Citati koje bi podijelili s drugima

[stachu]

i znaš... i sinoć si bio moja želja, ona koju nisam rekla glasno, ona na koju sam pomislila brzo, toliko brzo da niko ne uhvati taj osmijeh kad sam pomislila na tebe...

[potočanka]

uvijek, al' baš uvijek. gledao bi u mene onim svojim plavim očima, samo kada bih okrenula glavu ili nekim slučajem gledala u nekom drugom pravcu. začuđeno, ne dajući da nam se pogledi susretnu. samo tad si bio moj...

[pogresan smjer]

Smatram prikladnim da objavim ovdje ovu "priču" :

Omerova svijeća

Jedne noći, Omer r.a., halifa (vladar islamske države), sjedio je u svojoj "kancelariji" i radio državne poslove. Dolaze dvojica ljudi, sjedaju i pitaju da li mogu razgovarati. Omer r.a. ih upita "Da li nešto vezano za državu ili privatno", na što ova dvojica odgovoriše da je privatno. U tom momentu, Omer r.a. ugasi svijeću koja je gorila i upali svijeću koja je stojala do nje. Jedan od ove dvojice upita "zašto ugasi jednu, a upali drugu svijeću ?", na što Omer r.a. odgovori "Svijeća koja je gorila je bila kupljena od državnih para i služi za državne poslove, ova koja sad gori je moja privatna koju sam donjeo za privatne stvari.". Kad ovo vidješe, ova dvojica ustadoše i napustiše odaju. (pretpostavljam da su pokušali dogovoriti neke mutne radnje)

Nisam neki pisac pa se stoga izvinjavam na greškama u gramatici, mislim da je važno da se shvati pouka .

[sour cherry]

Ako ti nije problem da kažeš odakle si ovo uzeo

[pogresan smjer]

Ako ti nije problem da kažeš odakle si ovo uzeo

Priču sam ja čuo davno, a nailazio sam i u pisanom obliku. Ovo iznad sam napisao svojim riječima, a ako bude trebalo mogu pomoći u traženju, no da ne bude spam, može na PP.

=====
Kuća bez knjige je kuća bez duše.

[stachu]

[Aleluja]

Za svaku našu nesreću kriva je naša lakoumnost, ili naša gordljivost, ili naša glupost ili naš porok.
Zato čovjek kroz cijeli svoj život čini sebi više zla nego dobra.
Što uspijemo našom pameću, pokvarimo našom ćudi, što uspijemo našom dobrotom, upropastimo našim porocima,
što postignemo svojom mudrošću izgubimo svojim temperamentom.
Sva mudrost čovjekova treba da služi samo za to da sebi ne pravi zlo.
Treba se čuvati više sebe nego svih svojih zlotvora.

[MedenoSrce]

ili ukratko

"Imao sam više problema sa samim sobom, nego što sam imao s bilo kime u svom životu." (Dwight L. Moody)

[Aleluja]

...ma može i tako...kako god, sami si najveći zajeb možemo napraviti !

[ptičica]

ili ukratko

"Imao sam više problema sa samim sobom, nego što sam imao s bilo kime u svom životu." (Dwight L. Moody)

[ptičica]

Pustite neka na mene pljušte svetovi. Moram da kisnem ovako nerazuman.Nek spere svet u kom sam živeo i donese neku novu nadu u kojoj će videti novi dan ozaren suncem, možda tada budem i razuman, i shvatim zašto kiša pada dok stojim sam na ćošku nove stranice, a jos uvek ne želim da je okrenem..."
-Mika Antić

[ptičica]

" Ne oni koji govore istim jezikom, već oni koji dijele isti osjećaj; oni razumiju jedno drugo. " Rumi

[ptičica]

Čudno je to. Voliš nekoga, a onda to jednog dana iznenada nestane, izmeni se ili se zauvek izgubi. Ali to nekako ne može da spreči ljubav. Možda se tako prepoznaje prava stvar. Kada ne dođe uz uslove i klauzule o izlasku, kada nema rok trajanja. Kada samo dajemo ljubav, ne prestajemo da je dajemo i znamo da nećemo nikad prestati. Tad je to stvarno. Tada niko ne može da je dotakne, pokvari ili oduzme....


Voleo sam je jer je bila na mojoj strani.Bila je na mojoj strani bezuslovno, bez klauzule o razilaženju. Lako je voleti nekog ko je na vašoj strani. Rouz je bila na mojoj strani onako kako niko nikada nije bio na mojoj strani. Rouz je bila dobrovoljac. Bilo joj je stalo do mene. Voleći me ona me je oslobodila. Bio sam slobodan da budem ono što jesam. Nije
u meni videla samo čoveka kakav jesam, nego i čoveka kakav bih mogao da budem. Voleći me, učinila je da poverujem da bi moji snovi mogli da postanu stvarnost. Tako to počinje. Pogledate nekoga koga nikada ranije niste videli i prepoznate ga. To je sve. Samo ga prepoznate. Onda sve počne....


Toni Parsons

[Entropio]

Često sam odlazio.. I okretao se,
i kažu, tada poželiš da se nekad vratiš.
I vraćao sam se.. Ništa nije bilo isto.. Ni pejzaži, ni ljudi, ni ja.. Shvatio sam.. Ne treba se vraćati.. Ono što je bilo lijepo, neka zauvijek ostane u snovima..
Vječno će trajati..

S.A.Jesenjin

[butterfly_01]

SVE DOK NAS SMRT NE RASTAVI
Kada sam stigao kući, večera je već bila na stolu. Svojoj supruzi sam rekao da za nju imam važnu vest. Sela je da me, kao i uvek, sasluša. Gledala je u mene i očekivala tu važnu vest koju ću joj reći.

Bože, kakvu ću joj samo bol sada naneti. Hoće li to ona moći podneti? Jezik se zapliće. Osećam da neću moći izgovoriti ono što želim, a moram. Sakupljam snagu i uspevam da izgovorim: "Želim da se razvedemo". Pređoše te teške reči preko moga jezika i raniše ovu slabašnu ženu. Vidim da joj je teško. Bol koja se jasno vidi u njenim izmorenim očima je veća od nje. Tako je velika da se ne može opisati. Samo je uspela upitati: "A zašto?"

Njeno pitanje sam zanemario, kao da ništa nije ni rekla. Više nije bilo reči. Njih je zamenio njen plač. Poluglasno reče: "Pa ti nisi čovek!"

Celu noć je plakala i verovatno razmišljala zašto joj to činim. Stvarni razlog nisam mogao izneti. Kako da kažem da među nama više nema ljubavi i da sada volim drugu ženu!? Tačno je da među nama više nije bilo one stare ljubavi.

Ujutro sam joj dao papire da potpiše sporazumni razvod braka, prema kome joj ostavljam stan, auto i 30% deonica koje posedujem u jednoj velikoj kompaniji. Samo ih je pogledala i pocepala. U braku smo već 10 godina, a sada smo samo dva stranca pod istim krovom. Među nama više nema bliskosti. Udaljili smo se jedno od drugoga. Njeno cepanje papira prihvatio sam kao nepotrebno odugovlačenje, ali od moje namere ne može me ništa odvratiti. Volim Džejn i tu činjenicu ne može ništa promeniti. Ono što sam nedeljama planirao, počinje da se ostvaruje.

Uveče sam se kući vratio kasno. Zatekao sam svoju suprugu kako nešto piše. Večeru nisam očekivao niti želeo pa sam odmah otišao na spavanje. Čitav dan proveo sam sa Džejn i umorio sam se. U ponoć se budim i vidim da ona još uvek nešto piše. Tome nisam pridavao nikakav značaj pa sam ponovo zaspao.

Ujutro su na mom stolu bili papiri koje je ona te noći pisala. Napisala je uslove pod kojima će potpisati ugovor o sporazumnom razvodu braka. Bili su to čudni zahtevi. Nije za sebe tražila ništa, osim jednog meseca koji bi još trebalo da provedemo zajedno. Tražila je da u tom periodu, pred drugima, postupamo onako kako se ponaša svaki normalan bračni par. Obrazložila je to činjenicom da naš sin ima ispite u školi, a ona ne želi da naš razvod loše utiče na njegov uspeh. Bez razmišljanja sam pristao na to. Ali, ona ima još jedan uslov. Želi da svako jutro radim ono što sam učinio prvo jutro u našem bračnom životu. Traži da je svako jutro na rukama iznesem iz spavaće sobe.

Pomislio sam da već gubi razum. Međutim, ako je to njena poslednja želja i to ću ispoštovati. Ta, mesec će brzo proći i ja ću biti slobodan.

O tim čudnim uslovima sam obavestio Džejn, a ona je podrugljivo primetila da je to njen poslednji bezuspešni pokušaj da izbegne razvod braka.

Sa suprugom već dugo vremena nisam delio postelju, ali kada sam je prvo jutro uzeo u naručje, moja osećanja prema njoj se probudiše. Sećanja su navirala. Bila su živa i snažna. Nisam ih se mogao osloboditi. Moj prvi dan braka sa ovom ženom je izašao na površinu.

Naš sin je video kako sam njegovu mamu uzeo u naručje, i počeo da viče: "Tata nosi mamu!" Osetio sam nekakvu gorčinu u grlu. Šta bi moj sin rekao da zna šta ja činim njegovoj mami!? Ne zna on koliku joj bol nanosim. Poneo sam je kroz dnevni boravak do kućnog praga, onako kako sam to učinio pre 10 godina. A ona je zatvorila oči i prošaputala: "Molim te, nemoj još govoriti detetu o našem razvodu". Klimnuo sam glavom, potvdivši da neću.

Kada sam krenuo na posao, ona je stajala na autobuskoj stanici. Idemo u istom pravcu, ja sam sam u autu, a ona čeka autobus. Pored nje sam prošao kao da je ne poznajem. To nikada ne mogu zaboraviti.

Sledećeg dana, dok sam je nosio, njen miris me podsetio na srećne dane našeg bračnog života. Uvideo sam da sam je potpuno zapostavio. Vreme je ispisalo blage crte po njenom licu. Više nije mlada i lepa kao nekada. I njena kosa se promenila. Jedno pitanje me mučilo: Kakav sam ja to čovek i da li joj činim nepravdu!?

Četvrti dan, dok sam je nosio na svojim rukama, vratila se ona nekadašnja bliskost prema toj ženi. Bio je to jak osećaj koji me potpuno nadvladao. Darovala mi je deset nalepših godina svoga života. Bila je prema meni dobra i poslušna. Takva žena je pravo blago. Svaki naredni dan je jačao ta osećanja prema njoj. Džejn o tome nisam ništa govorio. Iz dana u dan moja supruga je bila sve lakša. Nije je bilo teško nositi. Mislio sam da gubi težinu zbog briga i nešeg skorog rastanka. Za ženu nema većeg udarca od razvoda braka.

Jednog dana sam posmatrao kako traži odeću da se obuče. Sva odeća joj je bila velika. Tada sam znao da mi je lako da je nosim zato što je smršala.

Kada sam je poslednje jutro uzeo u naručje, nisam mogao ni jednog koraka krenuti napred. Naš sin je već bio u školi. Ostali smo sami u kući. Nisam verovao da se tako nešto može dogoditi. Bez nje više nisam mogao. Mome kajanju nije bilo kraja. Spustio sam je na krevet, zagrlio i zaplakao. Molio sam je da mi oprosti i govorio: "Sve do sada nisam znao koliko si dobra i šta mi značiš!"

Zatim sam istrčao iz kuće, seo u auto i otišao do Džejn. Pred njenom kućom istrčao sam iz auta ne zatvorivši vrata. Bojao sam se zadržavanja pred njenom kućom, da se ne bih predomislio i ponovo promenio svoju odluku. Džejn me je čekala pred svojim vratima sa osmehom na licu. Rekao sam: "Džejn, žao mi je, ali ja se nikada neću razvesti od svoje supruge!" Moje reči su je izbezumile. Bila je nepomična. Kroz suze je izustila: "Jesi li ti normalan!?" Ponovo sam se izvinuo, a ona me je ošamarila i zalupila kućnim vratima.

Monotoniju u moj brak donele su sitnice. Nismo se jedno od drugoga udaljili zato što se ne volimo. Nedostajali su nam samo poneka lepa reč i lep postupak. Nosio sam je na svojim rukama samo mesec dana i sreća se vratila u našu kuću. Vraćajući se od Džejn, doneo sam čvrstu odluku da ću od sada svako jutro nositi svoju suprugu u naručju, sve dok nas smrt ne rastavi.

Svratio sam u cvećaru da kupim supruzi buket cveća. Prodavačica me upita: "Što ćemo napisati na podsetnici?" Sav srećan rekao sam: "Nosiću te u naručju sve dok nas smrt ne rastavi".

Požurio sam kući da je obradujem. Ušao sam u njenu sobu, ali... Moja draga supruga ležala je nepomično. Napustila je ovaj svet.

Saznanje da se moja plemenita supruga mesecima borila s tumorom, a da mene o tome nije ni obavestila, pogodilo me je kao grom iz vedra neba! Zato je ona onako naglo oslabila. Poštedela me je brige i tuge, a ja sam je povredio na najgori mogući način. Okrenuo sam joj leđa kada joj je bilo najteže. Bio sam potpuno zaslepljen i zaveden. Možda će ona meni i oprostiti, ali ja to sebi nikada neću oprostiti.

Znala je da na ovom svetu neće dugo ostati pa je želela da našeg sina poštedi trauma kojima bi bio izložen da smo se rastali. Želela je da se naš sin mene seća kao čoveka koji je iskreno voleo njegovu mamu.

Udoban stan, luksuzni automobil, deonice i velika ušteđevina nisu garancija za sreću u braku. Sitnice čine život i ljude usrećuju.

Nađite vremena za svog životnog saputnika/saputnicu.

Nadam se da će neko izvući pouku iz onoga što se meni dogodilo i da će ova moja ispovest spasiti neki brak i neku porodicu.

nepoznati autor

to samo zena moze

[sour cherry]

OŽIVI MENE, NOĆI...


Pozdravljam tebe i tvoju samoću,
Tvoj šum i zlatni povratak zvijezda!
Kô tice kad ih gone iz gnijezdâ,
Ja bježim tebi, jer pokoja hoću.

Jedva sam čekô na ove trenutke
S nemirom srca i sa bolom grudi;
Ja sam sit vreve i dosadnih ljudi
I prazna doba što nam rađa lútke.

Oživi mene, noći bogom dana!
Stupi, i tiho preko mojih rana
Položi tvoje meko, toplo krilo!

Uzmi me, digni, i sa mnom odbrodi
Negdje daleko, neznanoj slobodi,
Gdje nigda nije ovih ljudi bilo!

Aleksa Šantić

[frameni]

Jer i ja imam caroliju, najvazniju na svetu – to je:
Videti necije lice i cuti neciji govor
I dodirnuti rukom neciju ruku i kosu
Onda – kad vise nikog nemas,
Kad si ostao sam.


Mika Antic

[vesela_sveska]

Nije da te ne želim više, ali sam se umorila. Umorila sam se od toga da budem umorna. Nemam više živaca da dešifrujem ono kad pišeš da me voliš, pa odeš malo do nje. I umorila sam se toga da ti budem drugi izbor. Ja sam rođena da budem nekome ili sve ili ništa. Ne vidiš to sad, ali vidjet ćeš nekad. Zbog tebe takvoga, želim da sam ti ništa...

[stachu]

Jer i ja imam caroliju, najvazniju na svetu – to je:
Videti necije lice i cuti neciji govor
I dodirnuti rukom neciju ruku i kosu
Onda – kad vise nikog nemas,
Kad si ostao sam.


Mika Antic

[vesela_sveska]

Ako ti nije stalo do nje, ne gubi vrijeme uzalud. Ako te neće, nađi drugu. Ako je voliš i ako te voli, otmi je.
Meša Selimović

[stachu]

Ako ti nije stalo do nje, ne gubi vrijeme uzalud. Ako te neće, nađi drugu. Ako je voliš i ako te voli, otmi je.
Meša Selimović

Sta reci...

[hanny12]

Ako ti nije stalo do nje, ne gubi vrijeme uzalud. Ako te neće, nađi drugu. Ako je voliš i ako te voli, otmi je.
Meša Selimović

Sta reci...

ah sta nego koju posluku porati ......

[frameni]

Jer ogromno je obnavljanje tog svojevrsnog čuda koje se zove: nas dvoje. U izmaglici dalekog, baš kao i sad, ovako, spusti mi polako glavu na neko sutrašnje rame i zagledaj se pažljivo u plave barice neba.

Ako se ti ne pojaviš, neko će umesto tebe čekati tamo da primi i da prenese poruku. Ako se ja ne pojavim, neko će drugi produžiti to što se zove beskrajno.

Veruj mi, poslednja ljubavi, nemoguće je voleti poslednji put u večnosti...

Miroslav Antić

[Lullaby5]

Ne bira se ljubav, kao ni smrt. Sve je u knjigama duboko pod morem zapisano jezikom neznanim nama, nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš, niti preskočiti dan. Kao što ne možeš tuđi san usniti, niti okom drugim videti.

Voleo bih da nisi ti ona koju u ovom času volim.
P.Zubac

[frameni]

Od tvoje ljubavi zazvučim poput orgulja
A dodir tvoje ruke otkriva moje tajne.
Moje izmučeno biće nalik je na harfu.
Svaki put zajeca kad dodirneš njene strune.

Naš karavan ljubavi krenuo je iz ništavila,noseći ljubav.
Vino sjedinjenja vječno osvjetljava našu noć.
Tim vinom koje nije zabranjeno jer ga dopušta vjera ljubavi,
Vlažićemo usne sve do posljednje zore.

Mi smo zapravo jedna duša,ja i ti,
Pojavljujemo se i skrivamo se,ti u meni,ja u tebi.
To je duboki smisao moje veze s tobom,
Jer između mene i tebe ne postoji ni ja,ni ti.

Rumi