matematicar_teski dana wrote:
behdzo je meni drzo,komad budale,10 upiso ja patnje i cuda. zar drzi frajer i na arhitekturi,ja mislio on umro
Ne, jos predaje,i na gradjevini (koliko znam) i na arhitekturi. Ali srecom ima jako dobre asistente, pa sve sto on ispirca, oni ponove na mnogo razumniji nacin!
cx6 wrote:Moze se raspravljati ali cinjenice i dokazi su na strani gradevine. Uporedimo matematiku i statiku. Djevajka sa arhitekture mi vraca moju svesku matematike od 500 str. koju sam ispisao,a jos toliko izvjezbao,jer nista ne razumije,i za 15 dana dobiva 7,a ja na gradevini tek za 1 godinu dobivam 6.Na gradevini se izucavaju,odredeni nosaci,neodredeni,otpornost materijala,metalne,drvene konstrukcije,beton,beton 2,prednapregnute konstrukcije,dinamika konstukcija itd. a radi se o predmetima sa samim proracunom plus teorija. Na arhitekturi mozda da imaju, statiku i to laksi primjeri nosaca,beton -teorija i neznam sta jos a da se radi o proracunu. Evo neka se neko sa arh. javi pa nek napise. Znam da crtanje oduzima puno vremena,ali je lakse crtati 6 sati nego proracunavati i ubijati se jer se rezultat ne poklapa
Ti si covjece bas nisi upucen! Kao da ne studiras u istoj zgradi, sprat ispod! Na arhitekturi se radi statika (nesto kao kod vas otpornost materijala) i nije teska, ali za nekoga ko nije zavrsio srednju gradjvinsku je nesto novo i zeznuto. Svakako se da savladati. Matematika je bez veze i tu se slazemo.
Na predmetima, Betonske konstrukcije (2 godine), Drvene i metalne konstrukcije (2 godine) i Arhitektonska fizika ( 2 godine)
se itekako rade proracuni. Ja sam na kraju 3. godine predala program iz betona od 25 stranica, sa propracunima greda, nacrtom grede koju sam proracunavala i sl. Ja uopste ne znam kako s time nisi upoznat kad je hrpa studenata sa arhitekture upravo gradjevincima davala da im to proracunaju pa im je asistent mahom vracao jer su radili "onako kako gradjevinci rade" jer toboze postoji specijlni nacin kako to "arhitekti rade".
Iz drveta i metala se takodjer rade zadaci. Tek na DiMk 3 i 4 radis seminarki ali i tu moras raditi proracune zadatog primjera da pokazes da razumijes o cemu se radi.
Tako da bih lijepo zamolila gradjevince da se vise ne furaju kako oni imaju taaaaako puno da racunaju. To vam je poziv i cijeli zivot cete da racunate.
Arhitekte ne rade proracune i zapravo nijdan izvedbeni projekat mu niko nece usvoji bez potpisa i kontrole gradjevinara.
Ako nama na arhitekturi daju 7 iz matematike, a nekome sa gradjevine 6 za isto gradivo, onda to nije do studenata i fakulteta vec do profesora i njihovih kriterija. Mozda jednostavno smatraju da je to znanja iz matematike dovoljno za ocjenu 7, jednom arhitekti, ali recimo za jednog gradjvinca nije jer ako arh. zezne proracun, uvijek ima stavka gradjevinac da to popravi ali postavlja se pitanje ko ce kontrolirati gradjevinca?! Tako da mi je sasvim smisleno da su kriteriji kada su matematika/statika u pitanju na gradjevini veci. To je sasvim logicno!
I opoce se ovdje ne radi o tome kome je teze studirati. Rasprave o tome su zacarani krug! Uvijek postoje studenti koji npr. ni na arh. ni na gradjevini nikako ne mogu da rjese npr.matematiku i njima je zato arh. ili gradjevina teska. Meni uopste nije tesko jer sam odabrala ovo zvanje i meni je moj fakultet najlaksi, najzanimljiviji i najbolji. I da je 50 puta gori i dalje bih ga studirala! Sasvim je logicno da ce svako braniti svoj. Ali po obimnosti posla arhitektura definitivno prednjaci.
Pa profesori na fakultetu se bore kod rektora da nas oslobode nekih predmeta jer ne postoji nacin da to studenti sve stignu. Godine se mahom gube. Nakon 3. godine, 4. upise svega 30tak studenata od preko 100. Valjda to sve govori.
Evo samo za laike...Zamislite da vam netko da u jednom semestru da (koga ne interesuje ne mora citati!):
-napravite idjeni projekat za poslovnu zgradu, napravite maketu i uradite ispit iz predmeta vezanog za taj prejakt, branite projekat
-nacrtate idejno rjesenje stambene zgrade od preko 4 sprata, napravite maketu, radite ispit, branite projekat
-nacrtate regulaciono-nivelacioni plan za neko gradsko naselje, odbranite, radite ispit
-stambenu zgradu koju ste nacrtali ranije idejni, radite izvedbeni projekat, potom ispit (konstruktivni sistemi)
- radite proracune iz betonskih kostrukcija (zadatak, ploca objekata sa zadanim gredama), ispit
- projekat vlastite kuce i proracun toplotne propustljivosti zidnih obloga (otpornost na zimski/ljetni rezim), ispit
- prjekat organizacije gradilista (propracun radnika, radnih sati, organicaije gradilista), potom maketa oplate, ispit
- zadatke i proracune iz drvenih i metalnih konstrukcija (svake sedmice jedan zadatak), ispit
- hrpu seminarskih i jos 4 cisto streberska predmeta uz to koji ukljucuju saobracaj (gdje proracunavas autoputeve i aerodormske terminale) i instalacije (gdje bubas napamet dijelove rasladih uredjaja, klimatizera i sl.) i svi se ispitno polazu.
u sl. semestru je sve u istom omjeru, sem sto umjesto recimo stambene i poslovne zgrade radis hotel, podzemu garazu, osnovnu skolu, enterijer devastiranog stana i urbanisticki projekat nenaseljenog dijela grada. I ovo su predmeti sa 3. (prelomne) godine, a na 4. godini su jos obimniji. Tu je vec manje propracuna, ali radis zato veci broj projekata. A to su sve kompletni projekti koje npr. Golos (sa ekipom) mrcvari po 3-5 godina, a ja ga moram uraditi sama (ili u paru s nekim) za 3-4 mjeseca.
)) Sve je super ako nešto i naučiš 
