cyprus wrote:Pa rekoh ti - razumijem tu logiku
Samo ti kažem da po njoj gluposti i pogrešni potezi ne postoje... Svaka glupost ima potencijal da na duge staze urodi nekim plodom... Šta god da uradiš, možda za 100 godina neko bude imo fajde od toga...
Ono što ne razumijem, kažeš 'postigli su dosta, a nisu izgubili ništa'... Prvo, ja ne znam šta su to postigli... Samoproglašenu nezavisnost, koju ni oni sami očito ne shvataju ozbiljno, čim su pristali izaći na izbore koje je raspisao Madrid... Ništa nisu izgubili? Pa kako kriza još nije gotova, još ne možemo podvući saldo, ali je izvjesno da što ona bude duže trajala i gubici će biti veći... Za sada se može reći da su ispali smješni... A kakve će ovo ekonomske, političke i pravne posljedice u konačnici imati - tek ostaje da se vidi...
A to 'Španija primijenila silu, i neće bit zaboravljeno'
Ti materemi ko da nisi potrošio dobar dio života na bliskoistočnim temama, pa ono nazivaš 'primjenom sile'
Nisam pod tim mislio na batinjanje glasaca vec na nasilno ondmogucavanje demokrstskog procesa. Zabranili su referendum, silom zatvorili glasacka mjesta i zaplijenili veliki broj glasackih kutija. Ponistili su referendum i procesuirali legalne i legitimne predstavnike katalonskog naroda. To je upotreba sile koja nece biti zabkravljena. A naravno da se slicni procesi na BI odvijaju uz upotrebu brutalne sile. Samo moras uzeti u obzir da je katalonski narod manje naviknut na nasilje. Mozda njima teze padne premlacivanje jedne starice nego bliskoistocnim narodima ubistvo 10 civila.
Napravit cu poredjenje Kurdistana i Katalonije, posto su jedni i drugi u isto vrijeme raspisali referendum o nezavisnosti.
- Kurdistan se moze smatrati velikim gubitnikom. Vec su imali drzavu u drzavi, sve sa vojskom, policijom, kontrolom granica, aerodroma, samostalnim izvozom energenata itd itd. Bili su samo formalno dio Iraka. Gradjanski rat su iskoristili da ovladaju podrucjima koja smatraju svojim, koja nisu imali pod punom kontrolom, ali na kojima Kurdi cine relativnu ili apsolutnu vecinu. To ukljucuje grad Kirkuk, enormno bogat grad koji uz to predstavlja kulturni centar kurdskog naroda. Za razliku od Katalonije, Kurdistan je imao bliske saveznike na celu sa Amerikom, Izraelom i dr. zapadnim silama. Zapad je u Kurdistanu prepoznao stateskog i ideoloski bliskog saveznika. Kurdski lider Masud Barzani je ohrabren tom cinjenicom na ostro protivljenje Amerike raspisao referendum nadajuci se da ce Amerika pod pritiskom promijeniti misljenje. Gadno se zajebao. Nije racunao na to da Amerika ima unosne poslove sa Bagdadom i da te poslove ne zeli izgubiti. Da stvar bude gora, iako su sve kurdske stranke saglasne da je nezavisnost ultimativni cilj, kao kurdski narod u cjelini, skoro polovica parlamenta se protivila referendumu bez podrske Amerike i zapadnih sila. Tako su sami sebe oslabili, podijelili iznutra. Mnogi su smatrali da Amerika blefira sa podrskom cjelovitosti Iraka. Gadno su se zajebali. Rezultat promasaja je gubitak Kirkuka i ostalih podrucja koja su oslobodili u gradjanskom ratu. Skoro 40% ukupnog teritorija. Prihodi ce sada biti duplo manji. Izgubit ce stotine milijardi dolara. Veliki poraz je devastirao politiku i drustvo, podijelio vojsku itd. Nevidjena katastrofa.
E sad, u svemu losem ima nesto dobro. Mnogi Kurdi su sija Arape dozivljavali kao prijatelje jer su zajedno patili pod Sadamom. Sada su se na brutalan nacin uvjerili da im nisu nikakvi prijatelji. Siitski ekstremisti su cak unistili zgradu 'Institut za genocid nad Kurdim - Anfal' u Kirkuku, unistili su spomenike kurdskih velikana, popalili, porusili i ucinili mnoga druga zla. Kurdski narod je maksimalno radikalizovan i prvom prilikom ce se osvetiti i proglasiti nezavisnost. Kurdska borba za nezavisnost traje vec 100 godina, ubrzanim putem od 70-tih. Od tada je bilo dosta uspona i padova, prosli su razlicite faze itd.
- Katalonija je skroz druga prica. Katalonci su za razliku od Kurda napravili prvi korak. Spanija je na znatno visem civilizacijskom nivou od Iraka tako da posljedice ove odluke nece biti narocito stetne. Za sada niko nije poginuo, nije ostao bez imovine itd. Spanska vlada nece ukinuti autonomiju i naseliti 3 miliona Spanaca u Kataloniju kako bi slomili separatisticke teznje. Ne vidim da se ista negativno moze desiti. Pucdemon se zrtvovao. Neko mora. Mada je i to upitno, posto je razgulio u Brisel. Mozda ce neki politicar zaglaviti robije i to je to. Nista strasno se nije desilo.
Pozitivno je sto je proces poceo. Katalonsko liderstvo ne cine idioti. Odbijam vjerovati da su ocekivali drugaciji razvoj situacije. Ne mogu biti toliko glup. Ako ja nisam toliko glup, oni nisu sigurno. Od pocetka je jasno da Madrid nece privatiti referendum i da Katalonija nema nikakvu medjunarodnu podrsku. Bez pomoci izvana nemoguce je ostvariti nezavisnost. Katalonska vlast je probudila nacionalizam u narodu. Podrska nezavisnosti nikada nije bila veca. Katalonski narod sve vise zeli biti slobodan i politicki/kulturno/ekonomski neovisan. Upotreba sile od spanske vlasti ce ojacati nacionalizam Katalonaca. Udarili su dobar temelj za buducnost. Vazno je da ideja zivi u narodu i da se ceka nova prilika. Od tememlja do dimnjaka ima dosta posla. Sticanje nezavisnosti je dug put.
Dakle, Katalonci su uradili puno a izgubili malo ili nista. Odlicno.
A sada moje misljenje...
Volio bih da je vlada u Madridu postupila jednako kao London. Engleski i skotski narod imaju zajednicku buducnost sve dok jedni druge ne ogranicavaju u bilo cemu. Vladati silom je besimsleno. To je politka koja neminovno mora zavrsiti katastrofom. Nema drugog ishoda. Tome nas uci cjelokupna historija. Svako rasparcavanje je los, korak unazad, al' je od toga gora vladavina silom. Ja sam za ukrupnjavanje i velike unije na principima apsolutne slobode.
kad su se strasti smirile i poslije secesionistickog mahmurluka boli glava. Sudjenje za izdaju i krsenje ustava nije mala stvar, pogotovo kako znamo u spaniji nije...
