Forum Klix.ba

Razumevanje srž je
dobro izgovorenih reči;
koncentracija srž je
učenja i razumevanja.

Buda

Duhovni muzej

Učiniti svoj život otelovljenjem mudrosti i saosećanja predstavlja
najveći izazov pred kojim se duhovni tragalac može naći. Potrebno je
da istine koje smo razumeli pronadju svoj vidljivi izraz i u našem
životu. Svaka naša misao, reč ili postupak sadrže mogućnost da postanu
živi izraz jasnoće i ljubavi. Nije dovoljno samo posedovati mudrost.
Verovati da smo mi čuvari istine znači da se pretvaramo upravo u
njezinu suprotnost, to je direktni put da postanemo okoštali, zadrti i
kruti. Ideje i sećanja nemaju moć oslobadjanja i isceljivanja. Ne
postoji penzionisanje u prosvetljenosti, u kojem možemo živeti na
lovorikama. Mudrost je živa sve dotle dok je živimo, razumevanje
oslobadja sve dotle dok ga primenjujemo. Podeblji dosije naših
duhovnih iskustava nije suviše bitan ako nema moć da nas odrzi kroz
neizbežne trenutke žalosti, gubitka i promene. Znanje i dostignuća su
nevažni ako još uvek ne znamo kako da dopremo do srca drugih i kako da
svoje otvorimo za njih.

Christina Feldman i Jack Kornfield, Stories of the Spirit, Stories of the Heart

Misao

U jednom govoru Ađan Sumedho je odlučno rekao; "Sve vaše misli su
đubre. Možda mislite da su neke od njih dobre, ali bi trebalo da
razmotrite mogućnost i da su sve vaše misli đubre." Neki koji su to
slušali su možda osećali da je to što govori uvredljivo, ali meni je
to donelo veliki osećaj olakšanja. Jedan od najvećih problema sa
mislima jeste da smo skloni da poverujemo u sve što nam kazu: "Ako ja
to mislim, mora biti da je tačno." A zapravo naše misli su samo zbirka
naviknutih procena, zapažanja, sećanja, ideja koje hrane našu svest.
One mogu biti u određenoj vezi sa istinom, ali ne obavezno! Ako
pođemo od toga da je najveći deo naših misli poput nasumičnog psećeg
laveža, onda nećemo od svake od njih praviti veliku stvar. U tome leži
veliko olakšanje. Otkrivamo da se prema misli možemo odnositi na mnogo
otvoreniji način. Uopšte je više ne posmatramo tako kao da je
smislena, istinita ili realistična; i ne dajemo joj vrednost veću nego
što je ona zaista ima.

Ajahn Amaro, Thinking

Velika mudrost

Najveće dostignuće jeste nesebičnost.
Najveća vrednost jeste ovladati samim sobom.
Najveći kvalitet je nastojati da služimo drugima.
Najveće pravilo jeste neprekidna svesnost.
Najveći lek jeste praznina svih stvari.
Najveće delo je ne suprotstavljati se toku ovoga sveta.
Najveći podvig jeste preobraziti strasti.
Najveći dar jeste neprijanjanje.
Najveće dobro jeste smiren um.
Najveće strpljenje jeste poniznost.
Najveći napor je ne brinuti se za rezultat.
Najveća meditacija jeste um koji sve napusti.
Najveća mudrost je prozreti privid.

Atiša (980–1054)

Sati wrote:Velika mudrost

Najveće dostignuće jeste nesebičnost.
Najveća vrednost jeste ovladati samim sobom.
Najveći kvalitet je nastojati da služimo drugima.
Najveće pravilo jeste neprekidna svesnost.
Najveći lek jeste praznina svih stvari.
Najveće delo je ne suprotstavljati se toku ovoga sveta.
Najveći podvig jeste preobraziti strasti.
Najveći dar jeste neprijanjanje.
Najveće dobro jeste smiren um.
Najveće strpljenje jeste poniznost.
Najveći napor je ne brinuti se za rezultat.
Najveća meditacija jeste um koji sve napusti.
Najveća mudrost je prozreti privid.

Atiša (980–1054)

Budin savet kralju Pasenadiju

Poput ogromnih stena,
planina što paraju nebo,
i primiču se sa svih strana
lomeći sve pred sobom,
tako i starost i smrt
stižu slamajući živa bića:
plemenite ratnike, sveštenike, trgovce,
radnike, parije i smetlare.
Nikoga ne štede.
I svakoga gaze.

Ovde ne pomažu čete na slonovima,
ni vozari ni konjica,
ne pomaže ni bitka nadmudrivanja
niti bogatstvo spasava.

Zato mudrac,
videvši šta je za njega dobro,
nepokolebljiv, stiče poverenje
u Budu, Dhammu i Sanghu.

Onaj ko praktikuje Dhammu
mišlju, rečju i delom,
dobija pohvale ovde na zemlji
a posle smrti raduje se na nebu.

Pabbatopama sutta, SN 3.5

Kao što se čovjeku koji je dugo bio odsutan, pa se sretno vrati iz daljine,
raduju rođaci i znanci dobrodošlicom na povratku -
isto tako i dobrotvora kad s ovog svijeta otiđe na drugi
dobra djela dočekuju prijateljski kao rođaci povratnika.

Buda
Dhammapada, strofe 219-220

S duznim postovanjem, ova dva gornja citata su donekle neobicna, gdje Buda govori o "radosti na nebu" i "odlasku
na drugi svijet".Autorstvo Dhammapade neki pripisuju Budi, ali nije sasvim sigurno da je on autor.
Buda je obicno izbjegavao da odgovara na pitanja u vezi postojanja boga, zapravo je negirao postojanje individualne
"bozanske" iskre tj. atmana (hinduisticko vjerovanje) znaci on je pobornik teorije "anatta"(ne-atman), tj da ne postoji tzv. dusa koja se poslije smrti seli bilo gdje.
On je insistirao na patnji, prestanku patnje i putu koji vodi prestanku patnje, "otprilike".
Takodjer je objasnjavao da bice spoj 5 tzv. elemenata ili agregata: tijelo, osjecaji, predodzbe, volja i svijest.
Kad se ovih pet elemenata jednom razdvoje, ne ostaje nista, slicno kao sto u stabljici bambusa ne postoji srz, jednom kad se oguli kora.
Srdacan pozdrav svima, fatamorgana.

fatamorgana wrote:S duznim postovanjem, ova dva gornja citata su donekle neobicna, gdje Buda govori o "radosti na nebu" i "odlasku
na drugi svijet".Autorstvo Dhammapade neki pripisuju Budi, ali nije sasvim sigurno da je on autor.
Buda je obicno izbjegavao da odgovara na pitanja u vezi postojanja boga, zapravo je negirao postojanje individualne
"bozanske" iskre tj. atmana (hinduisticko vjerovanje) znaci on je pobornik teorije "anatta"(ne-atman), tj da ne postoji tzv. dusa koja se poslije smrti seli bilo gdje.
On je insistirao na patnji, prestanku patnje i putu koji vodi prestanku patnje, "otprilike".
Takodjer je objasnjavao da bice spoj 5 tzv. elemenata ili agregata: tijelo, osjecaji, predodzbe, volja i svijest.
Kad se ovih pet elemenata jednom razdvoje, ne ostaje nista, slicno kao sto u stabljici bambusa ne postoji srz, jednom kad se oguli kora.
Srdacan pozdrav svima, fatamorgana.

S ništa manjim poštovanjem, mogu da kažem da je to što si napisao/-la sve tačno.

Ali je i činjenica da Buda vrlo često govori o mnoštvu života, prošlih i budućih, koji bića preporađajući se u skladu sa svojim delima, dobrim ili rđavim.
Mogu ih proživeti na 5 odredišta: čistilište (pakao), gladni duhovi, životinjski svet, svet ljudi i svet božanstava (nematerijalnih bića). Ono što je karakteristično za budističku kosmologiju je da je svaka od ovih egzistencija prolazna. Nema ni večnog pakla, ni večnog raja.

I naravno, pošto nema ničeg trajnog u biću, logično je da se postavi pitanje, pa šta se onda preporađa?
Ništa, ali postoji veza između bića koje umire i bića koje se rađa. Ali to je već duža priča

jasno, filozofija!

psydelija wrote:jasno, filozofija!

Ma jašta, vidi se iz aviona

Promene nalik vremenu

Prva plemenita istina jednostavno kaže da je deo ljudskog stanja
osećati neugodnost. Ne moramo to više čak ni da nazivamo patnjom; ne
moramo ga zvati ni neugodnošću. To je jednostavno saznavanje
vatrenosti vatre, olujnosti oluje, uskomešanost vode, podrhtavanja
zemlje, baš kao i topline vatre, svežine i glatkoće vode, blagosti
povetarca i sigurnosti, cvrstine i pouzdanosti zemlje. Ništa po svojoj
suštini nije ni ovakvo ni onakvo. Samo četiri elementa zadobijaju
različite kvalitete; oni su poput mađionicara. Nekad se ispoljavaju u
jednoj formi, nekad u drugoj... Prva plemenita istina konstatuje da se
i mi menjamo poput vremena, uzdižemo se i spuštamo poput plime i
oseke, rastemo i smanjujemo poput Mesečevih mena.

Pema Chodron, Awakening Loving-Kindness

Pataćara

Plugom se ore njiva;
posijana oranica
mladom je težaku blago
kojim podiže obitelj.

A zašto ja,
mada sam postigla revnost
u primjeni učiteljeve pouke,
ne doprijeh do utrnuća
za sav napor i stegu?

Dok sam tako sjedila uz potok
da mi se noge oplahnu,
zagledah se kako voda zamućena mojom nogom
zadire u plićak obale.

Tako primetih kako mi se duh sabire
kao dobro obuzdan konj.
Tad uzeh svetiljku i otiđoh u ćeliju,
na ležaju pripremih sjedište i smestih se.

Pritegoh iglom plamen svjetiljke,
i kako se je svjetlost gasila,
tako se i moj duh izvi u slobodu.

Therigatha, V.10

Pataćara, kći bogate građanske porodice iz Savatija, bila je najuglednija učenica Budine metode meditativnog zadubljenja (đhanam). U listi "najistaknutijih" pohvaljena je kao najrevnija u redovničkoj disciplini (vinaya). Od svega toga mnogo je popularnija priča u komentarskoj tradiciji o njenim doživljajima prije obraćenja. Iz te priče potiče i njeno redovničko ime, ili nadimak, Pataćara ("ona koja ide u poderanoj haljini"). -- Kad su roditelji hteli da je udaju protiv volje, pobjegla je s čovjekom koga je voljela i s njime živjela u nekom udaljenom selu. Kad je trebalo da rodi drugo dijete, pošla je svojim roditeljima, ali je na putu rodila sina, pa se vratila mužu. Našla ga je kako upravo umire od ujeda zmije. Uputila se roditeljima u Savati, sa dva nejaka sina, ali joj se na prelazu preko rijeke oboje djece utopilo. Kad je u očaju stigla do roditeljske kuće, doznala je da se te noći kuća srušila i da su svi stradali (pojava česta i danas u Indiji). Luda od očaja, lutala je naokolo "u poderanoj haljini". Pjesma se odnosi na susret i razgovor s Budom. Poslije toga susreta povukla se u meditativni isposnički život. Dalje teškoće i napori koji su je konačno doveli do cilja opisani su u njenoj drugoj pjesmi.

Dantika i slon

Uspjeh se na Hrid lešinara da otpočinem
i vidjeh u podnožju slona kako okupan
izlazi na obalu.

Krotitelj dohvati podbadač i zapovedi mu: "Klekni!"
Slon klekne, a čovjek mu se uspne na pleća.
Vidjeh kako je ljudska moć ukrotila neobuzdanost.
Tad i ja pribrah svoj um i bodra odoh u šumu.

Therigatha, III.3


Dantika je bila kći dvorskog svećenika kralja zemlje Kosalo, rođena u prestolnici Savati. U prosjačkom redu bila je sljedbenica i učenica Velike Pomajke Gotami.

Naš put vežbanja

Vrlo je važno da svoje razumevanje pretočimo u praksu, ne kroz nekakvu
idealističku viziju da ćemo iznenada postati potpuno ispunjeni
ljubavlju i saosećanjem, već kroz spremnost da budemo upravo ono što
jesmo i da odatle krenemo. Tada je naša praksa utemeljena u stvarnosti
našeg iskustva, umesto da se zasniva na očekivanjima kako bi trebalo
da bude. Ali da bismo to učinili, moramo početi. Radimo sa pravilima
morala kao smernicama kako da svoje postupke uskladimo sa svetom oko
sebe; živimo životom zadovoljenosti i jednostavnosti, u kojem ne
eksploatišemo druge ljude ili planetu na kojoj smo; živimo obuzdanog
uma, uviđajući da jeste moguće reći "ne" određenim uslovljenim
impulsima ili proširiti granice onda kada se osetimo sputani
unutrašnjim preprekama i strahovima; promišljamo zakon karme i smer
kojim ide naš život, kuda nas vodi i šta se njime razvija; negujemo
velikodušnost i ljubav, saosećanje i predusretljivost. I sve to
zajedno postaje naš put prakse.

Joseph Goldstein, Seeking the Heart of Wisdom

Tri opasnosti

Život sam proveo -- od mladosti do starosti -- lutajući kao asketa,
penjući se na planine i brda, probijajući se kroz džunglu i sume, a
ipak nikada nisam video da je tigar pojeo bilo koga. Čuo sam priče,
ali nisam to video svojim očima. Nisam video ni da je zmija nekoga
ubila ili da je zli demon nekoga zaposeo i da je taj čovek od toga
umro. Ali ono što jesam video je da ljudi u ovom svetu pate, ne zato
što ih razdire tigar, niti zato što ih je ujela zmija ili napao slon,
već zbog sopstvenog besa, mržnje i obmanutosti. Zbog čega god patili,
mržnja, pohlepa i obmanutost su stvari koje ih zapravo uništavaju.
Zato je Buda i govorio da budale uništavaju sebe, kao što će uništiti
i druge. One uništavaju sebe tako što se ponašaju loše i podlo, kao
što to vidimo često oko sebe. One se rađaju kao ljudska bića, slična
svakom drugom, ali njihovo ponašanje nije kao kod drugih ljudskih bića.

Ajahn Khamdee Pabhaso, Making the Dhamma Your Own

Sklad

Uvek sebe prilagodi drugima, umesto da ocekujes da se drugi prilagode
tebi. Tek tu je sklad.

Taizan Maezumi, On Zen Practice

Promiču prazne pojave

Buda je ono što mi nazivamo "ja" opisao kao zbirku elemenata
podeljenih u dve grupe: telo i um, koji funkcionisu u medjusobnoj zavisnosti i
stvaraju privid individue. Mi se tada identifikujemo sa tom
slikom ili prividom, smatramo da je ona "ja" i "moje", zamišljamo da
ona ima neku svoju specificnu osnovu. Na primer, ustanemo ujutro,
pogledamo u ogledalo, prepoznamo odraz u njemu i pomislimo: "Da, to
sam ja." Na taj osećaj sopstva onda dodamo razne vrste pojmova: Ja sam
žena ili muškarac, ja sam određene dobi, ja sam srećna ili nesrećna
osoba i ta se lista nastavlja u nedogled.

Kada istražimo svoje iskustvo, međutim, možemo videti da ne postoji
neko središnje biće na koje se sva ta iskustva odnose; pre će biti da
to samo promiču prazne pojave. One su prazne u smislu da iza njihovog
nastanka i nestanka ne postoji niko kome se one događaju. Duga je
dobar primer za to. Izađemo napolje posle kiše i zastanemo zadivljeni
ako se duga pojavi na nebu. Uglavno se prepustimo tom zadovoljstvu i
ne istražujemo pravu prirodu toga što se događa. Ali ako pogledamo
malo dublje, postaje jasno da izvan specificnih stanja vazduha, vlage
i svetlosti ne postoji takva stvar kao sto je duga.

Svako od nas je pojava slična toj dugi, jedna magična slika što se
rađa iz kombinacije različitih elemenata uma i tela.

Joseph Goldstein

Praksa je poput naočara

Čak i pre nego što počnemo da vežbamo, prosvetljenje je tu. No, mi
obično razumemo praksu meditacije i prosvetljenje kao da su to dve
različite stvari: ovo je praksa, nalik naočarima, i kada je koristimo,
odnosno kada stavimo naočare, tada vidimo i prosvetljenje. Ovo je
pogrešno razumevanje. Same te naočare su prosvetljenje, staviti ih
jeste isto prosvetljenje. Tako, šta god da radite, čak i ako ništa ne
radite, prosvetljenje je uvek tu. To je Bodidarmino razumevanje
prosvetljenja.

Shunryu Suzuki, Zen Mind, Beginner's Mind

Sati imaš li negdje link za download knjiga od Čedomila Veljačića: "Pjesme Prosjaka i Prosjakinje" i "Pisma sa Pustinjačkog Otoka"?

Sati wrote:Praksa je poput naočara

Čak i pre nego što počnemo da vežbamo, prosvetljenje je tu. No, mi
obično razumemo praksu meditacije i prosvetljenje kao da su to dve
različite stvari: ovo je praksa, nalik naočarima, i kada je koristimo,
odnosno kada stavimo naočare, tada vidimo i prosvetljenje. Ovo je
pogrešno razumevanje. Same te naočare su prosvetljenje, staviti ih
jeste isto prosvetljenje. Tako, šta god da radite, čak i ako ništa ne
radite, prosvetljenje je uvek tu. To je Bodidarmino razumevanje
prosvetljenja.

Shunryu Suzuki, Zen Mind, Beginner's Mind

Ko biva svi su prosvjetljeni, samo sto to jos ne znaju.

Lady Bella wrote:Sati imaš li negdje link za download knjiga od Čedomila Veljačića: "Pjesme Prosjaka i Prosjakinje" i "Pisma sa Pustinjačkog Otoka"?

Pogledaj naš najbolji budistički sajt "Budizam"
Tu imaš stranicu posvećenu isključivo Veljačiću, sa linkovima do njegovih knjiga i članaka
http://www.yu-budizam.com/texts/veljaci ... afija.html

fatamorgana wrote:Ko biva svi su prosvjetljeni, samo sto to jos ne znaju.

Ko biva svi imaju potencijal za probuđenje, samo to još ne znaju

Sati wrote:

fatamorgana wrote:Ko biva svi su prosvjetljeni, samo sto to jos ne znaju.

Ko biva svi imaju potencijal za probuđenje, samo to još ne znaju

Ja eto, nazalost, nisam probudjen, ali se pitam da li je to i autor navedene knjige, Shunryu Suzuki, Zen Mind, Beginner's Mind, iz jednostavne cinjenice sto mnogi koji pisu o probudjenju, avaj, to sami nisu. Iskreni pozdrav
i pohvala tebi koji si pokrenuo i odrzavas ovu korisnu, i dobro vodjenu temu o budizmu, pozdrav, fatamorgana.

Pozdrav i tebi Fatamorgana i nek da Buda da temu vodimo zajednički
A što se tiče toga je li dotični gospodin probuđen ili nije, to samo on zna, a mi možemo tek da nagađamo.
Ali barem možemo nešto da učinimo da sami sebe oslobodimo patnje. Jer to je suština probuđenja.