Dešavanja u Srbiji

[breuer]

Pateticno. Djindjic je poceo sa radikalnim privatizacijama. Prije masovne ih je jos lijepo "sanirao" drzavnim novcem. Nezaposlenost je prvi put presla 20%. On je poceo sa rehabilitacijom cetnika i uvodjenjem vjeronauke kao obveznog predmeta. Onda je krenuo mijenjati drzavne praznike. Ukinuo je Dan ustanka (7. juli), a uveo Sretenje gospodnje kao dan drzavnosti. Njemu se mozete zahvaliti za pravu renesansu klerikalnog fasizma u Srbiji. Djindjic je bio yuppie cetnik koji se 1990ih zalagao sa ukidanje SR Jugoslavije za transformaciju iste u "Savez srpskih drzava" koji je ukljucivao i Republiku Srpsku. Kada je doslo do sukoba izmedju Milosevica i Karadzica, Djindjic je odletio na Pale da rukovodstvo RS pridobije za svoju opoziciju u Srbiji.



A cesto se ignorise i njegovo blisko prijateljstvo sa drugim velikim "reformatorom", Arkanom. Ovi sto su danas tamo na vlasti su nastavili gdje je on stao kao i drugi koji su dosli nakon njegovog ubojstva. Djindjic se protiv Milosevica nije borio zbog njegovog autoritarnog stila vladanja ili srpskog nacionalizma (iako Milosevic licno nije bio nacionalist) nego mu srpski nacionalizam nije bio dovoljno radikalan. Pored toga se borio protiv "ostataka socijalizma" koje je vidio u Milosevicevom rezimu. Milosevic je za njega bio "komunjara" kao i za Seselja.

Ih dok to prosječna civilizarana patka skonta proći će otprilike dovoljno vremena da se dogovori federalna vlast

[valensija]

Vojvodina dobija nove simbole

IZVOR: TANJUG

Novi Sad -- Odbor Skupštine Vojvodine za pitanja ustavno-pravnog položaja usvojio je predlog odluke o izgledu i korišćenju Simbola i tradicionalnih simbola Vojvodine.



Time su stvoreni uslovi da ta odluka bude usvojena neophodnom dvotrećinskom većinom glasova na sednici Pokrajinske skupštine koja će biti održana u utorak 17. marta, izjavio je predsednik pokrajinskog parlamlenta IštvanPastor.

Za predlog odluke o simbolima pokrajine glasalo je devet članova tog skupštinskog odbora, dvojica su bila protiv, a tri od ukupnonjih 14 nije prisustvovalo sednici.

Posle sednice Odbora Pastor je rekao novinarima da će iduće nedelje, osim skupštinske sednice posvećene usvajanju odluke o simbolima pokrajine, biti održana još jedna na kojoj će poslanici razmatrati inicijatvu grupe poslanika iz Srpske napredne stranke u vezi sa pitanje sprovođnja javne nabavke za opremu namenjenu bolnici "Kamenica 2".

Ta sednica, kako je najavio Pastor, biće zakazana za petak 20. mart.





Ocenjujući rad članova skupštinskog kolegijuma i nadležnog odbora na usaglašavanju Nacrta odluke o upotrebi simbola i tradiionalnih simbola Vojvodine, Pastor je istakao da se pokazalo da je moguće, kakoje rekao, "složiti rogove u vreći" ističući da, ako ima dovoljno upornosti, takta i ubeđivačkog kapaciteta , može da postigne dogovor o mnogim pitanjima.

"Racionalnost mora da nadvlada prvobitni strančarski interes" rekao je Pastor i napomenuo da usaglašavanje pitanja poput ovog može da znači neku vrstu nade u ovom "posvađanom svetu u kojem živimo".

Nacrt odluke o upotrebi simbola i tradicionalnih simbola pokrajine podneli su članovi Odbora profesori novosadskog Pravnog fakulteta Slobodan Orlović i Branislav Ristivojević.

Tim dokumentom predviđeno je da se uz zvanične simbole uporedo ističu srpska zastava trobojka i grb iz 1848. godine. Taj nacrt je uz manje tehičke izmene pre sednice skupštinskog odbora podržao kolegijum skupštine Vojvodine većinom glasova.

Profesor Orlović, koji će na sednici Skupštine Vojvodine biti izestilac o ovom predlogu odbora, ocenio je da ovaj usaglašeni predlog prati ideju, normu i duh Statuta AP Vojvodine, odnosno da se time stavljaju u istu ravan sadašnji i tradicionalni simboli Vojvodine.

Potpredsednik Skupštine Vojvodine i šef poslaničke gurupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Dušan Jakovljev, koji uz člana odbora Srđana Sikinića nije glasao za ovaj paredlog, izjavio je novinarima da su trenutni simboli koji se koriste u Vojvodini doneti odlukom pokrajisnke skupštine pre 11 godina.

Jakovljev je rekao da simboli koji su predloženi kao tradicionalno vojvođanski "predlažu se samo na osnovu opšteg utiska predlagača" jer su, kako je naveo, svi oni delovi Nacrta ustava iz 1849 . godine koji nikada nije bio usvojen.

On je upitao šta je onda osnov da se za nešto kaže da je tradicionalno.

Član odbora iz redova Demokratske stranke Stevica Nazarčić rekao je da je prvobitni predlog u vezi sa simbolima pokrajine donekle tehnički izmenjen na osnovu primedbi DS-a koje su uvaženi i dodao da će poslanička grupa koju predvode demokrate na skupštinskoj sednici glasati za usajanje predloga te odluke.

Šef poslaničke grupe koju predvodi SPS Pavle Budakov izrazio je zadovoljsvo što je u vezi sa ovim pitanjem izbegnuta eventualna politizacija i to je dobro, kako je rekao.

[YVOD]

Otmičari iz FR, imali pasoš za dete

Beograd -- Troje francuskih državljana je uhapšeno zbog sumnje da su izvršili otmicu devojčice u Beogradu, a prema saznanjima B92 za dete je bio pripremljen pasoš.

MUP je saopštilo da su zbog osnova sumnje da su počinili krivično delo trgovine ljudima uhapšeni M.S. (1969), S. A. G (1965) i Š. E. K (1989).

Devojčica je pronađena bez povreda i vraćena roditeljima, a osumnjičeni će biti privedeni uz krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, navedeno je u saopštenju.

Otmičari su uhapšeni na auto-putu ka Šidu, nakon što su pokušali da probiju naplatnu rampu kod Šimanovaca vozilom sa francuskim registarskim tablicama, a dete je pronađeno nepovređeno. Kako piše "Blic", troje otmičara ne sarađuju sa policijom i razgovaraju među sobom na španskom.

Otmica se dogodila u 12 časova, kada je majka sa devojčicom u naručju izašla iz lokalnog supermarketa u Ulici braće Jerković ispred broja 227. Iz vozila koje ju je pratilo istrčao je muškarac, odgurnuo ju je i uvukao dete u automobil.

"Imali smo monstruozno delo, ali su brzom i efikasnom reakcijom policije otmičari uhapšeni. Policajci su primetili da su otmičari u jednom trenutku želeli da bace dete preko ograde i pobegnu bez njega, ali su bili pravovremeno opkoljeni i izbegnut je najstrašniji scenario i dete je živo i nepovređeno", rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović novinarima na mestu hapšenja otmičara.

Kako je objasnio ministar, vozilo otmičara stigao je "presretač".

Kriminolog Božidar Spasić rekao je za B92 da je ovakva otmica dosad neviđena u Beogradu.

"Deluje kao organizovana akcija otmičara i način na koji je izvedena ukazuje na to da se radi o profesionalcima. Možemo da nagađamo samo o razlozima, ali se otmice rade iz tri osnovna razloga - zarad ucene, trgovine ljudima i kada je u pitanju porodična otmica", rekao je on.

[valensija]

FIBA primila Kosovo!

Autor: mondo.rs

Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) objavila je da je Košarkaški savez Kosova zvanično primljen u članstvo te organizacije.



FIBA je saopštila da je odluka o prijemu Košarkaškog saveza Kosova u članstvo te organizacije doneta na sastanku Izvršnog komiteta u Ženevi.
To je urađeno na osnovu prijema Kosova u Međunarodni olimpijski komitet decembra 2014. godine.

"U skladu sa tim, FIBA Evropa će raditi na uključivanju nacionalnih selekcija Kosova u takmičenja od početka leta", navodi se u saopštenju FIBA.

Nakon odluke FIBA, Kosovo je postalo 215. član te organizacije.

[Skijaš]

Prema poslednjim informacijama, tragedija je odnela sedam života - stradalo je četvoro pripadnika Vojske Srbije, dva pilota i dva tehničara, dvoje medicinskih radnika iz Novog Pazara i dete staro pet dana.

[Martinez_]

Prema poslednjim informacijama, tragedija je odnela sedam života - stradalo je četvoro pripadnika Vojske Srbije, dva pilota i dva tehničara, dvoje medicinskih radnika iz Novog Pazara i dete staro pet dana.

Kakve veze ima zastava BiH?

Izvinjavam se, nisam u prvi navrat provalio da je na pola koplja

[radostan dan]

o kakva tragedija u srbiji, i kakva tragedija te male bebe...od sudbine se zaista ne može pobjeći.

Predpostavlja se da se letelica nije spustila na neki od stadiona zbog magle, koja je otežavala uslove letenja i pretila posadi da udari u neku od zgrada

U toku stravične nesreće koja se odgiravala noćas u blizini Aerodroma Nikola Tesla, srušio se helikopter Vojske Srbije Mi-17, koji je bio poslat da spase bebu staru pet dana, koja je bila u vozilu saniteta zarobljenom zbog odrona na putu od Novog Pazara ka Kragujevcu. Više osoba je poginulo.

Na stadionima Zvezde, Partizana, Rada i Čukaričkog, paljeni su reflektori, u pokušaju da se letelica navede na pravi put. Međutim, helikopter nije uspeo da sleti ni na jedan stadion.

Postojala je velika mogućnost da se helikopter sruši na Beograd, jer od ogromne magle i kiše nije moglo da se sleti.

Kružio dugo i neuspešno. Predpostavlja se da se letelica nije spustila na neki od stadiona zbog magle, koja je otežavala uslove letenja i pretila posadi da udari u neku od zgrada.

Dete je imalo problema sa disanjem i bilo je u teškom stanju, a zalihe kiseonika koje su ga održavale u životu bližile su se kraju, pa je u pomoć pozvana Vojska Srbije.

DA SE NE ZABORAVI Ovo su biografije heroja koji su poginuli spasavajući bebu: Spasli preko 1.000 ljudi

Pilot i letači Vojske Srbije, koji su poginuli u padu helikoptera kod Surčina, u svojoj karijeri spasili su preko 1000 ljudi i učestvovali su mnogim akcijama spašavanja od Feketića do poplavljenih područja Obrenovca. Sa njima su u letelici bili lekar-anesteziolog i medicinski tehničar Opšte bolnice u Novom Pazaru. Ovo su biografije ovih heroja:




Major Omer Mehić, bio je jedan od najiskusnijih pilota Vojske Srbije sa preko 4000 sati naleta. Prošao je sve faze od instruktora letenja do vođe tima za spasavanje. Spasao je više od 1000 ljudi, tokom snežnih smetova u Feketiću, prošle godine, upravljao je helikopterom koji je spašavao zajevane i 2008. je preživeo pad helihoptera Gazela. U majskim poplavama stizao je do Obrenovčana do kojih drugi nisu mogli. Iza sebe je ostavio suprugu i dvoje dece.

Poplavljene je spasavao i Ivan Miladinović, probni mehaničar-letač, imao je preko 1000 satu naleta. Bavio se padobranstvom, završio je Srednju vojnu školu i DIF. Iza sebe je ostavio suprugu i dvoje dece.

Kapetan Milovan Đukarić, pilot četvrte kategorije stručne borbene osposobljenosti. Bio je jedan od najperspektivnijih pilota. Predviđali su mu najveća dostignuća u pilotiranju i obuci u vazduhu. Nije bio oženjen.

Zastavnik Nebojša Drajić, mehaničar-letač za oba tipa srednjeg višenamenskog helikoptera Mi-8 i Mi-17. Imao je više od 1000 sati naleta, bavio se i fudbalom. Bio je oženjen i imao je dvoje dece.

Svi nastradali pripadnici Vojske Srbije više puta su nagrađivani zbog učešća u spasilačkim akcijama.


Dževad Ljajić i Miroslav Veselinović

Dževad Ljajić, lekar-anesteziolog radio je na hirurškom odeljenju Opšte bolnice u Novom Pazaru. U noći nesreće nije trebao da radi ali je smenu zamenio sa kolegom.

Miroslav Veselinović, medicinski tehničar, takođe je radio u novopazarskoj bolnici.

Svi su bili u timu koji je spasavao petodnevnu bebu porodice Ademović, koja je takođe stradala u padu helikoptera.

Slava im.

[Grover]

Stigao je i ovaj pekinezer da za svoju guz.cu ugrabi neku vajdu:



http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/542376 ... ref=fbblic

[radostan dan]

Vladici Filaretu preti smena

Sinod SPC će ispitati davanje odlikovanja Vojislavu Šešelju



ORDEN Belog anđela, kojim je vladika mileševski Filaret odlikovao predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, biće tema koju će razmatrati i Sinod SPC, saznaju "Novosti". U vrhu crkve govori se i da bi to mogao da bude uvod u njegovo razrešenje sa mesta episkopa. Konačnu odluku o tome doneće Sveti arhijerejski sabor SPC, koji će prolećno zasedanje održati u maju.

Kako navode izvori "Novosti" iz crkvenih krugova, odlikovanje za lidera radikala vrhunac je samovolje koju godinama sprovodi vladika Filaret. Patrijarh Irinej i vrh SPC zasad nisu javno komentarisali njegov najnoviji potez. Pada u oči, međutim, da vest o uručenju ordena nije prenela zvanična crkvena informativna služba, niti ijedno glasilo SPC.

više mu ne prijeti...


Smenjen vladika Filaret

ČETVRTAK, 12. MAR 2015, 21:40 -> 21:45
Vladika Filaret razrešen je dužnosti episkopa mileševskog, pišu "Novosti". Odluku o njegovoj smeni doneo je u četvrtak Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, koji je zasedao u Patrijaršiji u Beogradu. Eparhijom mileševskom do izbora novog vladike upravljaće, kao administrator, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije.

[Klavikula]

steta ljudi. laka im zemlja.

[pici]

Video hit: Dragan Simović
Srbi potiču iz jezgre zvezdanog jata

[Ludzak]

Edit- Pominjanje djece, njihovih imena koja po tebi nisu 'adekvatna', za koga je ko ozenjen, kao odobravanje necije smrti je bolesno. Dobio si upozorenje. Razmisli prije nego nastavis pisati u tom tonu. Hvala

[Država]

Katastrofa...

[valensija]

KOMANDANT UMESTO IN MEMORIAM: Omer je 1992. doneo veliku odluku kakav je i on bio i ostao u JNA

Ne okolišam, zato sam i došao komandante, da pričamo otvoreno, da se posavetujem. Muči me moje ime, Omer. Muči me ovaj raspad, muči me nacionalizam, dele nas komandante. Muči me pitanje: ko sam ja i kome pripadam i šta da radim sa sobom, gde je moja budućnost, rekao je Omer, koji je poreklom iz Doboja i muslimanske veroispovesti, i koga su ratni sukobi zatekli u JNA, a već je počelo formiranje muslimanske vojske pod komandom Alije Izetbegovića.



Major avijacije Omer Mehić nastardao je prilikom pada vojnog helikoptera koji se srušio nedaleko od aerodroma Nikola Tesla u Surčinu prilikom spasilačke akcije. U spasilačkoj akciji nastradalo je šest osoba i beba od pet dana.

Major Mehić je rođen u Doboju, a u vojsci je od 21. jula 1990. godine. Završio je Vazduhoplovnu vojnu akademiju u Zadru i sve vreme je bio pilot helikoptera.

Njegov starešina u Banjaluci Srećko Prentović, pukovnik avijacije u penziji, ovako se seća hrabrog Omera Mehića. Njegovo pismo sa njegove Fejsbuk stranice prenosimo u potpunosti:

"Proleće 1992. godine. Banjaluka, tenkodrom Zalužani, silom prilika pretvoren u helidrom za prihvat tri eskadrile helikoptera dislociranih iz Hrvatske, iz Zagreba tačnije. Helikopteri kao mravi pritisli svaki travnati pedalj tenkodroma. Između njih vijugavim, betoniranim stazama po ceo dan bruje i gmižu tenkovi. Vrvi kao u mravinjaku. Između tenkova svaki čas uzleti po neki „krilati mrav“ i krene put neba. Po ranjenike najčešće. Besni rat. Država se raspada u strašnim, krvavim mukama, obolela od teške bolesti, neizlečive. Od nacionalizma. Sa državom se, po istim šavovima, polako ali sigurno, raspada i njena vojska, JNA-četvrta vojna sila u Evropi. Haos jedan neopisivi. Kucanje na vratima.

- Pozdrav, komandante, šta ima?
- Uđi, Omere.

Omer Mehić, poručnik, mlad, zdrav, jak, uvek vedar i nasmejan, vrsni i neustrašivi pilot. U letačkom kombinezonu sa patikama na nogama. Nema čizama, ostale tamo negde u Zagrebu, nove nisu stigle, a bos ne može leteti. Leti u svojim patikama. Na borbene zadatke, a svaki je borbeni, jer rat je. Puca se na sve strane, ko stigne i odakle stigne. Ćaskamo uz kaficu, nje, dao bog, još uvek ima.



- Šta se ovo dešava, komandante?
- Raspad sistema, moj Omere, rat. Užas, vidiš sam.

- Dobro to, to me ne brine, to je naš posao, nego ovo sa nacionalizmom i njegovim bujanjem, sa prebrojavanjem krvnih zrnaca po tom osnovu... A prebrojavala su se, baš tih dana, moram da priznam.

- Kaži Omere, šta te muči, ne okolišaj.

- Ne okolišam, zato sam i došao komandante, da pričamo otvoreno, da se posavetujem. Muči me moje ime, Omer. Muči me ovaj raspad, muči me nacionalizam, dele nas komandante. Muči me pitanje: ko sam ja i kome pripadam i šta da radim sa sobom, gde je moja budućnost.

- E, moj Omere, teška pitanja postavljaš, ali kada već pitaš odgovoriću ti:
Ti si Omere, naš, pripadaš JNA, Ratnom Vazduhoplovstvu, ovom puku i svojoj eskadrili. A kome svi mi danas pripadamo, ne bi ti znao reći. Ali prvenstveno pripadaš sebi Omere. Tvoja budućnost, generalno, službe što se tiče, kao i moja nije u našim rukama, o njoj će odluku doneti neko drugi. Čekaj, je li te neko dira i proziva po toj osnovi, vređa te, šikanira?

- Jok, komandante, niko za sada, ali ja vidim šta se dešava i ne vidim kraj gde će da stane. Nisam siguran da već sutra neko neće da me prozove zato šo se zovem Omer i da mi kaže: Idi kući Omere, ti nam ne trebaš više, Omere ne trebamo. Ja svoje kolege i sve vas smatram svojom braćom, spreman sam u svakom momentu da svoj život položim za svakog iz ove naše jedinice, ali nisam spreman da sutra doživim bilo kakvo poniženje od ljudi koji me lično ne poznaju, a zasmetaće im što se zovem Omer. Šta ću, kada se to dogodi? Kuda ću onda?

- Vidi, Omere, dok se ja pitam i donosim odluke o i u ovoj jedinici, i dok si u njoj to se neće desiti. A već sutra, neko može doneti odluku i reći i meni: Idi kući, ti nam više ne trebaš, bez obzira što se zovem Srećko, a ne Omer. Znaš me, znam te. Znaš i sve svoje kolege, znaju te. Pametan si, razmišljaš unapred, to je dobro, samo odgovor na tvoje pitanje šta će biti sutra i kakva je budućnost ja ti ne mogu dati, jer ga ne znam. Odluka je u tvojim rukama i samo u tvojim. Ostaneš li s nama, delićeš našu sudbinu, ma kakva ona bila. Odlučiš li da odeš ne znam šta će sa tobom biti. Pogrešno bi bilo sa moje strane da ti bilo šta govorim, ili te savetujem i ja to neću činiti. Odluku moraš doneti sam i stati iza nje, jer se radi o tebi, tvome životu i tvojoj budućnosti. Bilo kakvu odluku da doneseš, ja ću je pozdraviti i podržati, neću promeniti mišljenje o tebi. Samo te molim jedno, ako odlučiš da odeš, nemoj da bežiš. To je kukavički. Saopšti svoju odluku o odlasku i idi kao čovek. Dostojno ćemo te ispratiti, jer ti to zaslužuješ. Jesmo li se razumeli, Omere?

- Jesmo komandante, veliko hvala. Nema meni života bez vas. Bez nas, tačnije.

Omer je doneo odluku. Kakvu, danas znate sami. Poštenu, kakav je i on bio. Veliku, kakav je i on bio. Hrabru, kakav je i on bio. Nikada više nismo prozborili nijednu reč na tu temu. A sretali smo se. Zagrlio bi me i poljubio. I uvek mi se obraćao sa komandante, mada mu to više nisam bio. Slava ti, Omere. I veliko hvala. Do neba gde si pripadao i kome si se zauvek vratio. Putuj, i ne okreći se".

[Danguba]

KOMANDANT UMESTO IN MEMORIAM: Omer je 1992. doneo veliku odluku kakav je i on bio i ostao u JNA

Ne okolišam, zato sam i došao komandante, da pričamo otvoreno, da se posavetujem. Muči me moje ime, Omer. Muči me ovaj raspad, muči me nacionalizam, dele nas komandante. Muči me pitanje: ko sam ja i kome pripadam i šta da radim sa sobom, gde je moja budućnost, rekao je Omer, koji je poreklom iz Doboja i muslimanske veroispovesti, i koga su ratni sukobi zatekli u JNA, a već je počelo formiranje muslimanske vojske pod komandom Alije Izetbegovića.



Major avijacije Omer Mehić nastardao je prilikom pada vojnog helikoptera koji se srušio nedaleko od aerodroma Nikola Tesla u Surčinu prilikom spasilačke akcije. U spasilačkoj akciji nastradalo je šest osoba i beba od pet dana.

Major Mehić je rođen u Doboju, a u vojsci je od 21. jula 1990. godine. Završio je Vazduhoplovnu vojnu akademiju u Zadru i sve vreme je bio pilot helikoptera.

Njegov starešina u Banjaluci Srećko Prentović, pukovnik avijacije u penziji, ovako se seća hrabrog Omera Mehića. Njegovo pismo sa njegove Fejsbuk stranice prenosimo u potpunosti:

"Proleće 1992. godine. Banjaluka, tenkodrom Zalužani, silom prilika pretvoren u helidrom za prihvat tri eskadrile helikoptera dislociranih iz Hrvatske, iz Zagreba tačnije. Helikopteri kao mravi pritisli svaki travnati pedalj tenkodroma. Između njih vijugavim, betoniranim stazama po ceo dan bruje i gmižu tenkovi. Vrvi kao u mravinjaku. Između tenkova svaki čas uzleti po neki „krilati mrav“ i krene put neba. Po ranjenike najčešće. Besni rat. Država se raspada u strašnim, krvavim mukama, obolela od teške bolesti, neizlečive. Od nacionalizma. Sa državom se, po istim šavovima, polako ali sigurno, raspada i njena vojska, JNA-četvrta vojna sila u Evropi. Haos jedan neopisivi. Kucanje na vratima.

- Pozdrav, komandante, šta ima?
- Uđi, Omere.

Omer Mehić, poručnik, mlad, zdrav, jak, uvek vedar i nasmejan, vrsni i neustrašivi pilot. U letačkom kombinezonu sa patikama na nogama. Nema čizama, ostale tamo negde u Zagrebu, nove nisu stigle, a bos ne može leteti. Leti u svojim patikama. Na borbene zadatke, a svaki je borbeni, jer rat je. Puca se na sve strane, ko stigne i odakle stigne. Ćaskamo uz kaficu, nje, dao bog, još uvek ima.


- Šta se ovo dešava, komandante?
- Raspad sistema, moj Omere, rat. Užas, vidiš sam.

- Dobro to, to me ne brine, to je naš posao, nego ovo sa nacionalizmom i njegovim bujanjem, sa prebrojavanjem krvnih zrnaca po tom osnovu... A prebrojavala su se, baš tih dana, moram da priznam.

- Kaži Omere, šta te muči, ne okolišaj.

- Ne okolišam, zato sam i došao komandante, da pričamo otvoreno, da se posavetujem. Muči me moje ime, Omer. Muči me ovaj raspad, muči me nacionalizam, dele nas komandante. Muči me pitanje: ko sam ja i kome pripadam i šta da radim sa sobom, gde je moja budućnost.

- E, moj Omere, teška pitanja postavljaš, ali kada već pitaš odgovoriću ti:
Ti si Omere, naš, pripadaš JNA, Ratnom Vazduhoplovstvu, ovom puku i svojoj eskadrili. A kome svi mi danas pripadamo, ne bi ti znao reći. Ali prvenstveno pripadaš sebi Omere. Tvoja budućnost, generalno, službe što se tiče, kao i moja nije u našim rukama, o njoj će odluku doneti neko drugi. Čekaj, je li te neko dira i proziva po toj osnovi, vređa te, šikanira?

- Jok, komandante, niko za sada, ali ja vidim šta se dešava i ne vidim kraj gde će da stane. Nisam siguran da već sutra neko neće da me prozove zato šo se zovem Omer i da mi kaže: Idi kući Omere, ti nam ne trebaš više, Omere ne trebamo. Ja svoje kolege i sve vas smatram svojom braćom, spreman sam u svakom momentu da svoj život položim za svakog iz ove naše jedinice, ali nisam spreman da sutra doživim bilo kakvo poniženje od ljudi koji me lično ne poznaju, a zasmetaće im što se zovem Omer. Šta ću, kada se to dogodi? Kuda ću onda?

- Vidi, Omere, dok se ja pitam i donosim odluke o i u ovoj jedinici, i dok si u njoj to se neće desiti. A već sutra, neko može doneti odluku i reći i meni: Idi kući, ti nam više ne trebaš, bez obzira što se zovem Srećko, a ne Omer. Znaš me, znam te. Znaš i sve svoje kolege, znaju te. Pametan si, razmišljaš unapred, to je dobro, samo odgovor na tvoje pitanje šta će biti sutra i kakva je budućnost ja ti ne mogu dati, jer ga ne znam. Odluka je u tvojim rukama i samo u tvojim. Ostaneš li s nama, delićeš našu sudbinu, ma kakva ona bila. Odlučiš li da odeš ne znam šta će sa tobom biti. Pogrešno bi bilo sa moje strane da ti bilo šta govorim, ili te savetujem i ja to neću činiti. Odluku moraš doneti sam i stati iza nje, jer se radi o tebi, tvome životu i tvojoj budućnosti. Bilo kakvu odluku da doneseš, ja ću je pozdraviti i podržati, neću promeniti mišljenje o tebi. Samo te molim jedno, ako odlučiš da odeš, nemoj da bežiš. To je kukavički. Saopšti svoju odluku o odlasku i idi kao čovek. Dostojno ćemo te ispratiti, jer ti to zaslužuješ. Jesmo li se razumeli, Omere?

- Jesmo komandante, veliko hvala. Nema meni života bez vas. Bez nas, tačnije.

Omer je doneo odluku. Kakvu, danas znate sami. Poštenu, kakav je i on bio. Veliku, kakav je i on bio. Hrabru, kakav je i on bio. Nikada više nismo prozborili nijednu reč na tu temu. A sretali smo se. Zagrlio bi me i poljubio. I uvek mi se obraćao sa komandante, mada mu to više nisam bio. Slava ti, Omere. I veliko hvala. Do neba gde si pripadao i kome si se zauvek vratio. Putuj, i ne okreći se".

[ZelenaZgrada]

Čovjek je poginuo spasavajući pet dana staru bebu, da li je moguće da ga se razapinje na stub srama zbog angažmana u JNA, koji je bio prije 20+ godina?! Pritom čovjek vozio sanitet, čisto sumnjam da je pucao po nekome.

Mehić je tokom službe kao oficir Vojske Srbije spasao više od 1.000 ljudi.

Meni je ovaj podatak beskrajno važniji od svih onih "podvučenih" fakata, koje mu je nacionalnosti žena i kako mu se zovu djeca.

[Danguba]

Prilikom jedne vojne akcije na Majevici imao sam zadatak da organizujem logistiku ma sta u nju spadalo. Tutnji na sve strane i kroz jedan potok idu 4 vojnika i nose nosila sa osobom na njima. Pitam ko je i sta je? veli ovaj jedan ''ma lk cetnik iz Smoluce i mrtav je ali koliko ga nosimo, dodje mi da ga bacim u ovaj potok''. To ako uradis bit ce ti i zadnji zadatak a tvoje je da ga odneses do punkta i time se zavrsava tvoj zadatak. Sta ce i kako dalje ici to nije tvoj problem.

Znaci, postovanje poginulog neprijatelja. To je to.

[Ludzak]

Čovjek je poginuo spasavajući pet dana staru bebu, da li je moguće da ga se razapinje na stub srama zbog angažmana u JNA, koji je bio prije 20+ godina?! Pritom čovjek vozio sanitet, čisto sumnjam da je pucao po nekome.

Mehić je tokom službe kao oficir Vojske Srbije spasao više od 1.000 ljudi.

Meni je ovaj podatak beskrajno važniji od svih onih "podvučenih" fakata, koje mu je nacionalnosti žena i kako mu se zovu djeca.

eee pa vidiš, meni je onih 8000+ Srebreničana važniji od ovog Omera. Koliko je on ranjenih četonja spasao tokom rata, to niko ne zna.

[ZelenaZgrada]

Inače, postoje indicije da se tragedija dogodila zato što je vršen pritisak na posadu da se sleti u Beograd, kako bi ministri vojske i zdravlja mogli da se slikaju i pokupe svoju porciju političkih poena. Kraljevo i Kragujevac su bile daleko logičnije destinacije u ovom slučaju. Govnarske novine su pokušale da svale krivicu na majku (i sama klinka od 16 godina) zato što je hranila bebu kravljim mlijekom, čak joj objavile puno ime i prezime. Jebeš ljudske živote, jebeš materijalnu štetu, samo da ne trpi rejting.

Niko nije očekivao od naprednjaka neke vanserijske kadrove i revolucionarna rješenja ali mislim da su svojom nesposobnošću iznenadili i najveće pesimiste. Ovaj čovjek je na čelu opštine od 150.000 ljudi:



To vam je reprezentativni uzorak Vučićevih kadrova.

[ZelenaZgrada]

eee pa vidiš, meni je onih 8000+ Srebreničana važniji od ovog Omera. Koliko je on ranjenih četonja spasao tokom rata, to niko ne zna.

Pa šta misliš, jel nešto lakše ikome od tih 8000 sad kad je Omer poginuo? Hoće li jednog ubijenog njegova smrt oživjeti?

U helikopteru je poginula djevojčica stara pet dana- Bošnjakinja pritom, ako je to najvažnija stvar na Svijetu. Da li je i ta žrtva vrijedna poetske pravde u kojoj "Omer - spasitelj četalja" gubi svoj izdajničko-zločinački život?

De se ljudi uhafizajte i pročitajte malo šta pišete prije nego pritisnete "submit". Ne mora svaka budalasta misao iz glave da ide u etar.

[Ludzak]

eee pa vidiš, meni je onih 8000+ Srebreničana važniji od ovog Omera. Koliko je on ranjenih četonja spasao tokom rata, to niko ne zna.

Pa šta misliš, jel nešto lakše ikome od tih 8000 sad kad je Omer poginuo? Hoće li jednog ubijenog njegova smrt oživjeti?

U helikopteru je poginula djevojčica stara pet dana- Bošnjakinja pritom, ako je to najvažnija stvar na Svijetu. Da li je i ta žrtva vrijedna poetske pravde u kojoj "Omer - spasitelj četalja" gubi svoj izdajničko-zločinački život?

De se ljudi uhafizajte i pročitajte malo šta pišete prije nego pritisnete "submit". Ne mora svaka budalasta misao iz glave da ide u etar.

Ja sam izrazio žaljenje zbog bebe i za druge posade u helikopteru. Njemu neću.
Za mene je on agresor, eto.

[Sezam]

Ne znam cemu zal za nekim ko se 1992 jasno deklarisao kao cetnik.

[mO k3]

Prilikom jedne vojne akcije na Majevici imao sam zadatak da organizujem logistiku ma sta u nju spadalo. Tutnji na sve strane i kroz jedan potok idu 4 vojnika i nose nosila sa osobom na njima. Pitam ko je i sta je? veli ovaj jedan ''ma lk cetnik iz Smoluce i mrtav je ali koliko ga nosimo, dodje mi da ga bacim u ovaj potok''. To ako uradis bit ce ti i zadnji zadatak a tvoje je da ga odneses do punkta i time se zavrsava tvoj zadatak. Sta ce i kako dalje ici to nije tvoj problem.

Znaci, postovanje poginulog neprijatelja. To je to.

....

[valensija]

Sahranjen major Omer Mehić, jedan od pilota palog helikoptera

Porodica, prijatelji i kolege oprostili su se danas na novosadskom Gradskom groblju od Omera Mehića, majora avijacije i jednog od naših najvećih heroja.





Više od hiljadu ljudi među kojima je barem polovina bila u plavim uniformama u tišini je uz zvuke trube i pesmu "Tamo daleko" ispratilo polaganje u zemlju posmrtnih ostataka hrabrog pilota.

Supruga Slavica od svog voljenog saputnika oprostila položivši u grob crvenu ružu, dok su sinovi Denis i David pored svog pokojnog oca ostavili košarkašku i odbojkašku loptu.

Omerov kolega napomenuo je u govoru kako je „Mehić bio poznat po tome što nikada nije odbio nijedan zadatak i vojni izazov te da je bio velik i hrabar čovek“.

Sahrani su prisustvovali između ostalih i Ljubiša Diković, načelnik generalštaba i Predrag Bandić Komandant 204. vazdhoplovne brigade, članovi Gradskog veća Novog Sada i odbojkaši Vojvodine.

[Skijaš]

KOMANDANT UMESTO IN MEMORIAM: Omer je 1992. doneo veliku odluku kakav je i on bio i ostao u JNA

Nema potrebe za podjebavanje ovom propagandom.