Knjigu piše borac prvoborac ,
Knjigu piše iz Zenice grada.
Sitnu knjigu piše pobratimu
Jusuf begu u Sarajvu gradu.
„Moj Jusufe ti po pljački brate,
Vadi mene iz ovog zindana.
Dat ću tebi tri tovara blaga
A i onaj plac na Poljinama.
Kako si mi savjet dao brate,
Ja ni ovdje dimija ne skidam.
Vežem svitnjak na mrtvouzice,
Dadoh obraz al ne dam gu*ice.
Ja sam lopov i tog se ne stidim
Sve sam brate radio za tebe,
Sada nemoj okrenuti glavu .
Da ne bude samo ko te je*e.
Smiluj mi se od Sarajva brate,
Plati suda i plati kadije,
Ko i do sad što si nas spasavo ,
Pa da bratac razveže dimije.
I na kraju djecu mi selami
I hanumu svoju i hećima
Koja mi je vazda bila draga
i zapamti u čem nam je snaga.“
Knjigu prima Jusuf momče mlado,
Knjigu prima u sred Sarajeva
Na čardaku najvišemu spratu,
Odžakliji najboljeg ahbaba.
Sitnom knjigom Jusuf odgovara
Koju nosi Sakib momče mlado
Koju nosi do Zenice grada
Mlad junaku svilenih dimija.
A u knjizi sitna slova pišu
„Spasavaj se spasit te ne mogu,
Izdade nas Senad od Krajine,
Izdade nas i Šemso od Tešnja,
Pa nam ovaj fildžan okrnjio.
Već ti slušaj svog Jusufa brata
Pripemi mi jednu sobu finu
Možda i ja posjetim te brzo
Ako ode sve u materinu.
I halali svom Jusufu bratu
Što si SIPI draži nego njemu,
I tek narod kad jednom progleda
Jao nama kukala nam majka.
Za sebe se ja ne bojim ipak
Meni dobro, a narodu šipak
I za tobom neću suze liti
Dok je stada i vune će biti.
Zato brate odričem se tebe
I svih onih što su za nas krali,
I od tebe sada perem ruke
Jer i moje dosta mi je bruke“.
Knjigu čita borac prvoborac
Vrele suze dimijama briše,
Pa prozbori dok ga lomi tuga:
„Oj Zenico moja kućo druga“.
http://i66.klix.com/mvsuja.jpg
