Upoznali se u 2. razredu srednje skole, svidjala se ona meni, svidjao se i ja njoj, ali sve je na tome ostalo. u 4. razredu smo isli na izbornu nastavu iz Matematike, sjedili zajedno u klupi, ona mi pomagala da skontam gradivo jer je bila puno bolji matematicar od mene. Nikad nisam imao hrabrosti da joj kazem koliko mi se svidja, uvijek sam se u njenoj gubio i nekad ispadao i kreten. Zavrsila se srednja skola, upisali se na fakultet, raspust, i odlucim se ja da joj posaljem poruku da mi se svidja i da bi volio da imam s njom nesto vise od prijateljstva, medjutim odbila je, mislila je da se zezam i da samo zelim avanturu, a ona to nije htjela. I tako smo prekinuli kontakt. Negdje polovinom 1. godine studiranja ponovo smo poceli da se dopisujemo. Dogovorimo se mi da odemo na kafu posle njenih predavanja, i ja koliko sam bio u tom nekom stanju neizmjerne srece sto cu sa njom na kafu, dosao sam sat i po ranije, nacekao se ko budala. Drago mi pravo bilo sto sam izasao s njom na kafu, a oni osjecaji prema njoj su se bar 100X povecali. Izasli smo jos par puta onako prijateljski na kafu, svaki put na tim kafama ja nisam imao pojam sta pricam, samo sam mislio o "nama". Primjetio sam da i ona nije ravnodusna prema meni, ali moram ja prvi da napravim korak, nije red da cura momka pita da se zabavljaju. Ne znam na kojem sam predavanju bio, koji je predmet bio, mene nesto pukne kontam dosta je vise, i ja njoj napisem poruku da izadjemo navece, kao na kafu. Mislim da nikad necu u zivotu biti nervozniji nego taj dan, prosao sam svakakvih situacija u zivotu, ali nikad nisam bio nervozniji nego taj dan, sta ce biti ako odbije, jer vec jednom jest...ma milion nekih nervoznih situacija mi je proslo kroz glavu. Izasli smo, a ja totalno pogubljen, nemam pojma sta pricam, gluposti neke valjam, i vec vrijeme da idemo, a meni samo izleti iz usta :ŠBB KBB? Pita ona sta to znaci??? Reko: Znaci "Šta Bi Bilo Kad Bi Bilo" (totalno glupo, ali tad mi je samo to palo na pamet). Skontala je odma na sta mislim, i rekla kao: ne znam ja... Osjetio sam da je to to, platio racun, krenuli smo kuci, jedva sam nekako smogao snage od neke sramote, ili cega vec, da je zagrlim i poljubim
Eto od tog dogadjaja je proslo vise od 4 godine, mi smo i dalje zajedno, i svakim danom je sve bolje i bolje. Ona je nesto najbolje sto mi se desilo u zivotu
Pola godine skupa 
