MENTALITET, možda, prije svega NEPISMENOST i ono što ide s njom, šta drugo...
29.0.2026.
OSLOBOĐENJE
Piše: Boris Dežulović
Zvao me jednom u dva iza ponoći Kožo da ispriča vic. Ima on taj običaj, zovne u gluho doba noći iz kafane da ispriča vic.
Elem, vidio Mujo Sulju za tezgom na pijaci u Olovu, pa ga pita: “Koliko?” “Dvanes’”, spremno mu odgovorio Suljo. “Čega dvanes’?”, zbunio se malo Mujo, na što će Suljo: “A čega koliko?”
“Čega koliko” je klasik iz žanra takozvanih niđe veze viceva, onih što su počinjali sa “idu ulicom dva bojlera”, a završavali sa “ni pet, ni šest, nego sedam”. Niđe veze vicevi bili su popularni onih davnih dana kad su stvari barem izdaleka imale kakve-takve međusobne, takozvane iđe veze, pa su one bezvezne – bez ikakve iđe – bile urnebesno smiješne. Idu dva vuka šumom, jedan zavija, drugi odvija, rekao bi netko, pa bi se cijela kafana smijala sedam dana.
Sedmi dan, jasno, nedjelja, kad ustade rmpalija ov’liki, jesil’ to kaže meni reko?, poentirao bi na kraju doktor ekonomskih nauka Zgembo Adislić, sjećate se svi nezaboravnog Đurinog Zgembe iz Top liste nadrealista, najvećeg živućeg autoriteta iz oblasti niđe veza i odašiljača.
Otada su se sve veze nekako putem pogubile, i nijedne veze ni sa čim više u Bosni i Hercegovini ostalo nije. Posljednja veza s ičim, što se pamti, bila je satelitska veza s Norveškom devedeset pete. Danas, dvadesetak godina kasnije, BiH je zemlja bez iđe ikakve veze. Niđe nijedne. Ono što je nekad bio vic, izronio iz svjetske kulture apsurda, od Harmsa i Ionesca do Monty Pythona, sada je fizička stvarnost: dr. Zgembo Adislić danas vodi dnevnik BH Televizije.
Ovih dana, pred lokalne izbore, internetskim gudurama Bosne i Hercegovine kruže dva razmjerno nedavna video-klipa s YouTubea koja će vam bolje od mene objasniti taj fenomen. Oba su zapisa, važno je to znati, autentični televizijski materijal, nikakva dakle to nije zajebancija ni satira, već najozbiljniji predizborni i postizborni reporterski prilozi.
U prvome Političar, kandidat Građanske demokratske stranke i Koalicije za preokret – ime nije važno, nazovimo ga Mujo – pred posljednje izbore objašnjava zašto bi birači trebali glasati za njega; u drugome pak Birač, stariji neki gospodin iz kakve parlamentarne vukojebine – ime nije važno, nazovimo ga Suljo – nakon posljednjih izbora objašnjava zašto je glasao za njega. Nigdje se, istina, izrijekom ne kaže da je Suljo iz Vukojebine glasao za Muju iz GDS-a, ali iz video-zapisa – kako ćete uskoro vidjeti – jasno je da jest.
Ovo što slijedi neredigirani je, autentični transkript reporterova razgovora s Kandidatom, skinut s YouTubea.
– Zbog čega bi birači trebali da glasaju za vas? – pita tako novinar kandidata GDS-a i Koalicije za preokret.
– Pa birači, birači, što se tiče izbora, znači, koji bi… u stvari svi treba da izađu. Znači, da glasaju, hm… ovo za preokret. Znači, što se tiče, što se tiče ovoga, naše stranke GDS-a, znači mi nudimo, mi nudimo… preokret – samouvjereno odgovara Kandidat. – Znači, trebaju da izađu svi glasači da glasaju za onoga, za… za koga misle da je, da je najbolji, da je najpotrebniji i tako dalje.
– Koji su vaši konkretni ciljevi? – ne da se novinar. – Za što ćete se konkretno zalagati ako uđete u parlamentarnu skupštinu?
– Pa vidite nešto, tu, mislim, ovo je, ovo je… ova stranka traje znači duže vremena, ali se tek, tek se aktivirala… ove godine, što bi se reklo, ono malo… malo bolje – ne da se ni Kandidat. – Što se tiče, mi ćemo se aktivirati, najviše što se tiče toga, oko toga, oko toga, da, da, da… da ne bude onaj, ovijeh, ovijeh stvari ko do sada što je bilo. Toga lopovluka, šta ja znam, mnogih stvari, vidi se to, ne znam sad konkretno… znači ima toga svega, šta ja znam.
Jebote i Harms i Ionesco i Monty Python i Zgembo Adislić! “Što se tiče” interneta i YouTubea, GDS-ov je Kandidat postao instant-zvijezda, harajući Fejsom sve dok se heftu-dvije kasnije nije pojavio i nepoznati Birač. Ovo što slijedi neredigirani je, autentični transkript reporterova razgovora s neznanim Biračem, skinut s YouTubea.
– Da li vam je bilo teško ponovo ići na izbore? – pita tako novinar starijeg gospodina s kravatom, što se upravo vratio s glasačkog mjesta.
– E, eto tako je, pa vidi. Šta? – uzvraća on.
– Jel vam bilo teško? – ne da se novinar.
– Nije – ne da se ni Birač.
– Zbog čega?
– Ništa, u vezi čega?
– Što očekujete od izbora? – pokušava reporter s druge strane.
– Pa čekam, jebiga, da imam šta – spreman je Birač.
– I što očekujete?
– E pa očekujem ono šta ima, jebiga.
– Što?
– A da što, jebiga, nemamo ništa, možeš ga jebat.
– I što očekujete od izbora?
– Očekujem, očekujem, a zašto glasam? Zašto? Zašto, eh?
– Zašto?
– Zato – spremno će Birač. – Svake godine glasam.
– Ali zbog čega? – uporan je reporter.
– Eh, zbog čega? Ne znam ni ja.
– Što onda očekujete?
– Pa očekujem to.
– Što? – posljednjim će snagama novinar.
– To – jednostavno će Birač.
– Što to?
– Ne znam ni ja. Što?
Jebote, rekoh već, i Harms i Ionesco i Monty Python i Zgembo Adislić! Kandidat koji ne zna koji su mu ciljevi, pa će se “aktivirati najviše što se tiče toga da ne bude ovijeh mnogih stvari”, i Birač koji ne zna ni zašto glasa ni što od izbora očekuje, pa će glasati “zato” očekujući “to”, faksimilna su, autentična i neredigirana slika naše temeljito obesmišljene stvarnosti. Kandidat Mujo je točno ono što Biraču Sulji treba, za svako Biračevo “u vezi čega?” njegov Kandidat ima “i tako dalje”, za svako Suljino “eh, zašto?” Mujo ima odgovarajuće “znači što se tiče”, a za svako Mujino “šta ja znam” Suljo ima spremno “ne znam ni ja”.
Na svako pojedino Biračevo “čega dvanes’?” njegov Kandidat ima “čega koliko?”, sve dok – dalje znate i sami – ne ustade rmpalija ov’liki: jesil’ to, kaže, meni reko?
Niđe veze, pa svakome dobro.
Sva je sreća ispala na kraju da je demokracija najbolje društveno uređenje što ga je čovječanstvo do danas domislilo.
Oslobođenje
