena citatima i odlomcima djela velikih knjizevnika, a ne za objavljivanje pjesama i tekstova od A do Ž.. Ovdje nema citata "s glave".

+1



Sent from my GT-N7100 using Tapatalk 2

[ho oponopono]

Šarmiraj me inteligencijom ili čekaj da se napijem!

[frameni]

"Često mi se čini da nije sve izgubljeno na vetrovima i bespućima.
Često me obraduje misao da je očaj, haos i bludnja samo nužan prelazni oblik.
Često mi se čini da osećam kako izlazim, još nesiguran i slomljen, iz svega što je bilo,
i da stajem na čvrsto mesto, van sebe, odakle počinje pucati vidik, širina i sloboda.
Često mi se pričinjava da sam jak i stalan, da sam već dovoljan sam sebi,
da sam se izvio nad ropstvom tela i vlasti sudbine i da samo treba da sednem
i položim ruku na dela i da radim, vedra duha i smirena srca, dugo, ustrajno i odusevljeno,
kao stari zlatari. Često mi se pričinjava.
Ali me dan još češće povuče sa sobom, pa se lomim i previjam od nemila do netraga,
od čoveka do čoveka, od laži do laži i od bola do bola …"

Ivo Andrić

[ptičica]

"Često mi se čini da nije sve izgubljeno na vetrovima i bespućima.
Često me obraduje misao da je očaj, haos i bludnja samo nužan prelazni oblik.
Često mi se čini da osećam kako izlazim, još nesiguran i slomljen, iz svega što je bilo,
i da stajem na čvrsto mesto, van sebe, odakle počinje pucati vidik, širina i sloboda.
Često mi se pričinjava da sam jak i stalan, da sam već dovoljan sam sebi,
da sam se izvio nad ropstvom tela i vlasti sudbine i da samo treba da sednem
i položim ruku na dela i da radim, vedra duha i smirena srca, dugo, ustrajno i odusevljeno,
kao stari zlatari. Često mi se pričinjava.
Ali me dan još češće povuče sa sobom, pa se lomim i previjam od nemila do netraga,
od čoveka do čoveka, od laži do laži i od bola do bola …"

Ivo Andrić

[miss v]

..

[frameni]

"Razloge nečijeg odlaska iz naših života ne treba tražiti jer koliko god pokušavali nećemo naći onaj pravi...
Ja ovaj njegov ne želim da tražim ni među tasovima mog horoskopskog znaka, ni među ljudima i događajima oko nas, ni među razlikama u naravi, mišljenjima ni mentalitetu...
Oni su jednostavno postajli i bili, činilo mi se samo na prvi pogled, jači od onog što nas je spajalo...Nažalost, nismo uspeli da ih prebrodimo.
Na kraju, mislim da je posle svega nešto ostalo...I to toliko lepo i snažno, da ću se ja, a nadam se i on, tog vremena i te ljubavi sećati kao nečega što se čoveku ne događa baš svakog dana... "

Ivo Andrić

[Entropio]

"Često mi se čini da nije sve izgubljeno na vetrovima i bespućima.
Često me obraduje misao da je očaj, haos i bludnja samo nužan prelazni oblik.
Često mi se čini da osećam kako izlazim, još nesiguran i slomljen, iz svega što je bilo,
i da stajem na čvrsto mesto, van sebe, odakle počinje pucati vidik, širina i sloboda.
Često mi se pričinjava da sam jak i stalan, da sam već dovoljan sam sebi,
da sam se izvio nad ropstvom tela i vlasti sudbine i da samo treba da sednem
i položim ruku na dela i da radim, vedra duha i smirena srca, dugo, ustrajno i odusevljeno,
kao stari zlatari. Često mi se pričinjava.
Ali me dan još češće povuče sa sobom, pa se lomim i previjam od nemila do netraga,
od čoveka do čoveka, od laži do laži i od bola do bola …"

Ivo Andrić

"Razloge nečijeg odlaska iz naših života ne treba tražiti jer koliko god pokušavali nećemo naći onaj pravi...
Ja ovaj njegov ne želim da tražim ni među tasovima mog horoskopskog znaka, ni među ljudima i događajima oko nas, ni među razlikama u naravi, mišljenjima ni mentalitetu...
Oni su jednostavno postajli i bili, činilo mi se samo na prvi pogled, jači od onog što nas je spajalo...Nažalost, nismo uspeli da ih prebrodimo.
Na kraju, mislim da je posle svega nešto ostalo...I to toliko lepo i snažno, da ću se ja, a nadam se i on, tog vremena i te ljubavi sećati kao nečega što se čoveku ne događa baš svakog dana... "

Ivo Andrić

[Zena_drugog_sistema]

Ono što znam jest da, ako volite neki grad i po njemu
puno hodate, onda njegove ulice, čak i mnogo godina kasnije, poznaje ne samo vaša duša
nego, sâmo od sebe, i vaše tijelo, i to tako dobro da će vas u trenutku potištenosti, kad snijeg
sipi tužno i sjetno, noge same ponijeti na neko vama omiljeno brdo.

Orhan Pamuk

[ho oponopono]

Reci čovjeku da u svemiru ima 300 milijardi zvijezda i vjerovat će ti, ali reci mu da je ova klupa pored njega upravo obojana i morat će je dotaknuti prstom da se uvjeri!

[vesela_sveska]

Kad je neko daleko od tebe, najgora stvar je što ne znaš da li mu nedostaješ ili te zaboravlja...

[frameni]

"Postoje ljudi koji su kao od kamena. To su samo oni koji imaju čvrsto mišljenje o životu i radu i koji žele da stvaraju i rade, čak i nevažne stvari. Uspeva im da očvrsnu nevidljive mišiće srca, baš kao što im uspeva i da očvrsnu mišiće svojih ruku. A kada im se nešto desi, to nekako prežive, bog zna kako, i žive dalje, bez ikakvih posledica.
Kada je čovek dobre volje duševno povredjen, pretrpi svoje bolove i otera ih.
Ali mislim, da to ne može da uspe nekome ko je rastao u ubedjenju da je najvažniji na svetu!
Čim se takvom čoveku nešto desi, on ne može ništa drugo nego da se zatvori sa svojim bolom i da ga neguje...on nema zašto da se brani od njega. Kada vam uspe da poverujete da je svejedno da li ste srećni ili ne, a to vam verovatno uspeva, kada shvatite koliko je mnogo ljudi kojima je gore nego vama i koliko ljudi ne bi imalo vremena ni para da neguje samožaljenje i da se odaje svojim razmaženostima, naći ćete u sebi volju za životom i volju za zdravljem.
Čim ta volja postoji, pojaviće se i ostale, instinktivno kao kod životinje koja se, kada je ranjena, leči sama - tajnom zemaljskom mudrošću. Nekada nešto uhvatite i to sredite, i prodje neko vreme i još nekoliko uspelih pobeda nad sobom da čak i ne znate kako, ali od vas je postao čvrst čovek koji voli život i ne beži od njega u magareću klupu!"

Milena Jesenska "Put do jednostavnosti"

[Entropio]

"Postoje ljudi koji su kao od kamena. To su samo oni koji imaju čvrsto mišljenje o životu i radu i koji žele da stvaraju i rade, čak i nevažne stvari. Uspeva im da očvrsnu nevidljive mišiće srca, baš kao što im uspeva i da očvrsnu mišiće svojih ruku. A kada im se nešto desi, to nekako prežive, bog zna kako, i žive dalje, bez ikakvih posledica.
Kada je čovek dobre volje duševno povredjen, pretrpi svoje bolove i otera ih.
Ali mislim, da to ne može da uspe nekome ko je rastao u ubedjenju da je najvažniji na svetu!
Čim se takvom čoveku nešto desi, on ne može ništa drugo nego da se zatvori sa svojim bolom i da ga neguje...on nema zašto da se brani od njega. Kada vam uspe da poverujete da je svejedno da li ste srećni ili ne, a to vam verovatno uspeva, kada shvatite koliko je mnogo ljudi kojima je gore nego vama i koliko ljudi ne bi imalo vremena ni para da neguje samožaljenje i da se odaje svojim razmaženostima, naći ćete u sebi volju za životom i volju za zdravljem.
Čim ta volja postoji, pojaviće se i ostale, instinktivno kao kod životinje koja se, kada je ranjena, leči sama - tajnom zemaljskom mudrošću. Nekada nešto uhvatite i to sredite, i prodje neko vreme i još nekoliko uspelih pobeda nad sobom da čak i ne znate kako, ali od vas je postao čvrst čovek koji voli život i ne beži od njega u magareću klupu!"

Milena Jesenska "Put do jednostavnosti"

[Entropio]

"Svi se katkad izgubimo, katkad svojevoljno, a katkad zbog sitnica nad kojima nemamo nadzora. Kad naučimo ono što naša duša treba naučiti, ukaže nam se put. Katkad vidimo put, ali protiv svoje volje bauljamo dalje i dublje. Strah, srdžba ili tuga priječe nam put natrag. Katkad nam je draže biti izgubljen, katkad je tako lakše. A katkad sami pronađemo izlaz. Bilo kako bilo, svaki put na koncu budemo pronađeni."

Cecelia Ahern

[Entropio]

„U godinama odrastanja ljubav je mnogo više bijeg od stvarnog svijeta i života, nego vezivanje ili priprema za njih. U tom bolnom periodu našeg života, kad smo zbunjeni i uplašeni i od svog vlastitog tijela u kojem se zbivaju nama posve nerazumljive i strašne stvari o kojima nešta slutimo zbog isto toliko nerazumljivih ali bolno jakih potreba kojima nas naše tijelo zbunjuje, u tom dijelu života u kojem nas i po nekoliko puta dnevno preplavi žudnja za nepoznatim stvarima kojih se bojimo, kao što su daleki krajevi i osobe drugog spola, u tom dijelu života zaljubljujemo se uglavnom u ono što bi nas moglo odvesti u neki drugi svijet i tako spasiti od svega neshvatljivog i prijetećeg što nam se događa u ovom svijetu, u nama i oko nas, svega onoga čega se bojimo i za čim žudim jednakim intezitetom i istovremeno. Ne možemo se u tim godinama zaljubiti u nekoga kod koga na prvi pogled vidimo da živi u našem svijetu i ima naše probleme, ne možemo jer nam taj sliči na nas, a sebe u tim godinama ne volimo, u tim je godinama čak i ljubav bijeg od sebe pa se zaljubljujemo u one koji su nam najmanje nalik.“

Dževad Karahasan

[Entropio]

"Izmicala mi je - to sam osecao - u neku oblast koja više ne zna za ime, nego samo za tamu, i možda, nepoznate zakone tame. Ona to nije htela, i vracala se. Ali više nije pripadala meni, a možda nikad nije ni pripadala meni … Ko uopšte kome pripada i šta znaci pripadati jedno drugom - te gradanske reci beznadne iluzije? Ali sam uvek nanovo, kad se vracala, za jedan cas, za jedan pogled, za jednu noc, sam sebi izgledao kao knjigovoda koji ne treba da racuna, nego ne pitajuci da primi ono što mu daje jedna lutalica, nesrecnica, osudena na smrt. Znam da za to postoje druga imena, jeftina, površna i nipodaštavajuca - ali ona mogu odgovarati drugim okolnostima i ljudima koji svoje egoisticne zakone smatraju zavetnim plocama Božijim. Usamljenost traži saputnika i ne pita ko je on. Ko to ne zna, taj nikad nije bio usamljen, nego samo sam."

Erih Maria Remark

[frameni]

Entropio za izbor



"Konfuzija i nemir su se uvukli u pore svakog ljudskog bića na svijetu ovome, na licu jedan ožiljak uronjen u bore, ožiljak prijateljstva – neprijateljstva, kako kome.
Lažna nadanja prekrivena mnoštvom riječi, koje, kao kroz oluju, traže prolaz ka sreći, paraju uši svakog prolaznika koji je primoran, htio on ili ne, da hoda kroz taj nesklad koji užasno zvuči. A kada oluja prođe i sve izgleda kao da harmonija ima glavnu ulogu u prostranstvu koje nas okružuje i kada se sve riječi slože u rečenice, sudbina se umiješa, a misli i osjećanja postanu robovi neke nove, neočekivane oluje."

Ibrahim Osmanbašić - "Kapije sjenki"