Citati koje bi podijelili s drugima

[hanny12]

Kad vidiš čoveka suviše sigurna u sebe i u ono što kaže, hitra i slatka na reči, koji ti nudi što mu ne tražiš, odobrava što kažeš, a ostaje pri onom što je namislio, znaj da je kurva i bezdušnik, i kloni ga se koliko možeš.

IVO ANDRIĆ

[Emilija Kovačev]

I OVO ĆE PROĆI
U zabitoj kineskoj provinciji živeo je siromašni Kinez koji je ceo život potrošio radeći najteže poslove, a da ništa do kraja nije stekao. Sve što je imao bio je sin jedinac kog je neizmerno voleo.

Naučio ga je da čita i piše, uveo ga pomalo u kaligrafiju i to je bio sav kapital koji mu je ostavio kada je u dubokoj starosti umro. Neposredno pre nego što je izdahnuo, otac je izvadio dve kutijice: jednu crnu, a drugu belu i rekao sinu: "Nažalost, nemam šta da ti ostavim sem ovoga.

I zapamti - dobro ih čuvaj. Kada ti jednoga dana bude teško, nesnosno teško u životu, otvori belu kutijicu. Crnu čuvaj, i otvori je kad osetiš da si najsrećniji u životu."

Mladić je dostojno ispratio oca, a onda je spakovao svoju činiju za hranu, štapiće, jednu preobuku i one dve kutijice i krenuo u svet da zaradi svoju porciju pirinča. Radio je najteže poslove kod gazda koji su ga izrabljivali, nesrećan i beznadan. Lutao je bespućima, spavao po šumama, peklo ga je sunce i mrzli ga mrazovi. Jednog jutra se probudio, potekle su gorke suze i mladić je rešio da se ubije. Setio se očeve bele kutijice. Otvorio je i drhtavom rukom razvio malu pirinčanu hartiju na kojoj je pisalo: "I ovo će proći!"

Shvativši ovo kao očev amanet za dalje življenje, nije se ubio. Zaputio se ka obližnjem gradu. Na ulazu u grad stajala je kolona nepismenih seljaka koja nije mogla da uđe kroz gradsku kapiju, jer niko nije umeo da pročita šta piše na velikoj tabli. Mladić je prišao, pročitao im glasno šta piše i pomogao da prođu. Kroz nekoliko dana provedenih po gradskim trgovima, potražio ga je maleni Kinez i rekao mu da njegovom gospodaru hitno treba pisar, a da je čuo od seljaka koji su nedavno došli u grad da on zna da čita i piše. Dobio je posao kod strogog plemenskog starešine. Radio je teško, ali mirnih ruku i čista srca. Svima je izlazio u susret. Gradski starešina je bio pravedan čovek i znao je da uzvrati svome pisaru. Dobro ga je nagrađivao, a vrlo brzo mu je odvojio i deo u svojoj kući gde je mladić počeo da živi. Sve se promenilo. U godinama koje su usledile, postao je gazda malenog imanja, stekao znatno materijalno bogatstvo, radio je sve umesto samog gradskog starešine, koji mu je poverio i svoju kćer. Zajedno, u ljubavi, njih dvoje su rodili mnogo dece. Složno su uvećali svoje bogatstvo do neslućenih razmera.

Jednog dana sedeo je na tremu, gledao bezbrižno u daljinu i shvatio da je savršeno srećan. Setio se svih svojih očaja, svoje želje da svojevremeno umre, setio se oca. I one druge kutijice koju mu je otac na samrti dao.

Otvorio je i drhtavom rukom razvio malu pirinčanu hartiju na kojoj je pisalo:

"I ovo će proći!"

Gotovo ništa ne može biti veća istina od ovog!

[frameni]

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima. Biceš moj način odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe skidati. Na meni ćeš se raspasti. Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.


Mika Antić

[Entropio]

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i pokazivati svima. Biceš moj način odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe skidati. Na meni ćeš se raspasti. Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.


Mika Antić

[kokuz_sa]

"Me, I'm dishonest, and you can always trust a dishonest man to be dishonest. Honestly, it's the honest ones you want to watch out for, 'cause you can never predict if they're going to do something incredibly stupid."

[frameni]

Nežnost je postojala, način na koji su njena usta i njena koža, same od sebe, prizivale moje usne i ruke, postojala je stara prisnost, da samo ležimo jedno pored drugog i dišemo dok se napolju smrkava. Ta nežnost se uvukla sama od sebe i postojala je, bez obzira šta sam u tom trenutku mislio o njoj, o nama. Moji dlanovi su poznavali svako udubljenje na njenom telu, svako ispupčenje, kao da su se tokom godina oblikovali međusobno, njeno telo i moje ruke, njene ruke i moje telo. Moji dodiri su više bili kao neshvatljive, ali neosporne činjenice, nego što su bila pitanja koja su čekala odgovor.
Bilo je svejedno zašto volimo, kada smo vodili ljubav. Nisam mogao da znam koliko je mnogo, ili malo, ona znala, i ja više ni sam nisam znao šta mislim o svemu tome što se desilo i svemu što se pomerilo u meni, usput, tokom godina, moje večito, vrtoglavo ljuljanje između sumnje i umirivanja, između pitanja bez odgovora i uvenulih nada.
Možda je ona, kao i ja, otkrila da putevi i lica nisu ništa značili sami po sebi, putevi koji se granaju ka nepoznatom, lica koja nam dolaze u susret, sa svojim nepoznatim pogledima, gde čovek može da bude ko god hoće. Možda je i ona morala da prizna da u početku nema nikakvog značaja kojim putem krenemo i ko ga prati, jer je našoj ljubavi svejedno koga voli, samo ako može slobodno da se kreće po tragovima koje ostavlja, kroz oči koje zadržava svojim pogledom dok hoda.
Možda je i ona razumela da nam priča ne dolazi na tanjiru, da moramo da je pričamo sami i da nam priča postaje poznata tek kad se ispriča. Da ne možemo nikada unapred da znamo šta znači i koliko. Da priča mora da se priča dan za danom, korak po korak, bilo da je pričamo oklevajući ili odlučno, uverljivo ili sumnjičavo.
Ipak je i ona oklevala, i ona je zastala da se zapita da li je zalutala, zar nije dozvolila da bude ponesena slučajnim granama, tokom godina u rukama pogrešnog čoveka, rastrgnuta slepom željom svoje ljubavi, da stremi onome čemu je utabala put svojim strpljivim koracima...


Jens Kristijan Grendal “Tišina u oktobru”

[Lullaby5]

Zakleli smo se da nas ni smrt ne moze rastaviti. A na zivot smo zaboravili...

[vesela_sveska]

Ponekad se moraš udaljiti od ljudi. Ako im je stalo, primijetit će i smetat će im. Ako nije, bar ćeš znati na čemu si...

[vesela_sveska]

"Znam taj kratki trenutak ćutanja, zbunjenosti o obostrane želje.
Ali sad sam hladan, mirno ispitujem crte njenog lica malo umorne, njen osmeh, pomalo namešten.
Hoću da izgledam drugačije nego malopre, da se oslobodim i da je oslobodim sebe.
Ali ona je neranjiva… Ili zapaža igru ili joj je svejedno…"- Mesa Selimovic

[frameni]

Duša ima

Sve što ima dušu, duša ima.

Duša ima boju i miris ima.
Ima san i sva u njemu teče.

Duša ima srce i osjećaje ima.
Ima misli i u njima sebe.

Sve što duša ima, dušu ima.
Duša ima dušu i osmjeh ima.

Sve to duša ima i sve dušu ima...

Zal Kopp

[vesela_sveska]

Što god da želiš zaboraviti, dio tebe će htjeti, a drugi dio neće. More ti neće pomoći da zaboraviš. Još će te više podsjećati. Ovo je put u samoću, k nama samima. Udaljiti se znači približiti. Vidjet ćeš kako se uzima vlastiti teret i izlazi na otvoreno more. Kad god pogledaš liniju obzorja, pokraj sebe podivljale valove, galebe koji vrište na sve strane i jure za nama, sjetit ćeš se. Prvo će te duša zaboljeti. Kasnije će ti duša očeličiti. Sprijateljit ćeš uspomene sa samoćom. Prihvatit ćeš i otići... Ali nećeš zaboraviti...

[vesela_sveska]

" Često sam odlazio.. I okretao se,
i kažu, tada poželiš da se nekad vratiš.
I vraćao sam se.. Ništa nije bilo isto.. Ni pejzaži, ni ljudi, ni ja.. Shvatio sam.. Ne treba se vraćati.. Ono što je bilo lijepo, neka zauvijek ostane u snovima..
Vječno ce trajati.. "

Sergej Aleksandrovič Jesenjin

[vesela_sveska]

Jesi li ikada zastao i shvatio koliko jake uspomene mogu biti? Godinama kasnije imaju sposobnost da te nasmiju ili slome...

[frameni]

"Čudno je to. Voliš nekoga, a onda to jednog dana iznenada nestane, izmijeni se ili se zauvek izgubi. Ali, to nekako ne može da spriječi ljubav. Možda se tako prepoznaje prava stvar. Kada ne dođe uz uslove i klauzule o izlasku, kada nema rok trajanja. Kada samo dajemo ljubav, ne prestajemo da je dajemo i znamo da nećemo nikad prestati. Tad je to stvarno. Tada niko ne može da je dotakne, pokvari ili oduzme...."

Toni Parsons

[potočanka]

uspomene su tvrdoglavi stvorovi, ne žele umrijeti

[vesela_sveska]

"Čudno je to. Voliš nekoga, a onda to jednog dana iznenada nestane, izmijeni se ili se zauvek izgubi. Ali, to nekako ne može da spriječi ljubav. Možda se tako prepoznaje prava stvar. Kada ne dođe uz uslove i klauzule o izlasku, kada nema rok trajanja. Kada samo dajemo ljubav, ne prestajemo da je dajemo i znamo da nećemo nikad prestati. Tad je to stvarno. Tada niko ne može da je dotakne, pokvari ili oduzme...."

Toni Parsons

[frameni]

"Niko ne bira umesto tebe, biraš sam. Biraš u svakom trenutku, biraš sada. Sve što se događalo i što će se događati jeste i biće samo posledica tvog izbora: na pogrešnom, na strašnom, na kraljevskom putu, ili na putu za gubilište, ti si kovač svoje sudbine, svoj sopstveni demijurg i dželat, onaj koji postojanje stavlja pre suštine, a suštinu iznad svega drugog. Ispunjavaš sobom svoju ličnu sudbinu, svojim zabludama, stradanjima i patnjom, ponekim jaukom i ponekad pesmom zahvalnicom."

Vidosav Stevanović

[kokuz_sa]

Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo..
Andric

ovo je iz
"Znakovi pored puta"

[Converse]

Kao divlji cvijet
Među ružama bez mirisa
Cvijet posebnih boja
Svoja i jedinstvena

Okružena zelenilom
Divlja, nepredvidiva
Ostani to što jesi
Ostani divlja
Ostani divlji cvijet
Čuvaj svoj svijet
Čuvaj svoj planet

Danas se sve zna
Nema uzbuđenja
Samo preskupo smeće
I mrak na kraju tunela

Kao divlji cvijet
Imaš svoj divlji svijet
Tvoja duša mlada
Tvoja sunčana livada
Ostani divlja
Svoj život živi
Živi ga odmah i sada
Živi ga odmah i sada

Danas se sve zna
Nema uzbuđenja
Samo novac i smeće
I mrak na kraju tunela

Tako divlja i mlada
Neka ljubav tobom vlada
Kad hodaš gradom
Punim praznog ništavila

Sad sjaj k'o zvijezda
Na nebu bez mjeseca
Noćas je grad
Tvoja predivna livada
Jer ti si mlada
Ostani divlja

Živi svoj život
Odmah i sada

Kao divlji cvijet

Goran Bare i Majke

[Entropio]

Hodajući sam spoznao
kuda idem.

Mrzeći iz petnih žila, naučio sam voleti.
A voleti, koga i što mi je ljubiti.

Tugujući, naučio sam se grohotom smejati.

Od nemoći sam sazdao snagu.
Od neistine istinu.
Od dvoličnosti sam izgradio poštenje.

Tako sad bezmalo znam ko sam.
I gotovo da imam hrabrosti biti taj čovek.

Još jedan korak
i vratiću se tamo odakle sam pošao.

Irving Layton

[Lullaby5]

Tražeći ono što mi treba, a ono što ni sam ne znam tačno šta je, išao sam od čoveka do čoveka, i video da svi zajedno imaju manje nego što imam ja koji ništa nemam, i da sam kod svakoga ostavio ponešto od onoga što nemam i što tražim.

[potočanka]

sinoć kad sam došla kući, popela sam se na vrata, zaključala stepenice, istuširala pidžamu, legla na lampu, ugasila krevet. eto šta mi se događa kad stalno mislim na tebe. a stvarno umijem tako lijepo da te volim i fališ mi noćas više nego ikad il' to svako veče govorim...

[stachu]

sinoć kad sam došla kući, popela sam se na vrata, zaključala stepenice, istuširala pidžamu, legla na lampu, ugasila krevet. eto šta mi se događa kad stalno mislim na tebe. a stvarno umijem tako lijepo da te volim i fališ mi noćas više nego ikad il' to svako veče govorim...

[vesela_sveska]

sinoć kad sam došla kući, popela sam se na vrata, zaključala stepenice, istuširala pidžamu, legla na lampu, ugasila krevet. eto šta mi se događa kad stalno mislim na tebe. a stvarno umijem tako lijepo da te volim i fališ mi noćas više nego ikad il' to svako veče govorim...

iz noci u noc

[frameni]

Proći ćeš me i ti jednom, preboleću te. Sve što nas razboli, jednom prolazi, po cenu toga da posle duge bolesti budemo jaći… ili mrtvi… No nešto će ipak ostati da svedoći da si bio pravi; ostaće sjaj u oku svaki put kada te ugledam i preživeće neokaljani izvori na kojima sam slutila sva tvoja ćutanja... izvori istrajavanja tebe samog duboko u mojoj duši... Da... ti čudnovati izvori sa kojih pijem da utolim žeđ za životom...'


Danijela Knez -Budućnosti, oprosti im sadašnjost