jedna tamo wrote:
neznam ni ja više sama šta radim
radila sam i ja sve i svašta dok sam studirala, prodavala sladoled, pravila sladoled, radila na sajmu knjiga, čistila stanove nekako mi sve to normala bilo jer sam iz radničke porodice i ništa mi nije blam....
e sad kad sam završila fax radila sam i u struci al je problem bio što sam otišla u vukojebine gdje nisam imala s kim kafe popit i psihički sam bila gora nego sada kad neradim...znaš kako kaže merlin nije sreća para puna vreća, to najbolje znaju oni što je imaju....
u zadnje vrijeme najradije sjedim ispred kompa i to je to...citivilam
naravno najjači su mi oni što škole nemaju i počnu mi palamudit šta trebam i kako trebam....nedavno mi se desilo da odem u frizerski u koji sam godinama išla i cura koja pere kosu i mete dlake, pošto je čula od frizerki sa kojima sam dobra da ne radim, govori meni eto ja sam pitala nekoga da ja radim u skladištu negdje
ma ne da sam ostala šokirana već ono, tu neka balavica koja je mlađa od mene 10 godina i koja jedino zna kako nadogradit nokte i dat one stvari da se provoza u džipu meni govori to.....da ne spominjem da sam prestala ići tamo, jer cura ni kose nezna oprat kako treba...
elem još su mi najdraži ovi što su došli u sarajevo , pa studirali, zaposlili se preko daidže amidže i poženili se i meni kažu pa ti još neradiš? ma dođe mi da im kažem nabijem vas sve na neku stvar...
zato izolacija majka..
ovo može samo razumjeti onaj ko ovo prolazi..znači uložiš u sebe vrijeme, lovu, živce i zdravlje što je najvažnije , završiš težak fax i onda nemaš posla....da mi je ova pamet, udala bi se jer sam imala ponuda al nisam jer sam u to vrijeme mislila da je bitnije nešto napravit u životu a sad vidim da sam se debelo zajebala , jer vrijeme teče.....stižu te mlađi itd itd imala bih napisati još more toga......
Ja radim od svoje 18 godine i svega sam se nagledala i naslušala.
Znam i šta je mobbing, na svojoj koži sam osjetila, znam kako je kad ti "kolege" o glavi rade, i kako je kad se svaka prilika koristi da se obzvrijedni sopstveni trud i rad.
Isto tako znam kako je biti bez posla. To je GROOOOZNO.
Ali ti @jedna tamo....kontam te...završila si težak faks. Svaka ti čast na tome.
Ali šta hoćeš sad? Medalju? Hoćeš na srebrenoj tacni da ti se servira sve u životu.
Izvini, ali ti šta radiš samo kukaš. Valjda očekuješ zato što si inžinjer da ti se posao treba sam ponuditi.
Uz svo dužno poštovanje ali to tako ne funkcioniše u životu.
Imala si posao. Kakav takav pa i u vukojebini, pa si to odbacila jer nisi imala s kim kafu popiti.
Umjesto da si na to gledala kao na priliku za nešto bolje, kao odskočnu dasku ti si zacvilila, digla nos i otišla.
Istina, ne poznajem te i uzimam sebi puno za pravo kad ti se ovako obraćam, ali curo draga de se saberi malo.
Kakva bona izolacija?
Sklapanje poznanstava, stvaranja kontakta sa drugim ljudima, stvaranje sebi prilike, to ne možeš raditi u izolaciji.
Rodbina je super stvar ali niko ti neće kruh u ruke dati. Naročito ne danas kad svi imaju i više nego dovoljno sopstvenih problema. Use u svoje kljuse draga.
Žao mi je što ne radiš u svojoj struci.
Ali dok čekaš posao u svojoj struci, uhvati se nekog drugog posla. Kao što ti je predložila "balavica" iz frizerskog salona koja eto ništa drugo ne zna raditi sem mesti dlakurine sa poda i nadograditi nokte.
Btw...jako je ružno kuditi nekoza zbog njegovog posla. Sve su to pošteno zarađene pare.
Jbg...ona ima svoj dinar, ti ga nemaš.
