Stvarni oblik jedne zelje....

[bosanska rijec]

Musa Ćazim Ćatić

U sevdahu

U sevdahu moja duša
Oko tvoga dvora l'jeta,
Tebe traži, Šemso mila,
Kao leptir majskog cv'jeta.

Hotjela bi amber-miris
S vilinske ti kose piti,
Ah, pusti je, ona će se
U tom milju utopiti!

U sevdahu pjesma moja
S lahke harfe tebi hrli
I tvoj svaki korak prati,
Jer je željna da te grli,

Ah, željna je da na tvoje
Ružičaste usne pane;
Pa pusti je, zlato moje,
Ljubeći te nek izdahne...

U sevdahu srce moje
Tvoga toplog žara žudi,
Hotjelo bi da s' ogrije
Sred mlađanih tvojih grudi.

Daj pusti ga, na toj vatri
U pepeo nek se stvori
Smrt će njemu slatka biti,
U sevdahu kad izgori.

[maccarona]

de prevedi taj Krautski

i muzicku zelju mozda

to ce nasa lejdi ona to zna
ja ne znam nijedan jezik kako treba

[lady midnight]

evo da josh malo razbijemo monotoniju na koju mi se rodjak zhalio ova je zaista drugachija



Robert Browning, Porphyria's Lover


The rain set early in tonight,
The sullen wind was soon awake,
It tore the elm-tops down for spite,
And did its worst to vex the lake:
I listened with heart fit to break.
When glided in Porphyria; straight
She shut the cold out and the storm,
And kneeled and made the cheerless grate
Blaze up, and all the cottage warm;
Which done, she rose, and from her form
Withdrew the dripping cloak and shawl,
And laid her soiled gloves by, untied
Her hat and let the damp hair fall,
And, last, she sat down by my side
And called me. When no voice replied,
She put my arm about her waist,
And made her smooth white shoulder bare,
And all her yellow hair displaced,
And, stooping, made my cheek lie there,
And spread, o'er all, her yellow hair,
Murmuring how she loved me--she
Too weak, for all her heart's endeavor,
To set its struggling passion free
From pride, and vainer ties dissever,
And give herself to me forever.
But passion sometimes would prevail,
Nor could tonight's gay feast restrain
A sudden thought of one so pale
For love of her, and all in vain:
So, she was come through wind and rain.
Be sure I looked up at her eyes
Happy and proud; at last I knew
Porphyria worshiped me: surprise
Made my heart swell, and still it grew
While I debated what to do.
That moment she was mine, mine, fair,
Perfectly pure and good: I found
A thing to do, and all her hair
In one long yellow string I wound
Three times her little throat around,
And strangled her. No pain felt she;
I am quite sure she felt no pain.
As a shut bud that holds a bee,
I warily oped her lids: again
Laughed the blue eyes without a stain.
And I untightened next the tress
About her neck; her cheek once more
Blushed bright beneath my burning kiss:
I propped her head up as before
Only, this time my shoulder bore
Her head, which droops upon it still:
The smiling rosy little head,
So glad it has its utmost will,
That all it scorned at once is fled,
And I, its love, am gained instead!
Porphyria's love: she guessed not how
Her darling one wish would be heard.
And thus we sit together now,
And all night long we have not stirred,
And yet God has not said a word!

[bosanska rijec]

Enes Kiševic

Sunce, vjetar i ti


Napisat cu ti pjesmu
U kojoj ce biti
Sunce, vjetar i ti.

Vrijeme ce mirisati pred kišu
Žito ce snivati Van Goga
Poljem ce svirati rijeka
Iz roga zelenoga.

Odjenut cu te u haljine tanke
Tek tijelo da ti se sluti
U jednom cu stihu lipa
Svu pjesmu zapahnuti.

Hodit ceš sva izvan sebe
Od uzvišene neke slobode
Nedeljiva od svega što vidiš:
Od zraka, od zemlje, od vode.

Jablani dizat ce glave
Ružama dah ce stati
Za vitkom pojavom tvojom
Sve ce se okretati

I šume, i brda, i ljudi,
I suncokreti daleki žuti.
Ucinit cu da cijeli se svijet
Oko tvog lika zavrti.

I u tom, svemira verglu,
Gdje pršte u prozor boje,
Ti ocima šibat ces pejzaž
Svjesna ljepote svoje.

Vjetar odoljeti nece,
Za kosu ce te šcepat.
Ti ovlaš ceš ustrgnut klas
I kosu u rep ceš vezat

"Moja si", siktat ce vjetra
Za vratom studeni zubi.
Dobacit cu ti maramu kradom
Da vrat zaštitiš dugi.

"Ne bježi", bjesnit ce vjetar,
"Neceš se oteti lako!"
I zaskoèit ce te pod suknju -
Put bijela bljesnut æe zrakom.

Ti zgrabit ceš vjetar za gušu
I koljenima ga stiskati glatkim
Sve dok trzaji vjetra
Ne postanu posve mlaki.

A zatim cu, tiho, u pjesmi
Otškrinuti oblake lake,
I ti ceš prosuti kose
U zlatne sunèane zrake.

Tisuce svjetlosnih strijela
Kroz srce ce ti sinut
Od nožnog palca do cela
nevidljiva vatra ce liznut.

Osjetit ceš u svakoj pori
Svjetla svilene lasi,
Vrh tvojih stidljivih dojki
Dvije maline divlje ce rasti.

Osjetiæeš pod èaškom pupka
Sve ukrug slatku toplinu,
I kao kad dijete kamencice
Baci u vodu mirnu;

Krug za krugom topline
Krv ce širiti vrela -
Sve dok ne dodirneš sebe
Izvan granica tijela.

[lady midnight]

de prevedi taj Krautski

i muzicku zelju mozda

to ce nasa lejdi ona to zna
ja ne znam nijedan jezik kako treba

moRe, vecheras sam bash u shtimungu za prevode moje karakteristichne i poshto je uslijedila radikalna promjena mog imidzha od saburli stvorenja do krvnice rado cu prevesti ove stihove shto ih je macca psotavila



slushaj 'vamo
tamo u sanduku lezhi
krpa natopljena krvlju
hehehhee, krishom sam je tamo gurnula da niko ne vidi
on se samo malchice obrezao (pardon ... porezao )
kad mi je brao maline
sad ih imam oboje
njegovu krv
i moju vatrenu ljubav


joj macca, dje ovo nadje

[maccarona]

de prevedi taj Krautski

i muzicku zelju mozda

to ce nasa lejdi ona to zna
ja ne znam nijedan jezik kako treba

moRe, vecheras sam bash u shtimungu za prevode moje karakteristichne i poshto je uslijedila radikalna promjena mog imidzha od saburli stvorenja do krvnice rado cu prevesti ove stihove shto ih je macca psotavila



slushaj 'vamo
tamo u sanduku lezhi
krpa natopljena krvlju
hehehhee, krishom sam je tamo gurnula da niko ne vidi
on se samo malchice obrezao (pardon ... porezao )
kad mi je brao maline
sad ih imam oboje
njegovu krv
i moju vatrenu ljubav


joj macca, dje ovo nadje

pa moja ti ja uvijek nadjem svoju dramu

[anais_nin]

znaci, priznajes da si najgore ostavila za kraj

stvarno mi se nekako razvodnila tema jednim te istim (nista narocitim) pjesmama, od par autora pa sam zato reagovao...iz najbolje namjere

pa svi doprinosi su dobrodosli

meni je najveci problem ogranicena dostupnost prevoda na netu a nemam kada da prekucavam svoje ili da prevodim a nekako mi nije fer da stavljam puno poezije na engleskom ili na francuskom kad znam kako je meni kad ne razumijem njemacki

[pitt]

[quote="lady midnight]

slushaj 'vamo
tamo u sanduku lezhi
krpa natopljena krvlju
hehehhee, krishom sam je tamo gurnula da niko ne vidi
on se samo malchice obrezao (pardon ... porezao )
kad mi je brao maline
sad ih imam oboje
njegovu krv
i moju vatrenu ljubav


joj macca, dje ovo nadje [/quote]

ovo mene podsjeca na ono ....djevojcica brala jagode

[Leonid Breznjev]

slushaj 'vamo
tamo u sanduku lezhi
krpa natopljena krvlju
hehehhee, krishom sam je tamo gurnula da niko ne vidi
on se samo malchice obrezao (pardon ... porezao )
kad mi je brao maline
sad ih imam oboje
njegovu krv
i moju vatrenu ljubav


joj macca, dje ovo nadje

nemoj mi zamjeriti lady, samo mi bio cejf da probam..

I slusaj, slusaj na kraju,
Tamo lezi, unutra, u skrinji,
Jedna krpa natopljena krvlju,
Tajno je spustih u nju.
On se na ostricu ogrebao,
Dok je za mene kupine skupljao,
I sada su moji oboje,
Krv njegova i ljubav moja vatrena...

[maccarona]

evo moja verzija

gledaj vamo kad ti govorim
en tamo u KOVCEGU mojih skrivenih strasti, lezi
jedan kanjavac natopljen krvlju
isaretom je turih tamo
on ugursusz smotani se iskasapio
dok mi je maline brao
sad hin imam oboje
njegov kanjavac natopljen krvlju
i moju samo masicama dohvatljivu ljubaf

valjal

[lady midnight]

macca, tvoja verzija je daleko bolja od moje, priznajem i skidam kapu
samo bi me interesovalo otkud ti one tvoje skrivene strasti ja okrenuh cijelu pjesmu naglavachke, ne nadjoh ih al nema veze, malo subjektivne projekcije je uvijek u igri kod svakog prevoda


arsla,
tvoj prevod je daleko blizhi originalu blazhi, pa chak bih rekla i ... ozbiljniji razlika je u tome shto kod tebe strast kljucha ispod poklopca, samo prividno obuzdana kod macce se vec prelijeva a kod mene je.... nikako nema
priznajem da sam se dvoumila izmedju kupina i malina, mozhe ionako oboje a mogu i borovnice

[maccarona]

nazovi to slobodnom umjetnickom interpretacijom

[zuna]

znaci, priznajes da si najgore ostavila za kraj

stvarno mi se nekako razvodnila tema jednim te istim (nista narocitim) pjesmama, od par autora pa sam zato reagovao...iz najbolje namjere

pa svi doprinosi su dobrodosli

meni je najveci problem ogranicena dostupnost prevoda na netu a nemam kada da prekucavam svoje ili da prevodim a nekako mi nije fer da stavljam puno poezije na engleskom ili na francuskom kad znam kako je meni kad ne razumijem njemacki

anais , razumi ti to sto je najblize tebi , il´mozda si nesto kao zuko dzunhur

[kolega]

de prevedi taj Krautski

Jedna kratka od Omar Khayyam (iz Rubaiyat)

11
Here with a Loaf of Bread beneath the Bough,
A Flask of Wine, a Book of Verse---and Thou
Beside me singing in the Wilderness---
And Wilderness is Paradise enow.

Pod zelenom granom sa korom hljeba,
vinom i stihom – više mi ne treba –
sa tobom što sad u divljini pjevaš
– i divljina postaje dio Raja.

(ovo ovako može izreći samo ašik-Billahi, kakav je i bio Hajam )

[anjusha]

When you are old

How many loved your moments of glad grace,
And loved your beauty with love false or true;
But one man loved the pilgrim soul in you,
And loved the sorrows of your changing face.

William Butler Yeats

[Šeherzada]

evo moja verzija

gledaj vamo kad ti govorim
en tamo u KOVCEGU mojih skrivenih strasti, lezi
jedan kanjavac natopljen krvlju
isaretom je turih tamo
on ugursusz smotani se iskasapio
dok mi je maline brao
sad hin imam oboje
njegov kanjavac natopljen krvlju
i moju samo masicama dohvatljivu ljubaf

valjal

[idia]

Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
čak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, nečujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerođene rime
žute i plave boje,
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo.
Ne budi moje orkane snene
da se neki ne zakovitla iz pene,
ponašaj se i dalje kao da ne postojim,
i kao što si do sada umeo
nastavi da gledaš kroz mene
u nedogled
iako tu ispred tebe stojim.

Nemoj uopšte da me gledaš,
zaboravi me.
Potroši svoje poglede na one druge,
na one što znaju da se kikoću,
da od svega naprave važnu temu,
na one izgubljene u beskraju
što ne znaju za samoću,
na one što se trude
da uvek nose šminku,
na one kojih se sve tiče
a tako malo znaju...
Gledaj njih,
zaboravi mene, klinku,
ja nisam takva niti takva mogu da budem,
ja sam iz neke potpuno druge priče.

Nemoj da mi uputiš više
nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomisliću da u tom novom još nešto piše
i bojim se, izazvaću podsmeh
kod onih kojih se sve tiče...
U meni se rodi i osta
želja koja klija i raste,
i izvija se i trudi
da izleti u nebo
i nemoguće preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada više
da mi poklonis nijednog smeška.
Zamisli da me nema,
da ne postojim, tako je bolje.
Moram to da te molim jer se bojim,
strašno se bojim
da je tvoj osmeh samo greška.

Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj, i sedmoj,
pokloni ga onima koje će znati da ga vrate,
onima koje ne vole čekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah, bez razmišljanja,
a da ga prime još manje.
Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja
dok ne ugleda svitanje,
predugo čezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.
Zato me zaboravi
jer ja nisam kao te druge,
ja sam iz neke sasvim druge šeme.

Nemoj da mi uputis vise
nijednu reč,
čak i ako to želiš.
Sve reči mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pričuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim očima piše,
pa se sneveseliš,
a već je kasno, već si ih pustio da odu?
Ne, nemoj mi reći ni jednu reč više,
bojim se da će i moje reči da poteku
izazvane tvojim
pa će da se sliju u moćnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da će iz mene bujica da provali,
da mi neće biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otćutali.

Neka tvoje reči odu na tamo neke
očima blizu
a mislima daleke,
na one što imaju raspletene kose,
što uvek slušaju ali retko čuju,
na one što se oblače u Rimu i Parizu,
na one kojima je važno šta će da obuku
i šta će da nose,
na one što se stalno utrkuju...
Na mene ne bacaj reči,
zamisli da ne postojim,
jer ja se bojim, strašno se bojim
da neće ništa da me spreči
jednom kad moja bujica krene,
kad se otkači i provali i dotakne sve vaseljene
koje nam dele sreću i tuge.
Zato te molim, najlepše molim,
zaboravi mene,
ja sam jaka i sve ću moći da prebolim
jer ja nisam i nikad neću
biti kao te neke druge.

I nemoj, nikada nemoj da me tražiš,
čak i ako se osmeliš
pa to poželiš,
čak i ako se na to odvažiš.
Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona,
jedina prava samo za tebe,
ona jedna od miliona
koja ti pruža more tišine
i svu silinu uragana
u istom trenu.
Ne, nemoj da me tražiš,
pusti me da sama svoje dane brojim
dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,
dokle god moje vreme curi.
Nedaj da ti misli na tu stranu skrenu,
nipošto nedaj.
Ja se neizvesnosti više ne bojim
ali bih radije da požurim
i da se sakrijem u uspomenu.

Potraži one neke druge
koje su svikle
da nose štikle,
koje samo sa debelim slojem šminke postoje,
koje još uvek ispredaju prazne priče,
koje se još uvek utrkuju da sve vide i čuju,
koje nose samo uzdužne pruge
jer im samo takve dobro stoje,
koje ne pričaju nego se dovikuju...
Mene nemoj,
mene ne traži
jer ja sam samo drhtaj jednog trena,
samo kap rose opijena jutarnjom vlagom,
samo neizrecivo malo parče istine u laži,
i nestalna kao morska pena
od koje sam sačinjena.

Bojim se, strašno se bojim
ako me nađeš
da ćemo zajedno da potečemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da ću početi da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.
Probudićeš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi će da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve će to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nađeš,
ako me nikada ne nađeš,
ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene
odavde pa do večnosti, zauvek,
bez početka i bez kraja.

Dragana Konstantinović

[idia]

Koliko noci ce trebati
da ugasimo zedj
Koliko sporih, pospanih jutara
beskrajni zagrljaji

Vidim hiljade zvezda
vatromet iz tvojih ociju
(idu, idu) popunjavaju grad
i menjaju stvarnost
tvoje telo, tvoja ruka, tvoja cutnja

Oslobadjaju me iz moga tela
na najcistijem putu
cinis me ludim od zadovoljstva
zahvaljujem nebu za tvoju hrabrost
da me izludis.

Milan Mladenovic

[idia]

Otisci na meni

Ostala mi je toplina tvojih dlanova
na golim ramenima
i otisak usana na zatiljku

prekrivam ga kosom
od tuđih ga pogleda sakrivam

Ostao mi stisak tvoje ruke
na koljenu
i pogled rasprostranjen po mom trbuhu

još ga uvijek osjećam
utkan mi u postelju...

skupa s tvojim mirisom

[Šeherzada]

STREPNJA


Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim tvoja oka dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici! Nasta to i cemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva!

[lady midnight]

Bertolt Brecht, Über die Vitalität

1
Die Hauptsache ist die Vitalität
Die habt ihr nach Branntweingenuß
Ein gesundes junges Weib, das geht
Auf die Vitalität, weil es muß.

2
Die Weiber liegen zu Klumpen geballt
Die Peitsche nehmt mit ihnen ins Bett!
Doch geht’s auch im Grünen: das heißt, es geht halt
mit der nötigen Vitalität.

3
Die Vitalität, die schafft es auch
Beim dümmsten Engel. Die Vitalität.
So dass er euch rasend auf seinem Bauch
Um die letzten Dinge anfleht.

4
Die Vitalität, sie befaßt sich nicht
Mit der Seele und dem Gemüt
sie befaßt sich mehr mit dem zweiten Gesicht
Und dem Weib als Gestüt.


5
Der Vitalität sind die Folgen egal
Die Vitalität mach sich alles bequem.
Es gibt keine Hemmung. Zum Beispiel Baal
War als Mensch nicht angenehm.

(Darum bitt ich Gott früh und spät
Um Vitalität.)


ne da mi se sad prevoditi, a ne mogu naci prevod na nash... ako neko ima -- ljubim ruke nek postavi uglavnom bertolt brecht pishe o vitalitetu ja mislim da je on bio samo takav mushki shovinist, a ovdje ima i malo nietzschea koliko vidim no, sve u svemu, meni se plaho svidjaju njegovi erotski stihovi

[lady midnight]

i josh jedna brechtova, malo drugachija:

B. Brecht, Neigung zum Nichts

Betrübter Geist, du hast dich gern geschlagen
Die Hoffnung, deren Sporen Feuer wecken,
Besteigt dich nicht mehr. Darfst dich ruhig strecken
Du altes Naß, wo Hindernisse ragen.

Schlaf wie ein Tier, mein Herz, hör auf zu fragen.
Bezwungener Geist! Nichts konnte dich erschrecken,
Magst keine Liebe, keinen Streit mehr wagen!
Leb wohl, Trompetenklang und Flötenklagen!

Vergnügen soll mein schmollend Herz nicht wecken!
Die Zeit verschlingt mich, die Minuten jagen,
Schneeflocken gleich, die starre Körper decken,
Weit seh ich rungs den ERdball sich erstrecken,

Dem Schutz der Hütte will ich mich entsagen,
Lawine, willst du mich zum Abgrund tragen?

[lady midnight]

Emily Dickinson, I Lost A World

I lost a world the other day.
Has anybody found?
You'll know it by the row of stars
Around its forehead bound.

A rich man might not notice it;
Yet to my frugal eye
Of more esteem than ducats.
Oh, find it, Sir, for me!

[maccarona]

Internet-Liebe


Menschen reisen in die Weite
Wegen eines Sprungs zur Seite,
Finden durch das Internet
Leicht Gesellschaft für das Bett.
Wollte es auch mal probieren,
Fragte mich, was wird passieren.
Lieb' ich durch des Wortes Macht
Oder werd' ich ausgelacht.

Und so schrieb ich an ein Bienchen
Mit 3 Kindern, Mann, Kaninchen.
Schrieb mich in ihr offnes Herz,
Sie verging vor Sehnsuchtsschmerz.

Fern vom Lärm in einer Kate
Warte ich jetzt auf Beate.
Horch, da klopft es an die Tür
Und schon steht sie scheu vor mir.

Groß und schlank mit langen Haaren,
Die so schwarz wie Kohlen waren.
In den Augen wilde Glut,
Ausgehungert bis aufs Blut.

Zur Begrüssung ein Strauss Rosen,
Liebe Worte, Küssen, Kosen.
Und im furiosen Takt
Fall'n die Hüllen, wir sind nackt.

Meine Hände, zart und leise,
Gehen auf Entdeckungsreise.
Streichen über Berg und Tal,
Fordernder von mal zu mal.

Wie ein Bach befreit vom Eise,
Macht mein Mund die gleiche Reise,
Kost die Knospen, fein und zart,
Bis sie schwellen, werden hart.

O, der Zunge sanfte Hege
Ist die schönste Körperpflege.
In des Kindes tiefster Brust,
Staut sich bang die Qual der Lust.

Wilde Seufzer ihr entschwinden,
Als die Lippen endlich finden
Ihren Schatz, den Freudenquell,
Und sie jauchzt vor Wonne hell.

Willig öffnet sich die Falte,
Lockt die Zunge in die Spalte,
Die sie gierig pflügt und eggt,
Weil ihr Nektar himmlisch schmeckt.

Kreist die süße Liebesbeere,
Dass sie sich nicht mehr verzehre
Nach ein bisschen Zärtlichkeit,
Denn die letzte liegt so weit.

Und das Kind im Rausch der Sinne
Gibt sich hin dem Lustgewinne,
Schwebt hinfort im Liebeswahn,
Kreist auf einer Himmelsbahn.

Möchte immer weiter fliehen
Schwerelos das süße Ziehen
Kosten bis zum Höchstgenuss,
Dass es sie zerreissen muss.

Und ein Zittern und ein Beben
Reisst die letzten Gitterstreben
Von der Seele - macht sie frei -
Erlösend schallt ihr Wonneschrei.

Brennend heiße Glücksgefühle
Wärmen ihres Herzens Kühle
Und sie weint an meiner Brust
Tränen süßer Liebeslust.

Schenkt mir heiss nach dem Genusse,
Zärtlichkeit im Überflusse.
Und mein Herz, leicht unterkühlt,
Warm den Hauch der Liebe fühlt.

Nach drei Nächten heisst es scheiden,
Es beginnt die Zeit der Leiden,
Denn die Sehnsucht arg uns quält.
Seitdem sind wir ganz fest vermailt.

[anais_nin]

Leonard Cohen - The faith

The sea so deep and blind
The sun, the wild regret
The club, the wheel, the mind,
O love, aren't you tired yet?

The blood, the soil, the faith
These words you can't forget
Your vow, your holy place
O love, aren't you tired yet?

A cross on every hill
A star, a minaret
So many graves to fill
O love, aren't you tired yet?

The sea so deep and blind
Where still the sun must set
And time itself unwind
O love, aren't you tired yet?