Dešavanja u Srbiji

[Skijaš]

Kritika e-novina na racun Vucica,e da docekam i to,pa makar i u soft verziji.

A da je umjesto Vucica bio Tadic,tekst bi bio vjerovatno bio obeljezen samo za 18 +

Treba biti lojalan idejama a ne političkim strankama. Ako je Vučić taj koji će napraviti most između Sarajeva i Beograda, onda treba podržati Vučića. Ako je Vučić taj koji će Srbiju dovesti bliže Briselu, onda tom Vučiću treba pomoći. Možda ti se zbog Vučićeve prošlosti može gaditi nekakva saradnja sa njim, ali ako je čovjek okrenuo ćurak, to treba pozdraviti i bilo bi neodgovorno prema društvu gurati ga i rukama i nogama nazad u društvo Šešeljevih pacijenata.

[ParadigmaMogUma]

Srbija: 2013. najmanje beba u posljednjih 100 godina

http://www.vijesti.ba/vijesti/regija/22 ... odina.html

BEOGRAD - U Srbiji je protekle godine rođeno manje djece nego u vrijeme Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svjetskog rata, izjavio je danas demograf Goran Penev i dodao da je za povećanje nataliteta potrebno promijeniti ekonomsku situaciju u zemlji.

Penev je ukazao da najnoviji rezultati Republičkog zavoda za statistiku kažu da je protekle godine rođeno samo 65.000 beba, što je najmanji broj rođene djece od 1900. godine.

Od 168 općina u Srbiji u 160 je negativan prirodni priraštaj, a statistika upozorava da obitelj u Srbiji u prosjeku ima jedno i po dijete, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

"Već godinama je više umrlih nego rođenih, a u Crnoj Travi protekle godine nije rođena nijedna beba. Jedino u beogradskim općinama Surčin i Zvezdara, u Sandžaku, Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Bujanovcu i Preševu je pozitivan prirodni priraštaj", rekao je Penev gostujući na RTS-u.

On je podsjetio da u je posljednjih deset godina više od 100.000 ljudi umrlo, a broj živorođenih stalno opada.

"Razina fertiliteta skoro 60 godina je ispod razine koja osigurava prostu reporodukciju. To je kako posljedica iseljavanja, tako i rađanja u ranijim razdobljima", rekao je Penev.

On je naglasio da je potrebna dugoročna populacijska politika, a ne "ad hoc" u svrhe izborne kampanje, ali i poboljšanje ekonomske situacije da bi mladi mogli formirati obitelj, prenosi Tanjug.



(Vijesti.ba)

[pici]

Na šta spade kuća Petrovića

[Skijaš]

Kritika e-novina na racun Vucica,e da docekam i to,pa makar i u soft verziji.

A da je umjesto Vucica bio Tadic,tekst bi bio vjerovatno bio obeljezen samo za 18 +

Treba biti lojalan idejama a ne političkim strankama. Ako je Vučić taj koji će napraviti most između Sarajeva i Beograda, onda treba podržati Vučića. Ako je Vučić taj koji će Srbiju dovesti bliže Briselu, onda tom Vučiću treba pomoći. Možda ti se zbog Vučićeve prošlosti može gaditi nekakva saradnja sa njim, ali ako je čovjek okrenuo ćurak, to treba pozdraviti i bilo bi neodgovorno prema društvu gurati ga i rukama i nogama nazad u društvo Šešeljevih pacijenata.

Sarajevo treba s Banjalukom kao sa komšijom da gradi mostove.Beograd Sarajevu i nije komšija u punom smislu riječi.

Sarajevo je glavni grad BiH, Banja Luka je samo jedan od bosanskohercegovačkih gradova. Pogledaj član 9 ustava manjeg entiteta.

[Skijaš]

Banja Luka je na prvom mjestu srpski a tek onda i bosanskohercegovački grad.Sarajevo jeste glavni grad BiH u smislu da je u Sarajevu smještena većina institucija BiH ali realna politička moć je u entitetskim vladama a ne u institucijama BiH.

Dakle Sarajevo je glavni grad a ja sam spominjao glavne gradove.

[Martinez_]

Kritika e-novina na racun Vucica,e da docekam i to,pa makar i u soft verziji.

A da je umjesto Vucica bio Tadic,tekst bi bio vjerovatno bio obeljezen samo za 18 +

Treba biti lojalan idejama a ne političkim strankama. Ako je Vučić taj koji će napraviti most između Sarajeva i Beograda, onda treba podržati Vučića. Ako je Vučić taj koji će Srbiju dovesti bliže Briselu, onda tom Vučiću treba pomoći. Možda ti se zbog Vučićeve prošlosti može gaditi nekakva saradnja sa njim, ali ako je čovjek okrenuo ćurak, to treba pozdraviti i bilo bi neodgovorno prema društvu gurati ga i rukama i nogama nazad u društvo Šešeljevih pacijenata.

To nije nikakva ideja, već sitni interesi koji će trpeti i onog monstruma Batka sa naslovnice ako sad i ovde radi u korist ''naše stvari''

[Skijaš]

Kritika e-novina na racun Vucica,e da docekam i to,pa makar i u soft verziji.

A da je umjesto Vucica bio Tadic,tekst bi bio vjerovatno bio obeljezen samo za 18 +

Treba biti lojalan idejama a ne političkim strankama. Ako je Vučić taj koji će napraviti most između Sarajeva i Beograda, onda treba podržati Vučića. Ako je Vučić taj koji će Srbiju dovesti bliže Briselu, onda tom Vučiću treba pomoći. Možda ti se zbog Vučićeve prošlosti može gaditi nekakva saradnja sa njim, ali ako je čovjek okrenuo ćurak, to treba pozdraviti i bilo bi neodgovorno prema društvu gurati ga i rukama i nogama nazad u društvo Šešeljevih pacijenata.

To nije nikakva ideja, već sitni interesi koji će trpeti i onog monstruma Batka sa naslovnice ako sad i ovde radi u korist ''naše stvari''

E Novine se moglo davno kupiti da se radilo o sitnim interesima a ne o ideji.

[Država]

BOLNICA UŽASA Ljudi daju krv pored špriceva i fekalija VIDEO

Slaviša Milenković | 04. 07. 2014. - 18:48h | Foto: S. Milenković | Komentara: 4
U krugu kruševačke Opšte bolnice nalazi se deponija korišćenih igala, „gusaka“ i drugog raznog medicinskog otpada. Postoje čak prostori gde prolaznici vrše nuždu.



Epicentar zaraze, odakle pacijentima i prolaznicima preti opasnost, jeste Staro grudno. Ovo odeljenje samo dvomilimetarsko staklo deli od Odeljenja transfuzije gde svakog dana desetine građana daje krv!

Nakon brojnih pritužbi pacijenata, ali i radnika Opšte bolnice, reporter „Blica“ je obišao ovaj objekat. Da bi se došlo do ulaznih vrata Starog grudnog potrebno je preskočiti velike gomile smeća i rashodovanih dušeka i zaobići divlje rastinje. Stakla na ulaznim vratima su polomljena.



Otvor za lift ničim nije obezbeđen, dok su hodnici zatrpani polomljenim sanitarijama, nagorelim nameštajem, srčom, fekalijama i šutom. Po podu je razbacano desetine bidona u kojima su nekada bili fiziološki rastvor i razne hemikalije, dok su korišćene igle, braunile, špricevi i “guske” nabacani pored zida.



Objekat se nalazi na kraju bolničkog kruga pa ga prolaznici koriste za vršenje velike i male nužde, a radnici su nam se požalili da se noću unutra često okupljaju narkomani i alkoholičari.



- Transfuzija se nalazi na ivici katastrofe jer je samo staklo, odnosno zid deli od Starog grudnog odeljenja. Za to je kriv načelnik Tehničke službe, koji je organizovao preseljenje transfuzije, a po njegovom naređenju se odlagao, i još uvek se tu odlaže, šut, lom i medicinski otpad. Ova grozota direktno ugrožava pacijente i zaposlene – uveravaju nas radnici sa kojima smo razgovarali.



Oni tvrde da bakterije pronađene na ginekologiji potiču iz Starog grudnog odeljenje. Do ginekologije ih prenosi, kako kažu u bolnici, svaki malo jači vetar jer je ta zgrada od legla zaraze udaljene svega tridesetak metara.


Pacijenti se često žale na stanje objekata u kruševačkoj bolnici. Inače, pre dva dana na „Jutjubu je osvanuo snimak ove bolnice sa jezivim prizorom. To je ujedno i drugi „ film“ o ovoj ustanovi jer se prvi, od pre par meseci, bavio bubašvabama ne Dečjem odeljenju i krovom koji prokišnjava.

Nemamo novca da je sredimo

Nadležni u Opštoj bolnici nas uveravaju da pacijenti nisu izloženi zarazama.
- Zgrada Starog grudnog odeljenja je građena početkom sedamdesetih godina, ali već dugo nije u funkciji jer su geolozi utvrdili da se nalazi na nestabilnom zemljištu. Nemamo dovoljno novca da je sredimo i konzerviramo. Kada je reč o medicinskom otpadu, moramo da istaknemo da je Kruševac regionalni centar za tretiranje medicinskog otpada. Pre devet godina dobili smo najmoderniju opremu i sav otpad se tamo uništava. Ni zdravstveni ni nemedicinski radnici nisu izloženi otrovnom medicinskom otpadu – pravdaju se oni i tvrde da se otpad iz kruga odnosi šest puta nedeljno.

[Grover]

[Grover]

godine poštom hard disk sa dokumentima ko su vlasnici, odnosno ko je pokrenuo biznis u ofšor zonama širom sveta, pre svega na Karibima, Devičanskim ostrvima, zatim Singapuru i Kukovim ostrvima na Pacifiku. Mi u poslednjih godinu i po dana proveravamo te informacije, na čemu je angažovano više od 100 reportera u mnogim zemljama. Pozivali smo i vlasnike firmi koji se nalaze u tim dokumentima da bismo čuli i drugu stranu priče. Tek nakon 15 meseci detaljnog istraživanja objavili smo prvi tekst.

RSE: Kažete da je vaš šef dobio hard disk. Možete li nam reći ko mu je poslao te informacije, da li je reč o nekoj instituciji, grupi, pojedincu?

Hadson: To je poverljiv izvor, odnosno izvori. U pitanju su interni dokumenti o dve firme sa sedištem na Devičanskom ostrvu, odnosno Singapuru, koje su specijalizovane za otvaranje ofšor kompanija i drugih poslovnih struktura za ljude koji žele da posluju iz senke, da steknu prednost od tajnovitog ofšor poslovanja. Neke od informacija su stare čak i 30 godina, uključujući imejlove, zatim izveštaje sa računa, koji pokazuju na koji način su osnovane pojedine ofšor kompanije i za koju namenu, odnosno u čije ime. To je veoma važno jer je uobičajeno u ofšor svetu da se ne zna identitet stvarnog vlasnika, već se u njegovo ime pojavljuje formalni vlasnici akcija i direktori, koji za to dobijaju proviziju. Kada se nadležni raspituju za aktivnosti takve firme, oni uglavnom kažu da nemaju pojma o čemu se radi i ponekad zaista ne znaju ko je njen stvarni vlasnik.

RSE: Razumem da ne možete da otkrijete izvor, ali me intrigira ko je imao interes da se obelodane ti podaci, kao i moć da dođe u njihov posed?

Hadson: Od identiteta i motiva izvora za nas je mnogo važniji kvalitet informacija koje nam je prosledio, a u šta smo se proverom uverili. Naš motiv je da obelodanimo javnosti širom sveta informacije o funkcionisanju ofšor sistema.

RSE: U čemu je specifičnost Srbije u toj globalnoj sivoj zoni poslovanja?

Hadson: U privatizaciji su u poslednjih desetak godina učestvovali i moćni insajderi koji su preko ofšor firmi, na tuđe ime, kupovali bagatelno domaća preduzeća, ostvarujući ogroman profit „ispumpavanjem“ njihove vrednosti, odnosno prebacivanjem novca na svoje ofšor račune. Zbog takve prakse, mnoga privatizovana preduzeća su Srbiji su propala.

RSE: Kažete moćni insajderi. Da li to znači da srpska država nije bila efikasna, ili su njeni značajni delovi, takođe, bili direktno uključeni u takvu, nelegalnu privatizaciju?

Kako su uništavani Navip, Fidelinka i Agrohem
Hadson: Nakon demokratskih promena u oktobru 2000, novo prozapadno rukovodstvo je obećalo građanima prosperitetnije društvo. U tom cilju pokrenuli su, između ostalog, privatizaciju državnih preduzeća kako bi privukli strane investicije a što bi, kako su obećavali, trebalo da omoguće veće plate zaposlenih. Međutim, problem je u tome što Agencija za privatizaciju nije osigurala da kupac ne otuđi imovinu preduzeća i izbaci radnike na ulicu. U Zakonu u privatizaciji je bilo mnogo pravnih praznina. Kupac nije bio obavezan da obelodani svoj identitet, ili vlasničku strukturu svoje kompanije. Tako se u nekoliko stotina privatizacija strani kupac samo formalno pojavljivao, a u pozadini je bio domaći, moćan i blizak vlastima biznismen koji je koristio ofšor kompaniju da bi preuzeo domaće preduzeće, koga bi potom lišio imovine, prebacio je u inostranstvo, a radnici su ostajali bez posla.

RSE: Šta vam je kao strancu bilo najupečatljivije u spornim privatizacijama u Srbiji?

Hadson: Najdublji utisak je ostavio slučaj Agrohema, pre svega podatak da je uplatio 6,9 miliona dolara na ofšor račun novog vlasnika i to uoči svog bankrota.

RSE: „Global Financial Integrity“ navodi da je 51 milijarda dolara nelegalno izneta iz Srbije od 2001. do 2010. godine. Da li se makar deo novca koji je završio na ofšor računima može ikada povratiti?

Hadson: Sumnjam. Kao što je „Global Financial Integrity“ objavio, na desetine milijardi dolara je opljačkano, prebacivanjem nelegalnim putem iz Srbije na ofšor račune, što govori o razmerama takve nezakonite prakse.

RSE: Da li očekujete da će objavljivanje ovih podataka podstaći nadležne u Srbiji da reaguju, kao i da se u budućnosti izbegnu ovakve malverzacije?

Hadson: Verujemo da će obelodanjivanje ovih podataka pomoći vladinim i drugim institucijama, zatim aktivistima za borbu protiv korupcije da se suoče sa ovom pošasti koja ugrožava čitavo društvo.

Velike banke ključne za funkcionisanje ofšor zona

RSE: Da se vratimo na funkcionisanje ofšor sistema širom sveta. Meni je zagonetno da li međunarodne finansijske institucije, kao i nadležne ustanove veoma moćnih zemalja kao što su SAD, nisu znale za nelegalne aktivnosti u toj sivoj zoni, da li nisu zainteresovane za to, ili je u pitanju interes političkih i finansijskih krugova za funkcionisanje ofšor zona?

Hadson: Mnogi analitičari će vam reći da su velike banke i finansijske institucije ključne za funkconisanje ofšor zona. Novac je možda formalno u vlasništvu kompanija na Kukovim ostrvima u Južnom Pacifiku. Međutim, veoma često ofšor kompanija ima račun u banci u Njujorku, Londonu ili Švajcarskoj. Dakle, biznismeni koji transferišu svoj novac preko ofšor teritorija širom sveta uvek se oslanjaju na neku veliku banku.

Poziv čitateljima za kriminal ili korupciju
Zbog toga je, na primer, u SAD u više navrata vođena istraga protiv banaka, poput HSBC, koje su zatvarale oči ko i odakle uplaćuje prljav novac na njihove račune ili su aktivno podsticale takve transfere iako su znale da su ta lica umešana u sumnjive poslove, kao što su „Ponzi (piramidalna) šema“, zatim u izbegavanje poreza.

Američke vlasti su se poslednjih godina dogovorile sa velikim bankama poput HSBC, City Group, Standard Chartered Bank, kao i mnogim drugim finansijskim institucijama, da plate kaznu zbog pranja novca i drugih nezakonitih aktivnosti, a da se zauzvrat obustavi sudski protiv njih.

Tako se u decembru prošle godine HSBC dogovorila sa Ministarstvom pravde SAD da plati kaznu u iznosu od 1,9 milijardi dolara kako bi okončala višegodišnji sudski proces koji su se vodi protiv nje po optužbi da je omogućila transfer novca (u iznosu od oko 15 milijardi američkih dolara) klijentima koji su bili u sprezi sa “otpadničkim državama” (Iran i Sirija), meksičkim narko kartelima, terorističkim organizacijama. Senatski komitet je utvrdio da je HSBC ignorisao upozorenja američkih i meksičkih vlasti da se na njegove račune uplaćuju milijarde dolara, iako je bilo očito da se jedino trgovinom drogom mogu zaraditi tolike količine novca.

RSE: Napisali ste veoma zapaženu knjigu „Čudovište“ (The Monster) o ulozi Volstrita. Do izbijanja globalne krize samo se nagađalo kako funkcionišu globalne finansijske institucije, a teorijom zavere je objašnjavana njihova moć, tačnije da one, a ne izabrane vlade vuku konce. Mnogi smatraju da je neobuzdani finansijski sektor glavni uzročnik pomenute krize.

Fidelinka

Fidelinka
Hadson: Mnogi stručnjaci za finansijski kriminal će vam reći da ne možete reformisati sistem parcijalnim merama. Potrebno je globalno rešenje. Jer ako zatvorite jednu ofšor teritoriju, ili jednu aktivnost u njoj – postoje druge sive zone u kojima će se pokrenuti neka nova delatnost. Uprkos nastojanjima, pre svega u Evropi, da se ograniče pa čak i zatvore pojedini poreski rajevi, otvaraju se novi u drugim delovima sveta.

U poslednje vreme lideri G8, zatim G20, kao i na drugim forumima, sve češće govore o nužnosti promena u funkcionisanju ofšor zona. Međutim, pitanje je da li je to samo retorika ili će zaista uspeti da to i sprovedu u delo. Naime, političari su na sav glas isticali i krajem 1990-ih, zatim 2009, da treba obuzdati poreske rajeve. Međutim, tada nije urađeno skoro ništa. Političari su ovoga puta otišli korak dalje u iskazivanju odlučnosti da napokon nešto promene.

Da li je Volstrit moćniji od Bele kuće?

RSE: Zašto političari ne ispunjavaju svoja obećanja? Možda nisu u stanju, jer, kako tvrde radikalni kritičari, velike finansijske institucije su maltene uticajnije od vlada, a pojedini među njima čak smatraju da se o američkoj ekonomskoj politici ne odlučuje u Beloj kući već na Volstritu. Da li je takva ocena preterana?

Hadson: Nema sumnje da bogati ljudi imaju uticaj na politiku, kako u SAD tako i širom sveta. To je u središtu sadašnje žestoke bitke. Da li će oni trijumfovati i nastaviti da posluju kao i dosada (business as usual), ili će nadležne institucije uspeti da nešto promene. Stručnjaci za ovu oblast sumnjaju da velike i moćne države, poput SAD i Britanije, imaju političku volju da suštinski promene dosadašnji način funkcionisanja ofšor sistema, čime bi se sprečilo pranje novca i izbegavanje plaćanja poreza.

Naravno, nikada ne možete da u potpunosti iskorenite finansijske malverzacije, ali ako se nadležne institucije zaista posvete borbi protiv njih, te negativne pojave se mogu svesti na podnošljivu meru. Važno je da se shvati kakve sve nevolje izazivaju nelegalne aktivnosti u ofšor zonama. Kao što pokazuju primeri Agrohema, Navipa i Fidelinke, to vodi siromaštvu ne samo radnika koji su ostali bez posla, već i cele zemlje.

RSE: Da se vratimo funkcionisanju velikih finansijskih institucija. U kojoj meri Volstrit, zatim ostale velike berze u svetu, zbog brzog elektronskog prenosa novca i ostalih hartija od vrednosti, takođe, doprinose postojanju te sive zone? Neki čak smatraju, da su ofšor kompanije samo produžena ruka pomenutih moćnih finansijskih institucija.

Deo intervjua sa Đorđem Padejskim
Hadson: Priča o ofšor zonama ne svodi se samo na udaljena majušna ostrva i male zemlje. To je, pre svega, priča o globalnom finansijskom sistemu, odnosno kako on danas funkcioniše. Naime, zloupotrebe u ofšor oblastima ne bi bile moguće bez nemara, pa i učešća najbogatijih država sveta i velikih i moćnih banaka. U digitalno povezanom svetu prljavi novac se ne prenosi više u koferima, već jednim klikom na kompjuteru. Zbog toga su velike banke ključne za funkcionisanje finansijskog sistema.

One mogu da spreče nelegalne novčane tokove, ali i da dopuste sumnjive transakcije i tako ostvare profit. Pomenuo sam na početku intervjua da je protiv mnogih banaka vođena istraga zbog takvih nedozvoljenih aktivnosti.

RSE: Kakva je uloga Volstrita u tome?

Hadson: Definitivno su znatne količine prljavog novca prošle kroz velike banke na Volstritu, koje su profitirale od ovih nelegalnih transakcija.

Inače, moja knjiga „Čudovište“, koje ste pomenuli, tiče se pljačkaškog odnosa banaka koje su davale hipotekarne, sabprajm (subprime) kredite širom SAD, koristeći zakonski veoma upitnu taktiku da ostvare ogromne profite.

RSE: Da li je moguće nakon veoma ozbiljnih i bolnih lekcija iz ove globalne ekonomske krize, makar delimično promeniti funkcionisanje finansijskog sistema?

Hadson: Određeni broj ljudi će uvek poslovati nepošteno. Međutim, ključno je pitanje da li imamo, odnosno kako uspostaviti sistem tako da se finansijske malverzacije svedu na podnošljiv nivo.

RSE: Da li je to moguće? Tek sada političari pristaju da razgovoraju o ideji američkog nobelovca Tobina koji se još sedamdesetih godina zalagao za uvođenja međunarodnog poreza na finansijske transakcije, a što je dugo bilo ignorisano.

Hadson: Da, godinama su ignorisane različite inicijative za drastične promene u funkcionisanju ofšor sistema. Kao što sam rekao, na nivou retorike političari o tome mnogo govore, ali je pitanje šta su u praksi spremni i da to ostvare. U svakom slučaju postoji veliko interesovanje da se nešto uradi. Projekat „Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo“ izazvao je ogromnu pažnju. Više od 20 hiljada medijskih kuća širom sveta preuzelo je do sada naša istraživanja. To je u nekim slučajevima podstaklo nadležne da pokrenu istragu zloupotreba o kojima smo pisali, između ostalog, na Filipinima, Južnoj Koreji i Grčkoj, ali i drugim zemljama širom sveta. Obični su ljudi veoma zabrinuti i zainteresovani da se stane na put nelegalnim aktivnostima u ofšor zonama, jer znaju da je to izvor njihovih nevolja.

Naravno, nije lako promeniti taj sistem, jer mnogi moćni pojedinci, velike banke, pa i zemlje, ostvaruju profit od ofšor poslovanja. Na primer, trebalo je da prođe mnogo godina da Švajcarska nakon žestokog pritiska SAD, delimično promeni funkcionisanje finansijskog sistema, jer je sticala ogromnu dobit od priliva novca u njene banke iz celog sveta - ponekad i sumnjivog porekla.

http://www.slobodnaevropa.mobi/a/hadson ... 26407.html

[oakville]

Sarajevo je glavni grad BiH, Banja Luka je samo jedan od bosanskohercegovačkih gradova. Pogledaj član 9 ustava manjeg entiteta.[/quote]

Banja Luka je na prvom mjestu srpski a tek onda i bosanskohercegovački grad.Sarajevo jeste glavni grad BiH u smislu da je u Sarajevu smještena većina institucija BiH ali realna politička moć je u entitetskim vladama a ne u institucijama BiH.[/quote]
Banja Luka je enklava, a Beograd glavni grad svih srba.

[radostan dan]

a osnovna škola je nekad bila obavezna...

[Država]

Beograd se davi u smeću, a šta radi komunalna policija?

Radmila Bulatović | 06. 07. 2014. - 12:58h | Foto: D. Milenković | Komentara: 111

"Komšija godinama gomila smeće u dvorištu. Zvala sam komunalnu policiju, ali oni kažu da je to posao inspekcije. Nije mi jasno šta onda oni rade - žali se sugrađanin sa Zvezdare.



- Došao sam i do inspekcije. Da bih dobio odgovor šta je urađeno u vezi sa deponijom, treba da podnesem pismenu prijavu i platim taksu. Pa, to smo imali i pre komunalne policije, za koju se svojevremeno tvrdilo da će biti nadležna baš za ovakve slučajeve - objašnjava revoltirano M.K. sa Zvezdare.

Sugrađanka sa Novog Beograda ima drugi problem. Mlade komšije „terorišu“ ceo ulaz preglasnom muzikom tokom cele noći.

- Nekada smo zvali običnu policiju, koja bi stigla za pet minuta i upozorila ih. I uvek je imalo efekta. Od kada postoji komunalna, policija kaže da je to posao komunalne i ne dolazi. Kada smo zvali komunalnu, kažu da ne mogu da dođu - objašnjava ona.
U Komunalnoj policiji potvrdili su nam da je u njihovoj nadležnosti da reaguju po prijavama zbog deponija, buke, glasne muzike iz stanova, bacanja smeća u dvorišta i kroz prozore. Ipak, brojni primeri nezadovoljnih Beograđana kao i podaci same Komunalne policije, dokazuju da ova služba na teren radije izlazi zbog nečeg drugog.

Najčešći razlozi za podnošenje zahteva sudiji za prekršaje, kojih je u poslednjih šest meseci bilo 6.379, jeste nelegalna prodaja na pijacama ali pre svega - nepropisno parkiranje.

- Najčešći razlozi zbog kojih je pokrenut zahtev sudiji za prekršaje su nepropisno parkiranje na trotoaru, nelegalna prodaja voća i povrća, parkiranje na kolovozu i zelenoj površini, nepoštovanje pravila za parkiranje od strane taksista, buka iz ugostiteljskih objekata, parkiranje na pešačkim stazama. Tu su još i nelegalno obavljanje taksi prevoza na teritoriji grada, nelegalna prodaja odeće i obuće - kažu u Komunalnoj policiji.

A zašto ne reaguju kada je u pitanju smeće?

- Odlukom o komunalnom redu određeno je da površine koje su vidljive ili površine u javnom korišćenju, vlasnik mora držati u urednom stanju: mora da uklanja korov, redovno orezuje živu ogradu, seče šiblje i suve grane, uklanja smeće i građevinski i drugi otpad. Inspekcijski nadzor vrši opštinska i gradska komunalna inspekcija. Komunalni inspektor je ovlašćen da naredi uklanjanje smeća, građevinskog i drugog otpada. Komunalni policajac može da kazni prekršioca ako ga zatekne na licu mesta, odnosno da gomila smeće u dvorištu - kažu u Komunalnoj policiji.

Širok je spektar nadležnosti komunalne policije. Tu su da spreče da se grad prlja, štite gradsku imovinu, sprečavaju lepljenje plakata, pisanje grafita, kontrolišu parkiranje, poštovanje radnog vremena ugostiteljskih objekata, bore se da zaštite životnu sredinu... Ipak, nadležnosti su jedno, rezultati nešto drugo.

[Grover]

1389

Car Lazar: Braćo Srbi i sestre Srbkinje! Okupili smo se ovde na Kosovu polju da junački branimo i odbranimo zavetnu kolevku Srbstva, da stanemo na branik Evrope sve do Karlobaga, Ogulina, Karlovca i Virovitice! (Toplici Milanu) O, junače, Toplica Milane, je li naručena zvonjava crkve Notrdam u Parizu? Jeste?

Onda, braćo Srbi i sestre Srbkinje, za Krst časni i slobodu zlatnu, napred, u slavu i Carstvo nebesko! Molim? Samo pravo… (Milanu Rakiću) Pesnik, ‘ajd sad ti nešto…

Pesnik: Silni oklopnici bez mane i straha.

hladni ko vaš oklop i pogleda mrka,

vi jurnuste tada u oblaku praha,

i nastade tresak i krvava strka.

Zaljuljano carstvu survalo se s vama…

Kad oluja prođe vrh Kosova ravna,

Kosovo postade nepregledna jama,

kosturnica strašna i porazom slavna.

Veliki kelner: Izvolite račun, moliću lepo.

carstvo, komada jedan,

car Laza, komada jedan,

Jugovića, komada devet,

Jug Bogdan, komada jedan…

1914

Apis: Gavrilo, sine, ovo je pištolj, jeste, pištolj. A ono ti je nadvojvoda Ferdinand, zlotvor srpskog naroda, jeste, zlotvor. Ona šmizla, to mu je žena, zlotvorka srpskog naroda, jeste, noseća – nosi zlotvorče srpskog naroda. Kreni sad s verom u Boga i Otadžbinu. Šta kuda? Samo pravo… (Pesniku) ‘Ajd sad ti nešto…

Major Gavrilović: Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast i slavu Otadžbine! Vi nemate više da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu!

Veliki kelner: Izvolite ceh, moliću lepo.

država Srbija, komada jedan,

Srba cca 1.300.000…

1989

Slobodan Milošević: Drugovi i drugarice Srbi! Opet smo na Gazimestanu. Opet smo pred bitkama i u bitkama. One nisu oružane mada ni takve još nisu isključene. A ako ne umemo da radimo, barem umemo da se bijemo. (Pesniku) ‘Ajd sad ti, Jokiću, nešto onako…

Jokić: O, kad bi Slobodan umeo da peva

kao što su budale pevale sa njim…

Veliki kelner: Izvolite ceh, moliću lepo. Imali smo:

Vukovar,

Sarajevo,

Srebrenicu,

a Karlobag, Ogulin, Karlovac i Viroviticu nismo imali.

2014

Veliki kelner: Suma sumarum: sve ovo – ovde i sada.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/ ... _id=284369

[YVOD]

Odlazak legende: Preminuo Bora Todorović



Glumac Bora Todorović preminuo je jutros u Kliničkom centru Srbije, potvrđeno je Tanjugu u toj ustanovi.
Bora Todorović
Todorović je rođen je 1930. godine u učiteljskoj porodici u Beogradu.
Napustio je studije mašinstva i posvetio se studiranju glume. Bio je u klasi sa Ljubom Tadićem, Slobodanom Cicom Perovićem, Markom Todorovićem kod profesora Joza Laurenčića.
Brat je slavne Mire Stupice, a otac glumca Srđana Todorovića i glumice Dane Todorović.
Njegov prvi pozorišni angažman bio je u Beogradskom dramskom pozorištu, ali ubrzo sa sestrom Mirom Stupicom i njenim tadašnjim suprugom Bojanom Stupicom odlazi u Zagreb gde je četiri godine radio na sceni Hrvatskog narodnog kazališta.


Po povratku u Beograd igra u Ateljeu 212 do 1983. godine, u kome se i najduže zadržao igrajući u predstavama: Arsenik i stare čipke, Sprovod, Krmeći kas, Razvojni put Bore Šnajdera, Kape dole, Druga vrata levo, Mrak i šuma gusta, Pseće srce, Radovan III, Maratonci trče počasni krug, Čudo u Šarganu, Audijencija Vernisaž, Veština, Povratak.


Na filmu je ostvario veliki broj značajnih uloga, prepoznatljivim po njegovom ozbiljnom izrazu lica čak i kada su u pitanju komedije.
Mnoge replike likova koje je igrao danas su prepoznatljive i često se citiraju.

Dobitnik je brojnih nagrada uključujući Sterijinu, nagradu Ćuran, Zoranov brk, Pavle Vusijić, Gran pri za ulogu u "Profesionalcu" u Kanu.

[radostan dan]

Nema vise Dzenis, umro Elvis Prisli
umiru lagano zvezde rokenrola
tek kad neko umre, o njemu se misli
zapocinje opsta rasprodaja bola

Sve to nije dobro
mrtvi nisu roba
pustite da mirno
leze na dnu groba

O njima se tada govori i pise
pokojniku slavnom naglo skace cena
i svako se trudi da zaradi vise
lesinari trce po svoj deo plena




odlaze jedan po jedan slike, boje i tonovi moje mladosti...
počivaj u miru boro.

[Havatar]

Vučić Medvedevu: I Rusija i EU

Moskva -- Premijer Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Moskvi sa predsednikom ruske vlade Dmitrijem Medvedevom.



Premijeri prvo razgovaraju tet-a-tet, a potom će im se pridružiti i delegacije.

Vučić je posle sastanka izjavio je da Srbija želi da postane deo EU, ali da ne želi da narušava odnose sa Rusijom.

Srbija se pokazala kao prijatelj i nije okrenula ledja Rusiji u teškom trenutku, za razliku od mnogih drugih, i to pokazuje na delu, a ne na rečima, izjavio je danas premijer Srbije Aleksandar Vučić posle razgovora s ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevom.

Vučić se nalazi u dvodnevnoj radnoj poseti Moskvi, tokom koje će se sutra sresti i s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Srpski premijer je kazao da Rusija ima puno razumevanja za Srbiju i njene političke stavove.

"Ja ne krijem da mi želimo u EU, ali ne želimo da u najtežem trenutku urušavamo naše prijateljske odnose. Srbija je to pokazala i na delima, tako će biti i ubuduće", kazao je Vučić.

Vučić je rekao da je imao dobar razgovor sa Medvedevom o ekonomskim pitanjima i da se obe stranu zalažu za još jaču trgovinsko-ekonomsku saradnju.

Naveo je da su danas razrešene neke nejasnoće oko Južnog toka, odnosno "četiri molbe" srpske strane, i da je zahvalan ruskoj strani sto je razumela potrebe Srbije, te da će Srbija umeti to da poštuje.

Medevedev je najavio da će u vezi s tim narednih dana potpisati pojedina dokumenta čime će biti rešeni ti problemi vezani za Južni tok.

Ruski premijer je kazao da je Južni tok ključan ekonomski projekat za Evropu i za Srbiju, da ne treba da se politizuje i da ima uzajamno koristan karakter. Upravo taj prilaz je danas potvrdjen u razgovorima, rekao je on.

"Drugim rečima, mi smo napravili značajan napredak u pregovaračkom procesu. Sstaviše, narednih dana sam spreman da potpišem dokumenta, čime će projekat u odnosima sa Srbijom ući u novu fazu", rekao je Medvedev dodajući da projekat Južni tok pokazuje veoma dobre odnose naših naroda.

Ni Medvedev ni Vučić nisu želeli da kažu o kakvim problemima ili molbama Srbije je reč.

Oba premijera su izrazila zadovoljstvo povećanjem robne razmene izmedju dve zemlje, Medevedv je naveo da je tokom prethodne godine robna razmena povećana za 15 odsto, dok je Vučić kazao da će Rusija posle Italije i Nemačke biti treći najveći trgovinski ekonomski partner Srbije.

Medvedev je kazao da se razgovaralo o Naftnoj industriji Srbije "koja je od gubitaša postala regionalni lider" i dalje investira u Srbiju.

Govoreći o Ruskim železnicama i modernizaciji pruga u Srbiji, on je rekao da će to poboljšati situaciju u privredi, stvoriti nova radna mesta poboljšati tranzit.

Naveo je da su spasilačke operacije tokom poplava u maju u Srbiji pokazale da je humanitarni centar u Nišu pokazao svoju efikasnost.

Vučić je kazao da je zahvalan Rusiji što pokazuje interes za investiranje u Srbiju, kao i da je za širenje saradnje.

Naveo je da je Srbija zainteresovana za proširenje liste proizvoda oslobodjenih od carine. Po njegovim rečima, Srbija podržava mirovnu inicijativu Rusije kada
je reč o rešenju krize u Ukrajini.

Vučić je poručio da Rusija u Srbiji "uvek može da računa da ima prijatelja i saveznika".

Vučić je takođe rekao da Srbija podržava sve mirovne inicijative Putina u vezi sa Ukrajinom.

Razgovori su počeli pitanjem Dmitrija Medvedeva Aleksandru Vučiću kako je raspložen, na šta je predsednik srpske vlade odgovorio na ruskom: "Veoma dobro, kao i uvek u Rusiji".

Na početku susreta u rezidenciji premijera Rusije u Gorkom nedaleko od Moskve, Medvedev je izrazio zadovoljstvo zbog Vučićevog dolaska u Moskvu.

U delegaciji koju predvodi Vučić su i ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić, ministar privrede Dušan Vujović i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Dvojica premijera razgovaraće o bilateralnim odnosima, trgovinsko-ekonomskoj saradnji, uključujući realizaciju velikih zajedničkih energetskih i infrastrukturnih projekata.

Biće reči o kreditima u sektorima finansija, transporta, industrije, poljoprivrede, humanitarnih pitanja i kulture, navodi se u saopštenju ruske vlade.

Premijeri će se posle sastanka obratiti medijima.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovaraće sutra u Moskvi, saopšteno je danas iz Kremlja.

"Tokom sastanka Putin i Vučić će razgovarati o perpektivama daljeg jačanja političkog dijaloga Rusije i Srbije", navedeno je u saopštenju.

Planirano je, takodje, i da se razmotre pitanja u vezi sa bilateralnom i trgovinsko-ekonomskom saradnjom, u prvom redu u oblasti energetike, jačanja kulturno-humanitarnih veza i saradnje u sferi medjunarodne politike.

[YVOD]

7. JUL: Obeležen Dan ustanka u Srbiji


Na današni dan, Žikica Jovanović Španac ubio je u Beloj Crkvi dva žandarma, a taj događaj bio je označen kao trenutak podizanja ustanka 1941. godine
žikica jovanović španac foto wikipedia

NIŠ - Polaganjem venaca na spomenik Iskra slobode i na Kameničkom visu gradska i okružna organizacija Saveza boraca obeležile su 7. juli - Dan ustanka u Srbiji.

Vence na spomenik položile su delegacije Srpsko-ruskog humanitarnog centra, Pokreta socijalista i delegacije organizacija i udruženja koje neguju tradicije oslobodilačkih ratova.

Na današni dan, Žikica Jovanović Španac ubio je u Beloj Crkvi dva žandarma, a taj događaj bio je označen kao trenutak podizanja ustanka 1941. godine.

Dan ustanka Srbije kao državni praznik obeležavan je do 2001. godine.

Predstavnici opštine, boračkih udruženja i vojske obeležili su danas 7. jul polaganjem venaca na Spomenik slobode na gradskom trgu u Gornjem Milanovcu.

Ovaj datum se tokom druge polovine 20. veka u Srbiji slavio kao Dan ustanka protiv fašističkih okupatora u Drugom svetskom ratu, dok nije ukinut kao državni praznik 2001. godine.
Vence su položili predsednik opštine, Milisav Mirković, predsednica Skupštine opštine Jadranka Dostanić, predsednik OO Saveza boraca Draško Ćurčić i predstavnici garnizona Vojske Srbije u Gornjem Milanovcu.

Inače, pojedini istoričari smatraju da bi Dan ustanka trebalo da bude 28. septembar, jer je toga dana 1941. godine oslobođen Gornji Milanovac, prvi grad u okupiranoj Srbiji koji su zajedno oslobodili četnici i partizani.

[Danguba]

...Ako Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, Vučić ne može ćutke stajati pored gospodina Dodika dok on govori kako uporno radi na secesiji Republike Srpske i rušenju BiH...

Koje je pravo Vučićevo lice - berlinsko ili beogradsko

[Martinez_]

...Ako Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, Vučić ne može ćutke stajati pored gospodina Dodika dok on govori kako uporno radi na secesiji Republike Srpske i rušenju BiH...

Koje je pravo Vučićevo lice - berlinsko ili beogradsko

Ako Vučić 28. juna ode u Andrićgrad, a ne u Sarajevo, to je jasan signal da on daje podršku Dodiku i njegovom nacionalističkom stavu, što je veoma problematično

Da, predsednik ili premijer Srbije treba ići na paradu ušupkavanja Germanima koji su pobili onoliko Srba u WWI i kojima je Princip terorista. STvarno, kako se usuđuje odbiti takav poziv

[oakville]

...Ako Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, Vučić ne može ćutke stajati pored gospodina Dodika dok on govori kako uporno radi na secesiji Republike Srpske i rušenju BiH...

Koje je pravo Vučićevo lice - berlinsko ili beogradsko

Ako Vučić 28. juna ode u Andrićgrad, a ne u Sarajevo, to je jasan signal da on daje podršku Dodiku i njegovom nacionalističkom stavu, što je veoma problematično

Da, predsednik ili premijer Srbije treba ići na paradu ušupkavanja Germanima koji su pobili onoliko Srba u WWI i kojima je Princip terorista. STvarno, kako se usuđuje odbiti takav poziv

Ovo si sasvim u pravu. Samo pošto je Vučić predsjednik Srbije, za 2 godine će na moju žalost totalno i otvoreno prodati vjeru za večeru (ko srbin ).

[valensija]

Putin: Pomno pratimo sve u Srbiji

IZVOR: TANJUG

Moskva -- Predsednik Rusije Vladimir Putin na početku sastanka sa srpskim premijerom rekao da Rusija namerava da ojača odnose sa Srbijom, pre svega u ekonomskoj sferi.



Kako je najavljeno iz Kremlja, Putin i premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovaraće o nizu pitanja iz oblasti bilateralnih odnosa, ekonomske saradnje...

Vučić je, na ruskom jeziku, zahvalio Putinu na podršci i saradnji Rusije sa našom zemljom i izrazio očekivanje da će ključno pitanje - ugovor o Južnom toku - biti realizovano posle njihovog današnjeg susreta.

"Znam da ste juče imali sadržajan razgvoro sa ruskim kolegama. Mi ne samo da pomno pratimo kako se razvija situacija u Srbiji, nego se i trudimo da aktivno učestvujemo u razvoju pre svega u trgovinsko-ekonomskoj sferi. Imamo dobre zajedničke projekte, ali još veće mogućnosti", rekao je Putin.

Vučić se zahvalio ruskom predsedniku za političku podršku Srbiji po pitanju Kosova i Metohije i na želji Rusije da razvjia najbolje moguće ekonomske odnose.

[Danguba]

Putin: Pomno pratimo sve u Srbiji

IZVOR: TANJUG

Moskva -- Predsednik Rusije Vladimir Putin na početku sastanka sa srpskim premijerom rekao da Rusija namerava da ojača odnose sa Srbijom, pre svega u ekonomskoj sferi.

dalje nisam ni citao...

[prljavi Hare]

http://www.klix.ba/vijesti/regija/srbij ... /140708178


Nastavlja se borba za slobodu od zulumĆara......

[Bodkin]

Putin: Pomno pratimo sve u Srbiji

IZVOR: TANJUG

Moskva -- Predsednik Rusije Vladimir Putin na početku sastanka sa srpskim premijerom rekao da Rusija namerava da ojača odnose sa Srbijom, pre svega u ekonomskoj sferi.

dalje nisam ni citao...

rusija standardno zabije do balcaka. jedina veca ubleha je prijateljstvo sa sirijom