Budizam, religija ili filozofija ?

[Great Cornholio]

]

Taman sam mislio da imamo konsenzus, kad ono ništa od toga
Na žalost, moram ti reći da budisti uopšte to ne misle. Ali me ne čudi da se to tako shvata, jer budizam se ne uči iz knjiga - otuda i mnoga pogrešna tumačenja. Budizam je kontemplacija, njime se kao učenik baviš i potrebno je vrijeme (možda i cijeli život).

Uzdravlje

Pa kad je istina u pitanju to nema "polovičnih" rješenja, ili nešto jeste ili nije, ne može istovremeno nešto i biti i ne biti

Evo tebi ću postaviti pitanje koje sam nekada prije postavio na ovoj temi, a budisti su ga uglavnom "mudro" zaobilazili, pretpostavljam zbog istoga razloga zbog kojeg pripadnici drugih religijskih učenja izbjegavaju odgovor kad im neko drugi skrene pažnju da je nešto u njihovom vjerovanju nelogično, jer ne žele da to priznaju, ni sebi ni okolini, jer onda bi morali priznati da religijsko učenje koje slijede ima mana, a ako religijsko učenje ima mana to znači da ih imaju i oni koji slijede to učenje, oni koji su se sa tim učenjem poistovjetili, za to se učenje "vezali" i prihvatili ga kao okvir orijentacije.

Nemoguće je se ne vezati za nešto, ljude, stvari, učenja itd., nemoguće je živjeti život bez nekog osnovnog okvira orijentacije, pa eto da li ti misliš da se budisti ne žele vezati, a oni kažu da im je to cilj, ili se žele vezati za ono što oni smatraju dovoljno dobrim da bi se za to "vezali" ?

[Rolo]

CG, dobro pitanje.
Koliko znam, na istoku ljudi koji se bave budizmom su uvijek skupa, vezani su.
Ovamo na zapadu, ljudi se vrlo često time bave u izolaciji i to im taman dobro dođe da okrenu svijetu leđa.
Zato sam i rekao da se budizam može pogrešno shvatiti, i umjesto prosvjetljenja budeš duhovno osiromašen.
Ja nisam budist, ali se slažem sa nekim pogledima izvornog budizma. S pogrešnim tumačenjem i prakticiranjem se ne slažem.

[Sati]

824. Stojeća meditacija

Moguće je meditirati i u stojećem stavu. Pored sedenja, ležanja i hodanja, stajanje je jedan od četiri klasična položaja za meditaciju.

Kod stojeće meditacije dobro je ugledati se na drveće, jer drveće zaista zna kako da stoji na jednom mestu vrlo dugo, barem u poređenju sa našim kratkim životima. Pa ipak, ono uspeva da bude u vanvremenoj sadašnjosti sve vreme, koliko god da je mlado ili staro. Zato, nekad može biti korisno jednostavno stajati pored omiljenog drveta neko vreme i vežbati stajanje izvan vremena, slušajući ono što i drvo čuje, doživljavajući ono svetlo koje i drvo doživljava, osećajući vazduh koji oseća i drvo, stajati na tlu na kojem stoji i drvo, nastanjivati trenutak koji i drvo nastanjuje, i nastanjuje, i nastanjuje...

Kao i kod svake vežbe meditacije, pomaže ako je radimo duže nego što se pojavi naš prvi impuls da prestanemo, da produžimo stajanje izvan sadašnje granice strpljenja, makar i samo malo. Takođe pomaže, naravno, ako ste potpuno u sopstvenom telu i možda zamišljate, ako već ne osećate, da su vam stopala ukorenjena u zemlji, a glava s osećajem gracioznosti i lakoće uzdignuta ka nebesima - jer između Neba i Zemlje prostire se svet u kojem se sve ljudsko odvija.

Jon Kabat-Zinn: Coming to Our Senses - Healing Ourselves and the World Through Mindfulness

[Sati]

PUN MESEC - subota, 19. oktobar 2013.

Ponovo zavedeni

Ni po upletenoj kosi, ni po rodoslovu, ne postaje se braman.
U kojem je istina, u kojem Dhamma, tek taj je čist, taj je braman.

Dhammapada, 393

Oslobođena bića nisu nikada zavedena pojavnošću stvari. Ona znaju razliku između spoljašnje "forme", onoga što oči vide, i "stvarnosti" koju srce zna. Ona prirodno osećaju poštovanje za i raduju se prirodnoj lepoti "stvarnog". Naša svesnost, međutim, jeste ograničena krutim stavovima i moramo se potruditi da ne sledimo slepo uslovljenosti našeg uma. Sve dok smo nesvesni Istine, podložni smo uticaju spoljašnji formi. Prolazna lepota, intenzivne emocije, imetak; sve to i još više nagoni nas na suvišne žudnje, to jest, žudimo za onim što ne donosi trajnu dobrobit. Kad god poštovanje ponudimo Istini koja je izvan tog nagona, naša bliskost sa tom Istinom uvećava se.

S ljubavlju,
monah Munindo

[Sati]

825. Podrška praksi

Sve što vidiš u ovom životu jeste podrška praksi.
Ako je mesto na kojem živiš u potpunom haosu,
isti takav će biti i tvoj um.


Ađahn Chah

[fatamorgana]

825. Podrška praksi

Sve što vidiš u ovom životu jeste podrška praksi.
Ako je mesto na kojem živiš u potpunom haosu,
isti takav će biti i tvoj um.


Ađahn Chah

Ne postoji čista ili nečista zemlja sama po sebi. Sve zavisi od čistoće ili nečistoće tvog uma.

Nichiren. 13 vijek, Japan

[Sati]

826. Bolestan čovek

Kada ima pet osobina, bolestan čovek je velika pomoć samome sebi. Kojih pet? On zna koji lek jeste dobar za njega, zna pravu meru u terapiji, uzima redovno lekove, osobi koja se iz blagonaklonosti stara o njemu, svoju bolest opisuje ovim rečima: "Ona se javlja ovako. Ona prolazi ovako. Kada je tu, onda je ovako." I na kraju, strpljivo podnosi različite bolove izazavane bolešću.

Buda
Paṭhama upaṭṭhāka sutta (AN 5.123)

[theTruePath]

Vjeruje li budizam uopste da dusa postoji? zivot nakon smrti ako citamo cisto sta budizam kaze u svojim knjigama ne postoji,ide energija dalje,ali ono moje JA umire sa mnom,ne?

dakle dok muslimani,krscani,jevreji vjeruju da dusa ide dalje,umrla osoba je svjesna sebe,budizam vjeruje da to nikako ne postoji(namjerno kazem budizam jer primjetim da budisti uveliko imaju svoj neki folklor i jako puno rituala o zivotu nakon smrti,i ako budizam uci skroz drugacije)..recimo u Japanu nakon 49 dana ima jako bitan ritual,tada je dusa navodno "otisla na onaj svijet i zapocela svoj zivot tamo"

[fatamorgana]

Vjeruje li budizam uopste da dusa postoji? ....

Budizam ne vjeruje ni sebi samom a kamoli nekome drugom,

[Sati]

Za razliku od drugih religija, koje govore da postoji trajni, nepromenljivi deo čoveka, koji nazivaju duša i koji jedini ostaje posle smrti tela, Buda je čoveka, pa i to "ja", video pre kao jedan stalno menjajući proces koji stvaraju i održavaju pet sastojaka bića, a ne kao nešto trajno, neuništivo.

-------------------------------

828. Ko ti je učitelj?

Onome ko vežba svesnost nije neophodno da ima nekoga da ga mnogo savetuje i podučava kako bi bio u stanju da vidi i razume. Jedan primer je sam Buda, koji je u jednom od svojih prethodnih života bio kralj Mahađanaka. On nije morao mnogo da uči. Sve što mu je bio potrebno jeste da posmatra drvo mangoa.

Jednoga dana, dok je jašući na slonu išao parkom u pratnji svojih savetnika, opazio je da su se grane nekih stabala povijala od bogatog roda. Pošto nije mogao da se tom prilikom zaustavi, odlučio je da se kasnije vrati i da nabere mango. Nije mu, međutim, ni na kraj pameti padalo da su pohlepni savetnici koji su išli za njim obrali sve što se moglo obrati; da su koristili motke kako bih sve plodove otresli, udarali i lomili grane i razbacivali lišće na sve strane. Kada se uveče kralj vratio u voćnjak mangoa, unapred je zamišljao izuzetni ukus plodova, da bi odjednom otkrio da nema nijednog, svi su bili obrani! I ne samo to, već su i grane bile polomljene, a lišće svuda po zemlji.

Sasvim razočaran i uznemiren, kralj onda opazi još jedno stablo mangoa u blizini, ali na njemu nijedna grana nije bila slomljena, niti list otrešen. Zapitao se zašto je to tako. I onda shvati da na njemu nema nijednog ploda. Ako drvo nema ploda, niko ga ni ne primećuje i njegovi lišće i grane ostanu neoštećeni. Ova lekcija ga je zaokupila tokom povratka u palate: “Muka je, teret i teškoća biti kralj. Potrebno je neprekidno brinuti o svakom podaniku. I šta ako neko pokuša da napadne, opljačka ili osvoji delove kraljevstva?” I tako nije mogao mirno da zaspi; a i kad je zaspao, mučili su ga teški snovi.

Posle buđenja ponovo je u mislima video drvo mangoa bez plodova i njegove nedirnute grane i lišće. “Ako i mi postanemo slični tom mangou”, razmišljao je, “I naše ‘lišće’ i ‘grane’ će takođe ostati neoštećeni”.

U svojoj odaji kralj je sedeo i meditirao. Na kraju, nadahnut lekcijom koju mu je dao mango, odlučio je da se zaredi. Upoređivao je sebe sa tim drvetom i zaključio da ako se neko ne zapetlja u poslove ovoga sveta, postaće istinski nezavistan, oslobođen briga i poteškoća. Njegov um biće miran. Posle takvog razmišljanja, postao je lutajući monah.

Nadalje, kud god bi došao, kad bi ga pitali ko je njegov učitelj, odgovorio bi: “Mango”. Nije mu toliko bilo potrebno bilo kakvo drugo učenje. Drvo mangoa bilo je povod njegovom probuđenju za Opanayiko-Dhammu, za učenje koje vodi ka unutra. I sa tim probuđenjem je on postao monah, onaj ko ima malo briga, zadovoljan je malim i raduje se samoći. Kraljevski status je napustio i konačno je njegov um našao svoj mir.

Ađahn Chah: Priroda Dhamme

[MJAU - da]

Buda je u Južnoj Aziji misionario, tako da je ipak dijelom religija.

[fatamorgana]

Buda je u Južnoj Aziji misionario, tako da je ipak dijelom religija.

Mrnjau!

[Sati]

829. Prilježnost

Jedna stvar, ako se neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u životima koji dolaze. Koja je to jedna stvar? Prilježnost u dobrim delima. Ta jedna stvar, ako se neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u životima koji dolaze.

Buda
Itivuttaka, 23

[Sati]

MLAD MESEC -- subota, 2. novembar 2013.

Sreća

Dobro je videti Plemenite,
sreća sa njima biti,
ko ne gleda budale
trajno je srećan.

Dhammapada, 206


Buda je ovo kratko učenje dao u vezi sa stanjem u svetu oko sebe i sa njime se nije teško složiti. Takođe možemo kontemplirati duh ovog učenja u vezi sa našim unutrašnjim svetom, stanjima našeg uma. Kako izgleda kada sretnemo budalastu misao? Šta se događa kada prestanemo da joj se prepuštamo? Koji je rezultat kad smo svedoci dobrih težnji našeg srca? Je li moguće tokom dužeg perioda živeti sa svojim plemenitim namerama?

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

830. Dostojanstvo

Kada opisujemo sedeći položaj u meditaciji, reč koja se čini najprikladnijom jeste „dostojanstvo“. Sevši da meditiramo, naš položaj govori umesto nas. On definiše sopstveni iskaz. Moglo bi se reći da je sam položaj meditacija. Ako smo pogureni, to odražava nizak nivo energije, pasivnost, manjak jasnoće. Ako sedimo kao da imamo dršku od metle u leđima, tada smo napeti, ulažemo previše napora, suviše se upinjemo. Kada koristim reč „dostojanstvo“ pri podučavanju, kao što je rečenica „Sedite na način koji otelovljuje dostojanstvo“, svi odmah počnu da popravljaju svoj položaj tako da im je telo uspravnije. Ali se ne koče. Lice se opusti, ramena se spuste, glava, vrat i leđa dolaze u istu liniju. Iz svog korena kičma se izdiže nagore zajedno sa plimom energije. Neki koji sede na stolici se pomere napred, dalje od naslona, više autonomni. Čini se kao da svako od prisutnih istog trenutka prepoznaje taj unutrašnji osećaj dostojanstva i kako ga izraziti telom.

Možda nam je svima potrebno samo malo podsećanja s vremena na vreme da mi već jesmo dostojanstveni, dostojni, vredni. Ponekad se ne osećamo tako, zbog svih onih rana i ožiljaka koje nosimo iz prošlosti ili zbog neizvesnosti budućnosti. Sumnjam da smo sami od sebe počeli da se osećamo nedostojnima. Neko nam je pomogao da se osetimo bezvrednim. Podučavani smo na hiljade raznih načina da smo mali i tu lekciju smo dobro naučili.

Dakle, kada sedamo da meditiramo i podsetimo sami sebe da sedimo sa dostojanstvom, time se vraćamo svojoj prvobitnoj dragocenosti. I to je samo po sebi vrlo važan iskaz. I budite sigurni da će ga naše unutrašnje biće pažljivo saslušati. Jesmo li i mi spremni da ga čujemo? Jesmo li spremni da slušamo reči neposrednog iskustva u ovom trenutku, i u ovom, i u ovom...?

Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation

[Sati]

Poštovani Dhammasami: Budistička meditacija, Joga studio Hipokrat, Novi Sad, 12. avgust 2013.
https://drive.google.com/file/d/0B-vksvWkNw7BMHM1VHFmTG82Rjg/edit?usp=sharing


Poštovani Pannyavamsa: Budistička meditacija, Joga studio Hipokrat, Novi Sad, 8. jula 2013.
https://drive.google.com/file/d/0B-vksvWkNw7Bd1RfbVpxcU1fVGs/edit?usp=sharing

[Sati]

830. Dobra dela

Ne ustručavajte se da činite dobra dela. Ona su samo drugo ime za sreću.

Buda
Itivuttaka, 22

[Sati]

831. Koja je razlika?

Monasi, neuk, običan čovek doživljava prijatne, bolne i neutralne osećaje. Dobro upućen sledbenik plemenitih takođe doživljava prijatne, bolne i neutralne osećaje. Pa kakva je razlika, koja odlika, koja karakteristika što razdvaja jednog od drugog?

Kada ga pogodi bolan osećaj, neuk, običan čovek brine i tuguje, jadikuje, udara se u grudi, plače i postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, fizički i mentalni. Baš kao kad čoveka pogođenog jednom strelom ubrzo potom pogodi i druga, te sad oseća bol dve strele. Na isti način, kada ga pogodi bolan osećaj, neuk, običan čovek brine i tuguje, jadikuje, udara se u grudi, plače i postaje mahnit. Kad ga pogodi osećaj bola, on mu se odupire i ogorčen je. Tako nastaje duboko ukorenjena sklonost ka odupiranju i ogorčenosti. Kad je pogođen bolom, on pokušava da uživa u čulnim zadovoljstvima. A zašto? Zato jer neuk, običan čovek ne vidi nijedan drugi izlaz iz osećaja bola izuzev čulnih zadovoljstava. Kad im se prepusti, u njemu nastaje duboko ukorenjena žudnja za prijatnim osećajima. On ne uviđa ono što jeste, a to je prolaznost tih osećaja, njihova zavodljivost, opasnost i mogućnost bega od njih. I pošto nema to znanje, u njemu nastaje duboko ukorenjena sklonost ka neznanju u vezi sa neutralnim osećajima. Tako, bilo da doživljava prijatne, bolne ili neutralne osećaje, on ih oseća kao neko ko je njima zarobljen. Zarobili su ga rođenje, starost i smrt, žalost, naricanje, bolovi, uznemirenost i očaj. Zarobila ga je, kažem vam, patnja.

Ali kada dobro upućen sledbenik plemenitih doživljava bolne osećaje, on ne brine i ne tuguje, ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne plače i ne postaje mahnit. Tako on ne oseća dva bola, fizički i mentalni. Baš kao kad čoveka pogođenog jednom strelom ne pogodi ubrzo potom i druga. Na isti način, kada ga pogodi bolan osećaj, dobro upućen sledbenik plemenitih mu se ne odupire i nije ogorčen. Tako nema u njemu ni duboko ukorenjene sklonosti ka odupiranju i ogorčenosti. Kad je pogođen bolom, on ne žudi za čulnim zadovoljstvima. A zašto? Zato jer vidi drugi drugi izlaz iz osećaja bola osim uživanja u čulnih zadovoljstvima. Pošto im se ne prepušta, u njemu ne nastaje duboko ukorenjena žudnja za prijatnim osećajima. On uviđa ono što jeste, a to je prolaznost tih osećaja, njihova zavodljivost, opasnost i mogućnost bega od njih. I pošto ima to znanje, u njemu nema duboko ukorenjene sklonosti ka neznanju u vezi sa neutralnim osećajima. Tako, bilo da doživljava prijatne, bolne ili neutralne osećaje, on ih oseća kao neko ko je slobodan. Slobodan je od rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bolova, uznemirenosti i očaja. Slobodan je, kažem vam, od patnje.

Buda
Salla sutta (SN 36.6)

[Sati]

832. Opesesivna misao

Umesto da guramo u stranu misli koje se uvek iznova javljaju, ono uobičajeno naklapanje uma, kritikovanje, sadržaje koje vidimo kao iritirajuće, možemo im dopustiti da govore sami za sebe, da zauzmu središte pozornice i ispričaju svoju priču. Već sam taj gest može biti dovoljan da ti glasovi utihnu...

Jedan od mojih učitelja Ađahn Sumedho često je pričao o opsesivnoj misli koja ga je opsedala prve godine monaškog života, kada je tokom godinu dana živeo potpuno sam u jednoj kolibi na severoistoku Tajlanda. Niodakle bi iskrasla misao: "Gvendolin, šta ti meni dođeš?" Na to bi pomislio: "Gvendolin? Ja ne poznajem nikakvu Gvendolin. Nijednu Gvendolin nisam sreo u životu! To je samo glupa misao - beži od mene!"I onda bi se misao "Gvendolin, šta ti meni dođeš?" ponovo javila. Što ju je češće odgurivao, sve bi se češće vraćala. Imao je toliko toga da nauči o opsesivnim mislima i ovakvom metodu promišljanja. Na kraju je otkrio da samo kada bi se do kraja otvorio za tu misao, bio je u stanju da je ostavi i dopusti joj da sama od sebe izbledi.

Ađahn Amaro: Finding the Missing Peace

[Sati]

833. Sedenje

Sedenje ne stvara istinu,
meditacija ne proizvodi uvid,
baš kao što mirisanje cveta
ne čini ga mirisnim.

Miris ruže je već tu.
Usporavamo kako bismo prisustvovali
otvaranju i cvetanju njegove prirode.
Usporavanje i prisustvo
upravo ovom udahu dopušta
stvarnosti Sada da nam otkrije svoju prirodu.

Sedenje u miru daje nam priliku
da budemo svedoci otkrivanja te istine.

Mesec se pojavljuje samo kada je voda mirna.


Ian McCrorie: When the Water is Still

[Sati]

834. Buđenje

To što ste počeli da meditirate, odvojivši za to neko vreme svaki dan, ne znači da više nećete moći da razmišljate ili da jurite svojim poslom i obavljate stvari. To samo znači da je od sada verovatnije da ćete znati šta radite, zato što ste se zaustavili na kratko, oslušnuli, razumeli.

Jedan praktičan način da to učinite jeste da pogledate druge ljude i zapitate se da li zaista vidite njih ili tek svoje misli o njima. Ponekad naše misli deluju kao ružičaste naočare. Kada ih stavimo, vidimo decu iz snova, muža iz snova, ženu iz snova, posao iz snova, kolege iz snova, životnog partnera iz snova, projatelje iz snova. Možemo živeti sadašnjost iz snova i čekati budućnost iz snova. Potpuno nesvesni toga, bojimo sve oko sebe, oblikujemo ga prema svojoj želji. I dok se stvari u snu mogu menjati i stvoriti nam iluziju da su žive i stvarne, sve je to ipak san u kojem smo zarobljeni. Ali ako skinemo naočare, možda, samo možda, možemo tek malo preciznije videti to što nam je zapravo pred očima.

Vežba: Zapitajte sebe s vremena na vreme: "Jesam li budan u ovom trenutku?"


Jon Kabat-Zinn: Mindfulness Meditation

[Sati]

PUN MESEC – nedelja, 17. novembar 2013.

Voljeno

Iz voljenog bol se rađa, iz voljenog strah se rađa,
u onom ko se voljenog oslobodi, bola nema, a otkud bi strah?

Dhammapada, strofa 212


Čitanje ovog teksta na jedan način kaže nam da grešimo ako volimo neke stvari: porodicu, prijatelje, sećanja. Takvo inicijalno tumačenje nalazi krivca za našu patnju u osećanjima. Ali Buda ovde ne govori samo o osećanjima, on pokazuje način na koji možemo biti slobodni. Je li moguće osetiti privrženost i biti slobodan u isto vreme? Kada je čuo da su njegova dva najistaknutija učenika poštovani Sariputta and Moggallana umrli, Buda je prokomentarisao da je to kao da su Sunce i Mesec nestali sa neba. Ovo ne zvuči kao reči nekoga ko ne oseća bilo šta. Znati pravu prirodu osećanja znači da se više ne identifikujemo sa njima. Napuštanje osećanja ne znači da ona nestaju. U čemu to sva ta osećanja nastaju i nestaju? To je bilo Budino boravište i otude je mogao da oseća potpuno i slobodno, ali bez patnje.

S ljubavlju,
monah Munindo

[Sati]

Šravasti Dhammika: Pusta zemlja

[MissS7]

Budizam-krivi put.
Nijedan sljedbenik budizma raja vidjeti nece.

[Sati]

Svi dobri ljudi, koji ne šire mržnju, već su u raju.
Živ ti nama bio/bila

-------------------------------

835. Dobrota

Kada sam bio tinejdžer, brat mi je imao prodavnicu odeće i često mi je poklanjao novi sarong. Ako bi me prosjak video u novom sarongu, zatražio bi da mu ga dam i uvek bih mu ga dao. Kad je otkrio šta radim, brat mi više nije dao nijedan. Takođe je rekao ostalim trgovcima u kraju da mi ih ne daju. Ako bih ušao u prodavnicu da kupim jedan, vlasnik mi ga ne bi prodao. Dugo vremena niko mi nije niti dao, niti prodavao saronge. Na kraju, nekako sam uspeo da kupim lep svileni sarong sa crvenom šarom i moja majka, koja je motrila na moju odeću, reče: "E pa sad imaš novi sarong. Zapamti da ne treba nikom da ga daš." I naravno, neki prosjak mi je uskoro prišao i zatražio moj novi šareni sarong. Kako ne bih došao u konflikt sa majkom, ponudio sam prosjaku jedan stari beli sarong. "Ne", reče prosjak, "neću tvoj stari beli sarong. Hoću ovaj novi, šareni." Na kraju mu ga dadoh, a majci sam rekao da sam novi sarong odneo na pranje. Sledeće nedelje onaj prosjak se pojavio u našoj kući i na sebi je imao moj šareni sarong. "Aha", reče majka,"tvoj veš je stigao sa pranja."

Drugi put, pridružio sam se grupi hodočasnika u penjanju na vrh Sri pāda. Kad smosilazili, naiđosmo na prosjaka u starom, iscepanom sarongu i bez oklevanjadadoh mu svoj novi, a uzeh njegov. Prosjak je bio veoma srećan. Međutim, hodočasnici su se veoma oneraspoložili. Protestovali su zbog onoga što sam uradio i kritikovali me celim putem kući. To je društvo. Ljudi ne razumeju karunu. Moramo pomagati drugima koliko god možemo, unutra svojih granica i isto tako moramo znati gde su nam granice. Postoje stvari koje ne možemo učiniti za druge. Kada lakomisleno odemo izvan svojih granica, naći ćemo se u problemu. Moramo znati kako da pomognemo.

Jedan mladić zatražio je pomoć dok sam bio u staroj Kandubodi. Bio je siromašan i bez jedne noge. Rekao mi je: "Nemam gde da živim i želim da se oženim." Dali smo mu to što želi -- novac, protezu za nogu, pokućstvo, kuću i posao. Nekoliko meseci kasnije, vratio se u Kandubodu: "Izgubio sam sve što ste mi dali, a i kuću treba popraviti. Možete li opet da mi pomognete?" Opet smo mu pomogli. Popravili smo što je trebalo na kući, koja se raspadala, i pronašli mu novi posao. "Ne pomaži više tom čoveku", rekao mi je prijatelj. "On je lažov i prevarant." Bio je u pravu. Jer je taj čovek sve što smo mu dali trošio na sebe, ostavljajući ženu i dete u krajnje teškim uslovima. Takođe sam čuo da je lagao i vojnike na obližnjem kontrolnom punktu. I tako se nedavno opet pojavio: "Bio sam vojnik i izgubio nogu boreći se u Jaffni. Možete li da mi pomognete?" Smesta sam ga oterao. U tom trenutka nije bilo mette (prijateljske ljubavi) ili karune (saosećanja) u mom umu. Nimalo. Posle mesec-dva on bi sigurno ponovo došao sa novom pričom. Nije bilo u redu što sam ga oterao na grub način. Taj postupak je bio pogrešan, ali prirodan, jer su njegove laži sprečile da pomognemo mnogim drugim ljudima u oblasti oko Kandubode. Da sam mu samo rekao da ode, bez ljutnje, to bi bilo u redu.

David: U redu.Jeste li sada ljuti na njega?

Pemasiri Thera:Ne, nimalo. Uvek će biti ljudi koju koriste za sebe tuđu mettu i karunu. Taj čovek nas je slagao i dobio neke stvari. Kada su laži bile razotkrivene,prekinuli smo vezu sa njim. Nema ničeg pogrešnog u tome da ga držimo na odstojanju, bez imalo ljutnje. Kada vođeni karunom nekom pomognemo, nema u nama očekivanja i otuda ni besa kada stvari ne idu kako bi trebalo. Kad ste dete, možda imate malu zmiju kao kućnog ljubimca. Iako je hranite i brinete o njoj, još uvek ne zaboravljate da je to zmija i da se u svakom trenutku može okrenuti protiv vas i ugristi vas. Pomažemo ljudima, ako im je pomoć potrebna. Ako ne, ostavimo ih na miru.

"Mango Tree Wisdom - Talks on Extinction of Suffering with Pemasiri Thera", David Young (now Ven. Sonnutara)