Putnik ali stvarno wrote:
Politika, Bgd
ИНТЕРВЈУ: ОЛИВЕР ФРЉИЋ, редитељ
Хоћу да правим представу о Александру Вучићу, али…
Свој рад сам назвао „Издајник” јер ће се учешће у репрезентацији Србије на Прашком квадријеналу интерпретирати као још једна издаја националне ствари
Хрватски редитељ Оливер Фрљић не престаје да изненађује културну јавност. На предстојећем Прашком квадријеналу, најзначајнијој светској манифестацији посвећеној сценографији, сценском дизајну, архитектури и простору у сценској уметности, који ће бити одржан од 18. до 28. јуна, Фрљић ће се представити радом „Издајник” који се бави идентитетом, његовом конструкцијом и издајом.
У Кафкиној кући у Прагу на овогодишњем „Квадријеналу” бићете део нашег тима. Одакле ви у српској репрезентацији?
Одговорићу вам против питањем: „Шта би требало да ме квалификује да будем у овој репрезентацији? Национална припадност? Пребивалиште? Држављанство?"
Како се у вашој културној среди гледа на овај Ваш ангажман будући да сте на челу ХНК Ивана пл. Зајца у Ријеци. Зашто сте свој рад назвали „Издајник”?
Хрватска и Србија у националистичком дискурсу још увек функционишу као антитезе. Национални идентитети створени распадом Југославије почивају на узајамним искључењима и ту се, нажалост, није ништа променило до данас. Свој рад сам назвао „Издајник” јер ће се учешће у репрезентацији Србије на Прашком квадријеналу интерпретирати као још једна издаја националне ствари, посебно с обзиром на функцију коју тренутно обављам као управник Хрватског народног казалишта у Ријеци. Ваљда би требало да избришем сво своје културно наслеђе, заборавим језике које разумем и затворим се у једну од банана државица које су настале распадом Југославије и онда функционишем искључиво у тим административним и културним оквирима.
Овогодишња национална поставка Србије инспирисана је позицијом и значајем политике у савременом друштву. Како гледате на релацију коју политика успоставља са уметношћу и културом?
И политика и уметност су део ширег појма – културе као целокупног људског наслеђа. Никада нисам схватао уметност која је хтела да буде аполитична, као ни политику коју није занимала уметност. Инсистирање на аполитичности уметности, што је ионако немогуће, често је само изговор за кукавичлук аутора. При томе се политичност уметности не мора нужно манифестовати у експликацији одређеног политичког дискурса. Проблем се појављује кад уметност некритички сервисира одређену политику, а тога смо се нагледали и у прошлим и у овим временима. Представа „Хрватско глумиште”, коју сам направио у Ријеци, управо говори о позориштарцима који су се деведесетих ставили у службу Туђманове пропагандне машинерије, чији глас није осудио ниједан ратни злочин Хрватске војске, а који и данас имају чврсте институционалне позиције. Ваши читаоци ће се сами сетити сличних примера у Србији.
Са својим представама унели сте пометњу у Хрватској, Пољској, Србији… и важите за друштвени проблем где год да радите? У чему је заправо проблем?
Проблем је што ниједна влада у Србији и Хрватској, осим можда Ђинђићеве, није хтела да направи коренити прекид са домицилним фашизмима из деведесетих, њиховим политикама и да се јасно одреди према ратним злочинима из деведесетих. Кад ће у Србији бити донета декларација о Сребреници? Након рехабилитације Драже Михајловића остаје нам само још да причекамо рехабилитацију Анте Павелића, што се у Хрватској почетком деведесетих и покушавало направити, и схватићемо да су се партизани заправо борили на страни нациста. Погрешан је начин на који су све ове државице створене. Оне нису грађене, као авнојевска Југославија, на универзалним вредностима, него на најгорим искључењима. А оно што је уграђено у темељ се не може поправити на крову. Неко је рекао да би најбоље било срушити, па правити испочетка.
Вашу пажњу већ дуже време заокупља Александар Вучић, али не као драмски лик, већ као премијер, односно као неко ко у овом тренутку репрезентује српско друштво. Зашто?
Кроз Вучића је српско друштво рехабилитовало себе од одговорности за ратне злочине које је Србија починила у деведесетима и политике које је у том периоду подржавала. Разумем да се свако мења, али мало сам скептичан према променама у случају кад неко један дан на натпис „Булевар Зорана Ђинђића” лепи натпис „Булевар Ратка Младића”, а други, поводом годишњице Ђинђићеве смрти, изражава искрено поштовање „породици и пријатељима Зорана Ђинђића”. То показује озбиљну друштвену шизофренију. Као и чињеница да ће на предстојећим парламентарним изборима бирачи у Хрватској поново изабрати ХДЗ: странку која је попљачкала државу, која је спонзорисала ратне злочине, која тренутно активно ради на рехабилитацији усташког покрета и која је великосрпску ратну агресију довршила спорим социјалним убијањем својих грађана у миру.
На основу чега тврдите да је представа о Вучићу незамислива у Србији? Да ли сте са неким конкретно разговарали о њеној реализацији?
Разговори су углавном завршавали на спомен те идеје. Али, ево, поновићу још једном, спреман сам у било којој позоришној институцији да направим ту представу. Можда у мом драгом Атељеу 212 где сам направио најнаграђиванију представу у његовој историји, „Оца на службеном путу” и „Зорана Ђинђића”. Мој хонорар можемо уплатити у хуманитарне сврхе.
Како коментаришете забрану представе „Елементарне честице” Ивице Буљана на Дубровачким летњим играма, наводно, због контроверзног Уелбека?
Жупан Дубровачко-неретвански Никола Доброславић, који је ову имбецилну иницијативу покренуо, није имао проблем док су, као део политике тадашњег ХДЗ-а, иначе његове политичке странке, у западнохерцеговачким логорима били интернирани муслимани. Тај Доброславић, који се данас тако здушно брине због својих суграђана исламске вероисповести, такође није имао проблем док је ХВО, под командом Загреба, разарао источни Мостар, што је имало велико финале у дотад незапамћеном културоциду на овим просторима – рушењу Старог моста. Истог Доброславића нисам чуо да је јавно иступио кад се догодио покољ у Ахмићима, где нису вређани верски осећаји муслимана, већ су исти били на најзверскији начин ликвидирани, а храбри бојовници ХВО-а нису поштедели ни бебу. Срамотно је што се у целој овој причи око забране на Дубровачким летњим играма скоро уопште нису чули гласови из хрватских позоришта.
Заокупљени сте и делом „Естетика отпора” Питера Вајса које се бави Немачком 30-их година прошлог века, по којем радите своју нову представу у Берлину. На који начин уметност може бити инструмент отпора?
Вајс је на то покушавао да одговори на готово хиљаду страница. Покушаћу да покажем да живимо у сличном времену као оном у којем је нацизам у прошлом веку добио своју демократску легитимацију. Као што се види из мог рада, уметност не може бити брана која ће зауставити фашизацију друштва. Али барем нећу имати проблем да објасним свом детету шта сам радио у времену кад су дошли они из песме Мартина Ниемолера.
Борка Г. Требјешанин
објављено: 23.05.2015.
OLIVER FRLJIĆ PITA GRAĐANE 'Je li prihvatljivo da nastupim za srpsku nacionalnu reprezentaciju?'
Autor: Portal Jutarnji.hr
Objavljeno: 28.05.2015
U sklopu nacionalne reprezentacije Srbije kazališni redatelj Oliver Frljić nastupit će na ovogodišnjem izdanju Praškog kvadrijenala.
Njegov rad, znakovitog naslova "Izdajnik", postavlja pitanje kako je moguće da netko tko obnaša funkciju intendanta Hrvatskog narodnog kazališta - jedne od najznačajnijih kulturnih institucija u Hrvatskoj - u isto vrijeme bude i dio srpske nacionalne reprezentacije.
Što o svemu tome misle oni koji za Frljićevu intendanturu izdvajaju novce - hrvatski porezni obveznici? Što hrvatsko Ministarstvo kulture? Je li moralno prihvatljivo da u situaciji dok Šešelj pali hrvatsku zastavu u Beogradu, a Draža Mihailović biva rehabilitiran, jedan umjetnik iz Hrvatske nastupa za srpski nacionalni tim?
Oliver Frljić ovim putem poziva građane Republike Hrvatske da izraze svoje mišljenje o njegovom nastupu u okviru srpske nacionalne reprezentacije. Izražavanjem svog mišljenja postat će koautori rada koji će Frljić predstaviti na ovogodišnjem izdanju Praškog kvadrijenala.
komentari
• Peregrine Falcon • LuftBremser u Here, There and Everywhere!!!
Svakako, bilo bi neprirodno da nastupiš za hrvatsku reprezentaciju. Sretan put i puno uspjeha izvan Hrvatske. Nećeš nam nedostajati.
Vlado Antolic • Top Commenter • Metalski Skolski Centar Zagreb Drziceva BB
Sretyan ti put jer u Hrvatskoj samo unistavas kulturu i blatis ponizavas sve sto je Hrvatsko i naravno da ti nije mjesto u Hrvatskoj vec tamo gdje te srce vuce i idi tamo gdje smatras da je tvoje i nevracaj se vise u Hrvatsku to ti je najbolji potez u zivotu i to za tebe i za Hrvatsku kulturu, poziciju koju obnasas u Hrvatskoj to ti je mogao dodijeliti samo budala i maloumnik jer si razorio Rijecko kazaliste i spustio ga na razinu seoske kazalisne druzine.Sto prije odes to bolje za Hrvatsku kulturu jer otici tamo gdje mozes siriti svoju nkulturu i svoju mrznju prema Hrvatskoj
Branimir Padjen • PratiPratiš • Top Commenter
Doticni gospodin je inace primitivac koji ne zasluzuje mjesto intendanta, te je sramota za HNK i hrvatsku kulturu opcenito. nije problem njegov nastup za srpsku reprezentaciju, problem je njegov angažman u rh tijekom kojeg je diskriminirao i kršio zakone uz već poslovičnu provokativnost neo wanna be umetnika koji automatski izjednačavaju skandal s umjetnošću
Branko Butković • PratiPratiš • Top Commenter
Sumnjam da bi Frljicu pasala moja pomoc... iako se lako kuzi sto hoce postic - naravno dizati strasti nekih ljudi koji ce ga poslat u 3pm pa se onda on moze pravit fin i rec 'gle primitivaca'... mislim, slobodno nek igra za srpsku repku, pa nek i popapa nesvarenu kuruzu iz Nikoliceva supka, i nek mu se i kolege Matanic, Serbedzija i drugi pridruze... i naravno ostanu tamo gdje ih srce vuce...
, samo da Sale stigne da ih izdresira... Braduljicu cima sa godisnjeg 
