Forum Klix.ba

skupljac_zeljeza wrote:

zagortenej wrote: Zanijekao je serijat:

On nikada ne bi došao u stolicu načelnika da je išao preko konzevativaca, a znaš kakav je program laburista. Politika je takva. Ni Erdogan nije omiljen kod svih Turaka jednako.

asurbanipal wrote:

skupljac_zeljeza wrote:

zagortenej wrote: Zanijekao je serijat:

On nikada ne bi došao u stolicu načelnika da je išao preko konzevativaca, a znaš kakav je program laburista. Politika je takva. Ni Erdogan nije omiljen kod svih Turaka jednako.

Ma samo nek' je "naš". Sve mu se oprašta...

skupljac_zeljeza wrote:
Nemam ja lično od toga ništa, nego me zanimala reakcija Dawkinsa koja je izostala u ovom slučaju. Bar za sada.

arzuhal wrote:Ovdje negdje bismo mogli i privesti kraju priču o IZ-u i toj vrsti trolanja...

Connaisseur Karlin wrote:

ABH017 wrote:

Connaisseur Karlin wrote:
Pa imam identicno misjenje i o hriscanima i njihovim crkvama ,kao vjernicma ostlaih religija,a kojim religijske insitutcije imaju znacjanu poslitcku poziciju

Nismo o tome pisali. Znaš li pročitati i shvatiti šta smo gore napisali?

Zaključuješ na osnovu predrasude, bez da pročitaš šta je napisano.

Ama o cemu ti pricas

asurbanipal wrote:

skupljac_zeljeza wrote:

zagortenej wrote: Zanijekao je serijat:

On nikada ne bi došao u stolicu načelnika da je išao preko konzevativaca, a znaš kakav je program laburista. Politika je takva. Ni Erdogan nije omiljen kod svih Turaka jednako.

Ma samo nek' je "naš". Sve mu se oprašta...

Connaisseur Karlin wrote:
ma,da,eto,ja sam istrolalalala za danas , smao vi nastavite

zagortenej wrote:

Connaisseur Karlin wrote:
ma,da,eto,ja sam istrolalalala za danas , smao vi nastavite

ja sam morao djecu u drugu sobu otjerati dok si ti trolalalala

arzuhal wrote:

skupljac_zeljeza wrote:

Connaisseur Karlin wrote:
Znam osobe koje idu na dzumu Poitika el numero uno

To je već duže vrijeme stereotip da džume određuju pobjednika na izborima, ali teško je protiv stereotipa. Neosporno je da ima efendija koji naginju određenoj političkoj struji, ali ga džemat sluša kao i za meze i rakiju. Čak i oni koji ne piju. Da IZ lobira među političarima, ima i to, ali to je sasvim normalno ako hoćeš da završiš posao. To nije ni tajna sa kim se sve reis sreo ovaj ili prošli mjesec pa objavljuju na stranici rijaseta ili u Preporodu.

U mene hodža zadnju džumu pričao o abdestu i duhovnoj pripremi za ramazan, a predzadnju o vrijednosti vakufa. Prije toga o zikru.

Meni bude dosadno pa tokom te apolitične hutbe upalim mobač i surfam po NSPM-u, SRBIN.INFO, Bosnia Times i sl. da mi ne promakne kakva važna politička stvar tokom tih 20-ak minuta...

Kapitalizam kao religija

Kapitalizam se može posmatrati kao religija, to jest, kapitalizam u suštini nastoji da odgovori na iste brige, strepnju i nemir na koje je ranije pokušavala da odgovori takozvana religija. Dokazivanje religiozne strukture kapitalizma – ne samo neke religiozno uslovljene strukture, kao što je mislio Veber, već suštinski religioznog fenomena – i danas odvlači mnoge u beskrajne, uopštene rasprave. Ne možemo precizno iscrtati mrežu u koju smo upleteni. Ipak, posle izvesnog vremena, možemo je bolje sagledati.

Ali, već sada možemo uočiti tri karakteristike religiozne strukture kapitalizma. Prvo, kapitalizam je čisti religiozni kult, možda najekstremniji koji je ikada postojao. U njemu, sve dobija smisao samo kroz direktan odnos prema kultu: on nema neku posebnu dogmu, neku posebnu teologiju. On utilitarizmu daje njegovu religioznu nijansu.

Ta konkretizacija kulta povezana je s drugom karakteristikom kapitalizma: neprekidnim trajanjem kulta. Kapitalizam je obožavanje kulta sans réve et sans merci (bez sna i bez milosti). U njemu nema „vikenda“, nijednog dana koji ne bi bio njegov praznik, u najstrašnijem smislu, utoliko što svakog dana, svaki vernik mora predano izvoditi celu svetu pompu.

Treće, to je kult koji naglašava osećanje krivice. Kapitalizam je verovatno prvi slučaj kulta koji počiva na krivici, a ne na iskupljenju. Tako se taj religiozni sistem naglavačke baca u bujicu šireg kretanja. Ogromno osećanje krivice, koje ne može naći iskupljenje, okreće se kultu, ne zato da bi se oslobodilo krivice već da bi je učinilo opštom, da bi je zakucalo u svest i na kraju, i iznad svega, uključilo i boga u tu krivicu, da bi ga konačno zainteresovalo za iskupljenje. Prema tome, iskupljenje se ne može očekivati od samog kulta, niti od reforme te religije – koja mora zadržati neke stabilne oslonce – ali ni od njenog poricanja. U korenu kapitalizma kao religioznog pokreta – do samog kraja, do konačnog inficiranja boga osećanjem krivice – nalazi se težnja za osvajanjem sveta obuzetog očajem, koji je zapravo njegova potajna nada. Odatle istorijska posebnost kapitalizma: religija više nije obnova bića već pre njegovo potpuno uništenje. Od tog širenja očaja, čija bi religija trebalo da obuhvati ceo svet, očekuje se spasenje. Transcendentnost boga se urušila, ali on nije mrtav. On se povukao u sudbinu ljudi. Taj prolazak „planetarnog čoveka“ kroz kuću očaja i apsolutno usamljenički karakter njegovog puta jeste onaj etos koji opisuje Niče. Taj čovek je Übermensch, Natčovek, prvi koji je spoznao kapitalističku religiju i počeo da je ostvaruje.

Četvrta karakteristika (religiozne strukture kapitalizma) jeste da njen bog mora ostati skriven i da mu se može obratiti tek kada njegovo osećanje krivice dostigne vrhunac. Kult se obožava pred nezrelim božanstvom, pri čemu svaka slika, svaka ideja ugrožava tajnu njegove nezrelosti.

Frojdova teorija takođe se nalazi u vlasti sveštenika tog kulta. Njena ideja je duboko kapitalistička. Potisnuta, grešna mašta, kao analogija kapitala – što bi tek trebalo rasvetliti – kojem pakao nesvesnog mora plaćati kamatu.

Ta religiozna kapitalistička misao se na veličanstven način razrešava u Ničeovoj filozofiji. Ideja o Natčoveku ne izmešta apokaliptički „skok“ u preobraćanje, iskupljenje, pročišćenje ili pokajanje, već u naizgled neprekidno, ali ipak rastrzano, isprekidano intenziviranje. Zato su intenziviranje i razvoj neuskladivi s načelom non facit saltum („priroda ne pravi nagle skokove“; prim. prev.). Natčovek je stigao na odredište, a da se nije morao promeniti; to je istorijski čovek koji se direktno uspeo na nebesa.

Niče je tvrdio da religiozno osećanje krivice izvire upravo iz tog provaljivanja u nebesa, iz njihove sve potpunije humanizacije i da se tako održava. Slično tvrdi i Marks: nepreobraženi kapitalizam postaje socijalizam s prostom i složenom kamatom, kao funkcijama krivice (treba uočiti demonsku dvosmislenost tog koncepta).

Kapitalizam je religija svedena na čist kult, bez dogme. Kapitalizam se razvijao parazitski na telu zapadnog hrišćanstva – ne samo kalvinizma, već, kao što bi trebalo pokazati, i ostalih ortodoksnih hrišćanskih struja – tako da je na kraju istorija hrišćanstva postala istorija njegovog parazita – kapitalizma. Treba uporediti svetu ikonografiju raznih religija i onu s novčanica različitih zemalja; uočiti duh koji govori kroz njihovu ornamentaciju.

Zabrinutost (strepnja): mentalna bolest svojstvena kapitalističkoj epohi. Duhovna (ne i materijalna) beznadežnost siromaštva, vagabundizma – prosjačenja – monaštva. Stanje toliko beznadežno da postaje krivica. „Zabrinutost“ je indeks te krivice zbog osećanja beznadežnosti; ona izvire iz straha od gubitka nade, koja potiče od zajednice, ne od individualno-materijalnog.

Hrišćanstvo iz vremena reformacije nije podstaklo pojavu kapitalizma (Weber) već se pre i samo pretvorilo u kapitalizam.

Metodološki bi bilo korisno prvo istražiti na koje je sve načine novac tokom istorije usvajao elemente mita – sve dok od hrišćanstva nije preuzeo dovoljno mitskih elemenata da bi stvorio sopstveni mit.

Veza kapitalizma s dogmom o prirodi znanja – koje je zbog svog karaktera za nas u isti mah oslobađajuće i ubistveno. Krajnji ishod je oslobođenje i ruiniranje znanja.

Našem razumevanju kapitalizma kao religije može doprineti i ako zamislimo da je prvobitni paganizam morao poimati religiju ne kao neki „viši moralni“ interes, već na najneposredniji praktičan način – da je sigurno bio svestan svoje „idealne“ ili „transcendentne“ prirode, kao i današnji kapitalizam, ali da je na nevernike ili pripadnike druge vere u svojoj zajednici gledao isto kao što moderna buržoazija gleda na one koji ne zarađuju.

Connaisseur Karlin wrote:

Towelie wrote:

Connaisseur Karlin wrote:
Kako mislis "namerno" ?

Pricas i pises o svojoj vjeri,etici,moralu,a istovremeno podrzavas ulogu religje u politici koja je simbol ne-eticnosti i nemorala.

Gde tacno sam podrzao ulogu religije u politici? Nadji mi citat.

Napisao si juce,da podrzavas IZ,a IZ jeste aktivna na politickoj sceni drzave. Muftije su dio IZ.

Nisam nikad primjetila vjernici kritikuju svoju religsijku zajednicu jer je ukljucena u drzavnu politiku.

arzuhal wrote:

Connaisseur Karlin wrote: Nisam nikad primjetila vjernici kritikuju svoju religsijku zajednicu jer je ukljucena u drzavnu politiku.

Za to postoje dva moguća razloga: ili se nikad ne družiš s džematlijama/članovima IZ BiH jer opraše sve redom ili ne primjećuješ dobro

ABH017 wrote:To su jako izolovani slučajevi, da se uopšte priča o političkoj situaciji (to najviše zamjeram imamima, jer smatram da bi se na džumama moralo mnogo više govoriti o tome)...

skupljac_zeljeza wrote:

ABH017 wrote:To su jako izolovani slučajevi, da se uopšte priča o političkoj situaciji (to najviše zamjeram imamima, jer smatram da bi se na džumama moralo mnogo više govoriti o tome)...

Ti baš hoćeš da efendija istjera prva dva safa iz džamije. I to je drugi stereotip, ali kako dokazati da je drugačije. Možda vide na TV za Bajrame da se umiješaju pa onda krene generalizovanje.

Ato bi trebali svake hutbe pola vremena o aktuelnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u državi nam. Smisao hutbe i jeste analiza prošle sedmice, a ne kako se kvari namaz, kvari abdest ili uzima tejemum. Ko je tu došao to već zna.

ABH017 wrote:

skupljac_zeljeza wrote:

ABH017 wrote:To su jako izolovani slučajevi, da se uopšte priča o političkoj situaciji (to najviše zamjeram imamima, jer smatram da bi se na džumama moralo mnogo više govoriti o tome)...

Ti baš hoćeš da efendija istjera prva dva safa iz džamije. I to je drugi stereotip, ali kako dokazati da je drugačije. Možda vide na TV za Bajrame da se umiješaju pa onda krene generalizovanje.

Ato bi trebali svake hutbe pola vremena o aktuelnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u državi nam. Smisao hutbe i jeste analiza prošle sedmice, a ne kako se kvari namaz, kvari abdest ili uzima tejemum. Ko je tu došao to već zna.

Upravo to sam htio i reći. Ljudi spavaju na džumama, jer se priča o stvarima koje ljudi, koji su došli, rade po 30-40 godina, a koje si spomenuo. Najgore mi je kad imam uzme neki tekst iz preporoda i čita ga od riječi do riječi, i onda u po frke pogriješi, pa ne može da ubode pravu riječ.

skupljac_zeljeza wrote:

ABH017 wrote:
Upravo to sam htio i reći. Ljudi spavaju na džumama, jer se priča o stvarima koje ljudi, koji su došli, rade po 30-40 godina, a koje si spomenuo. Najgore mi je kad imam uzme neki tekst iz preporoda i čita ga od riječi do riječi, i onda u po frke pogriješi, pa ne može da ubode pravu riječ.

E, takvom ja odem jednom na džumu i kada opet 'naletim'. Ima danas hatiba koji stvarno pripreme hutbu bez patetike nego su to prave kraće studije. Okoristi se čovjek u to pola sata.

Draga braćo! Džehenemska vatra nije kao ova, ona je stotine i hiljade puta žešća od najjače ovosvjetske vatre! Samo jedna iskra džehenemske vatre kada bi pala na dunjaluk, pa mi bismo svi otišli u p...u mate'rnu, šta vam je!

jasko_ba wrote:

Optimus Prime wrote:

nasa wrote:Ne mora znaciti jer fakat to jeste dojam kad gledas izvana, a istina je i da se u proslosti znalo desavati da se sugerise indirektno ili direktno neka stranka. Ja sam o tome cesto razgovarala s rodjakom koji je ide na dzumu i prisustvavo je takvim insinuacijama, licno nisam nikad, da budem iskrena.Samo sto nije istina da dzematlijama to nije smetalo ili ne smeta.
U neku ruku to je razumljivo iako ne i opravdano.Kroz historiju religija i politika su uvijek medjusobno ovisne i tesko je ocekivati da djeluju potpuno odvojeno, onda je jednako tesko i nerealno ocekivati da se vjerske zajednice nikad ne dotaknu politke.Medjutim pitanje je na koji nacin to cinei sta im je motiv.
Problem je kad su motivi niski interesi, a sumnjam da je problem ako hodza ili svestenik kazu nesto motivisani zeljom da se stanje u drustvu popravi.
Naravno u svakom slucaju bi trebali iskljuciti direktno vezivanje za neku stranku, iz niza razloga.