Budizam, religija ili filozofija ?

[MissS7]

Svi dobri ljudi, koji ne šire mržnju, već su u raju.
Živ ti nama bio/bila

-------------------------------

835. Dobrota

Kada sam bio tinejdžer, brat mi je imao prodavnicu odeće i često mi je poklanjao novi sarong. Ako bi me prosjak video u novom sarongu, zatražio bi da mu ga dam i uvek bih mu ga dao. Kad je otkrio šta radim, brat mi više nije dao nijedan. Takođe je rekao ostalim trgovcima u kraju da mi ih ne daju. Ako bih ušao u prodavnicu da kupim jedan, vlasnik mi ga ne bi prodao. Dugo vremena niko mi nije niti dao, niti prodavao saronge. Na kraju, nekako sam uspeo da kupim lep svileni sarong sa crvenom šarom i moja majka, koja je motrila na moju odeću, reče: "E pa sad imaš novi sarong. Zapamti da ne treba nikom da ga daš." I naravno, neki prosjak mi je uskoro prišao i zatražio moj novi šareni sarong. Kako ne bih došao u konflikt sa majkom, ponudio sam prosjaku jedan stari beli sarong. "Ne", reče prosjak, "neću tvoj stari beli sarong. Hoću ovaj novi, šareni." Na kraju mu ga dadoh, a majci sam rekao da sam novi sarong odneo na pranje. Sledeće nedelje onaj prosjak se pojavio u našoj kući i na sebi je imao moj šareni sarong. "Aha", reče majka,"tvoj veš je stigao sa pranja."

Drugi put, pridružio sam se grupi hodočasnika u penjanju na vrh Sri pāda. Kad smosilazili, naiđosmo na prosjaka u starom, iscepanom sarongu i bez oklevanjadadoh mu svoj novi, a uzeh njegov. Prosjak je bio veoma srećan. Međutim, hodočasnici su se veoma oneraspoložili. Protestovali su zbog onoga što sam uradio i kritikovali me celim putem kući. To je društvo. Ljudi ne razumeju karunu. Moramo pomagati drugima koliko god možemo, unutra svojih granica i isto tako moramo znati gde su nam granice. Postoje stvari koje ne možemo učiniti za druge. Kada lakomisleno odemo izvan svojih granica, naći ćemo se u problemu. Moramo znati kako da pomognemo.

Jedan mladić zatražio je pomoć dok sam bio u staroj Kandubodi. Bio je siromašan i bez jedne noge. Rekao mi je: "Nemam gde da živim i želim da se oženim." Dali smo mu to što želi -- novac, protezu za nogu, pokućstvo, kuću i posao. Nekoliko meseci kasnije, vratio se u Kandubodu: "Izgubio sam sve što ste mi dali, a i kuću treba popraviti. Možete li opet da mi pomognete?" Opet smo mu pomogli. Popravili smo što je trebalo na kući, koja se raspadala, i pronašli mu novi posao. "Ne pomaži više tom čoveku", rekao mi je prijatelj. "On je lažov i prevarant." Bio je u pravu. Jer je taj čovek sve što smo mu dali trošio na sebe, ostavljajući ženu i dete u krajnje teškim uslovima. Takođe sam čuo da je lagao i vojnike na obližnjem kontrolnom punktu. I tako se nedavno opet pojavio: "Bio sam vojnik i izgubio nogu boreći se u Jaffni. Možete li da mi pomognete?" Smesta sam ga oterao. U tom trenutka nije bilo mette (prijateljske ljubavi) ili karune (saosećanja) u mom umu. Nimalo. Posle mesec-dva on bi sigurno ponovo došao sa novom pričom. Nije bilo u redu što sam ga oterao na grub način. Taj postupak je bio pogrešan, ali prirodan, jer su njegove laži sprečile da pomognemo mnogim drugim ljudima u oblasti oko Kandubode. Da sam mu samo rekao da ode, bez ljutnje, to bi bilo u redu.

David: U redu.Jeste li sada ljuti na njega?

Pemasiri Thera:Ne, nimalo. Uvek će biti ljudi koju koriste za sebe tuđu mettu i karunu. Taj čovek nas je slagao i dobio neke stvari. Kada su laži bile razotkrivene,prekinuli smo vezu sa njim. Nema ničeg pogrešnog u tome da ga držimo na odstojanju, bez imalo ljutnje. Kada vođeni karunom nekom pomognemo, nema u nama očekivanja i otuda ni besa kada stvari ne idu kako bi trebalo. Kad ste dete, možda imate malu zmiju kao kućnog ljubimca. Iako je hranite i brinete o njoj, još uvek ne zaboravljate da je to zmija i da se u svakom trenutku može okrenuti protiv vas i ugristi vas. Pomažemo ljudima, ako im je pomoć potrebna. Ako ne, ostavimo ih na miru.

"Mango Tree Wisdom - Talks on Extinction of Suffering with Pemasiri Thera", David Young (now Ven. Sonnutara)

Ne govorim ja to tek tako, ili sto mrzim nekoga. Ne, ja nikog ne mrzim, postujem sve ljude bili crni,bijeli ili zeleni,postujem sve religije, ali iznad svega postujem svoju religiju i vodim se prema uputama datim u knjizi u kojoj postoji odgovor na svako covjekovo pitanje, Kur´an. Ako bi uzeo/la Kur´an pa procitao/la vidio/la bi da nijedna dobrota na ovom svijetu te nece uvesti u raj,odnosno džennet, ako pripisujes Bogu druga. Islam najstrozije osudjuje vjerovanje u kipove,a to je upravo budizam.
Dakle ja govorim samo ono za sto znam da je istina,a od Kur´ana vece istine nema. Sto se tice svega ostalog, volim sve ljude i nemam mrznje prema nikome.

[Sati]

E onda blago tebi. Samo tako nastavi

[MJAU - da]

Svi dobri ljudi, koji ne šire mržnju, već su u raju.
Živ ti nama bio/bila

-------------------------------

835. Dobrota

Kada sam bio tinejdžer, brat mi je imao prodavnicu odeće i često mi je poklanjao novi sarong. Ako bi me prosjak video u novom sarongu, zatražio bi da mu ga dam i uvek bih mu ga dao. Kad je otkrio šta radim, brat mi više nije dao nijedan. Takođe je rekao ostalim trgovcima u kraju da mi ih ne daju. Ako bih ušao u prodavnicu da kupim jedan, vlasnik mi ga ne bi prodao. Dugo vremena niko mi nije niti dao, niti prodavao saronge. Na kraju, nekako sam uspeo da kupim lep svileni sarong sa crvenom šarom i moja majka, koja je motrila na moju odeću, reče: "E pa sad imaš novi sarong. Zapamti da ne treba nikom da ga daš." I naravno, neki prosjak mi je uskoro prišao i zatražio moj novi šareni sarong. Kako ne bih došao u konflikt sa majkom, ponudio sam prosjaku jedan stari beli sarong. "Ne", reče prosjak, "neću tvoj stari beli sarong. Hoću ovaj novi, šareni." Na kraju mu ga dadoh, a majci sam rekao da sam novi sarong odneo na pranje. Sledeće nedelje onaj prosjak se pojavio u našoj kući i na sebi je imao moj šareni sarong. "Aha", reče majka,"tvoj veš je stigao sa pranja."

Drugi put, pridružio sam se grupi hodočasnika u penjanju na vrh Sri pāda. Kad smosilazili, naiđosmo na prosjaka u starom, iscepanom sarongu i bez oklevanjadadoh mu svoj novi, a uzeh njegov. Prosjak je bio veoma srećan. Međutim, hodočasnici su se veoma oneraspoložili. Protestovali su zbog onoga što sam uradio i kritikovali me celim putem kući. To je društvo. Ljudi ne razumeju karunu. Moramo pomagati drugima koliko god možemo, unutra svojih granica i isto tako moramo znati gde su nam granice. Postoje stvari koje ne možemo učiniti za druge. Kada lakomisleno odemo izvan svojih granica, naći ćemo se u problemu. Moramo znati kako da pomognemo.

Jedan mladić zatražio je pomoć dok sam bio u staroj Kandubodi. Bio je siromašan i bez jedne noge. Rekao mi je: "Nemam gde da živim i želim da se oženim." Dali smo mu to što želi -- novac, protezu za nogu, pokućstvo, kuću i posao. Nekoliko meseci kasnije, vratio se u Kandubodu: "Izgubio sam sve što ste mi dali, a i kuću treba popraviti. Možete li opet da mi pomognete?" Opet smo mu pomogli. Popravili smo što je trebalo na kući, koja se raspadala, i pronašli mu novi posao. "Ne pomaži više tom čoveku", rekao mi je prijatelj. "On je lažov i prevarant." Bio je u pravu. Jer je taj čovek sve što smo mu dali trošio na sebe, ostavljajući ženu i dete u krajnje teškim uslovima. Takođe sam čuo da je lagao i vojnike na obližnjem kontrolnom punktu. I tako se nedavno opet pojavio: "Bio sam vojnik i izgubio nogu boreći se u Jaffni. Možete li da mi pomognete?" Smesta sam ga oterao. U tom trenutka nije bilo mette (prijateljske ljubavi) ili karune (saosećanja) u mom umu. Nimalo. Posle mesec-dva on bi sigurno ponovo došao sa novom pričom. Nije bilo u redu što sam ga oterao na grub način. Taj postupak je bio pogrešan, ali prirodan, jer su njegove laži sprečile da pomognemo mnogim drugim ljudima u oblasti oko Kandubode. Da sam mu samo rekao da ode, bez ljutnje, to bi bilo u redu.

David: U redu.Jeste li sada ljuti na njega?

Pemasiri Thera:Ne, nimalo. Uvek će biti ljudi koju koriste za sebe tuđu mettu i karunu. Taj čovek nas je slagao i dobio neke stvari. Kada su laži bile razotkrivene,prekinuli smo vezu sa njim. Nema ničeg pogrešnog u tome da ga držimo na odstojanju, bez imalo ljutnje. Kada vođeni karunom nekom pomognemo, nema u nama očekivanja i otuda ni besa kada stvari ne idu kako bi trebalo. Kad ste dete, možda imate malu zmiju kao kućnog ljubimca. Iako je hranite i brinete o njoj, još uvek ne zaboravljate da je to zmija i da se u svakom trenutku može okrenuti protiv vas i ugristi vas. Pomažemo ljudima, ako im je pomoć potrebna. Ako ne, ostavimo ih na miru.

"Mango Tree Wisdom - Talks on Extinction of Suffering with Pemasiri Thera", David Young (now Ven. Sonnutara)

Ne govorim ja to tek tako, ili sto mrzim nekoga. Ne, ja nikog ne mrzim, postujem sve ljude bili crni,bijeli ili zeleni,postujem sve religije, ali iznad svega postujem svoju religiju i vodim se prema uputama datim u knjizi u kojoj postoji odgovor na svako covjekovo pitanje, Kur´an. Ako bi uzeo/la Kur´an pa procitao/la vidio/la bi da nijedna dobrota na ovom svijetu te nece uvesti u raj,odnosno džennet, ako pripisujes Bogu druga. Islam najstrozije osudjuje vjerovanje u kipove,a to je upravo budizam.
Dakle ja govorim samo ono za sto znam da je istina,a od Kur´ana vece istine nema. Sto se tice svega ostalog, volim sve ljude i nemam mrznje prema nikome.

Prema mojem mišljenu, kao bivše muslimanke, smatram ispravnim ovakav stav. Međutim, ako bi i ti (vi) pročitao/pročitala nešto o budizmu, svhvatio/la bi da Buda nije kip u smislu Boga. Buda je obični čovjek koji je uspio da kroz godine molitvi (meditacije), odnosno pronalaženja unutrašnjeg mira, spozna ustvari da je Bog u svakom čovjeku. To što se dižu kipovi i spomenici u njegovo ime ga ne čini Bogom, nego simbolom nekoga (kao Muhammed u Islamu) ko će ih odvesti do duhovnog prosvjetljenja.

Mene je upravo "istjerala" iz islama ta "sebičnost", "srdžba", odnosno "egoizam", ljudske osobine pripisane bogu Allahu, a koju ste i sami naveli. Nemoguće je pojmiti činjenicu da čovjek može učiniti tolikog dobra na ovoj zemlji, hraniti dušu samo dobrim, npr. po meni najsvetije dobro i najveći čin dobrote je žrtvovati svoj život u korist drugog živog bića i otići u džehenem, samo zato jer je bio ateista, ili vjerovao u drugog boga osim Allaha. Zar onda Allah nije "sebičan" Bog?

[MissS7]

Svi dobri ljudi, koji ne šire mržnju, već su u raju.
Živ ti nama bio/bila

-------------------------------

835. Dobrota

Kada sam bio tinejdžer, brat mi je imao prodavnicu odeće i često mi je poklanjao novi sarong. Ako bi me prosjak video u novom sarongu, zatražio bi da mu ga dam i uvek bih mu ga dao. Kad je otkrio šta radim, brat mi više nije dao nijedan. Takođe je rekao ostalim trgovcima u kraju da mi ih ne daju. Ako bih ušao u prodavnicu da kupim jedan, vlasnik mi ga ne bi prodao. Dugo vremena niko mi nije niti dao, niti prodavao saronge. Na kraju, nekako sam uspeo da kupim lep svileni sarong sa crvenom šarom i moja majka, koja je motrila na moju odeću, reče: "E pa sad imaš novi sarong. Zapamti da ne treba nikom da ga daš." I naravno, neki prosjak mi je uskoro prišao i zatražio moj novi šareni sarong. Kako ne bih došao u konflikt sa majkom, ponudio sam prosjaku jedan stari beli sarong. "Ne", reče prosjak, "neću tvoj stari beli sarong. Hoću ovaj novi, šareni." Na kraju mu ga dadoh, a majci sam rekao da sam novi sarong odneo na pranje. Sledeće nedelje onaj prosjak se pojavio u našoj kući i na sebi je imao moj šareni sarong. "Aha", reče majka,"tvoj veš je stigao sa pranja."

Drugi put, pridružio sam se grupi hodočasnika u penjanju na vrh Sri pāda. Kad smosilazili, naiđosmo na prosjaka u starom, iscepanom sarongu i bez oklevanjadadoh mu svoj novi, a uzeh njegov. Prosjak je bio veoma srećan. Međutim, hodočasnici su se veoma oneraspoložili. Protestovali su zbog onoga što sam uradio i kritikovali me celim putem kući. To je društvo. Ljudi ne razumeju karunu. Moramo pomagati drugima koliko god možemo, unutra svojih granica i isto tako moramo znati gde su nam granice. Postoje stvari koje ne možemo učiniti za druge. Kada lakomisleno odemo izvan svojih granica, naći ćemo se u problemu. Moramo znati kako da pomognemo.

Jedan mladić zatražio je pomoć dok sam bio u staroj Kandubodi. Bio je siromašan i bez jedne noge. Rekao mi je: "Nemam gde da živim i želim da se oženim." Dali smo mu to što želi -- novac, protezu za nogu, pokućstvo, kuću i posao. Nekoliko meseci kasnije, vratio se u Kandubodu: "Izgubio sam sve što ste mi dali, a i kuću treba popraviti. Možete li opet da mi pomognete?" Opet smo mu pomogli. Popravili smo što je trebalo na kući, koja se raspadala, i pronašli mu novi posao. "Ne pomaži više tom čoveku", rekao mi je prijatelj. "On je lažov i prevarant." Bio je u pravu. Jer je taj čovek sve što smo mu dali trošio na sebe, ostavljajući ženu i dete u krajnje teškim uslovima. Takođe sam čuo da je lagao i vojnike na obližnjem kontrolnom punktu. I tako se nedavno opet pojavio: "Bio sam vojnik i izgubio nogu boreći se u Jaffni. Možete li da mi pomognete?" Smesta sam ga oterao. U tom trenutka nije bilo mette (prijateljske ljubavi) ili karune (saosećanja) u mom umu. Nimalo. Posle mesec-dva on bi sigurno ponovo došao sa novom pričom. Nije bilo u redu što sam ga oterao na grub način. Taj postupak je bio pogrešan, ali prirodan, jer su njegove laži sprečile da pomognemo mnogim drugim ljudima u oblasti oko Kandubode. Da sam mu samo rekao da ode, bez ljutnje, to bi bilo u redu.

David: U redu.Jeste li sada ljuti na njega?

Pemasiri Thera:Ne, nimalo. Uvek će biti ljudi koju koriste za sebe tuđu mettu i karunu. Taj čovek nas je slagao i dobio neke stvari. Kada su laži bile razotkrivene,prekinuli smo vezu sa njim. Nema ničeg pogrešnog u tome da ga držimo na odstojanju, bez imalo ljutnje. Kada vođeni karunom nekom pomognemo, nema u nama očekivanja i otuda ni besa kada stvari ne idu kako bi trebalo. Kad ste dete, možda imate malu zmiju kao kućnog ljubimca. Iako je hranite i brinete o njoj, još uvek ne zaboravljate da je to zmija i da se u svakom trenutku može okrenuti protiv vas i ugristi vas. Pomažemo ljudima, ako im je pomoć potrebna. Ako ne, ostavimo ih na miru.

"Mango Tree Wisdom - Talks on Extinction of Suffering with Pemasiri Thera", David Young (now Ven. Sonnutara)

Ne govorim ja to tek tako, ili sto mrzim nekoga. Ne, ja nikog ne mrzim, postujem sve ljude bili crni,bijeli ili zeleni,postujem sve religije, ali iznad svega postujem svoju religiju i vodim se prema uputama datim u knjizi u kojoj postoji odgovor na svako covjekovo pitanje, Kur´an. Ako bi uzeo/la Kur´an pa procitao/la vidio/la bi da nijedna dobrota na ovom svijetu te nece uvesti u raj,odnosno džennet, ako pripisujes Bogu druga. Islam najstrozije osudjuje vjerovanje u kipove,a to je upravo budizam.
Dakle ja govorim samo ono za sto znam da je istina,a od Kur´ana vece istine nema. Sto se tice svega ostalog, volim sve ljude i nemam mrznje prema nikome.

Prema mojem mišljenu, kao bivše muslimanke, smatram ispravnim ovakav stav. Međutim, ako bi i ti (vi) pročitao/pročitala nešto o budizmu, svhvatio/la bi da Buda nije kip u smislu Boga. Buda je obični čovjek koji je uspio da kroz godine molitvi (meditacije), odnosno pronalaženja unutrašnjeg mira, spozna ustvari da je Bog u svakom čovjeku. To što se dižu kipovi i spomenici u njegovo ime ga ne čini Bogom, nego simbolom nekoga (kao Muhammed u Islamu) ko će ih odvesti do duhovnog prosvjetljenja.

Mene je upravo "istjerala" iz islama ta "sebičnost", "srdžba", odnosno "egoizam", ljudske osobine pripisane bogu Allahu, a koju ste i sami naveli. Nemoguće je pojmiti činjenicu da čovjek može učiniti tolikog dobra na ovoj zemlji, hraniti dušu samo dobrim, npr. po meni najsvetije dobro i najveći čin dobrote je žrtvovati svoj život u korist drugog živog bića i otići u džehenem, samo zato jer je bio ateista, ili vjerovao u drugog boga osim Allaha. Zar onda Allah nije "sebičan" Bog?

Uzmi Kur´an (prevod), procitaj ga od korica do korica, pa se onda zapitaj sta si ti upravo napisao/la, toliko od mene.

[Great Cornholio]

Uzmi Kur´an (prevod), procitaj ga od korica do korica, pa se onda zapitaj sta si ti upravo napisao/la, toliko od mene.

Ja sam tako uradio, negdje tamo sa 18 -19 godina, tad mi se javila želja da krenem u "potragu za Bogom", i kad sam ga pročitao rekao sam sam sebi" Ovo definitivno nije to što tražim".

[MissS7]

Uzmi Kur´an (prevod), procitaj ga od korica do korica, pa se onda zapitaj sta si ti upravo napisao/la, toliko od mene.

Ja sam tako uradio, negdje tamo sa 18 -19 godina, tad mi se javila želja da krenem u "potragu za Bogom", i kad sam ga pročitao rekao sam sam sebi" Ovo definitivno nije to što tražim".

Tvoj izbor.

[MJAU - da]

Uzmi Kur´an (prevod), procitaj ga od korica do korica, pa se onda zapitaj sta si ti upravo napisao/la, toliko od mene.

Ja sam tako uradio, negdje tamo sa 18 -19 godina, tad mi se javila želja da krenem u "potragu za Bogom", i kad sam ga pročitao rekao sam sam sebi" Ovo definitivno nije to što tražim".

Tvoj izbor.

Neki bi trebali više d Kur'ana pročitati.

[bizet]

@Sati, bas si nam svega finoga ostavio u amanet na temi, a nadam se da ce biti biti toga jos mnogo
834. Buđenje
svako od nas vidi ono sto mu u tom trenutku najbolje odgovara
skinuti naocale, bilo koje boje, kad bi to uspjeli zivot bi nam bio...mnogo laksi
---
da li sam ja vjecno nezrela ali imam osjecaj da nam je svima potreban mentor, barem dobar dio zivota, jer tragajuci sam za odgovorima, tesko to ide, sve i kad znas da si na pravom putu osjecaj pionira ga cesto ucini uzaludnim, nevrijednim tolikog napora...hmmm, da li sam bila razumljiva?

[Great Cornholio]

Da, nije dovoljna jedna knjiga da bi pronašli sve odgovore.

@bizet, u pravu si, svakome od nas treba "mentor", učitelj koji će nas naučiti osnove , dati nam temelj na kojem ćemo mi dalje samostalno graditi sebe. Ja sam imao sreću da u ranoj mladosti "naletim" na dobrog učitelja kojem sam i dan danas zahvalan na svemu onome dobrom čemu me naučio. Prva ozbiljna knjiga koju sam pročitao je bilo djelo Eriha Froma pod nazivom "Imati ili biti?" i preporučio bih je svakome ko želi da izgradi prave kvalitetne temelje za izgradnju vlastite ličnosti.

Svi smo mi "vjernici", svako je "religiozan", nemoguće je u nešto ne vjerovati,nemoguće je namati ideale, nemoguće je živjeti bez "religije".

To je From davno rekao, i dokazao s obzirom da on nije bio samo filozof, već i naučnik ( psihoanalitičar, osnivač pravca u psihologiji poznatog pod nazivom 'Frojdo - Marksizam), a izjašnjavao se kao ateist, ali mu ja ne vjerujem da je bio u potpunosti iskren

Nego, evo šta From kaže u svom djelu " Psihoanaliza i religija", a tiče se potrebe čovjeka za "mentorom":

"»Upravo zato što je potreba za sustavom orijentacije i odanosti neodvojivi dio ljudskog postojanja možemo razumjeti intenzitet te potrebe. Zaista, nema u čovjeku nekog drugog, moćnijeg izvora energije nego što je taj. Čovjek ne može slobodno birati da ima ili nema 'ideale', ali može birati između različitih vrsta ideala, da se preda obožavanju sile i destrukcije ili da se posveti idealima uma i ljubavi. Svi su ljudi 'idealisti' i teže za nečim iznad fizičkog zadovoljenja.
Oni se međusobno razlikuju po vrstama ideala u koje vjeruju. Najbolje, ali isto tako i najsotonskije manifestacije ljudskog uma nisu izraz potreba njegovog tijela, nego tih 'ideala', potrebe njegovog duha. Zato je pogrešno i opasno relativističko shvaćanje prema kojem je samo po sebi vrijedno imati neke ideale ili neke religiozne osjećaje. Sve
ideale, uključujući i one u svjetovnim ideologijama, moramo shvatiti kao izraze iste ljudske potrebe, i moramo ih suditi prema njihovoj istinitosti, prema tome koliko potpomažu razvitak čovjekovih snaga, i koliko su stvarni odgovor na čovjekovu potrebu za ravnotežom i skladom u ljudskom svijetu.«

[MJAU - da]

Da... Ja sam religiozni ateista, a moja religija potiče sa jednog malog ostrvca, na kojem ljudi žive u skladu sa principom da " ne možeš biti dobar prema bogu, a činiti zlo prirodi i ljudima". Moj savršeni sklad.

[bizet]

@Cornholio, bas o takvom knjiskom mentorstvu govorim kao obliku mentorstva koje od nas pravi pionire na nasim putevima ali cesto ostavlja prostora za osjecaj da je to sve ipak uzaludno, jer je pretesko biti uvijek bolji od predhodnog sebe samo radi sebe, tacnije nije to dovoljan poticaj da bi jedan bio bolji, mozda je cak i nemogce

hajd ziv bio prebaci na nekog drugog sem Froma, toliko puta si ga citirao da mi se nije dalo baciti pogled na ovaj zadnji citat

[Great Cornholio]

@bizet, pa ne mora smisao života biti konstantno napredovanje u nečemu, konstanto dokazivanje sebi i drugima da uvijek može bolje, jer nije uvijek moguće bolje od onoga što jeste, i zato je bitno da čovjek zavoli više aktivnosti, kad u jednoj više ne može napredovati da zadovoljstvo može naći u napredovanju u nečemu drugom.

Treba čovjek zavoljeti više stvari, jer jedino tako neće imati "praznog hoda" u životu, kad ne možeš uživati u muzici poticaj za uživanje u životu nađeš u čitanju, razgovoru sa mužem, u razgovoru sa prijateljicom, u igri sa djecom, u bavljenu nekim hobijem... fazon je zavoljeti više stvari ( osoba, aktivnosti), a to će teško uspjeti onome ko svu svoju energiju usmjerava samo u jednom pravcu, za ostvarenje samo jednog cilja, a lako se u u takmičasrkoj kulturi u kojoj živimo uhvatiti u tu zamku.

Eto, ne citirah Froma, ovo rekoh iz svoje glave, al' eto i on isto tako misli, a ono što valja nije potrebno mijenjati, nije napredak uvijek postizati svaki dan više i bolje, napredak je i ostati isti u svijetu u kojem se sve mijenja.

Smisao života je osjećati se dobro što više vremena

[Great Cornholio]

A i ne treba život shvatati preozbiljno, ko ovi budisti , pa konstantno nešto analizirati, nekad treba poslušat' ovako nešto

[Great Cornholio]

@sati, mogli ste vala i kakvog boljeg vođu nać'

[bizet]

@Cornholio, nekad je napredak i osptanak na ovom nivou na kojem si bio, vrlo lako jedan degradira ako nema poticaja da bude bolji, a taj, po meni nuzno potrebni, poticaj nije dovoljan ako samo dolazi iz knjige, pa cak ni licne zelje za boljim Ja

sve sam te razumjela, ali te nista razumjela nisam...ovaj tvoj odgovor bas i ne povezujem sa svojim postom...svi mi imamo vise od jednog cilja, ili vise od jedne sklonosti ka necemu, to uopste nije upitno

"Smisao života je osjećati se dobro što više vremena "
e sa ovim se vala slazem

[Great Cornholio]

E pa onda je sve OK, samo fali Pepa Prase


Šalim se, nije sve do čovjeka, dosta je i do okoline, pa ima i do onoga "kako kome padne grah".

Eto tako, moderatori halalite za ovo malo začatavanje.

laku noć

[Sati]

836. Darovi dobrote u nama

Buda nas je ohrabrivao da mislimo o dobrim stvarima koje su za nas učinili naši roditelji ili učitelji, prijatelji, bilo ko drugi; da to radimo namerno, da negujemo u sebi, umesto što dopuštamo da se to događa slučajno.

Ađahn Sumedho

[Sati]

837. Svesnost

Šta god da radiš, budi svestan toga.

Dipa Ma

[L u c i f e r]

Budizam je još samo jedan u nizu religioznih/kvazireligioznih bullshita.

This week also saw an escalation in violence in Sri Lanka with Buddhist mobs, sometimes led by monks, attacking mostly Muslim but also Christian places of worship, with the government not taking serious enough action to curb the violence and seemingly backing these groups. This follows earlier attacks and calls by a prominent Buddhist monk to “rise against the island’s Muslims”

[Sati]

Bodhi banjan zbrka

[Sati]

838. Budi spreman za promenu

Budi spreman za bilo kakvu promenu koja se može pojaviti, fizičku ili mentalnu, kao i za one oko tebe. Ako insistiramo da promena treba da se odvija prema našim željama, tada nas svaka promena koja ih ne sledi vodi u patnju. Ali ako shvatimo da je takva priroda života, da se on menja i da mi ne kontrolišemo taj proces, ako smo otvoreni za svaku moguću promenu, u nama ili oko nas, tada će rezultat biti sloboda.

Prema Budi, ova činjenica promene i nepostojanosti, kao i ideja nepostojanja trajnog sopstva jesu tesno povezane, međusobno zavisne. On je to obrazlagao na vrlo zanimljiv način. Ako nešto posedujemo, ako zaista postoji ego, sopstvo, tada bismo bili u stanju da mu naređujemo. Stvari bi trebalo da se odvijaju prema mojim željama. Neka moje telo ostane večno mlado! Neka moj um bude uvek ispunjen ljubavlju! Ali, pošto ne postoji trajno sopstvo, ego, mi to ne možemo da mu naredimo. Dakle, na osnovu činjenice da se sve menja možemo da uvidimo da ne postoji nekakav trajni entitet u nama, nema nekakvog aktera, već samo proces promene, koja se odvija sam od sebe.

Zanimljivo je da kad god postoji patnja, razlog patnje je to što očekujete da stvari budu u skladu sa vašim željama, a vaše želje, moje želje, jesu posledica osećaja da ste Neko. Zato, kada sutra krenete da patite, jednostavno utvrdite šta je ideja, šta je model za koji ste se vezali i koji se sada menja. Uvek je to neka ideja kako bi nešto trebalo da bude, kako mora da bude u skladu sa zamisli koju je stvorilo sopstvo.

Godwin Samaratne

[Sati]

839. Pojmovi

Svesnost nam pomaže da prepoznamo stvari koje dođu u polje naše percepcije, tako da uz pomoć nje možemo da vidimo na koji način se javlja opažanje zahvaljujući čulima. U tom procesu interakcije sa spoljašnjim svetom vidimo kako opažaji podstiču nastanak pojmova, a pojmovi podstiču nastanak naše patnje i naših problema. Vrlo je zanimljivo posmatrati taj proces.

Kada nešto vidimo, istog trenutka jave se asocijacije u nama, a iz naših prošlih asocijacija, naših sviđanja i nesviđanja, nastaju i naša poistovećivanja: sve će naše žudnje iz toga nastati, naš ego, a isto tako i naša predubeđenja i predrasude. Sve to nastaje, sprečavajući nas da stvari vidimo upravo onakvim kakve jesu, bez iskrivljavanja. Ovo je vrlo važna i zanimljiva oblast posmatranja u vezi sa funkcijom percepcije.

Uzmimo na primer hranu: vrlo je zanimljivo pronaći u kojem trenutku mi okusimo hranu. U određenom smislu, to je kada je prvi put vidimo; a tek potom počnemo da je jedemo, zajedno sa svim prošlim asocijacijama, sa privlačnostima i odbojnostima. Čak i pre nego što smo počeli da jedemo, mi smo mentalno već okusili svoju hranu. Ovo je primer kako percepcija podstiče nastanak pojmova ili kako predubeđenja nastaju.

Godwin Samararatne

[Sati]

PUN MESEC – Utorak, 17. decembar 2013.

Izvan kontrole

Napustio je i dopadljivost i odbojnost,
ohlađen, bez gomilanja,
pobednik nad čitavim svetom, heroj,
njega ja bramanom zovem.

Dhammapada, 418


Sviđanje i nesviđanje se mogu dogoditi tako brzo, osećamo da ih ne kontrolišemo. Neko kaže nešto prijatno i ta osoba nam se dopada. Neko drugi kaže nešto uvredljivo i mi ga ne volimo. Možda i jeste istina da ne možemo zaustaviti nastanak sviđanja i nesviđanja, ali ako malo usporimo, primetićemo da postoji izbor: hoćemo li ih slediti ili ne -- hoćemo li od njih načiniti "ja". Kada je svesnost učvršćena, sviđanje i nesviđanje možemo videti kao pokrete koji se događaju u jednoj široj stvarnosti. Šta je ta stvarnost?

S ljubavlju,
monah Munindo

[Sati]

MLAD MESEC -- utorak, 31. decembar 2013.

Jedna reč

Jednu reč istine,
koja um smiruje,
bolje je čuti no hiljadu drugih
beznačajnih reči.

Dhammapada, strofa 100

Ako slušate sate i sate govora o Dhammi, to može biti korisno, ali Buda kaže da čak i jedna jedina reč može biti dovoljna. Ono što jeste bitno je da li ta reč dopire do samoga srca. Da li zvuči istinito? Jer istina je ta koja nas isceljuje, ne reči. Živeći u svetu koji je neprekidno opsednut materijalnim, često pretpostavljamo da više stvari znači i više sreće. Ali jedan mali ček ispisan na milion funti vredi daleko više nego čitav kamion pun starih novina. I jedno i drugo je papir. Pa u čemu je onda razlika? Već znamo da je nužno voditi pažnju i o kvalitetu, ne samo o kvantitetu. Ova strofa iz Dhammapade ohrabruje nas svoje razumevanje još malo produbimo.

S ljubavlju,
monah Munindo

[raoul duke]

Budizam je još samo jedan u nizu religioznih/kvazireligioznih bullshita.

This week also saw an escalation in violence in Sri Lanka with Buddhist mobs, sometimes led by monks, attacking mostly Muslim but also Christian places of worship, with the government not taking serious enough action to curb the violence and seemingly backing these groups. This follows earlier attacks and calls by a prominent Buddhist monk to “rise against the island’s Muslims”

Slazem se. Iako je S Gautama ostavio u naslijedje dosta pozitivnih i inspirativnih ideja, ljudi su opet nasli nacina da zarade na osnovu toga te naprave religijsku instituciju, odnosno ''ispirachicu'' mozgova.