Dešavanja u Srbiji

[pici]

Psihopate svakog dana siluju po jedno dete

Bludničenje i silovanja maloletnika od strane očeva konstantno potresaju Srbiju, pišu Večernje novosti. Prema podacima beogradskog Incest trauma centra, samo u ovu instituciju, nedeljno stigne sedam prijava za seksualno nasilje nad decom, što znači da, samo u Beogradu, dnevno bude napastvovano po jedno dete!

Prema njihovim podacima, a na osnovu istraživanja u poslednjih pet godina, u dve trećine prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja nad decom, počinilac je član porodice.

Najčešće je to očuh ili ono što je još gore - upravo biološki otac!

Lista bahatih nasilnika je sve duža, ali nažalost, nisu i svi iza rešetaka...


Povodom nedavnog Svetskog dana prevencije zanemarivanja i zlostavljanja dece, direktorka Incest trauma centra Dušica Popadić istakla je da se, bez obzira na učestalost ovakvih prijava, sam krivični postupak započinje samo u osam odsto slučajeva.

Najteža trauma

"Incest spada u najteže traumatsko iskustvo koje može čovek da podnese, i ukoliko se ne daje adekvatna podrška postoji veliki rizik od samoubistva. Inače, sredina retko ima razumevanja za žrtve. Vrlo kratko ih sažaljeva, a onda se sve zaboravi. Tačnije, svi zaborave, samo žrtva dok je živa pamti traumu", objašnjava psiholog Milivoje Kostić.

Ona je objasnila i to da su devojčice češće žrtve seksualnog zlostavljanja nego dečaci, a da je svaki počinilac poznat detetu.

"Devojčice su najčešće mete, i to u 83 odsto slučajeva. U 17 odsto dečaci su preživeli seksualno nasilje i to je nešto više nego do 2009. godine. U oko 42 odsto prijavljenih slučajeva počinilac je biološki otac, dok su u oko deset odsto počinioci maloletnici", objasnila je Dušica Popadić.

Podaci Incest trauma centra pokazali su i da je uzrast deteta kada se dogodi prvi incident, u proseku pet godina i četiri meseca, kao i da je 61 odsto ukupnog broja prijavljenih slučajeva seksualnog zlostavljanja, sa područja Beograda.

"U 55 odsto slučajeva, naša služba je predstavljala prvo mesto kojem su slučajevi prijavljeni, a u 92 odsto slučajeva uopšte nije ni započet krivični postupak", objašnjava Popadićeva.

Direktorka Incest trauma centra je istakla i da ne postoji tačan podatak o tome koliko zaista ima slučajeva seksualnog zlostavljanja u Srbiji, kao da ne postoji ni nacionalna studija sa takvim rezultatima. Period između prvog incidenta i prijavljivanja je u proseku oko osam godina, a seksualno zlostavljanje prijavljivala je u više od polovine slučajeva sama osoba, a zatim majka deteta (oko 30 odsto).

Podsećanja radi, krajem prošle godine, uhapšen je Novopazarac H. Č. (43) zbog sumnje da je, u pijanom stanju, tražio od svoje ćerke A. Č. koja ima 17 godina, da ga oralno zadovolji, čime je izvršio krivično delo nedozvoljena polna radnja. On je, navodno, u večernjim satima, u svojoj kući i pijan, skinuo svu odeću sa sebe, pozvao svoju maloletnu ćerku i tražio da ga zadovolji. Na sreću, u tom trenutku je u kuću ušla i njegova supruga koja je odbranila ćerku od oca i smesta pozvala policiju, te je H. Č. odmah uhapšen.

Sve su to psihopate

Stručnjaci psihijatrijske struke objašnjavaju da su silovatelji, pa bili to i očevi, ništa drugo no - psihopate: - Oni su svesni da društvo osuđuje takvo ponašanje, ali to ne usvajaju. Neodgovorni su prema drugim ljudima ili deci, nemaju grižu savesti, niti stid, a kad budu otkriveni retko priznaju zločin. Postoje slučajevi gde su očevi bili visoko obrazovani, lekari, profesori, ekonomisti, pa su seksualno nasrtali na svoje ćerke. Njihova motivacija najčešće nije seksualna želja, nego potreba za dominacijom, primenom ucene, pretnje i sile nad slabijim od sebe.

Sličan incident dogodio se i letos, kada je vlasotinačka policija uhapsila G. K., zbog sumnje da je silovao i razdevičio trinaestogodišnju ćerku. Inače, nije prvi put da se D. K. tereti za napastvovanje. U Osnovnom sudu u Novom Sadu, on je pravosnažnom presudom 2007. oglašen krivim zbog nedozvoljenih polnih radnji nad maloletnicom, zbog čega je bio osuđen na šest meseci, uslovno na dve godine.

Ovo su, naravno, samo neki od primera seksualnog zlostavljanja dece u porodici. Svake godine u Srbiji se prijavi najmanje 40 slučajeva silovanja, ali incest kao jedan od najtežih oblika često ostaje sakriven. Takve porodice su uglavnom vrlo zatvorene, a majka i žrtva često ne žele da prijave napastvovanje zbog sramote koju osećaju. Vremenom se, kako objašnjavaju stručnjaci, dešava da ukućani te zločine prihvate kao anomaliju i jednostavno nauče da žive sa tim. Nažalost, takva traumatična iskustva ostavljaju neizbrisive tragove na psihu dece, pa žrtve silovanja nose trajne ožiljke.

"Silovanje ostavlja trajni trag u ličnosti, ali uglavnom ne stvara takvo oštećenje koje vodi u psihozu. Ima slučajeva u kojima su izuzetno traumatična silovanja dovela do depresije i anksioznosti, a nekada se stvara i strah od kontakta sa suprotnim polom. To su problemi koji se stalno vraćaju i prate žrtvu, ali sa njima može da se nosi i to ne mora da utiče na njenživot. Podrška okoline i najbližih ključna je za prevazilaženje traume", objašnjava psiholog Milan Kostić.

[pici]

Vujović s MMF dogovorio otpuštanja
Izvor: Politika

Beograd -- Apsolutno nema sumnje da je vlada sa MMF-om, između ostalog dogovorila, i smanjenje broja zaposlenih. Uostalom, reforme to i podrazumevaju, piše Politika.

[valensija]

Dačić:Srbija ne sedi na dve stolice
IZVOR: BETA

Beograd -- Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da u odnosima sa Rusijom i EU Srbija ne sedi na dve stolice i da ima svoj stav koji se ceni.



"Ne sedimo na dve stolice, nego na svojoj i ona je čvrsta", izjavio je Dačić i dodao da ne vidi bolji način vođenja spoljne politike od "objektivnog, iskrenog i poštenog pristupa" svim problemima.

Dačić je rekao da ne postoji nikakva dilema da Srbija ima i da će imati prijateljske odnose sa Rusijom, da je to jedan od prioriteta spoljne politike, ali i da je strateški cilj u smislu ukupnog kretanja zemlje članstvo u EU.

"Svi znaju da smo prijatelji sa Rusijom i da nećemo glasati da joj se uvedu sankcije, ali isto tako i Rusija zna da mi idemo u EU, i kada je reč o Ukrajini svi znaju da imamo principe koje moramo da sprovodimo kao predsedavajući OEBS-a", izjavio je ministar na redovnoj konferenciji za novinare.

"U tom smislu nemamo nikakvih nesaglasnosti s Rusijom niti se na nas vrši neki pritisak", kazao je Dačić.

On je istakao da svi imaju svoje interese, ali da Srbija ima svoj stav i da se taj stav ceni.

Govoreći o poseti Njujorku ove sedmice, Dačić je rekao da je američki državni sekretar Džon Keri izrazio zadovoljstvo sve značajnijom ulogom Srbije, kao i rezultatima postignutim u regionalnoj saradnji i napretkom u briselskim razgovorima s Prištinom.

Ministar je Keriju skrenuo pažnju, povodom njegove izjave da je Srbija "na liniji vatre" između Rusije i Zapada, da se na Zapadu ponekad pojednostavljeno gleda na situaciju u Srbiji i njen međunarondi položaj Srbije.

Keri je, prema rečima Dačića, rekao da nije mislio da nešto loše kaže nego da je isključivo navodio zemlje koje bi se mogle naći pod tim pritiskom.

Dačić je dodao da na sastanku s Kerijem nije bilo reči o dolasku predsednika SAD Baraka Obame u Srbiju, ali da bi za međusobne odnose njegova poseta bila veoma važna.

Keri je, dodao je Dačić, podržao Srbiju kao predsedavajuću OEBS-u i jasno rekao da SAD ne žele konfrotaciju nego deeskalaciju sukoba u Ukrajini.

Glavni prioriteti OEBS-a u martu biće pregovaranje o produžetku misije te organizacije u Ukrajini, koja ističe krajem marta, rekao je Dačić i dodao da se sve strane slažu da nova misija bude na 12 meseci, umesto dosadašnjih šest.

Dačić je rekao da će se o mogućnostima podrške EU misiji OEBS-a u Ukrajini konsultovati s evropskom visokom predstavnicom za spoljnu politiku Federikom Mogerini, s kojom će razgovarati tokom sastank ministara spoljnih poslova članica EU i zemalja kandidata začlanstvo, 6. i 7. marta u Letoniji.

Šef srpske diplomatije izrazio je očekivanje da će se do kraja marta završiti skrining svih poglavlja u pregovorima s EU, posle čega će biti podnet izveštaj i doneta odluka o otvaranju poglavlja.

Na poziv hrvatske ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić, Dačić će posetiti Zagreb 11. marta, kako bi, kako je rekao, "napravili iskorak u građenju što boljih odnosa" bez obzira na međusobne razlike.

Dačić je istakao da njega ne zanima "politički turizam" i da sastanci i razgovori koje je imao sa, između ostalih, šefovima diplomatija Rusije, Kine, SAD, pokazuju da je međunarodna pozicija Srbije potpuno promenjena i da je to šansa koja se ne sme propustiti.

Tako su i sastanci sa zvaničnicima Afričke unije važni jer više od polovine tih zemalja nije priznala nezavisnost Kosova, kao i zbog ekonomskih interesa koje naša zemlja ima u tom regionu.

Takođe, dodao je Dačić, razgovori sa ministrima članica Saveta bezbednosti UN imaju značaj ako se ima u vidu da će "možda sutra neka tema koja nije OEBS biti na galasanju SB UN, kao što je pitanje Kosova".

[pici]

"Skuplja struja vodi u siromaštvo"
Izvor: Beta

Beograd -- Udruženi sindikati Srbije "Sloga" usprotivili su se najavi poskupljenja električne energije.


Sindikati su ocenili da ono produbljuje već narušeni ekonomski standard građana i da ih uvodi u novi oblik energetskog siromaštva.

Kako je saopšteno, iako definicija energetskog siromaštva građana u Srbiji ne postoji, u pojedinim zemljama EU, poput Ujedinjenog kraljevstva, najčešće se upotrebljava kao pojam prema kome se energetski siromašnim domaćinstvima smatraju ona koja na energiju troše više od deset posto svojih prihoda.

"Obzirom da većina srpskih domaćinstava živi na ivici egzistencije i da veći deo svojih prihoda tokom zime odvaja na plaćanje grejanja i električne energije, mišljenja smo da svako dalje poskupljenje dovodi do toga da građani u budućnosti biraju između hrane i grejanja u svojim domovima, čak i pri vrlo niskim temperaturama, što je nezamislivo i opasno po zdravlje", piše u saopštenju.

Sindikati "Sloga" su ocenili da Vlada Srbije mora biti odgovornija prema tom problemu, i da uprkos zahtevima MMF-a, ne treba odmah da posegne za ekonomskim povećanjem cene struje.

"Vlada treba da utvrdi kategoriju energetskog siromaštva za domaćinstvo u Srbiji, koje bi se zasnivalo na realnom stanju prema ukupnim novčanim primanjima i imovinskom bogatstvu. Najveći teret i ekonomsku cenu električne energije treba da plate najbogatiji, a ne oni koji drhte u iščekivanju da će im neko iseći struju", stoji u saopštenju koje je potpisao predsednik "Sloge" Željko Veselinović.

[pici]

Najminimalniji minimalac u Srbiji
Izvor: Politika

Beograd -- U Srbiji minimalna plata iznosi 174, a u Luksemburgu 1.923 evra


Najnižu minimalnu platu u Evropskoj uniji ima Bugarska, u iznosu od 184 evra. Prema objavljenim podacima Eurostata, najviša minimalna plata u EU iznosi 1.923 evra, a dobijaju je radnici u Luksemburgu, što je gotovo 11 puta više od bugarske minimalne plate.

U Srbiji je od aprila 2012. do kraja 2014. godine minimalna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 115 dinara po radnom satu. Po vladinoj odluci, neto minimalna cena rada za period januar–decembar 2015. godine je 121 dinar po radnom satu.

Neto iznos minimalne zarade u Srbiji isplaćene u januaru bio je 21.296 dinara za 176 radnih sati, a za februar 19.360 dinara za 160 radnih sati, bez obzira za koji prethodni mesec se isplaćuje.

Za minimalnu zaradu u Srbiji isplaćenu u januaru moglo je da se kupi oko 174 evra.

U Srbiji minimalna cena radnog sata sada se kreće oko jednog evra, u Luksemburgu 11 evra, Francuskoj 8,28 a u Nemačkoj 7,72.

Sada važeća minimalna cena rada u Srbiji doneta je na osnovu inoviranog člana 112. Zakona o radu, koji propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u Republici.

Minimalna zarada se uvećava za minuli rad, topli obrok, a eventualno i regres.

Iako se razlike u minimalnim platama čine prilično velike, kada se posmatraju prema paritetu kupovne moći, odnosno kada se uzmu u obzir razlike u cenama, upućeni tvrde da je odnos između najmanje i najveće minimalne plate u Evropi 1:4.

Minimalna plata u SAD u januaru 2015. bila je 1.035 evra, prenosi Politika.

[Država]

NA SAMOM DNU Najminimalniji minimalac u Evropi je u Srbiji!

Politika - I.D. | 01. 03. 2015. - 15:15h | Foto: eurostat | Komentara: 16
Za minimalnu zaradu u Srbiji isplaćenu u januaru moglo je da se kupi oko 174 evra. U Srbiji minimalna cena radnog sata sada se kreće oko jednog evra, u Luksemburgu 11 evra, Francuskoj 8,28 a u Nemačkoj 7,72.



Neto iznos minimalne zarade u Srbiji isplaćene u januaru bio je 21.296 dinara za 176 radnih sati, a za februar 19.360 dinara za 160 radnih sati, bez obzira za koji prethodni mesec se isplaćuje.

Sada važeća minimalna cena rada u Srbiji doneta je na osnovu inoviranog člana 112. Zakona o radu, koji propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u Republici.

Minimalna zarada se uvećava za minuli rad, topli obrok, a eventualno i regres.
Iako se razlike u minimalnim platama čine prilično velike, kada se posmatraju prema paritetu kupovne moći, odnosno kada se uzmu u obzir razlike u cenama, upućeni tvrde da je odnos između najmanje i najveće minimalne plate u Evropi 1:4.

Najnižu minimalnu platu u Evropskoj uniji ima Bugarska, u iznosu od 184 evra. Prema objavljenim podacima Eurostata, najviša minimalna plata u EU iznosi 1.923 evra, a dobijaju je radnici u Luksemburgu, što je gotovo 11 puta više od bugarske minimalne plate. U Srbiji je od aprila 2012. do kraja 2014. godine minimalna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 115 dinara po radnom satu. Po vladinoj odluci, neto minimalna cena rada za period januar–decembar 2015. godine je 121 dinar po radnom satu.

Minimalna plata u SAD u januaru 2015. bila je 1.035 evra.

[Država]

KAO KOŠNICA U Beograd se godišnje doseli 50.000 ljudi

Marija Kosanović | 01. 03. 2015. - 16:50h | Foto: G. Srdanov | Komentara: 18
Da li Beograd može da primi skoro 50.000 ljudi koliko ih se doseljava svake godine?



U prestonicu se za godinu dana doselilo 49.669 ljudi iz cele Srbije, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Najveći deo njih (6.618) skućio se u Novom Beogradu. U Sopot niko nije želeo da ide. Gradske arhitekte upozoravaju da u Beogradu više nema mesta i da, ako se ovaj trend doseljavanja nastavi, grad hitno mora da se širi.

- Beograd je prepun. Samo u užoj zoni grada živi oko milion i po ljudi. Da bi uslovi za život bili normalni, u centru ne bi trebalo da živi više od milion ljudi. Ali svi znamo da doseljavanje neće stati uskoro - kaže Ivan Rašković iz Društva arhitekata Beograda.

Pravaca za širenje grada, po njemu, ima nekoliko.

- Beograd može da se širi ka koridorima i velikim saobraćajnicama - dakle u Ibarskom pravcu, preko Zemuna i prema Zrenjaninu. Takođe, grad bi mogao da se širi uz reke, niz Dunav u naselje Višnjica, i niz Savu ka Ostružničkom kraju. I naravno, na levu obalu Dunava - kaže Rašković.

U Urbanističkom zavodu Beograda kažu da će se u budućnosti grad širiti na šumadijsku stranu i severni banatski deo.

- Zone za novu izgradnju su Rakovica, Čukarica, podavalski deo, Zvezdara i Grocka (šumadijska strana) i Palilula (severni banatski deo). Ali u budućem periodu treba se fokusirati na transformaciju bivših industrijskih i vojnih kompleksa u nove stambene i komercijalne jedinice - kažu u Zavodu.
Izgradnja novih naselja za sada nije u planu. Beograđani, i svi budući stanovnici prestonice, svoj dom u zgradi moći će da pronađu u Novom Beogradu i Zemunu.

- U Novom Beogradu ima dovoljno mesta za novu stambenu izgradnju na lokacijama planiranim za transformaciju privrednih objekata (IMT, Minel), u Zemunu (Vojni kompleks u Ulici cara Dušana, Marije Bursać i Radoja Dakića). Takođe, u Batajnici, Surčinu, Šangaju, Altini i Kamendinu ima dovoljno lokacija za porodično stanovanje - kažu u Zavodu i dodaju da prostora za novu saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu ima i da je ona ugrađena u Generalnom urbanističkom planu grada koji čeka na usvajanje.

Arhitekta Rašković dodaje da je veliko doseljavanje u prestonicu napravilo problem u celoj Srbiji.

- Mi trenutno imamo dve Srbije - Beograd i ostatak naše države. To je ogroman disbalans. Delovi zemlje su nam pusti, stanovi stoje prazni, a s druge strane Beograd je prepun, ali svi u njemu vide spas i jedno mesto gde mogu da se zaposle i žive normalno - kaže Rašković.

Život bez velikih želja
Prosečna starost doseljenih u Beograd je 32,5 godina. Mladi dolaze zbog fakulteta i posla.
- Došao sam iz sela kraj Sombora, studiram ovde. Tamo stvarno nema šta da se radi. Imamo jednu praznu školu, nekoliko prodavnica i par kafana. Da sam tamo ostao, poludeo bih - kaže Đorđe Milošević, koji se pre nekoliko godina doselio u Beograd. Nakon studija brzo je pronašao posao, ali ne u struci. O domu koji će biti samo njegov u Beogradu, i ne sanja.
- Živim kao podstanar. Uvek sam u potrazi za nekim jeftinijim stanom, sa ovom platom mogu da živim normalno, ali bez većih želja i rashoda - kaže on.

[Domaci izdajnik]

Ko Rio de Žaneiro samo još fale favele i ratovi bandi....

[radostan dan]

za 2o godina, 60 posto njih, tada već pedesetogodišnjaka, vratiće se na početnu tačku - kraljevo, valjevo, izlečiće mene sve dobre žene...
i ništa nisu uradili...ni sebi ni djeci rjesili stambeeno pitanje, djeca će ostati u bg na klimavim nogama, a oni nazad u rodno mjesto, stan, zapušteno imanje, znači i to na klimavim nogama.

[Domaci izdajnik]

Ja i drug smo išli kod njegove rodbine u Negotin. Koja je ono ljepota oko njega....potencijal za turizam i razvoj sredine samo takav! Ali propada korakom....za 100 KM pitaš pošto Negotin

[radostan dan]

pa iskoristiće to neko...zato i kažem - ovi što danas idu sa 25 godina, moraće u rikverc za 25-30, jer neće rješiti stamb. pitanje. a ako ga i riješe, daće ga djeci kada ona napune 25. i onda povratna karta. a u rodnom mjewstu - kurko...samo građevina - kuća, stan, nije bitno...imanje ili zapušteno, ili prodano.

ići će se na ukrupnjavanje zemljišta, kao i na zapadu...sitniji otpadaju i odlaze u grad.

[Domaci izdajnik]

I na koncu svega na selu će živjeti samo oni koji budu stranim gazdama vozali traktor i kombajn....ostali:

[radostan dan]

tačno...
mada ne nužno stranci. ima dovoljno domaćih mudonja da ukrupne po zapadnoj i centralnoj srbiji.
vojvodina je domaćim problem, jer obzirom na konfiguraciju terena, treba puno love za mašine i ostalo...nije problem lova za zemlju, nego za mehanizaciju, od sijanja, navodnjavanja do ubiranja. a da bi bio u dobroj zaradi, sve navedeno mora biti u fulu...

za ove što ne kontaju - lako je ukrupniti po klasično bosanskim brdima i vrtačama, problem je ukrupniti polj. zemljište u semberiji npr.

[valensija]

Grobari vređali Novaka

Srpski teniseri Novak Đoković, Viktor Troicki i Nenad Zimonjić gledaju košarkaški večiti derbi između Partizana i Crvene zvezde.




Đoković, navijač crveno-belih, i Troicki, kojem su u srcu crno-bele boje, posmatraju meč zajedno uz parket, dok se Zimonjić sa sinom stacionirao u gornjem delu dvorane.

Navijači Partizana dočekali su Troickog aplauzima i ovacijama, a Đokovića su sačekali zvižduci i pogrdna skandiranja: “Plati porez, p..ko c.....ka“.



Naše tenisere od 6. do 8. marta očekuje duel u Kraljevu sa Hrvatskom u prvom kolu Svetske grupe Dejvis kupa.

[area51]

Grobari vređali Novaka

Srpski teniseri Novak Đoković, Viktor Troicki i Nenad Zimonjić gledaju košarkaški večiti derbi između Partizana i Crvene zvezde.




Đoković, navijač crveno-belih, i Troicki, kojem su u srcu crno-bele boje, posmatraju meč zajedno uz parket, dok se Zimonjić sa sinom stacionirao u gornjem delu dvorane.

Navijači Partizana dočekali su Troickog aplauzima i ovacijama, a Đokovića su sačekali zvižduci i pogrdna skandiranja: “Plati porez, p..ko c.....ka“.



Naše tenisere od 6. do 8. marta očekuje duel u Kraljevu sa Hrvatskom u prvom kolu Svetske grupe Dejvis kupa.

Ja ne znam koji je qrac i išao sa onom slinom troickim
Komentar sa jednog drugog sajta:
"Gledam Troickog i Djokovica i jasno je ko je i zasto prvi na svetu".

[Sezam]

Sta mu dodje ovo c.....ka? Cetnicka?

Pa i jeste p....a c.....ka

[valensija]

Vučić: Mene vređajte, ne Novaka

IZVOR. B92, BETA



U centru sportske pažnje prethodnih dana bilo je i vređanje najboljeg srpskog sportiste Novaka Đokovića.

"On je legenda Srbije ili će biti legenda. Sramota je što Srbi vređaju Đokovića po navijačkoj osnovi. U redu je da meni vičete 'Vučiću, pederu', ali da to vičete Đokoviću, to je bezobrazluk najgore vrste“, rekao je Vučić.

[Država]

ŠTA SE SVE U BEOGRADU PRODAJE NA KOMAD

Kriza ili štednja: Ljudi kupuju po jedno jaje

Mateja Beljan | 03. 03. 2015. - 19:03h | Foto: Vesna Lalić | Komentara: 4

Beograđani se mahom ustežu kad stanu pred kasu držeći samo jabuku u ruci ili slatkiš izvučen iz originalnog pakovanja, ali prodavci kažu da je to postala svakodnevica u supermarketima.


Beograđani kažu da ih prodaja robe na komad podseća na teška vremena

"Komšinice, treba mi jedno jaje, baš mi je zafalilo. Može li i 50 grama salame, ne treba mi više, to je samo za doručak?"

Ovakva pitanja nekad su mogla da se čuju samo na pijacama, gde gotovo sve može da se pazari na komad, a danas je to svakodnevica, čak i u luksuznim supermarketima.



Ljudi kupuju tek koliko im je potrebno da prežive dan, a roba na komad sve je traženija. Naši reporteri našli su čak i plastičnu čašu za tri dinara, a za nju su dobili i fiskalni račun. Kasirka je bez problema kroz čitač kodova provlačila žvaku, komad "mančmeloua", jabuku, jaje, 54 grama salame i rolnu toalet-papira...



Mnogima nije prijatno da sa komadom robe staju pred kasu, ali prodavci će ih rado uslužiti. Kako kažu, nekada se iz radnje nije izlazilo bez kilograma mesa, a danas je kupovina za jedan obrok postala sasvim normalna.

- Uzmem ponekad egzotično voće na komad, na primer grejpfrut. Ne jedeš godinama i uželiš se. Toliko puta bih uzeo avokado, ali je preskup. A jedan ko nijedan... - priča nam Kasan.

Beograđani kažu da ih prodaja robe na komad podseća na teška vremena.


Jedna bajadera košta 35 dinara

- Još nije došlo do toga da kupujem na komad, ali uskoro ću i ja. Izgleda da ćemo svi da kupujemo po jednu bananu za bebu ili jabuku. Ne bi mi bilo neprijatno da tako kupujem, ali je poražavajuće i tužno - kaže Milica.

Prodaja lekova i cigareta na komad je zabranjena, ali i to je roba koja se traži na komad. Ima i onih koji pazare lekove "na tablu", a naši sagovornici pričaju i da apotekari preparate protiv bolova makazama seku i prodaju na komad.

- Nemam para za celu kutiju ili ne stignem kod lekara. Na primer, uzimao sam pola table "brufena", ali neće to svako da da - kaže Kasan.


Za 17 grama "mančmeloua" potrebno je 12,99 dinara

Kada smo jednu apotekarku upitali šta sve može da se kupi na komad, ona nije želela mnogo da govori o tome. Ipak, istakla je da lekove prodaje samo u kutijama.

- Ne želim vama da dajem takve informacije... Ako me pitate za "brufen", to je lek i to ne može na tablu. Lek mora da bude u originalnom pakovanju i sa uputstvom - rekla je apotekarka.

Cigareta na ulici za pet dinara

- Ljudi traže cigarete na komad, ali ne smem tako da prodajem. To je sanitarni i poreski prekršaj, jer su cigarete zaštićena roba. Ali toga po gradu sigurno ima - priča nam jedan prodavac na trafici.
Ako ne nađete trafiku gde ste "kupac od poverenja", ulični prodavci "na izvol’te" nude cigarete na komad. Cena je pet dinara.

[Danguba]

Vučić: Mene vređajte, ne Novaka

IZVOR. B92, BETA



U centru sportske pažnje prethodnih dana bilo je i vređanje najboljeg srpskog sportiste Novaka Đokovića.

"On je legenda Srbije ili će biti legenda. Sramota je što Srbi vređaju Đokovića po navijačkoj osnovi. U redu je da meni vičete 'Vučiću, pederu', ali da to vičete Đokoviću, to je bezobrazluk najgore vrste“, rekao je Vučić.

sto jes', jes'

[Danguba]

hebe se njima...oni ionako ovo ne znaju citati

[YVOD]

Amerikanka igra za reprezentaciju Srbije


Američka košarkašica Danijel Nikol Pejdž u nastavku karijere nosiće dres reprezentacije Srbije. Ona ima 28 godina, igra na poziciji krila i već drugu godinu zaredom nastupa za francuski Landes

Američka košarkašica Danijel Nikol Pejdž u nastavku karijere nosiće dres reprezentacije Srbije, saopštio je nacionalni savez.

Pejdž je dobila državljanstvo Republike Srbije i tako stekla pravo igranja za tim Marine Maljković.

Ona će postati prvi strani igrač u istoriji srpske košarke, koji će nastupiti za reprezentaciju.

Pejdž ima 28 godina, visoka je 188 centimetara, igra na poziciji krila i već drugu godinu zaredom je član francuskog Basket Landesa.

Završila je univerzitet Nebraska, a tokom karijere igrala je za bugarski Dunav, izraelski Jerusalim, mađarski Zalegeržeg i nekoliko francuskih klubova.

Promocija nove reprezentativke Srbije zakazana je u utorak za 12 sati u prostorijama KSS, a na konferenciji za medije će govoriti i predsednik Dragan Đilas i selektor Marina Maljković.

[zg1911]

kobasica cca 16-17 kn/kg, 1kg jabuka 6.5 kn... u srbiji su cijene zbilja sportske

[zg1911]

btw ne kontam ovog bg arhitekta koji veli da u centru begesa zivi 1.5 milja ljudi. wiki kaze bg 1.2, a s prigradskim naseljima 1.6 milijuna. tko laze?

[pici]

U redu je da meni vičete 'Vučiću, pederu'

pa već kad piĆkousti traži

[radostan dan]