Dešavanja u Srbiji

[Umjetnik a]

Naljutio se Toma Nikolić na Šešelja. Naljutio se zato što je Šešelj dao premijersko mesto u koalicionom sporazumu Koštunici (još pre raspisivanja izbora) i danas mu je sve sasuo u lice.

ka smo već kod šešelja zna li iko , mislim ima li išta u srpskim novinama o tome što šešelj kaže da je razgovarao sa karadžićem nedavno

Nisi se valjda primio na tu priču?

Fiškalska posle, laže ko pseto. On nije obavezand a govori istinu pred sudom jer je optuženi. Znači sme da laže. A zna da će takva izjava napraviti paniku po sudu i zabavu za njegove glasače koji su razočarani propalim pregovorima oko vlade.

Osim onoga što je rekao u sudnici nije rekao ništa više.

srbija:ratnih zločinaca, ratnih zločinaca, još malo pa nestalo, hajmo ratnih zločinaca

[simi5]

ka smo već kod šešelja zna li iko , mislim ima li išta u srpskim novinama o tome što šešelj kaže da je razgovarao sa karadžićem nedavno

Nisi se valjda primio na tu priču?

Fiškalska posle, laže ko pseto. On nije obavezand a govori istinu pred sudom jer je optuženi. Znači sme da laže. A zna da će takva izjava napraviti paniku po sudu i zabavu za njegove glasače koji su razočarani propalim pregovorima oko vlade.

Osim onoga što je rekao u sudnici nije rekao ništa više.

srbija:ratnih zločinaca, ratnih zločinaca, još malo pa nestalo, hajmo ratnih zločinaca

Ne znam da li je ovo šala ili uvreda za sve nas iz Srbije. Kod mene u kraju kad ti neko da odgovor na pitanje zahvališ mu se, ne posereš ga.

[Umjetnik a]

Nisi se valjda primio na tu priču?

Fiškalska posle, laže ko pseto. On nije obavezand a govori istinu pred sudom jer je optuženi. Znači sme da laže. A zna da će takva izjava napraviti paniku po sudu i zabavu za njegove glasače koji su razočarani propalim pregovorima oko vlade.

Osim onoga što je rekao u sudnici nije rekao ništa više.

srbija:ratnih zločinaca, ratnih zločinaca, još malo pa nestalo, hajmo ratnih zločinaca

Ne znam da li je ovo šala ili uvreda za sve nas iz Srbije. Kod mene u kraju kad ti neko da odgovor na pitanje zahvališ mu se, ne posereš ga.

jao
evo HVALA što si mi objasnila
p.s.
ne nego kod vas ga ubiju ( )

[pesak]

http://www.e-novine.com

Intervju: Latinka Perović, istoričarka

PROŠLOST NAS OPOMINJE

Podržaću koaliciju, verovaću političkom lideru socijalista, ali moj respekt će uživati onaj koji kaže: „Ja se stvarno kajem”. Ovde nikad nije bilo pravog osnova državne i društvene zajednice. Nije bilo radikalne kritike Miloševićevog nacionalnog programa, opozicija jeste bila protiv rata, etničkog čišćenja, ali ideja Srbije kao nacionalne države u etničkim prostorima nije bila tuđa opozicionom pokretu.


Razgovarao: Bojan Tončić

Photo: Stanislav Milojković




Politička istorija Srbije je istorija političkih sukoba i ubistava. Mi još nismo društvo koje konflikte može da rešava na miran način. U celom 19. i 20. veku, nemamo vladaoca koji je mirno sišao sa vlasti - ili je prognan, ili ubijen. Imamo sukobe političkih partija koji idu do istrebljenja. Imamo ubistvo jednog bivšeg predsednika, reformatorskog premijera, previše nasilja. I moramo da kažemo da ćemo praviti sistem koji isključuje nasilje kao osnovu za pomirenja. Kad kažemo Hrvatima ili Muslimanima „izvinite”, to su politička izvinjenja i ja ih ne negiram, ona su potrebna. Ali, mora da se uvede kategorija kajanja za neke stvari. Verovaću političkom lideru socijalista, podržaću koaliciju, ali moj respekt će uživati onaj koji kaže: „Ja se stvarno kajem”, kaže, u intervjuu za „e-Novine”, istoričarka Latinka Perović.

* Senzibilizovanje javnosti za takav stav ide veoma sporo?



Ne može brže. Na školama za ljudska prava širom Srbije susrećem se sa decom rođenom osamdesetih i devedesetih godina, iz okruženja koje nije spremno da prihvati istinu. Od škole ne dobijaju ništa, ona je u dubokoj krizi i kao vaspitna i kao obrazovna institucija. Ako su vernici, ništa ne dobijaju od Crkve, čitava atmosfera je takva. Nema saznanja da je to bitno za opstanak, mi smo daleko od toga, radikalizujemo se, zbrajamo glasove, a to su posledične stvari. Ono što je fundamentalno, svuda se jako sporo menja. Tamo gde ljudi znaju šta je ljudska priroda, to se zauzdava, zakonima, državnom politikom, institucijama, ne zbog gesta prema drugima, nego zbog sebe. Vrlo je značajna spoznaja o tome šta se dogodilo, gde su vaše mogućnosti, šanse. Ne mislim da je srpsko društvo u tome načinilo značajan zaokret, ali i ne potcenjujem ove znake koji se ocenjuju kao slabi. Ta pomeranja su vid odbrane društva od propadanja, neću da ih preuveličavam, ali ne treba da se previđaju. To je proces i zato je nama važna Evropa. Sami nećemo moći da napravimo pravnu državu. Pokazalo se da su obnovljene sve karakteristike društva iz kojeg smo hteli da izađemo, društva koje je zatvoreno, jednopartijsko, idealizovano.


* Kako pružiti ruku nekome ko nije pokazao nikakvu nameru da nešto promeni, ni najmanji znak spremnosti da prizna odgovornost za stradanje ljudi u bivšoj Jugoslaviji i svog naroda?

U pravu ste, na političkom planu, koji je u velikoj meri odvojen od društva, mogu da se prave taktički savezi i kombinacije i mislim da je to taktički dopustivo i legitimno, ja sam za to da se stvori vlada koja će pristupiti evropskim integracijama, koje su duh vremena. Jer, ne postoji zemlja u istočnoj Evropi u kojoj je tako snažan blok protiv evropske integracije kao što je to u Srbiji. Međutim, prihvatanje socijalista kao partnera je uslovno, njihova spremnost da podrže Sporazum je samo nagoveštaj, to je vrlo važno, ali je uslovno. Njima se sada iz javnosti vraća opomena, zbog svih iskustava i stradanja, ispostavlja se da ljudi nisu zaboravili tu politiku i njene rezultate. Mislim da socijalisti preko tog sporazuma treba da prelome i odnos prema vlastitoj prošlosti, jer je ona bila u sukobu sa Evropom i sa susedima, a ogromnu, užasnu cenu je platio srpski narod. On je platio cenu vlastitom dezintegracijom, gubljenjem ugleda, vlastitim patnjama, ovde. Moraju se razumeti reakcija javnosti i pitanja koja se postavljaju socijalistima, bez obzira na to što neki među njima u to vreme nisu bili aktivni i nisu jednako odgovorni.


* Ali, nema ni suštinskog ni personalnog otklona…


Smatram da je njihova spremnost da pregovaraju temeljan otklon prema politici koja je Srbiju dovde dovela. Vrlo je važno da je predsednik Tadić rekao da ne smatra nacionalizam budućnošću Srbije. Išao je i na emotivni plan, a da objasnimo i drugi pol bola, da tako kažem. Zoran Đinđić se javio u početku traženja alternative, pripreme za postkomunističko razdoblje. On je razlikovao etape, znao je da se moraju uvesti zakoni koji će uvesti pluralizam i privatnu svojinu, tržišnu Društveni pad u varvarstvo

Smatram da je personalizacija politike kod nas izraz nerazumevanja koje se dogodilo i bežanja od odgovornosti da se to negde smesti i tek onda se okrenu leđa prošlosti. Svi govore o tome da se ne vratimo u devedesete, ali Milošević se javlja osamdesetih i on je, na izvestan način, konsenzualni autokrata. Postojala je u to vreme neka vrsta revolucije, to je antibirokratska revolucija, koja je odbacila reforme, evropeizaciju. To se događa pre pada Berlinskog zida, pre raspada Sovjetskog saveza i raspada državnog socijalizma, kao neka vrsta negativne anticipacije u kojoj se Milošević javlja kao ličnost koja odbacuje ekonomske i političke reforme i reforme Federacije, u ime učvršćenja jedinstva zemlje i odbrane državnog socijalizma. Postavilo se pitanje stvaranja srpske države na etničkom prostoru, došlo je do ratova sa užasnim posledicama, imamo društveni pad u varvarstvo.

privredu. Ali to je duboka promena društva, transformacija koja je potrebna za udaljenje od komunizma koji ovde nije došao na tenkovima Crvene armije, nego je duboko ukotvljen u patrijarhalno društvo i socijalni egalitarizam. S druge strane je Milošević, koji je predstavnik partije koja je pedeset godina na vlasti bez konkurencije. Ali, nije bilo radikalne kritike Miloševićevog nacionalnog programa, opozicija jeste bila protiv rata, etničkog čišćenja, ali ideja Srbije kao nacionalne države u etničkim prostorima nije bila tuđa opozicionom pokretu. Zoran Đinđić je bio dublji i humaniji nego što je to smeo da pokaže. On je apsolutno razumeo srpsku istoriju, smatrao je da je problem Srbije u tome što nije napravila modernu državu, jer ovde nikad nije bilo pravog osnova državne i društvene zajednice. Formulisao je program brze integracije u Evropu, smatrao je da su integracije duh vremena, bio je za sporazum sa susedima, za sankcionisanje ratnih zločina, verovao je da će izlečenje od socijalnog konteksta u kojem su se dogodili svi ti ratovi biti prepušteno institucijama, između ostalih i Crkvi. Imao je velika očekivanja od društva, to je veliki pregalački poduhvat, koji on simbolizuje. On je bio čovek koji izražava težnje srpskog društva prema modernoj državi, koje su i ranije postojale - da postoji realna država u kojoj vlada zakon, postoji odnos tolerancije, pojam ka opštem dobru, želja za povezivanjem sa svetom i razvojem. Taj program je zaustavljen, blokirano je približavanje Evropi. Stranke moraju da uspostave odnos prema prošlosti, pogotovu to moraju da urade društvo, nauka, kritička misao.

* Pomenuli ste društvo, a u njemu i dalje postoje dve Srbije. Kako da se sada postavi ona Srbija koja je bila antimiloševićevska, antiratna, blok koji se protivio ratu, palio sveće za sve žrtve rata, razvijao crni flor?

Nije moguća prevara društva da se sad kaže - jesam za Evropu, potpisujem Sporazum, a u odnosu na sva druga otvorena pitanja da ostanu neodređeni i prete da se, u svakom trenutku, mogu vratiti na tu politiku. Mislim da je javnost to osetila i da reaguje; to je širok raspon reakcija, od onih koji to smatraju rehabilitacijom, do onih koji to prihvataju uslovno, „u redu, vi ste spremni da se menjate, ali to od prvog dana morate dokazati”. Postoji problem našeg razumevanja Evrope. Mi na taj proces gledamo sa stanovišta naše koristi u ekonomskom smislu. Srbija je uvek govorila da želi nauku i tehnologiju, ali i da ne želi evropske vrednosti. Pre svega vladavinu zakona, pravnu državu, koja garantuje sigurnost privatne svojine, bezbednost, jednake mogućnosti za građane. Mi smo pred problemom da napravimo pravnu državu i to važi za ceo Balkan. Evropska ideja je vrlo bitna sa stanovišta zajedničke perspektive balkanskih naroda. Jer, bez nje bismo se i dalje klali kao žuti mravi oko granica i nacionalnih država. A sada postoji mogućnost civilizovanja, razvoja, stvaranja mogućnosti da vlada zakon, kao uslov slobode i napretka. To je program za koji je potrebno pomirenje, koji redefiniše sve arhaične ideje iz prošlosti. Ako ostanemo na ideji nacionalne države koja je počela da se stvara 1804, za mene je to istorijski ćorsokak zbog kojeg gubimo vreme. I prema tome moraju da se odrede sve stranke i ova dva bloka.


* Dve Srbije?

Nisam ni ranije bila privrženik te sintagme, jer mislim da je reč o dve istorijske tendencije, da li ćemo da se vratimo na devetnaestovekovnu državu, ujedinjenje celog srpskog naroda u granicama etničke države, što znači da ratujemo i prekomponujemo balkanski prostor, ili ćemo da razvijamo modernu evropsku državu i prihvatamo univerzalne vrednosti koje prihvataju naši susedi i cela Evropa. To su tendencije koje postoje u modernoj srpskoj istoriji i one se stalno, na različite načine,

Ferment moralnog raspadanja
Imamo paralelnu situaciju koja nas čini šizofrenim. Osudu logora u prošlosti, zgražavanje nad Jasenovcem, genocidom ustaške države. S druge strane, logore koji su nastali u vreme Informbiroa. I sve to mora da se osudi. Ali, u vreme dok to radimo, imamo Omarsku, Keraterm, logore na teritoriji Srbije. Imamo žive ljude koji su prošli kroz te strahote, kroz torturu. A za državu to ne postoji, to je više od hipokrizije, to je ferment našeg moralnog raspadanja. Država postoji zato da zaštiti različitog pojedinca i to je Evropa. A mi taj odnos sa Evropom posmatramo tehnički. Došli smo, čak, dotle da i taj tehnički gest visi o koncu. A o suštini hrišćanske civilizacije na kojoj počiva Evropa ne govorimo. Ne znamo koliko je život kod nas zapušten, kakav je položaj žene, hendikepiranih, nismo stigli do te margine, jer, u stvari, celo društvo je na nekoj margini. Ono ne uspeva da uhvati ni korak sa svetom koji je oko nas, a ne u Briselu. Mislim da je to kriza naše intelektualne elite.
manifestuju i odmeravaju. U nejednakom su odnosu, ali to je i danas ključno pitanje i čini mi se da se nedovoljno jasno politički artikuliše. Zbog toga postoji ta užasna moralna i politička konfuzija u društvu. Ako i dalje ostaje problem prekomponovanja balkanskog prostora. Malo – malo pa kažemo da ćemo biti lider na Balkanu i jugoistočnoj Evropi, da smo devastirali vojsku, degradirali jednu od glavnih institucija Srbije, znači da suštinu evropskih integracija nismo prihvatili, ma koliko se busali u grudi.

Ćosić kaže u „Vremenu vlasti” da „nećemo birati sredstva, jer je to jedini način da se održimo”. A ja mislim da sredstva nas određuju, našu suštinu, naš supstrat. Ne možete u vreme kada je ceo Balkan prihvatio izazov da se priključi modernom svetu, da na svakih deset godina vodite neki rat i insistirate na takvim karakteristikama. To znači da niste prihvatili evropske integracije. Otuda i ta nesigurnost kod ljudi, jer se njima moraju dati garancije da je raščišćeno sa etničkim nacionalizmom, idejom da se prekomponuje Balkan, da se namiruje „istorijska pravda”. To je ono iz čega su izašle devedesete i za mene je udaljavanje od njih problem suštinskog razumevanja, šta se desilo, da li smo napravili istorijski bilans i imamo li snage da iz toga izađemo ili ćemo nastaviti da propadamo. Kada je reč o građanima, mislim da žele da se pomeramo, jer cilj EU je da ima 85 odsto građana sa završenom srednjom školom, mi imamo 50 odsto nepismenih. Dakle, reč je o svetlosnim godinama razlike. A oni nam poručuju da je Evropa bez obrazovanja kontinent sile. Oni to neće, idu na humane varijante koje daju šansu čoveku. Mi smo od toga veoma daleko.




*Možemo li da se vratimo na pitanje suočavanja s prošlošću kojeg nije bilo. Pored nas žive ljudi za koje ne znamo šta su radili tamo gde su bili u vreme ratova u Bosni, Hrvatskoj, na Kosovu i nije reč samo o vrhu zlikovačke hijerarhije, nego o komšijama koje su ubijale, mučile, silovale?

U tom suočavanju obaveze su vrlo različite. Jedno je obaveza nauke, drugo civilnog sektora, treće sudstva, četvrto Crkve. Svim tim pojedinačnim poslovima treba da prethodi razumevanje onoga što se desilo. Istrajavali smo na arhaičnom istorijskom programu i u tome čistili sve što smeta da do zamišljenih ili stvarnih granica dođemo. Evo, reakcija jednog funkcionera na najnovije hapšenje je da je Hag jedna velika rana i politički sud. I nema odmazde koja je uperena ka Srbiji, reč je o standardima koje Evropa za sebe prihvata i ne može da ide ispod toga. Velika je iluzija da mi možemo tu da napravimo neku sabotažu, da prevarimo Evropu, da kažemo da smo nešto uradili, a nismo. Stvar je u tome kako Evropa sebe razume, ona sebe ne idealizuje, ali ima čvrste standarde koji predstavljaju istorijski novum. Namera da prestanu ratovi, etnička čišćenja, logori.

Političari nekad nemaju percepciju kakvi su konteksti na koje padaju njihove izjave, to se odmah polarizuje na za i protiv. I jedna i druga strana moraju mnogo toga da urade.


*Kosovo kao mit i realnost koja određuje političku scenu Srbije i sudbinu ljudi koji žive tamo - ljudi ili teritorija, ili je reč o lažnoj dilemi?

Ljudi su korišćeni kao instrument u borbi za ideju velike države i tu nema spora. Druga Jugoslavija je bila prilika da se Albanci integrišu u jugoslovenski i širi prostor, ali je činjenica i da nisu mogli da postanu srpski podanici. Srbija je jako kasnila i ona je, zapravo, svaku ideju o emancipaciji Albanaca odbijala, sa velikim teškoćama je usvojena ideja o pokrajini i autonomiji. Ideja o republici u okviru jednog južnoslovenskog saveza je bila progonjena, za nju se išlo u zatvor, dole se i ginulo. Došlo je do raspada jugoslovenske države, terora na Kosovu, oduzimanja autonomije. I sad se odjednom javlja politika koja kaže da će dati široku autonomiju. Jedan od srpskih istoričara je rekao: „Nepoverenje je korak od rata”. Albanci su izgubili poverenje, više ga ne možete imati u okviru jedne državne zajednice. Problem srpske politike je to što računa sa imaginarnim pretpostavkama, da će ideja o nezavisnosti propasti. Da će biti poništena priznanja i da će ogroman novac, koji je dole investiran iz strateških razloga, jednog dana nestati. Ne znam šta su osnove za takvu pretpostavku ali je opasno graditi svoju politiku na nekim sumnjivim pretpostavkama. Na Kosovo dolaze investicije, tamo je narod u biološkoj i istorijskoj ekspanziji. Naš narod je u očajnoj situaciji, u velikoj meri zbog državne politike. Zato je Kosovo, kao instrument kojim se brani ideja velike države i prekomponovanja Balkana, potrošeno ukoliko tu realnost ne prihvatimo i ne počnemo da uspostavljamo normalnije odnose i sa Srbima. Da ih ne izolujemo i manipulišemo njima, do priče o mogućnosti da možemo da ih izvučemo i dovedemo ovde u sportske hale i barake.

*To znači da mislite da građani više nisu tako osetljivi na sam pomen Kosova?

Društvo je pokazalo veću sabranost od političke klase. Možete s Kosovom ići u Australiju, na Antarktik, niko to ne može da vam uzme ako je deo vaše svesti. Međutim, u smislu vlasti nad dva miliona Albanaca… Uvek govorim kako je Hobsbaum, dok još nije bila ovakva kriza na vidiku, govorio da niko neće poreći da je 1389. bila bitka i da su na tom porazu Srbi napravili svoju nacionalnu epiku. Ali, da na tom osnovu upravljate sa dva miliona Albanaca koji to neće - to je teško zamislivo. Ljudi se sa nezavisnošću Kosova ne mire, često ćete čuti njihov emotivan stav, ali da to bude instrument za nove ratove i sukobe, nije moguće. Na kraju, izbori su pokazali da ljudi žele da se pomere iz situacije zaostalosti ka onoj koja ih čini ravnopravnim za narodima koji su tu, oko nas. Da ne budemo činilac bez moći, a stalni faktor nestabilnosti.

[Umjetnik a]

draga moja pesak
pregovori su završeni

[pesak]

pa sta

[Maraschino]

pa sta

... Milosevic, pardon, SPS ponovo na vlasti

Sada ce Dacic da ojaca odnose Tadic - Dodik

[Umjetnik a]

pa sta

samo kažem

[pesak]

Zato sam ja lepo nabacila blindirana vrata. Makar to.
Iskljucila sam se iz politike. Da li je za stalno ili za nemko vreme, pojma nemam. Ne mogu vise da zivim u istom tripu - vec 20 godina. Sto je dosta, dosta je...
Uzasno, ali uzasno sve to zamara.
Ovako, sa distance, svi mi izgledaju jako drogirani ili mrtvi pijani. To je neko opste-narodno ludilo.
Ima mnogo stvari koje bih radila, da ne zivim ovde, vec u nekoj normalnoj zemlji. Tako, da se sad pravim da ne zivim ovde. Ne palim tv i radio.
Ne mogu vise.
Proci ce mi ceo zivot sa budalama.

[pesak]

Hijerarhija zla

POHVALA NEPRISTAJANJU

Biti «nepristajući» u organizovanom svetu zasnovanom na negativnim osnovama, na vladavini bez morala, bez poštovanja drugih i drugačijih, na čistim manipulacijama, predstavlja jedinstvenu ali i opasnu privilegiju. To znači osećati nepravdu i protiv nje se boriti, razobličavati lažni patritoizam kao «poslednje utočište protuva», pripadati onoj zdravoj manjini koja se ne može ućutkati.


Piše: Filip David

Photo: Dragan Kujundžić



Postoje periodi u istoriji kada pojedini narodi ili države upadaju u pravi ćorsokak, istorijsku «slepu ulicu», kada više ne mogu ni napred ni nazad, zarobljeni u sopstvene lažne mitove, teorije zavere, stereotipe i predrasude Tada se nađu u nekoj vrsti paralelnog vremena koje teče pored i mimo aktuelnih svetskih zbivanja. Savremena Srbija je u takvoj vrsti hipnotičkog stanja, što onemogućava važne i neophodne promene, prevladavanje loše prošlosti i haotične sadašnjosti. Ova paralisanost sistema karakteristična je za složene situacije u kojima političke, ekonomske i kulturne elite nisu dorasle vremenu u kojem žive, kada slike lažne stvarnosti potiskuju stvarni život, a sudbina države i naroda prepuštena je najgorima umesto najboljima. Američki analitičar prirode masovnih pokreta, Erik Hofer, izneo je u svojoj studiji «Pravi vernik» tezu, sasvim lako dokazivu, kako «nadmoćan pojedinac, bilo u politici, književnosti, nauci, trgovini ili industriji, igra veliku ulogu u oblikovanju nacije, ali to čine i pojedinci na drugom polu - gubitnici, neprilagođeni, otpadnici, kriminalci, svi koji su izgubili mesto, ili ga nikad nisu ni imali, u redovima poštovanja dostojnih ljudi. Igru istorije obično igraju najbolji i najgori, nad glavama većinske sredine...Manje vredni elementi jedne nacije mogu upadljivo da utiču na smer njenog kretanja upravo zato što su lišeni poštovanja za sadašnjost... oni su među prvim regrutima revolucija, masovnih seoba i verskih, rasnih i šovinističkih pokreta i svoj žig utiskuju u ove potrese i pokrete koji oblikuju karakter i istoriju jedne nacije.»




Upravo je Srbija doživela taj traumatični istorijski udar u «događanju naroda», toj negativnoj populističkoj revoluciji čiji se udar i posledice osećaju do današnjih dana i od kojih nije uspela da se oporavi, ošamućena, razbijena i samoponižena.

Vladajuća načela počivaju na licemerju, laži i korupciji a uspostavljen naopaki sistem vrednosti diktira ponašanje većine. Političari sa sumnjivom ili izrazito delikventnom prošlošću, akademici lažnog morala, novi bogataši - kriminalci i osvedočeni lopovi, pa i ubice, a među istaknutim «kulturnim radnicima», prava armija šovinista ispunjenih mržnjom i revanšizmom, to je ta «nova elita» od koje zavisi sudbina države i naroda.


Naši izborni ciklusi sve su češći jer je borba za vlast i privilegije sve žešća, a politički programi, svedeni manje-više na gole fraze, postaju sve sličniji i završavaju se podelom izbornog plena. Glasači, u takvim okolnostima, biraju između većeg i manjeg zla, kao da i u zlu postoji nekakva hijerarhija. Po pravilu, pre ili kasnije, «manje zlo» utire put «većem zlu».

Biti «nepristajući» u tako organizovanom svetu, zasnovanom na negativnim osnovama, na vladavini bez morala, bez poštovanja drugih i drugačijih, na čistim manipulacijama, predstavlja jedinstvenu ali i opasnu privilegiju. To znači osećati nepravdu i protiv nje se boriti, razobličavati lažni patritoizam kao «poslednje utočište protuva», pripadati onoj zdravoj manjini koja se ne može ućutkati. Nepristajući pojedinac u ovako izopačenom društvu, iako na margini i u poziciji autsajdera, jeste čovek sačuvane savesti i sačuvane nade kako sve još nije izgubljeno. Ali i ličnost visokog životnog rizika jer se suprotstavljanje vladajućem kulturnom modelu, proglašava krupnim izdajstvom nacionalnih interesa, što nove elite ne opraštaju.




e-novine.com

[dr.gog]

Čini mi se da Radikali imaju malu napuklinu u svojem Svetom jedinstvu sa zatočenim im Ajatollahom Šešeljem..Jeli moguće da onaj sociopata Grobara kopa njegovom vlastitom lopatom?
I još nešto,čini mi se da Radikali vješto kriju svoje war-games cirkuse sa paravojnim bandama oko Kosova,ili su zbilja odlučili da te igrarije više nisu dovoljno interesantne za njihovu novu kožu narodnjačkih demokrata ...elem...

[pici]

Zato sam ja lepo nabacila blindirana vrata. Makar to.
Iskljucila sam se iz politike. Da li je za stalno ili za nemko vreme, pojma nemam. Ne mogu vise da zivim u istom tripu - vec 20 godina. Sto je dosta, dosta je...
Uzasno, ali uzasno sve to zamara.
Ovako, sa distance, svi mi izgledaju jako drogirani ili mrtvi pijani. To je neko opste-narodno ludilo.
Ima mnogo stvari koje bih radila, da ne zivim ovde, vec u nekoj normalnoj zemlji. Tako, da se sad pravim da ne zivim ovde. Ne palim tv i radio.
Ne mogu vise.
Proci ce mi ceo zivot sa budalama.

ma upali fashion TV gledaj modu,manekeni,manekenke sta ce ti polikita a sto se tice radikala bilo je i pitanje vremena kada ce se Toma nametnuti,Šešelj postaje monoton i zaostao pa i van zbivanja,imam osjecaj da sljedi jedan debeo zaokret u politici kod radikala.Mada sam vec davno rekao da su belim orlovima krila potkresana samo ih treba prizemljiti.Nema se vise sta cekati to je i vjecu staraca jasno il ulazi u voz za EU il briši Rujama dupe.......mislim ako je iko imalo pametan u Srbiji zna sta ce odabrat.Tadic pa i Dodik su samo jedna lagana (mekana)tranzicija za Srbiju i Srbe iz devedesetih u EU zajednicu.Cuj molim te logike idemo u EU al sa radikalima na vlasti vise nego smijesno i zalosno.Mislim i ove nase "patriote" nek malo spuste loptu na zemlju,ni kod nas ne cvjetaju ruže a kamo li ljiljani

[simi5]

Čini mi se da Radikali imaju malu napuklinu u svojem Svetom jedinstvu sa zatočenim im Ajatollahom Šešeljem..Jeli moguće da onaj sociopata Grobara kopa njegovom vlastitom lopatom?
I još nešto,čini mi se da Radikali vješto kriju svoje war-games cirkuse sa paravojnim bandama oko Kosova,ili su zbilja odlučili da te igrarije više nisu dovoljno interesantne za njihovu novu kožu narodnjačkih demokrata ...elem...

Od ubistva Zorana u koje je po svemu sudeći bio umešan i jedan i drugi Voja do lakata Srbija je u klinču. S jedne strane su oni koji žele da se uspostave zakoni i mehanizmi države (neki jer veruju u EU, mnogi jer veruju da je to interes Srbije). Drugi su za održavanje sadašnjeg stanja neregularnosti i nefunkcionalnosti institucija uz nadu da će se iz takvih nefunkcionalnih institucija ubrati najviše lične koristi.

Radikali su stranka koja se tokom tih godina najmanje menjala, koja se zadovoljavala situacijom da se uzimaju neverovatno velike dnevnice u raznim organima vlasti a da se svi procesi koče. Oni onemogućavaju reforme sudstva, državnu reviziju, čak i donošenje propisa iz saobraćaja. Oni su omogućili da se kroz Skupštinski odbor operu Vojin Lazarević i ostali profiteri iz aranžmana EPS-a. I još mnogo toga što kao oppoziciona partija uspešno sprovode.

Moglo bi da izgleda apsurdno ali nikakav napredak i nikakvo talasanje u stranci se ne dopušta. Kad je Maja Gojković postala gradonačelnica Novog Sada i pokazala želju da u upravljanju gradom ima neke svoje stavove isključena je iz stranke. Kad je Tomislav nikolić angažovao američku advertajzing kompaniju i skoro dobio predsedničke izbore na ulozi zabrinutog domaćina koji će se boriti za nacionalnu čast ali ipak zemlju neće uvesti u rat on je došao na red.

Zvanični stav stranke je autistična mržnja recimo prema Hrvatskoj, ali na jednoj od rukovodećih pozicija stranke je Dragan Todorović, vlasnik velikog autoprevoznog preduzeća u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i BiH sa pasošem Hrvatske.Pri tome u pitanju je ubica koji je u saobraćajnoj nesreći ubio jednog i osakatio drugog čoveka i koji se krije od odgovornosti iza svog mandata. Slična situacija je sa Vučićem, pravnikom koji je svoju diplomu kupio i koga zbog toga Šešelj drži u džepu.

Napukline u stranci su očite iako se kriju od javnosti. Verbalne akrobacije iz Haga ne uveseljavaju narod koji je konačno shvatio da mu treba posla. Naročito posle situacije od pre nekoliko meseci kad su mogli na talasu nezadovoljstva odlukama SAD o Kosovu da se stvarno domognu vlasti sve jasnije se definišu dve struje, jedna kočničarska i druga koja bi da se konstruktivno reformišu i uđu u politički život. A koliko je realna šansa bila da uđu u vlast mogao bi da ti potvrdi moj brat koga je iznenadila moja iznenadna odluka da dođem u Sarajevo u februaru neposredno pre izbora.

Cela godina u političkom smislu u Srbiji je veoma teškaali u tom času je zaista bilo pitanje jezička na vagi. Tad je Srbija prelomila da neće u rat a bez rata nema ni radikalizma u starom obliku.

[pesak]

24.06.2008 , Beograd

Izjava Čedomira Jovanovića
Neprihvatljivo prepuštanje republičkog parlamenta SPS-u

Za nas je apsolutno neprihvatljivo prepuštanje republičkog parlamenta Socijalističkoj partiji Srbije. Cena nove vladajuće koalicije DS-SPS ne sme biti plaćena funkcijom predsednika Skupštine Srbije.

Na takav način se daje novi legitimitet politici socijalista koju su građani odbacili 5. oktobra 2000. godine. Osuđujemo potpuno relativizovanje odgovornosti SPS-a za potpunu propast društva i ratove u kojima je Srbija uništvala i druge zemlje i samu sebe kroz vladavinu terora.

Socijalisti ne zaslužuju nikakvo razumevanje sve dok ne iskažu spremnost za onu vrstu promene koja bi SPS obavezala da na pošten, odgovoran i pre svega istinit način oceni sopstvenu prošlost i osudi ulogu svakog svog člana ili funkcionera odgovornog za pljačke, zločine i diktaturu kojoj smo bili izloženi tokom njihove vladavine.

Jasno je da upravo iz ovih razloga Liberalno demokratska partija ne može da pristane na žrtvovanje parlameta i vređanje onih građana Srbije koji su bili i žrtve Miloševićevog režima i borci za demokratiju na koju danas imaju neotuđivo pravo.

Kandidovanje Slavice Dejanović Đukić za predsednika Skupštine naš stav čini samo odlučnijim. Osoba koja je bila jedan od lidera SPS-a tokom devedesetih, odgovorna za kriminalnu politiku te stranke, od ratova do izborne krađe koju je i sama organizovala u Kragujevcu 1996. godine ne može biti simbol Parlamenta evropske Srbije.

Ovaj predlog vladajuće koalicije, uz čitav niz prethodnih sklandaloznih kadrovskih rešenja i odlučnost socijalista da u Beogradu podrže koaliciju Šešelja i Koštunice prisiljavaju nas da, uprkos svom razumevanju koje pokazujemo za Demokratsku stranku, preispitamo mogućnost pružanja bilo kakve podrške vladi koja bi vratila na vlast stare kadrove starog SPS-a.

Srbiji je potreban povratak na reformski kurs Vlade Zorana Đinđića a ne kontinuitet sa ljudima i idejama Slobodana Miloševića.
http://www.ldp.org.yu

[dr.gog]

...

[dr.gog]

Radikali su stranka koja se tokom tih godina najmanje menjala, koja se zadovoljavala situacijom da se uzimaju neverovatno velike dnevnice u raznim organima vlasti a da se svi procesi koče. Oni onemogućavaju reforme sudstva, državnu reviziju, čak i donošenje propisa iz saobraćaja. Oni su omogućili da se kroz Skupštinski odbor operu Vojin Lazarević i ostali profiteri iz aranžmana EPS-a. I još mnogo toga što kao oppoziciona partija uspešno sprovode.

Moglo bi da izgleda apsurdno ali nikakav napredak i nikakvo talasanje u stranci se ne dopušta. Kad je Maja Gojković postala gradonačelnica Novog Sada i pokazala želju da u upravljanju gradom ima neke svoje stavove isključena je iz stranke. Kad je Tomislav nikolić angažovao američku advertajzing kompaniju i skoro dobio predsedničke izbore na ulozi zabrinutog domaćina koji će se boriti za nacionalnu čast ali ipak zemlju neće uvesti u rat on je došao na red.

Zvanični stav stranke je autistična mržnja recimo prema Hrvatskoj, ali na jednoj od rukovodećih pozicija stranke je Dragan Todorović, vlasnik velikog autoprevoznog preduzeća u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i BiH sa pasošem Hrvatske.Pri tome u pitanju je ubica koji je u saobraćajnoj nesreći ubio jednog i osakatio drugog čoveka i koji se krije od odgovornosti iza svog mandata. Slična situacija je sa Vučićem, pravnikom koji je svoju diplomu kupio i koga zbog toga Šešelj drži u džepu.

Napukline u stranci su očite iako se kriju od javnosti. Verbalne akrobacije iz Haga ne uveseljavaju narod koji je konačno shvatio da mu treba posla. Naročito posle situacije od pre nekoliko meseci kad su mogli na talasu nezadovoljstva odlukama SAD o Kosovu da se stvarno domognu vlasti sve jasnije se definišu dve struje, jedna kočničarska i druga koja bi da se konstruktivno reformišu i uđu u politički život. A koliko je realna šansa bila da uđu u vlast mogao bi da ti potvrdi moj brat koga je iznenadila moja iznenadna odluka da dođem u Sarajevo u februaru neposredno pre izbora.

Cela godina u političkom smislu u Srbiji je veoma teškaali u tom času je zaista bilo pitanje jezička na vagi. Tad je Srbija prelomila da neće u rat a bez rata nema ni radikalizma u starom obliku.

..S jedne strane se stiče utisak da veseli demon iz Den Haaga,koji likom podsjeća na ostarjele psihopate iz američkih noirfilmova(velike naočale,frizura,zdepast,zao i ciničan),zapravo ima neku vrstu kontrole nad svojom kamarilom,ili bar njenim većim djelom.
Da li je to moguće,preko njegovog tima iz stranke koji ga servisira pri njegovom Haškom velikomučeništvu(valjda ima oficijelni support..) ,ili je to naprosto njegova sumanuta harizma koja stvara samo utisak Šešeljeve moći nad strankom??

Mene interesuje jedino dio njegovog vražjeg cirkusa koji se voli igrati oružjem ,naši stari znanci,s kojima sam svojedobno razmjenjivao razne kalibre,prilikom njihovog pokušaja da nonšalantno ušetaju u Centar Sarajeva.

Ti ljudi su i danas živi,oni ,ili u sretnijem slučaju-samo njihovi sljedbenici,a to me čini jako nervoznim svaki put kad mlate crnim zastavama ,i kad se svako malo EUFOR muči da natovari kamione oružja koje zaplijeni ili iskupi po raznim,prisilnim ili dobrovoljnim akcijama.No,to je sorta bez skrupula potpuno predana svom tripu Vojvodine ideologije,i sumorna je realnost da ti ljudi ne miruju,ni u uniformi ni u civilnoj odjeći.

Politika Radikala,od njihovog osnivanja i cilj koji je maltene preambula njihove ideologije,jeste stalno pokušavanje preuzimanja utjecaja nad teritorijama koje Vojislav Šešelj smatra srpskim,i tu su svi jedinstveni kad se u Bosni desi neka galama.
Njihovo iluzorno okretanje demokratiji ili pak analize o kupljenoj diplomi mladog SS-Vučića,komunalnim problemima Novog Sada,nisu od značaja za moju zemlju u sigurnosnom smislu.
Manipulacije na političkoj sceni Srbije su možda interesantne kao politološka edukacija(tu odajem priznanje @Pesak na forumskoj kolumni),ali je meni interesantnije da li je ekstremna scena spremna na nove sukobe.
Zašto? Zato što je ovo zemlja koja je i pod bezbjedonosnim protektoratom NATO-a preko EUFOR-a.Mnogo je oružja slobodno u Bosni,i mnogo usijanih glava,što se pokaže svaki put kad poteče alkohol i kad su masovna narodna dešavanja na vrhuncima(praznici,sportski događaji).

Radikalna scena Srbije je ovdje u Bosni veoma omiljena,posebno kod omladine,i to čak one iz urbanih sredina.tako da je svako jačanje i organizovanje tih nasilnih grupa potencijalna prijetnja sigurnosti moje zemlje.Često takve grupe imaju podršku,tajnu ili javnu utjecajnih aktera srpske politike koji ih koriste za prljave poslove i štite ih od kriminalnog progona,a zauzvrat isti likovi mogu doći u BiH svaki put kad se Voja naljuti i napraviti "spontani" kuršlus od Banjaluke do Trebinja.
Tačno je da u Srbiji postoje i političari koji nisu na tom fonu i koji rizikuju život svaki dan zbog toga.Jedan Čedomir Jovanović je kao jedan David naspram 5 Golijata,i potrebno mu je nešto efikasnije od praćke i kamena,šta je to-ne znam-to je već vaše unutrašnje pitanje..

Koliko smo sigurni od oružju i mitologiji sklonih fanatika radikalne scene Srbije?

[simi5]

Ako u bilo kom trenutku pomislim da je radikalizam postao pretnja miru u BiH reći ću to iskreno. Oni su se nadali umerenom sukobu na Kosovu u kome bi mogli da dobiju podršku Rusije. Podrška je totalno izostala. Rusija je više nego jasno stala uz Tadića i SSP i balon se izduvao.

Naravno da šetnje sa zastavama Turske, tekbiri i slično hrane lokalni radikalizam, kao i ekstremna osećanja Hrvata. Naravno da slike pritiska koji vrši rulja militanata na vladu Federacije hrani radikalizam. I naravno da to oružje negde u nekim lagumima stoji i dalje. Ipak ne verujem da je ovo trenutak kad bi bilo kome tamo ili ovde uopšte palo na pamet da započinje rat.

[simi5]

Opozicija sprečila izbor novog predsednika Skupštine Srbije
Radikali i DSS napustili zasedanje
Autor: Ekipa „Blica“ | foto: v. lalić | 25.06.2008 - 08:17
Radikali i DSS napustili zasedanje

Sednica Skupština Srbije, na kojoj je trebalo da se za predsednika parlamenta izabere potpredsednik SPS Slavica Đukić-Dejanović, prekinuta je posle protesta poslanika SRS i DSS. Oni su, posle nešto manje od dva sata koliko je trajalo zasedanje, ustali u 18 časova i uz galamu i gužvu odbili da ostanu u Skupštini jer se, kako su naveli, „tada završava radno vreme parlamenta“. Predsedavajući Jovan Krkobabić nastavak sednice zakazao je za danas.

Krkobabić je prekinuo sednicu i zakazao nastavak za danas u deset časova, iako su poslanici liste „Za evropsku Srbiju“, SPS, PUSP, JS i manjina ostali da sede u klupama. On je posle sastanka sa šefovima poslaničkih grupa rekao da je dogovoreno da se danas izaberu predsednik i potpredsednici parlamenta.
Nastavak teksta ▼

Sednica, kojoj je prisustvovalo 205 poslanika, svela se na smenjivanje poslanika SRS i narodnjačke koalicije za govornicom, koji su Krkobabiću nizali žalbe na povredu poslovnika, jer je, kako tvrde, prekršio Poslovnik o radu Skupštine Srbije i sednicu zakazao bez konsultacija sa šefovima poslaničkih grupa. Radikali i narodnjaci tvrdili su da je sednica bespotrebno zakazana na brzinu, da su pozive dobijali i SMS-om i da su tako druge poslaničke grupe sprečene da predaju svoje kandidate za predsednika i potpredsednike parlamenta.
- Prošle godine u Skupštini grada imali smo identičnu situaciju kada „žuto preduzeće“ nije omogućilo opoziciji da predloži svoje kandidate, a epilog je bio poništenje izbora predsednika Skupštine - rekao je potpredsednik SRS Dragan Todorović.
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić požalio se da je zbog sednice u Beograd morala da se vrati i parlamentarna delegacija koja je prisustvovala zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu. Poslanik DSS Miloš Aligrudić optužio je Krkobabića za antidržavno delovanje jer je nastavak sednice zakazan u vreme održavanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
„Na sutrašnjoj sednici biće razmatran izveštaj o trgovini ljudskim organima otetih Srba na Kosovu. Mi zbog nakaradnog sazivanja sednice nismo u mogućnosti da prisustvujemo toj raspravi“, rekao je Aligrudić.
Poslanik SRS Tomislav Nikolić optužio je Krkobabića da se „bavi nečasnim radnjama i prevarama i da ume da se potpiše na putnom nalogu, a ne ume na pozivu za sednicu“.
- Kada ste dobili predlog za predsednika Skupštine Srbije? Pre pet minuta. Jeste li vi vidoviti pa ste znali da će danas biti predložen predsednik Skupštine - upitao je Nikolić Krkobabića.
On je zatražio da prvo bude utvrđen kvorum, što je uslov za nastavak sednice.
U istom tonu bio je i nastup poslanika SRS Nataše Jovanović, koja je napomenula da je „nepotrebno zbog žurbe slati avion po nas u Strazbur“. Pre nego su prekinuli sednicu, praveći gužvu i galameći ispred skupštinske govornice, poslanici SRS i DSS iskoristili su zasedanje da upute uvrede budućim predstavnicima vlasti. Najglasniji su bili radikali, koji su lidera DS i predsednika Srbije nazvali „žuti diktator“. Tadić je kritikovan da „vodi i Skupštinu i državu“, a njegova partija nazvana je „preduzećem“.
Pre nego je prekinuta sednica, poslanik SRS Jerica Radeta sa govornice se obratila budućoj predsednici Skupštine rečima: „Džaba ste išli kod frizera i pravili frizuru.“
Inače, početak zasedanja Skupštine Srbije kasnio je pola sata zbog sastanaka poslaničkih klubova stranaka. Zvaničan predlog za izbor Slavice Đukić-Dejanović za predsednika parlamenta podeljen je poslanicima tek posle 16 časova, neposredno pred početak sednice. Inače, njen izbor su potpisima podržali svi poslanici liste „Za Evropsku Srbiju“ i koalicije oko SPS, a prema ranijim najavama, trebalo je da glasaju i sedam poslanika stranaka manjina. Za izvestioca je određen predsednik poslaničke grupe SPS Ivica Dačić. Međutim, pre sednice iz LDP je saopšteno da neće glasati za Đukić-Dejanović.
Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je da jučerašnja sednica Skupštine Srbije pokazuje kako će funkcionisati nova vlada i koliko će biti stabilna.
„Po svemu sudeći, ovo je neformalna sednica koja će se završiti do 18 sati“, rekao je Todorović novinarima u Skupštini Srbije.
Upitan da li će, ukoliko bude doneta odluka o produženju sednice i posle 18 sati, SRS opstruirati nastavak rada, Todorović je odgovorio da neće, jer sednica nije ni zakazana u skladu s Poslovnikom o radu.
Inače, kandidat za predsednika Skupštine Slavica Đukić-Dejanović na zasedanje je stigla u pratnji svog stranačkog kolege, potpredsednika SPS Žarka Obradovića.

Dulić: Opozicija opstruirala sednicu
- Očigledno je ovo posledica određene nepreciznosti tumačenja poslovnika. Poslanici opozicije su u nečem u pravu, a u nečem nisu. Oni su iskoristili neke odredbe poslovnika da opstruišu sednicu, ali mislim da je ipak dobro što je sednica zakazana za sutra u 10 sati. Striktno treba poštovati poslovnik jer ne sme da bude bačena senka na izbor predsednika Skupštine - izjavio je poslanik DS i bivši predsednik parlamenta Oliver Dulić.
On je rekao da je konstitutivna sednica mogla da bude završena danas i da je i on zakazivao sednice 24 časa pre njihovog održavanja kada je, kako je naveo, na dnevnom redu bilo Kosovo i Metohija. Dulić je demantovao da drugim poslaničkim grupama nije bilo omogućeno da predlože kandidata za predsednika.
- Kada su progutali gnev zbog toga što nisu mogli da naprave većinu, poslanici opozicije trebalo je da dozvole da se završi sednica - ocenio je Dulić.
M. M.

Blic

Cirkuzanje, opstruiranje a onda optuživanje drugih za posledice te opstrukcije. Radikali isti nekonstruktivni, DSS se priključio.

[pici]

Srbija - Koštunica: Idemo u opoziciju
24.06.2008. 09:33


Predsjednik DSS-a Vojislav Koštunica izjavio je da njegova stranka ide u opoziciju pošto nije obezbjedila parlamentarnu većinu.
Kazavši kako su njihovi razgovori sa SPS-om o koaliciji bili neuspješni Koštunica je kazao da se otpočetka vidjelo da SPS ne želi dogovor.
"Koalcija SPS-a s DS-om je neprirodna i sumnjam da će uspješno voditi zemlju" kazao je on.


(--- NO LINKS ---)

ode Kuštunjići u opozicjon

[simi5]

Izabrano šest potpredsednika, sutra nastavak sednice
Autor: Tanjug | 26.06.2008 - 13:00
Izabrano šest potpredsednika, sutra nastavak sednice

Skupština Srbije danas je bez rasprave i jednoglasno izabrala šest potpredsednika parlamenta, od kojih je četvoro iz reda opozicije, a dvoje iz stranaka vladajuće većine.

Potpredsednici su Nataša Jovanović i Božidar Delić iz SRS, koji su i u prošlom sazivu bili na toj funkciji, kao i Radojko Obradović iz DSS-NS, a za potpredsednika je izabrana i Judita Popović iz LDP.
Nastavak teksta ▼

Potpredsednik iz G17 plus je Nikola Novaković, a iz poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Gordana Čomić.
Predsednica Skupstine Slavica Đukić Dejanović najavila je kao sledeću tačku formiranje skupštinskih odbora i odredila jednočasovnu pauzu u radu kako bi bili pripremljeni predlozi poslaničkih klubova za članove radnih tela. Poslednja tačka konstitutivne sedncie je imenovanje sekretara parlamenta, za koga je predložen Veljko Odalović.

Prethodno su završene konsultacije predsednice parlamenta sa predstavnicima poslaničkih grupa. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović prekinula je današnji rad i nastavak konstitutivne sednice zakazala za sutra u 12 sati, kako bi se pripremile izmene u strukturi skupštinskih odbora.
"Obavestila sam narodne poslanike da su se formirale nove poslaničke grupe i da se menja struktura skupštinskih odbora. Stručne službe ponovo treba da pripreme predlog i da se potom na sastanku šefova poslaničkih grupa dogovorimo o valjanosti tih predloga", rekla je Đukić Dejanović novinarima u parlamentu.

Ona je objasnila da će je prekinula današnje zasedanje kako bi se obezbedio ekonomičniji rad. Đukić Dejanović je podsetila da se iz zajedničkog kluba "Za evropsku Srbiju" (ZES) odvojila G17 plus i dodala da ima najava da će tokom dana biti još odvajanja, kako u poslaničkom klubu ZES, tako i u drugim koalicijama. Prema njenim rečima, to je momenat koji se dogodio u hodu i tako će biti i rešen.
"Prvo ćemo završiti ovu sednicu, konstituisati skupštinu sa svim njenim telima. Potpredsednike smo danas izabrali, a ovo je nov momenat koji se u hodu dogodio i tako ćemo ga u hodu i rešiti", rekla je Đukić Dejanović.

Kolundžija: Opoziciji predsedničko mesto u 14 odbora
Predsednik poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila ja danas da će stranke opozicije imati predsednike u 14 od 30 skupštinskih odbora, među kojima su odbori za finansije, bezbednost i administrativni odbor.
Kolundžija je novinarima u parlamentu rekla da je, prema dosadašnjoj praksi, vladajuća koalicija uvažila zahteve opozicije da ima predsednike odbora u onim telima gde smatraju da je potrebno da vlast bude kontrolisana. Prema njenim rečima, opozicija je tražila da ima predsednike u odborima za finansije, bezbednost i administrativnom odboru, dok su ostali odbori dogovoreni prema prioritetima kako opozicije tako i vladajuće koalicije.
"Što se tiče sastava odbora, on se utvrđuje na osnovu procenta osvojenih glasova. Svaka poslanička grupa na osnovu broja glasova koje je osvojila dobija i određeni procenat zastupljenosti u tim odborima", rekla je Kolundžija.

Blic

[simi5]

Da rezomoramo, predsednica skupštine je iz SPS Slavica Đukić Dejanović, podpretsednici su iz G17 plus je Nikola Novaković, a iz poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Gordana Čomić, Judita Popović iz LDP, Nataša Jovanović i Božidar Delić iz SRS, koji su i u prošlom sazivu bili na toj funkciji, kao i Radojko Obradović iz DSS-NS.

Predsednik poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila ja danas da će stranke opozicije imati predsednike u 14 od 30 skupštinskih odbora, među kojima su odbori za finansije, bezbednost i administrativni odbor.

Neki poslanički klubovi su se podelili odmah, tako da se iz zajedničkog kluba "Za evropsku Srbiju" (ZES) odvojila G17 plus i dodala da ima najava da će tokom dana biti još odvajanja, kako u poslaničkom klubu ZES, tako i u drugim koalicijama. To međutim ne znači raspad koalicije jer je po koalicionom sporazumu ZES predviđena ovakva organizacija.

[simi5]

Bojan Pajtić najbliŽi funkciji premijera
Demokrate očekuju da Tadić uvaži glas većine
Autor: Željka Jevtić - Tamara Spaić | 27.06.2008 - 20:01

Najviše šansi da bude novi premijer, po navodima visokih funkcionera DS, ima Bojan Pajtić, prvi čovek vojvođanskih demokrata. Međutim, lider DS Boris Tadić, koji treba da odredi mandatara, nije se izjašnjavao posle razgovora koji je imao sa Pajtićem. Završne pripreme za formiranje buduće vlade Srbije su u toku, a u četvrtak po podne dorađivana je završna verzija novog zakona o ministarstvima. Prema saznanjima „Blica“ vlada liste „Za evropsku Srbiju“, koalicije oko SPS i manjina imaće 24 ministarstva, ali sa četiri potpredsednička mesta biće ukupno 28 mesta u vladi.

Nova vlada Srbije biće uvećana za četiri mesta, ali su još neke izmene moguće dok se predlog zakona o ministarstvima ne nađe pred Skupštinom Srbije, tvrde naši izvori. Po poslednjoj verziji, ministarstva za poljoprivredu i ekologiju spojena su u jedan resor, a umesto Ministarstva za infrastrukturu ubuduće će biti građevina, urbanizam i prostorno planiranje. Buduća vlada dobila je novi resor - Ministarstvo za manjinska i ljudska prava. Dileme više nema, buduća vlada neće imati ministarstvo za EU, iako je to bilo izvesno jedno vreme dok se pregovoralo o sastavu i formi nove vlade. Nekada ministar bez portfelja zadužen za NIP sada je zaseban resor - Ministarstvo za NIP. Iako je bilo predloga da se ukine Ministarstvo za KiM, a s druge strane vrati operativna moć koju je nakada imao Koordinacioni centar, ovaj resor će ostati, a njime će rukovoditi DS.
Vlada Srbije trebalo je da bude formirana do kraja ove nedelje, ali to se nije dogodilo. Učesnici u pregovorima, isprva nezvanično a potom i zvanično, su četvrtak navodili kao „siguran dan kada će biti objavljeno da je Srbija dobila vladu“. Prema saznanjima „Blica“, vlada bi trebalo da bude formirana sredinom naredne sedmice, najverovatnije do srede. Do prolongiranja je došlo zbog unutarpartijskih previranja u DS oko raspodele resora i određivanja mandatara. Dok su druge stranke članice vladajuće većine već odredile buduće funkcionere i ministre, u DS se do poslednjeg trenutka lomilo ko će „dobiti“ evropske integracije, a još uvek nije izvesno ko je na čelu Ministarstva finansija. Ova unutrašnja kombinatorika nije bila samo uslovljena ličnim ambicijama pojedinih visokih funkcionera DS, već i činjenicom da se ne zna ko je premijer i da ta nepoznanica mnogo menja u raspodeli resora. Dva pominjana kandidata - ministri finansija Mirko Cvetković i spoljnih poslova Vuk Jeremić - i pitanje ko će od njih biti izabran, ostavljalo je prostor unutar DS za procene ko bi ubuduće vodio ova značajna ministarstva.

Blic

[simi5]

Bakarec: DSS-u neophodne kadrovske promene
Autor: Tanjug - FoNet | 26.06.2008 - 18:44

Funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) Nebojša Bakarec rekao je da je ta stranka doživela neuspeh na izborima i da su joj neophodne promene, ali i da odgovornost "najmanje leži na Vojislavu Koštunici".

"Koštunica ne treba da ide u penziju. On je najbolji u DSS-u. On treba da nastavi da vodi stranku, jer jao nama ako on ode", rekao je Bakarec za BBC.

On je ocenio da odgornost za neuspeh stranke na prošlogodišnjim i ovogodišnjim izborima leži na Koštuničinim najbližim saradnicima, uključujući i šefa kabineta odlazećeg premijera Aleksandra Nikitovića. Bakarec smatra da su uzroci za neuspeh višestruki, među kojima su i nebriga o članstvu unazad najmanje pet godina i nedovoljno korišćenje propagande, marketinga i odnosa sa javnošću, "koji se u našoj stranci smatraju gadnim, nemoralnim i nečim što se u najnužnijim situacijama koristi".
"Mi moramo da primenimo savremene metode komunicije sa biračima. Mi to ne primenjujemo", rekao je Bakarec.
Bakarec je naveo da će Glavnom odboru predložiti da se izborni rezultat proglasi neuspehom i da u stranci moraju da se dogode promene. Prema njegovim rečima, zbog toga je potrebno da se održi Skupština stranke u oktobru ili novembru ove godine.
"Nikakvi lomovi ne treba da se dogode na Skupštini, osim promena i reformi", naglasio je Bakarec.
On smatra da su potrebne kardovske promene u DSS-u, jer je nelogično da neki ljudi, koji su izgubili izbore prošle i ove godine, opstanu na svojim mestima. Bakarec nije želeo da pominje imena ljudi za koje smatra da bi trebalo da budu smenjeni, već je dodao da će to reći na sednici Glavnog odbora stranke.

Koštunica: Socijalisti pokazali svoje pravo lice
Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica izjavio je danas da je Socijalistička partija Srbije (SPS) pokazala da joj je bliža politika stranaka liste "Za evropsku Srbiju" i da je bolje što je odmah pokazala svoje pravo lice i tako narodnjačku koaliciju poštedela saveza sa nekim ko nema uverenja već priznaje samo sopstveni interes.
Koštunica je, na sednici Glavnog odbora DSS, rekao da nacionalna vlada sa ciljevima koje je DSS bio postavio "nije bila moguća sa strankama koje su se sada našle u koaliciji toliko neprirodnoj i u toj meri lišenoj principijalnosti da joj je teško ime odrediti".
On je dodao da DSS prelazi u opoziciju rešen da se i dalje bori za svoje programske ciljeve i državne i nacionalne interese Srbije, ističući da se ta stranka rukovodi svojom politikom bez obzira da li je na vlasti ili u opoziciji.
"Sad je nastupio trenutak da DSS svoju pravu snagu pokaže i kao opoziciona stranka", ocenio je Koštunica, i poručio da onima koji priželjkuju osipanje DSS odgovor mora biti učlanjenje novih i što više uglednijih članova.

Blic

[simi5]

Unutar DSS se može očekivati veliko previranje sad kad su skupštinski mandati verifikovani.Ova najava da bi najbliži saradnici Koštunice bili udaljeni sa funkcija a on ostao na čelu stranke samo je prvi kamen u lavini.

[simi5]

Petrović: Neću biti ministar, baviću se DS-om
Autor: Beta | 26.06.2008 - 20:44

Zamenik predsednika Demokratske stranke (DS) i ministar pravde u odlazećoj Vladi Srbije Dušan Petrović izjavio je danas da će se ubuduće baviti isključivo strankom i da neće biti član nove vlade.

"Sa predsednikom Srbije i DS Borisom Tadićem sam se dogovorio da preuzmem bavljenje DS-om u narednom periodu i neću biti član nove vlade Srbije", rekao je Petrović agenciji Beta i najodlučnije demantovao da u DS postoji raskol.

Petrović je rekao da svi ljudi u DS imaju jedinstvene poglede na sva važna pitanja. On je potvrdio da DS ima tri kandidata za premijera - Bojana Pajtića, Vuka Jeremića i Mirka Cvetkovića i istakao da je "duboko uveren da je svako od njih potpuno sposoban da obavlja posao predsednika Vlade".
U narednih nekoliko dana će, prema njegovim rečima, biti odlučeno i ko će se naći na čelu Ministarstva pravde, jer za to mesto ima više kandidata.

Petrović je rekao da su on i Tadić odluku o tome da preuzme bavljenje strankom doneli "iz iskustva", jer je činjenica da taj posao niko nije radio od 2001. godine u vladi Zorana Đinđića, niti u odlazećoj vladi.
"Neophodno je da se neko bavi isključivo strankom jer je to garancija da ceo sistem koji vodi DS funkcioniše na dobar i stabilan način. Treba da, pored velikih poslova u izvršnoj vlasti, imamo i stabilnu stranačku strukturu. U prethodnim vladama u samoj DS se, u vezi sa stranačkim pitanjima, donosilo premalo odluka jer su se svi bavili izvršnom vlašću. Sada pravimo veliki zaokret i odluka je da se kao zamenik predsednika stranke uklonim deficit donošenja odluka", rekao je Petrović.

Blic