Meni je bilo logicnije citati na engleskom, jer prijevod nekih termina na juznoslavenskim jezicima zvuci cudno. Kazu Poljaci da se u prijevodima izgubilo dosta autohtonog humora zbog kojeg je Witcher jedna od najpoznatijih knjiga u Poljskoj. Onda ti je svejedno da li citas na engleskom ili nasim jezicima. Sve zavisi koliko si dobar sa engleskim, ali meni barem je bolje zvucalo.
Evo jedan dio sa pocetka prve knjige, kad Geralt prvi put dodje u Narakort Inn u Vizimi. Srpski prijevod mi je djelovao komicno, a na engleskom mi se cinilo kao da citam nesto potpuno drugacije
izvinjavam se ako je predug citat, ali atmosfera u ovom dijelu je kao da gledas scenu iz Zikine dinastije, ne srednjovjekovnu fantaziju
Neznanac ne sede za sto, među malobrojne goste, već ostade da
stoji kraj bureta, gledajući u krčmara prodornim očima. Uze gutljaj
iz krigle.
– Tražim sobu za konačenje.
– Nema – progunđa krčmar, gledajući u čizme gosta, prašnjave i
kaljave. U „Starom Narakortu“ pitaj.
– Radije bih ovde.
– Nema – krčmar je konačno prepoznao akcenat neznanca. Bio
je to Riv.
– Platiću dobro – reče neznanac tiho, gotovo nesigurno.
I upravo tada započeo je čitav taj užasan događaj. Jedan dugajlija
rošavog lica, koji s neznanca nije skidao natmureni pogled još od
časa kad je ovaj ušao u krčmu, ustade i priđe buretu. Dvojica koja su
ga pratila stadoše iza, na ne više od dva koraka.
– Nema mesta, huljo, rivska vucibatino – krkljao je rošavi, stojeći
odmah uz neznanca. – Ovde u Vizimi takvi kao ti nam ne trebaju.
Ovo je čestito mesto!
Neznanac uze svoju kriglu i odmače se. Pogledao je krčmara, ali
ovaj skrenu pogled. Nije mu bilo na pameti da brani jednog Riva.
Uostalom, ko je uopšte voleo Rive?
– Svaki Riv je lopuža – dobacio je rošavi, bazdeći na pivo, beli luk
i srdžbu. – Čuješ li ti, kopile, šta ja govorim?
– Ne čuje, od balege u ušima – reče jedan od dvojice iza, a drugi
se grohotom zasmeja.
– Plaćaj i gubi se! – dreknu rošavi. Neznanac ga tek tada pogleda.
– Kad popijem pivo.
– Mi ćemo ti pomoći – prosikta dugajlija i izbi Rivu kriglu iz
ruke. Držeći ga za ruku, istovremeno je zarivao prste u remen koji je
iskosa presecao grudi neznanca. Jedan od dvojice zamahnu pesnicom.
Neznanac se savi u mestu, izbacujući rošavog iz ravnoteže. Mač
zasikta u kaniji i kratko zablesnu pod svetlom uljanica. Odjednom
je sve uzavrelo. Vika. Neko od gostiju strovali se ka izlazu. Stolica
8 Andžej Sapkovski
tresnu o pod, gluvo dubnuše o pod glineni sudovi. Drhtavih usta,
krčmar je gledao u jezivo rascepljeno lice rošavog, koji se, držeći se
za ivicu bureta, spuštao, nestajao, kao da tone. Druga dvojica ležala
su na podu. Jedan nepokretno, dok se drugi povijao i trzao usred
narastajuće tamne lokve. U vazduhu je vibrirao, parajući uši, tanki,
histerični ženski vrisak. Krčmar zadrhta, zadrža dah, i poče povraćati.
također se sjećam i telefonskih računa 
