Volite li vi svoju domovinu? Ja ne, a evo i 100 razloga zasto:

[Fudo387]

Idem u teretanu godinama, jebla te teretana.

Pa eto, to je dobar znak.
Moras vise vjezbat.

[kamberovica polje]

Bildaj dok ne zaboraviš da ti nekog bližnjeg može ubit neki babin sin sa svojom bembarom, a da optužnica padne zbog "proceduralne greške. "
Nosi kante na sprat dok samog sebe ne uvjeriš kako je sve idealno.
Itd.

[Fudo387]

Kad god vam se sve nakupi u vama, zelite se isplakati, mozda bi dobro bilo da se sjetite kako se danas na ovoj planeti tri milijarde ljudi probudilo, otvorilo frizider, i guess what, nema nista u njemu.
Pola dunjaluka bi se sad udarilo nogom u guzicu da moze kako ostatak zivota provesti u Bosni.
Nije to nesto booo hoooo super, al’ nije vala ni toliki odron kakvim ga predstavljate.

[Jimmy McNulty]

Ova tema nije plod mojih frustracija jer su one odavno ocigledne, a neko ko nije barem malo isfrustriran situacijom u drzavi onda je ili poput Bakira bas mnogo odvojen od drustva i stvarnosti ili je dijaspora. Doduse, ima i nojeva koji su vjerovatno i najgori tip ljudi. Ubjedjuju te da je sve ok, da je problem u tebi jer ne zele sebi da priznaju da zive u supku od drzave.

Tema je jednostavna i postavlja jednostavno pitanje:
Volite li vi svoju drzavu?
Ja je ne volim, ja je mrzim i naveo sam razloge, nepobitne cinjenice, nepravde i sta sve ne zasto je to tako.

Volite li je vi? Ako da zasto, ako ne zasto?
Sasvim jednostavno pitanje, ali i uredu mi je da je dezurnoj ekipi lakse fokusirat se na drugu stranu i ismijat mene. Uradili su to nebrojeno puta, na mnogim temama, pa zasto ne bi i sad. Temu Pokret za odlazak su unistili, sad su se ovdje prebacili. Ali ne haturim, sve su to individue poput mene, nezadovoljne i ogorcene, samo nam je razlog tih osjecanja znatno drugaciji.

Nemoj tako. Ja sam te podrzao i rekao sam da je istina sta si napisao. Zemljaci smo, jos i sugradzani.

Nisam na tebe mislio.
Uostalom ja i ne trazim podrsku, nit mi ko treba da mi kaze da se aktiviram, aktivirao sam se ja podobro, zavrsio sto je trebalo zavrsiti, radio i sve. Mnogo puta sam spomenuo, da sutra dobijem posao gdje cu imati preveliku platu moje nezadovoljstvo i mrznja ostaju isti. To ato cu moc neku trebicu izvest na veceru nece promijeniti ubistva, kradje, pljackanje, korupciju i nepotizam nit cu ja bit zadovoljniji i sretniji ako ga nekoj umocim.

Joj tebe..
Pa što li nam je ovakvo stanje..garant zbog dijasporaca

domaći paćenici sa upadicama tipa..ni tebi nije lako i guziš li šta..najviše doprinose ovakvom stanju.

Hehe, upravu si
Napisah gore vec nesto slicno pa da ne odgovaram posebno za post.
Ne znam kako neko moze i pomisliti da nedostatak sexa ili novca moze nekog natjerat da mrzi drzavu Pa najveca fukara i najvise voli ovu drzavu, kune se u nju... ali dobro, bio je to lijep i zgodan nacin da se mene napadne jer sam rekao nesto sto mnogi misle, samo ne zele o tome govoriti jer eto sta se desi.

Zao mi je, najvise na svijetu mi je zao djece sehida, morali su odrastati bez roditelja koji su zivot dali za ovo

[MarlboroGold]

Fudo... isto kao kad si u solidnoj firmi sa solidnom platom, pa krenu sranja i nezadovoljstva i porediš tu firmu sa nekom boljom i ukazuješ na to svojim rukovodiocima kako bi trebali da se ugledaju na konkurente, da inoviraju i improviziraju jer ovako više ne ide... a onda te oni samo spuste i kažu bolje ti je da šutiš, znaš li kako je onome tamo koji ima drastično nižu platu u nekoj žnj firmi Bogu iza nogu... u prevedenom značenju, kad se neko digne protiv bilo kojeg sistema (država, firma itd) i ukaže na nedostatke i da se nešto može i treba poboljšati, oni iznad te odmah ušutkaju i porede sa onim koji su gori ili u goroj situaciji - što je apsolutno pogrešno, jer treba težiti ka što boljem i ne tješiti se sa time.

To je i tvoja priča. Šta bosance briga za neku žnj osobu u nekoj žnj državi... bitno je riješiti probleme na koje se ukazuje u svojoj zemlji.

[braca]

Dakako da volim svoju domovinu BiH, jako je volim, malo sam proputovao po svijetu pa sam SIGURAN da je ovo raj na Zemlji, dovoljno vode, dovoljno sunca, nije hladno, nije vruce, mogucnosti za proizvodnju hrane, pa imamo nesto i nafte.....ali ne volim pogane politicare...koji su uspjeli opoganiti i narod pa mi nije mrsko ponekada reci da smo kao narod, a posebno kao pojedinci, poprilicno pogani (ovdje ne mislim samo na BiH, nego i na Hrvatski u na Srbiju, sve ista gov*a....)....na zalost...ali DA, volim svoju domovinu i tu nemam dileme.....i sve se nadam da cemo se i mi kao ljudi promijeniti na bolje.......

[Fudo387]

Fudo... isto kao kad si u solidnoj firmi sa solidnom platom, pa krenu sranja i nezadovoljstva i porediš tu firmu sa nekom boljom i ukazuješ na to svojim rukovodiocima kako bi trebali da se ugledaju na konkurente, da inoviraju i improviziraju jer ovako više ne ide... a onda te oni samo spuste i kažu bolje ti je da šutiš, znaš li kako je onome tamo koji ima drastično nižu platu u nekoj žnj firmi Bogu iza nogu... u prevedenom značenju, kad se neko digne protiv bilo kojeg sistema (država, firma itd) i ukaže na nedostatke i da se nešto može i treba poboljšati, oni iznad te odmah ušutkaju i porede sa onim koji su gori ili u goroj situaciji - što je apsolutno pogrešno, jer treba težiti ka što boljem i ne tješiti se sa time.

To je i tvoja priča. Šta bosance briga za neku žnj osobu u nekoj žnj državi... bitno je riješiti probleme na koje se ukazuje u svojoj zemlji.

Pa ima i to smisla,
Al’ zarad nekog emotivnog zdravlja, tj da skroz ne zglajzas, neka ti je na umu da vazda moze gore.
Sucur elhamdulila, otpuhni, ozezi u nove radne pobijede i avanture, nesto ce se desiti.
Ovako sa ovim deprsivnim sranjima, nece nista.
Ustvari, hoce, pobudalices i tek si onda najebo.

[Fudo387]

Ja, da dodam jos ovo i zavrsim,

Volio ti nju ne volio, druge nemas.
Sem ako te neko tamo daleko ne primi, i kaze bujrum.
A dok se na novu naviknes, gotov si i mandrknit, prodje zivot.
Sretno svima, i zBismiletom.

[lmo]

.. u prevedenom značenju, kad se neko digne protiv bilo kojeg sistema (država, firma itd) i ukaže na nedostatke i da se nešto može i treba poboljšati, oni iznad te odmah ušutkaju i porede sa onim koji su gori ili u goroj situaciji - što je apsolutno pogrešno, jer treba težiti ka što boljem i ne tješiti se sa time.

[kamberovica polje]

Opet vi drvite priču na ličnom nivou. Jebo pare, jebo stanove, jebo auta, jebo sve kad će te sutra mesar u bolnici koji prima mito osakatit za čitav život.
Neki od nas ne mogu biti zadovoljni sobom kad vide kopanje po kontejnerima, riječna korita puna plastike, stranačke štakore kako se zapošljavaju i potpunu degradaciju društva. Đaba ti sve pare i lično ostvarivanje na ovom svijetu.
Odlazak iz rodnog kraja, odlazak familije, prijatelja, umiranje od raka uzrokovanog zagađenjem su stvari s kojima se niko normalan ne može pomirit. Jedna je opcija otupit sve na to i glumit da živiš u Alisinoj zemlji čuda dok te realnost, koji si izbjegavao čitav život, jednog dana ne pokosi.
Zato većina vas s podsmijehom piše na ovoj temi jer vam na trenutak naruši vještačku pozitivu.

[SaraFina]

TEKST KOJI VRAĆA VJERU U SUŽIVOT Zašto volim Bosnu i Hercegovinu?

Bosna nam je jedina nada!

 

Srbijanski portal Pescanik.net donosi fantastičan tekst koji vam prenosimo u cjelosti i bez ikakvih korekcija:

powered by Rubicon Project

Bosnu volim prvenstveno zbog uporedog postojanja njenih različitih tradicija. Decenijama uoči poslednjeg krvavog rata, ljudi u Bosni i Hercegovini su najnormalnije živeli zajedno. Trenutno stanje u Bosni i Hercegovini, gde je celokupna ljudska situacija uslovljena etno-religijskom pripadnošću, je bolesno stanje.

Prošao sam Bosnu uzduž i popreko i uverio se da Bosna nije višejezična sredina. U gradovima i selima ljudi govore istim jezikom, iako nas velikaši, proklete im duše, uporno ubeđuju da govorimo različitim jezicima i da su razlike među nama nepomirljive. Pritom, veoma je diskutabilno da li je Bosna i Hercegovina višenacionalna sredina. Odrednice Srbin, Hrvat i Bošnjak se mogu, sa gotovo stoprocentnom izvesnošću, koristiti kao sinonimi za versku pripadnost, umesto reči pravoslavac, katolik i musliman našeg jezika.


ISTORIJSKI OSVRT

Tokom istorije, u Bosni je uporno opstajao višereligijski suživot, dok je u Srbiji preovladala jednoobraznost. U srednjevekovnoj Srbiji je zakon nalagao versku isključivost i netrpeljivost, jer vladajuća pravoslavna religija nije tolerisala postojanje drugih vera. U srednjevekovnoj Bosni su zajedno živeli katolici, pravoslavci i bogumili. Dok su u Raškoj besneli verski progoni, Bosna je prihvatala ljude različitih vera. Dok je Stefan Nemanja proganjao naše pretke, dobri Ban Kulin im je pružao utočište. Ko je od našeg naroda tražio slobodu, taj je išao u Bosnu. U Raškoj su vladali samodržavlje i verski progoni.

Tokom svoje vladavine, muslimani su se ipak pokazali tolerantnijima od pravoslavaca. Iako su krajem srednjeg veka muslimani na ove prostore došli kao zavojevači, jedna je činjenica neosporna – dozvolili su da druge vere postoje i da pravoslavne bogomolje vekovima ostanu čitave. Otomanski sistem religijskog pluralizma definitivno predstavlja civilizacijski iskorak u odnosu na versku isključivost nemanjićke Srbije. Uprkos tome, Srbi su u XIX veku, od svog ustanka do sticanja državnosti, uništili gotovo sve džamije na području tadašnje kneževine Srbije. Tako su u Užicu porušene 34 džamije, u Smederevu 24, a u Beogradu na desetine njih. Slično se ponovilo i tokom rata u Bosni.

Bosna i Hercegovina je kolevka našeg zajedničkog jezika. Jezik srednjevekovne srpske države, koji poznajemo uglavnom preko vladarskih povelja i crkvenih spisa, prilično se razlikuje od današnjeg srpskog jezika. Jezik srednjevekovne Bosne i Huma, koji poznajemo preko natpisa sa stećaka, je prilično sličan jeziku kojim danas govorimo, i uglavnom razumljiv bez prevođenja. Ovo nimalo ne iznenađuje, uzme li se u obzir da je upravo hercegovački govor bečkim književnim dogovorom 1850. godine određen za zajednički književni jezik Srba i Hrvata (i drugih južnih Slovena), poznat kao srpsko-hrvatski jezik. Na hercegovskom govoru počiva čitava jezička reforma Vuka Karadžića, na temelju koje su nastali savremeni srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski jezički standard.

Bosna i Hercegovina je kolevka partizanskog otpora. Tokom drugog svetskog rata Bosna i Hercegovina je predstavljala središte otpora nacionalističkom ludilu i međuetničkom istrebljenju. Dok su u Srbiji i Hrvatskoj preovladale ekstremno nacionalističke snage, u Bosni su partizani uspešno vodili borbu protiv fašista i kvislinga, za ponovno ujedinjenje raskomadane domovine. Igman, Kozara, Neretva, Sutjeska, Jajce, Drvar, samo su neki od toponima koji podsećaju na upornu borbu naših naroda u Bosni i Hercegovini. Možda je kobna greška partizana bila što su nakon oslobođenja uzeli Beograd, a ne višenacionalno Sarajevo za glavni grad SFR Jugoslavije.


RAT U BOSNI I HERCEGOVINI

Nije tajna da je Srbija stvorila Republiku Srpsku, kada je 1992. godine poslala vojsku, specijalce i dobrovoljce, te nahuškala, naoružala i organizovala Srbe u Bosni i Hercegovini. Čitave oblasti jedne multikulturne države su vojskom zaposednute, etnički očišćene i proglašene srpskom teritorijom. Tzv. Republika Srpska, ta žalosna tvorevina koja pokušava da bude srpskija od same Srbije, pokazatelj je naše nezrelosti za zajednički život, poštovanje bližnjega i prihvatanje različitosti. Ovo patološko stanje je urodilo stravičnim progonima i pokoljima naše inoverne braće, koje istorija pamti kao bosanski genocid.

Tokom rata su na teritorijama pod srpskom kontrolom džamije sistematski uništavane. Frapantan primer je Banja Luka, u kojoj su sve gradske džamije (njih šesnaest) uništene uz sadejstvo gradskih vlasti, iako u gradu nije bilo izravnih ratnih dejstava. S druge strane, u Sarajevu, koje je godinama bilo pod srpskom opsadom, iako neke srpske crkve jesu uništene (neke usled samog srpskog granatiranja), one nisu sistematski uništavane.

U Bosni nije okončan rat, u Bosni je zamrznut sukob. Dovoljan je letimičan pogled na međuentitetske granice Bosne i Hercegovine da bismo videli da je to samo zaleđena linija fronta u bratoubilačkom građanskom ratu. Rat u Bosni i Hercegovini nikada nije završen. Danas se vodi putem politike da bi sutra ponovo mogao oružano eskalirati. Bosni je potreban trajan, pravedan i održiv mir. Tzv. Dejtonski mir je suštinski nepravedan, jer je zacementirao rezultate etničkog čišćenja nesrpskog stanovništva Višegrada, Zvornika, Bijeljine, Prijedora, Foče, Srebrenice i mnogih drugih gradova Bosne i Hercegovine. Tragičnim spletom događaja, Srebrenica danas pripada Republici Srpskoj. Srbija mora jasno osuditi zaposedanje teritorije istrebljenjem, da bi pokazala da je raskrstila sa ideologijom širenja teritorije, koja je predugo usmeravala njenu unutrašnju i vanjsku politiku. Srbija zaista nema razloga da podržava Republiku Srpsku, taj ostatak njene nesrećne politike 1990-ih.

Srbija je pokušala da ubije Bosnu i Hercegovinu. Ubijajući Bosnu, Srbija je ubijala i sebe, jer se ekstremizam iz Republike Srpske vraćao kao bumerang ubijajući građansku Srbiju. Nadam se da će Bosanci oprostiti našim potomcima. Takođe se nadam da naši potomci nikada neće oprostiti svojim precima. Neka nam drugi oproste naše ludilo. Mi sami sebi nikada ne smemo oprostiti. Ubili smo deo svog naroda u Bosni.


CIVILIZACIJSKE PERSPEKTIVE

Bosna i Hercegovina je otvorena mogućnost našeg zajedničkog života, pravoslavaca, katolika i muslimana istog jezika. Politička ideja Bosne i Hercegovine je načelo suživota naspram plemenske podeljenosti, verska trpeljivost naspram verske isključivosti.

Mnogi građani Bosne i Hercegovine su dospeli u tužnu situaciju da pod uticajem huškačke propagande prezru svoju domovinu. Poznajem mnoge bosanske Srbe koji preziru Bosnu a obožavaju Srbiju. Oni grdno greše. Kao pripadnik srpskog naroda, kao Srbin iz Srbije, poručujem mojim sunarodnicima, Srbima iz Bosne – Srbija nije vaša majka, vaša majka je Bosna. Nemojte prezirati zemlju naših otaca. U Bosni naš narod živi već vekovima. U srednjem veku, kada Srbija nije ni postojala, već samo vazalna kneževina Raška, naši preci su u kraljevini Bosni odolevali raznim moćnicima sa istoka i zapada.

Bosna nikada nije bila u sastavu Srbije, i ukoliko ima pravde, nikada neće ni biti. Najmoćniji srpski srednjevekovni vladari, kao što su Stefan Nemanja i Dušan Silnik, nisu uspeli da uključe Bosnu u svoju državu. Vekovima kasnije, to nije pošlo za rukom ni Slobodanu Miloševiću. Srbija ni ne treba da teži da osvaja i pripaja Bosnu, već treba da bude sa njom u zajednici na ravnopravnim osnovama.

Srbija od Bosne treba da nauči različitost. Za razliku od Srbije, Bosna ima dugu tradiciju multikulturalnosti. Koncept bosanstva počiva na suživotu različitih verskih tradicija i ima kapaciteta da integriše ljude različitih etno-religijskih tradicija koji dele isti geografski prostor. Koncept srpstva, nažalost, nema taj kapacitet, jer počiva na principu verske isključivosti. On je isključiv u svojoj biti, ne samo prema drugim narodima, već i prema sunarodnicima koji ne pripadaju pravoslavlju. Logičan ishod politike isključivosti je istrebljenje. Nije slučajno što je srpstvo definisao upravo episkop Njegoš u kontekstu istrebljenja domaćih muslimana (tzv. „istraga poturica“). Ovaj koncept deluje dezintegrativno čak i po samu Srbiju, onemogućujući joj da postane država svih svojih građana, odnosno moderna politička nacija. Stoga neki kritičari predlažu redefinisanje koncepta srpstva na principu integracije.

Sarajevo često nazivaju balkanskim Jerusalimom, jer se u njegovom centru jedna do druge nalaze islamska, pravoslavna, katolička i jevrejska bogomolja. Beograd se, nažalost, ne može pohvaliti takvim poštovanjem svojih različitih nasleđa – beogradska sinagoga i džamija su skrivene i getoizirane, beogradski budistički hram, jedan od prvih u Evropi, odavno je zapušten i srušen. Pejzažom Beograda suvereno dominiraju isključivo pravoslavni hramovi. Beograd se uporno odriče sopstvene prošlosti – od nekadašnjih dvestotinjak džamija u Beogradu, opstala je samo jedna, a i ona je spaljivana. Izgleda da naš grad još uvek nije dovoljno zreo da vidno istakne svoje različite tradicije. Da bi izrastao u istinsku metropolu, Beograd mora prihvatiti svoju različitost.

Bosna je srce Balkana. Bosna i Hercegovina je geografsko, jezičko i etničko središte našeg naroda podeljenog religijom, dok su Hrvatska i Srbija zapadna i istočna periferija. Ukoliko se muslimani, katolici i pravoslavci našeg jezika odluče na suživot u Bosni i Hercegovini, to će se blagotvorno odraziti na sve susedne države.

Zajednička Bosna i Hercegovina trenutno ne postoji. Varvari još od rata pokušavaju da raskomadaju Bosnu i Hercegovinu na zavađene etno-religijske entitete, predstavljajući politiku aparthejda i segregacije kao nešto poželjno. Od polovine višereligijske države je napravljena verski isključiva paradržava Republika Srpska. U ostalim delovima je uspostavljena prevlast Bošnjaka ili Hrvata. Stvarnost je premašila najluđa predviđanja sarajevskih nadrealista, uključujući izmišljanje novih jezika i podelu dece po nacionalnoj osnovi u vrtićima i školama. Izlaz iz ovakvog stanja treba tražiti u ukidanju ratnih entiteta i okretanju oblasnim autonomijama, nevezanim za nacionalnu pripadnost. Živela zajednička Bosna i Hercegovina, u čijim će se školama učiti jedan jezik, jer se jedan jezik govori u narodu.

Velika je stvar što Bosna i Hercegovina još uvek postoji. Kao jedina višenacionalna država na Balkanu, ona je trn u oku svim nacionalistima, posebno nakon raspada naše zajedničke države SFRJ. Neuspehom Jugoslavije pali smo jedan veliki ispit iz suživota. Za zajednički život nam je preostala još samo Bosna i Hercegovina.

Bosna nam je jedina nada!

 

[triconja]

Ja, da dodam jos ovo i zavrsim,

Volio ti nju ne volio, druge nemas.
Sem ako te neko tamo daleko ne primi, i kaze bujrum.
A dok se na novu naviknes, gotov si i mandrknit, prodje zivot.Sretno svima, i zBismiletom.

E dofu moi zato ja kazem da su starije generacije sjebale drzavu

[triconja]

TEKST KOJI VRAĆA VJERU U SUŽIVOT Zašto volim Bosnu i Hercegovinu?

Bosna nam je jedina nada!

 

Srbijanski portal Pescanik.net donosi fantastičan tekst koji vam prenosimo u cjelosti i bez ikakvih korekcija:

powered by Rubicon Project

Bosnu volim prvenstveno zbog uporedog postojanja njenih različitih tradicija. Decenijama uoči poslednjeg krvavog rata, ljudi u Bosni i Hercegovini su najnormalnije živeli zajedno. Trenutno stanje u Bosni i Hercegovini, gde je celokupna ljudska situacija uslovljena etno-religijskom pripadnošću, je bolesno stanje.

Prošao sam Bosnu uzduž i popreko i uverio se da Bosna nije višejezična sredina. U gradovima i selima ljudi govore istim jezikom, iako nas velikaši, proklete im duše, uporno ubeđuju da govorimo različitim jezicima i da su razlike među nama nepomirljive. Pritom, veoma je diskutabilno da li je Bosna i Hercegovina višenacionalna sredina. Odrednice Srbin, Hrvat i Bošnjak se mogu, sa gotovo stoprocentnom izvesnošću, koristiti kao sinonimi za versku pripadnost, umesto reči pravoslavac, katolik i musliman našeg jezika.


ISTORIJSKI OSVRT

Tokom istorije, u Bosni je uporno opstajao višereligijski suživot, dok je u Srbiji preovladala jednoobraznost. U srednjevekovnoj Srbiji je zakon nalagao versku isključivost i netrpeljivost, jer vladajuća pravoslavna religija nije tolerisala postojanje drugih vera. U srednjevekovnoj Bosni su zajedno živeli katolici, pravoslavci i bogumili. Dok su u Raškoj besneli verski progoni, Bosna je prihvatala ljude različitih vera. Dok je Stefan Nemanja proganjao naše pretke, dobri Ban Kulin im je pružao utočište. Ko je od našeg naroda tražio slobodu, taj je išao u Bosnu. U Raškoj su vladali samodržavlje i verski progoni.

Tokom svoje vladavine, muslimani su se ipak pokazali tolerantnijima od pravoslavaca. Iako su krajem srednjeg veka muslimani na ove prostore došli kao zavojevači, jedna je činjenica neosporna – dozvolili su da druge vere postoje i da pravoslavne bogomolje vekovima ostanu čitave. Otomanski sistem religijskog pluralizma definitivno predstavlja civilizacijski iskorak u odnosu na versku isključivost nemanjićke Srbije. Uprkos tome, Srbi su u XIX veku, od svog ustanka do sticanja državnosti, uništili gotovo sve džamije na području tadašnje kneževine Srbije. Tako su u Užicu porušene 34 džamije, u Smederevu 24, a u Beogradu na desetine njih. Slično se ponovilo i tokom rata u Bosni.

Bosna i Hercegovina je kolevka našeg zajedničkog jezika. Jezik srednjevekovne srpske države, koji poznajemo uglavnom preko vladarskih povelja i crkvenih spisa, prilično se razlikuje od današnjeg srpskog jezika. Jezik srednjevekovne Bosne i Huma, koji poznajemo preko natpisa sa stećaka, je prilično sličan jeziku kojim danas govorimo, i uglavnom razumljiv bez prevođenja. Ovo nimalo ne iznenađuje, uzme li se u obzir da je upravo hercegovački govor bečkim književnim dogovorom 1850. godine određen za zajednički književni jezik Srba i Hrvata (i drugih južnih Slovena), poznat kao srpsko-hrvatski jezik. Na hercegovskom govoru počiva čitava jezička reforma Vuka Karadžića, na temelju koje su nastali savremeni srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski jezički standard.

Bosna i Hercegovina je kolevka partizanskog otpora. Tokom drugog svetskog rata Bosna i Hercegovina je predstavljala središte otpora nacionalističkom ludilu i međuetničkom istrebljenju. Dok su u Srbiji i Hrvatskoj preovladale ekstremno nacionalističke snage, u Bosni su partizani uspešno vodili borbu protiv fašista i kvislinga, za ponovno ujedinjenje raskomadane domovine. Igman, Kozara, Neretva, Sutjeska, Jajce, Drvar, samo su neki od toponima koji podsećaju na upornu borbu naših naroda u Bosni i Hercegovini. Možda je kobna greška partizana bila što su nakon oslobođenja uzeli Beograd, a ne višenacionalno Sarajevo za glavni grad SFR Jugoslavije.


RAT U BOSNI I HERCEGOVINI

Nije tajna da je Srbija stvorila Republiku Srpsku, kada je 1992. godine poslala vojsku, specijalce i dobrovoljce, te nahuškala, naoružala i organizovala Srbe u Bosni i Hercegovini. Čitave oblasti jedne multikulturne države su vojskom zaposednute, etnički očišćene i proglašene srpskom teritorijom. Tzv. Republika Srpska, ta žalosna tvorevina koja pokušava da bude srpskija od same Srbije, pokazatelj je naše nezrelosti za zajednički život, poštovanje bližnjega i prihvatanje različitosti. Ovo patološko stanje je urodilo stravičnim progonima i pokoljima naše inoverne braće, koje istorija pamti kao bosanski genocid.

Tokom rata su na teritorijama pod srpskom kontrolom džamije sistematski uništavane. Frapantan primer je Banja Luka, u kojoj su sve gradske džamije (njih šesnaest) uništene uz sadejstvo gradskih vlasti, iako u gradu nije bilo izravnih ratnih dejstava. S druge strane, u Sarajevu, koje je godinama bilo pod srpskom opsadom, iako neke srpske crkve jesu uništene (neke usled samog srpskog granatiranja), one nisu sistematski uništavane.

U Bosni nije okončan rat, u Bosni je zamrznut sukob. Dovoljan je letimičan pogled na međuentitetske granice Bosne i Hercegovine da bismo videli da je to samo zaleđena linija fronta u bratoubilačkom građanskom ratu. Rat u Bosni i Hercegovini nikada nije završen. Danas se vodi putem politike da bi sutra ponovo mogao oružano eskalirati. Bosni je potreban trajan, pravedan i održiv mir. Tzv. Dejtonski mir je suštinski nepravedan, jer je zacementirao rezultate etničkog čišćenja nesrpskog stanovništva Višegrada, Zvornika, Bijeljine, Prijedora, Foče, Srebrenice i mnogih drugih gradova Bosne i Hercegovine. Tragičnim spletom događaja, Srebrenica danas pripada Republici Srpskoj. Srbija mora jasno osuditi zaposedanje teritorije istrebljenjem, da bi pokazala da je raskrstila sa ideologijom širenja teritorije, koja je predugo usmeravala njenu unutrašnju i vanjsku politiku. Srbija zaista nema razloga da podržava Republiku Srpsku, taj ostatak njene nesrećne politike 1990-ih.

Srbija je pokušala da ubije Bosnu i Hercegovinu. Ubijajući Bosnu, Srbija je ubijala i sebe, jer se ekstremizam iz Republike Srpske vraćao kao bumerang ubijajući građansku Srbiju. Nadam se da će Bosanci oprostiti našim potomcima. Takođe se nadam da naši potomci nikada neće oprostiti svojim precima. Neka nam drugi oproste naše ludilo. Mi sami sebi nikada ne smemo oprostiti. Ubili smo deo svog naroda u Bosni.


CIVILIZACIJSKE PERSPEKTIVE

Bosna i Hercegovina je otvorena mogućnost našeg zajedničkog života, pravoslavaca, katolika i muslimana istog jezika. Politička ideja Bosne i Hercegovine je načelo suživota naspram plemenske podeljenosti, verska trpeljivost naspram verske isključivosti.

Mnogi građani Bosne i Hercegovine su dospeli u tužnu situaciju da pod uticajem huškačke propagande prezru svoju domovinu. Poznajem mnoge bosanske Srbe koji preziru Bosnu a obožavaju Srbiju. Oni grdno greše. Kao pripadnik srpskog naroda, kao Srbin iz Srbije, poručujem mojim sunarodnicima, Srbima iz Bosne – Srbija nije vaša majka, vaša majka je Bosna. Nemojte prezirati zemlju naših otaca. U Bosni naš narod živi već vekovima. U srednjem veku, kada Srbija nije ni postojala, već samo vazalna kneževina Raška, naši preci su u kraljevini Bosni odolevali raznim moćnicima sa istoka i zapada.

Bosna nikada nije bila u sastavu Srbije, i ukoliko ima pravde, nikada neće ni biti. Najmoćniji srpski srednjevekovni vladari, kao što su Stefan Nemanja i Dušan Silnik, nisu uspeli da uključe Bosnu u svoju državu. Vekovima kasnije, to nije pošlo za rukom ni Slobodanu Miloševiću. Srbija ni ne treba da teži da osvaja i pripaja Bosnu, već treba da bude sa njom u zajednici na ravnopravnim osnovama.

Srbija od Bosne treba da nauči različitost. Za razliku od Srbije, Bosna ima dugu tradiciju multikulturalnosti. Koncept bosanstva počiva na suživotu različitih verskih tradicija i ima kapaciteta da integriše ljude različitih etno-religijskih tradicija koji dele isti geografski prostor. Koncept srpstva, nažalost, nema taj kapacitet, jer počiva na principu verske isključivosti. On je isključiv u svojoj biti, ne samo prema drugim narodima, već i prema sunarodnicima koji ne pripadaju pravoslavlju. Logičan ishod politike isključivosti je istrebljenje. Nije slučajno što je srpstvo definisao upravo episkop Njegoš u kontekstu istrebljenja domaćih muslimana (tzv. „istraga poturica“). Ovaj koncept deluje dezintegrativno čak i po samu Srbiju, onemogućujući joj da postane država svih svojih građana, odnosno moderna politička nacija. Stoga neki kritičari predlažu redefinisanje koncepta srpstva na principu integracije.

Sarajevo često nazivaju balkanskim Jerusalimom, jer se u njegovom centru jedna do druge nalaze islamska, pravoslavna, katolička i jevrejska bogomolja. Beograd se, nažalost, ne može pohvaliti takvim poštovanjem svojih različitih nasleđa – beogradska sinagoga i džamija su skrivene i getoizirane, beogradski budistički hram, jedan od prvih u Evropi, odavno je zapušten i srušen. Pejzažom Beograda suvereno dominiraju isključivo pravoslavni hramovi. Beograd se uporno odriče sopstvene prošlosti – od nekadašnjih dvestotinjak džamija u Beogradu, opstala je samo jedna, a i ona je spaljivana. Izgleda da naš grad još uvek nije dovoljno zreo da vidno istakne svoje različite tradicije. Da bi izrastao u istinsku metropolu, Beograd mora prihvatiti svoju različitost.

Bosna je srce Balkana. Bosna i Hercegovina je geografsko, jezičko i etničko središte našeg naroda podeljenog religijom, dok su Hrvatska i Srbija zapadna i istočna periferija. Ukoliko se muslimani, katolici i pravoslavci našeg jezika odluče na suživot u Bosni i Hercegovini, to će se blagotvorno odraziti na sve susedne države.

Zajednička Bosna i Hercegovina trenutno ne postoji. Varvari još od rata pokušavaju da raskomadaju Bosnu i Hercegovinu na zavađene etno-religijske entitete, predstavljajući politiku aparthejda i segregacije kao nešto poželjno. Od polovine višereligijske države je napravljena verski isključiva paradržava Republika Srpska. U ostalim delovima je uspostavljena prevlast Bošnjaka ili Hrvata. Stvarnost je premašila najluđa predviđanja sarajevskih nadrealista, uključujući izmišljanje novih jezika i podelu dece po nacionalnoj osnovi u vrtićima i školama. Izlaz iz ovakvog stanja treba tražiti u ukidanju ratnih entiteta i okretanju oblasnim autonomijama, nevezanim za nacionalnu pripadnost. Živela zajednička Bosna i Hercegovina, u čijim će se školama učiti jedan jezik, jer se jedan jezik govori u narodu.

Velika je stvar što Bosna i Hercegovina još uvek postoji. Kao jedina višenacionalna država na Balkanu, ona je trn u oku svim nacionalistima, posebno nakon raspada naše zajedničke države SFRJ. Neuspehom Jugoslavije pali smo jedan veliki ispit iz suživota. Za zajednički život nam je preostala još samo Bosna i Hercegovina.

Bosna nam je jedina nada!

 

Pa hajmo opet suzivot pa sutra opet grobnice, ha ja.

[Henry Chinaski]

Da svi seratori ulože u konkretne akcije barem pola truda koji ulažu da plaču okolo, davno bi ovo bila domovina koja se voli.
Ali da ne ponavljam više ista sranja. Ko hoće na gotovo, eno mu Njemačke pa da ti je odmah uređeno. Ko hoće sebi da uredi i da mu kod kuće bude fino, pljunuti u šake i pomoći da se napravi država. postoje ljudi kojima je cilj hljeb bez motike (da fukara radi za njih) i oni ulažu trud da to postignu i zato su na vlasti. Ovi koji kenjaju kako ništa ne valja, a ne ulažu nikakav trud, rade za ove prve. Kad im dosadi, odu u Njemačku.

Nevjerovatno da neko potroši vrijeme na nešto poput ovog uvodnog posta?!

[Jimmy McNulty]

Opet vi drvite priču na ličnom nivou. Jebo pare, jebo stanove, jebo auta, jebo sve kad će te sutra mesar u bolnici koji prima mito osakatit za čitav život.
Neki od nas ne mogu biti zadovoljni sobom kad vide kopanje po kontejnerima, riječna korita puna plastike, stranačke štakore kako se zapošljavaju i potpunu degradaciju društva. Đaba ti sve pare i lično ostvarivanje na ovom svijetu.
Odlazak iz rodnog kraja, odlazak familije, prijatelja, umiranje od raka uzrokovanog zagađenjem su stvari s kojima se niko normalan ne može pomirit. Jedna je opcija otupit sve na to i glumit da živiš u Alisinoj zemlji čuda dok te realnost, koji si izbjegavao čitav život, jednog dana ne pokosi.
Zato većina vas s podsmijehom piše na ovoj temi jer vam na trenutak naruši vještačku pozitivu.

[Fudo387]

Ja, da dodam jos ovo i zavrsim,

Volio ti nju ne volio, druge nemas.
Sem ako te neko tamo daleko ne primi, i kaze bujrum.
A dok se na novu naviknes, gotov si i mandrknit, prodje zivot.Sretno svima, i zBismiletom.

E dofu moi zato ja kazem da su starije generacije sjebale drzavu

Sine triconja, oprosti sto sam ti sjebo drzavu.
Eto, jel ti sad lakse?

[Ommadawn]

Spomeni ovo sve iz uvodnog posta prosječnom bh dijasporcu, patriJoti i ima da te izbjegava za života.
Što i nije loše.

Pa sta to treba da znaci?
Da sam supak jer mi se ne da slusati tamo nekog depresivca?
Necu nista po vazdan raditi, samo cu razmisljati o brankvicima, bakirima hadezEJovima, qrcima, palcima...
Jasta cu.
Mlad je, nek’ ide u teretanu i nabilda se.
Manje ce razmisljati o glupostima, a bice ljepsi.

Fudo care dobri - nisam referirao na tebe.
Ti si iz istih razloga napustio tu Bosnu, zar ne?
Ja sam je napustio iz drugih a iz ovih kao sto je Jimmy McNulty naveo ne mogu da se vratim.
Ni ti ni ja ne mozemo znati kako je covjeku koji tamo zivi dan danas. Mozemo pretpostaviti. Milion sam se puta pitao (i vjerovatno cu se sigurno jos toliko pitati) gdje bi bio, sta bi bio, da je nisam napustio i dosao da zivim u uredjenijoj drzavi.
Stoga ne mogu ljudima pricati sta ce i kako ce uraditi da mu bude bolje.
I nabildani i ljepsi su frustrirani bas kao i Jimmy - a sta da urade, ja mu ne mogu reci.

A na sta sam referirao - pun kurac njih mi ovdje dodju srati kako Svedska ne valja, kako su Svedjani glupi a Bosna je prava drzava i ljudi su mnogo bolji. Kad mu kazes "Pa dobro jarane, vrati se onda u Bosnu, makar imas kucu koju si napravio ili stan koji si kupio" - ako je raspolozen, nadje milion razloga sto ne moze. Ako je nakurcen, kaze ti kako si "supak koji je zaboravio odakle je i sta je".

[triconja]

Ja, da dodam jos ovo i zavrsim,

Volio ti nju ne volio, druge nemas.
Sem ako te neko tamo daleko ne primi, i kaze bujrum.
A dok se na novu naviknes, gotov si i mandrknit, prodje zivot.Sretno svima, i zBismiletom.

E dofu moi zato ja kazem da su starije generacije sjebale drzavu

Sine triconja, oprosti sto sam ti sjebo drzavu.
Eto, jel ti sad lakse?

Nije. Sacu morat nesto drugo trazit

[SaraFina]

Opet vi drvite priču na ličnom nivou. Jebo pare, jebo stanove, jebo auta, jebo sve kad će te sutra mesar u bolnici koji prima mito osakatit za čitav život.
Neki od nas ne mogu biti zadovoljni sobom kad vide kopanje po kontejnerima, riječna korita puna plastike, stranačke štakore kako se zapošljavaju i potpunu degradaciju društva. Đaba ti sve pare i lično ostvarivanje na ovom svijetu.
Odlazak iz rodnog kraja, odlazak familije, prijatelja, umiranje od raka uzrokovanog zagađenjem su stvari s kojima se niko normalan ne može pomirit. Jedna je opcija otupit sve na to i glumit da živiš u Alisinoj zemlji čuda dok te realnost, koji si izbjegavao čitav život, jednog dana ne pokosi.
Zato većina vas s podsmijehom piše na ovoj temi jer vam na trenutak naruši vještačku pozitivu.

Je li vi u Zenici imate kakvo udruženje za usaglašavanje stavova i na forumu? Ovo isto i Kiki govori. Ne mogu vjerovati....

[Tomahawk11]

Najlakše je ovako, napišeš sve na forumu, olakšaš dušu, kad te neko upita radiš li šta da bude drugačije, ti se okreneš na njega kako te napada na ličnom nivou i začepiš mu usta.

[Jimmy McNulty]

Najlakše je ovako, napišeš sve na forumu, olakšaš dušu, kad te neko upita radiš li šta da bude drugačije, ti se okreneš na njega kako te napada na ličnom nivou i začepiš mu usta.

Najlakse je i reci da te ne tangira nista i nasilu glumit srecu i zadovoljstvo kad ti sugradjane ubijaju ko kerove po ulicama i onda podmecu Romima.

[kamberovica polje]

Opet vi drvite priču na ličnom nivou. Jebo pare, jebo stanove, jebo auta, jebo sve kad će te sutra mesar u bolnici koji prima mito osakatit za čitav život.
Neki od nas ne mogu biti zadovoljni sobom kad vide kopanje po kontejnerima, riječna korita puna plastike, stranačke štakore kako se zapošljavaju i potpunu degradaciju društva. Đaba ti sve pare i lično ostvarivanje na ovom svijetu.
Odlazak iz rodnog kraja, odlazak familije, prijatelja, umiranje od raka uzrokovanog zagađenjem su stvari s kojima se niko normalan ne može pomirit. Jedna je opcija otupit sve na to i glumit da živiš u Alisinoj zemlji čuda dok te realnost, koji si izbjegavao čitav život, jednog dana ne pokosi.
Zato većina vas s podsmijehom piše na ovoj temi jer vam na trenutak naruši vještačku pozitivu.

Je li vi u Zenici imate kakvo udruženje za usaglašavanje stavova i na forumu? Ovo isto i Kiki govori. Ne mogu vjerovati....

Možda imamo udruženje pa pišemo vješto smišljene laži i klevete, a možda je ipak vidimo realnost. Imaš Okamovu britvu pa odluči šta je.

[triconja]

Najlakše je ovako, napišeš sve na forumu, olakšaš dušu, kad te neko upita radiš li šta da bude drugačije, ti se okreneš na njega kako te napada na ličnom nivou i začepiš mu usta.

Znas onu u cara trajana kozje usi?

Kad ti padne kamen sa srca i kad se anonimno olajes bude lakse, ha ja.

[SaraFina]

Najlakše je ovako, napišeš sve na forumu, olakšaš dušu, kad te neko upita radiš li šta da bude drugačije, ti se okreneš na njega kako te napada na ličnom nivou i začepiš mu usta.

Najlakse je i reci da te ne tangira nista i nasilu glumit srecu i zadovoljstvo kad ti sugradjane ubijaju ko kerove po ulicama i onda podmecu Romima.

Džimi, voliš li Čelik, Kamberovića polje i trčanje/šetnje, ćevape, pivu sa rajom iz mahale?

[Tomahawk11]

Najlakše je ovako, napišeš sve na forumu, olakšaš dušu, kad te neko upita radiš li šta da bude drugačije, ti se okreneš na njega kako te napada na ličnom nivou i začepiš mu usta.

Najlakse je i reci da te ne tangira nista i nasilu glumit srecu i zadovoljstvo kad ti sugradjane ubijaju ko kerove po ulicama i onda podmecu Romima.

Jok, najlakše je ko papagaj ponavljati onako kako si ti shvatio i ne prihvatiti objašnjenje
Komentar se više odnosio na ovo što sad piše kamberovića polje, ali ne možeš ti da se ne nađeš u svemu.