Forum Klix.ba

irvinx1 wrote:To bi Iran popusio onako pravo... Jedina sansa im je gerilski rat.

Ko to tamo peva wrote:

irvinx1 wrote:To bi Iran popusio onako pravo... Jedina sansa im je gerilski rat.

Mislim da ne bi jer bi se umijesale i Arapske drzave protiv Izraela.

madner wrote:

Ko to tamo peva wrote:

irvinx1 wrote:To bi Iran popusio onako pravo... Jedina sansa im je gerilski rat.

Mislim da ne bi jer bi se umijesale i Arapske drzave protiv Izraela.

Muhahahahaha. Pa Arapske drzave mole SAD da sprijeci Iran da proizvode atomsko naoruzanje. Nije njih strah 4 miliona cifuta, njihov domet znaju. Ali strah ih je Irana, hem ih je puno, hem su shiiti, hem su obrazovaniji od njih.

madner wrote:Ako pod sve mislis Sirija onda je to tacno.

madner wrote:Libanon nema. Dio Libanona ima, ali drugi dio se upravo boji tog uticaja Irana, zbog svoje zemlje.

Egipat ti ima pretenziju da bude lokalna sila, tako da im nikako ne odgovara jak Iran. Jordan ce propustiti Izrealske avione i ako treba omoguciti im da se natoce.

madner wrote:Ti stvarno razmisljas u nekim crno bijelim tonovima, to o cemu ti pricas je propaganda. Nacije imaju interese, ti interesi se samo ponekad poklope sa propagandom.

madner wrote:Slaze, to sto raja pusi pricu o cifutima kao uzroku svih problema je upravo dio tog slaganja. Vojska ima opravdanje da lovu prebacuje sebi, a vojska vodi Egipat.

Ko to tamo peva wrote:

madner wrote:Slaze, to sto raja pusi pricu o cifutima kao uzroku svih problema je upravo dio tog slaganja. Vojska ima opravdanje da lovu prebacuje sebi, a vojska vodi Egipat.

Ne,sam si rekao da Egipat ima pretenziju da bude lokalna sila,kako ce biti lokalna sila ako ima Izrael uz granicu.

madner wrote:

Ko to tamo peva wrote:

madner wrote:Slaze, to sto raja pusi pricu o cifutima kao uzroku svih problema je upravo dio tog slaganja. Vojska ima opravdanje da lovu prebacuje sebi, a vojska vodi Egipat.

Ne,sam si rekao da Egipat ima pretenziju da bude lokalna sila,kako ce biti lokalna sila ako ima Izrael uz granicu.

Lako, biti ce lokalna sila svim drugim zemljama. Nece moci nametati stavove Izrealu, ali svim ostalima da.

madner wrote:Pogresno to gledas, za Afriku su prvi. Za Izrealske susjede nisu drugi, nego sila koja ih moze zastititi, ali sto naravno ima svoju cijenu.

kasparaov wrote:sta bi bilo kad bi bilo
izrael bi stuko iran u dva dana eto sta bi bilo

kasparaov wrote:sta bi bilo kad bi bilo
izrael bi stuko iran u dva dana eto sta bi bilo

Miroslav Lazanski
POSLE SADAMA SADAM

Pre mnogo godina, u vreme iračko-iranskog rata, bio sam u iračkom gradiću Halabče gde je vojska Sadama Huseina bojnim otrovom iperitom pobila nekoliko hiljada Kurda. Primitivan bojni otrov i potresni prizori umrlih ljudi nadutih stomaka koji su pokušavali da dođu do vazduha. Zatim su Iračani bojne otrove koristili i protiv Iranaca. Vojne satelitske snimke u tom ratu davali su im Amerikanci, oružje, rezervne delove i obuku za pilote Iračani su dobijali od Francuza, Nemaca, Britanaca, Brazilijanaca, Rusa, Jugoslovena...

Tih je godina Donald Ramsfeld, kasnije američki ministar odbrane, dolazio u Bagdad i razgovarao sa Sadamom Huseinom, jer su tada Iračani bili američki saveznici protiv ajatalaha Homeinija u Iranu.

I posle 1991, kada je Sadam poražen u prvom zalivskom ratu i kada su mu nametnute ekonomske sankcije, skoro dve trećine izvoza iračke nafte, kroz program "nafta za hranu", posredno su kupovale američke kompanije. Firma "Husein i sinovi" zgrnula je milijarde dolara kroz trgovinu sa Zapadom, a da je Sadam mogao da pozove svoje svedoke to bi na suđenju bili američki predsednici, od Džimija Kartera i Bila Klintona, do Buša starijeg, pa evropski političari, od Margaret Tačer, do Tonija Blera, kralj Husein, princ Fahd i cela svita ministara, bankara i poslovnih ljudi koji su svi odlično profitirali u Sadamovim ratovima. Naravno, funkcija ne štiti pred zakonom, to je odlučeno još u Nirnbergu, ali je ipak prizor Sadamovog vešanja bio vrlo mučan, konopac i omča debljine dovoljne da se uz obalu priveže i američki nosač aviona.

Amerikanci sada pokušavaju da se distanciraju od samog čina egzekucije, ali ceo svet zna da je Vašington organizovao i platio suđenje, da je Vladajući savet Iraka kojeg su imenovale SAD, dakle taj je savet izabrao sudije koje su sudile Sadamu. Amerikanci su izabrali i zgradu gde je bilo suđenje, jedini novinari koji su mogli da prisustvuju saslušanju bili su američki, u sudnici nisu bili prisutni advokati odbrane, a sve je to zajedno ličilo na preki sud. Vašington je insistirao da pravda brzo deluje, ali ovo je ispalo kao u vesternu, farsa od suđenja i brzo pogubljenje na vešalima.

"Sadam Husein je ratni zločinac i zaslužuje da bude pogubljen 20 puta dnevno", rekao je prošle godine Džalal Talabani, Sadamov naslednik na mestu predsednika Iraka. Pritisak na sud, ili pravda pobednika? Jer, ništa nije značajnije za pošteno suđenje od brige suda da obezbedi da optuženi, ma koliki monstrum bio, ima sve šanse da se brani na najbolji mogući način, iako Sadam svojim žrtvama takvu šansu nije pružio. Za upotrebu bojnih otrova protiv civila, Kurda, živom Sadamu nije stiglo da se sudi, što je jasno ako se zna ko mu je to svojevremeno i tolerisao. Jer, oni koji kontrolišu sadašnjost, kontrolišu i prošlost.
Samozavaravanje je omiljena navika u arapskom svetu i što je uzor fatalniji to mu je prosečan Arapin bliži: Arafat, Sadam Husein, Bin Laden. Tek sada, posle Sadamove egzekucije, u arapskom svetu mogao bi da se raširi mit o Sadamu kao žrtvi okupatorske i imperijalne nepravde. Svet arapskog nacionalizma, diktature i nafte već sutra bi mogao da stvori nekog novog Sadama. Među Iračanima, odnosno Arapima, oduvek postoji nepodnošljiva ambivalentnost prema ideji da ih oslobodi neko sa strane. U nizu američkih grešaka u Iraku vestern u Bagdadu samo je najnovija u seriji.

kasparaov wrote:sta bi bilo kad bi bilo
izrael bi stuko iran u dva dana eto sta bi bilo

kasparaov wrote:sta bi bilo kad bi bilo
izrael bi stuko iran u dva dana eto sta bi bilo

Ko to tamo peva wrote:

Miroslav Lazanski
POSLE SADAMA SADAM

Pre mnogo godina, u vreme iračko-iranskog rata, bio sam u iračkom gradiću Halabče gde je vojska Sadama Huseina bojnim otrovom iperitom pobila nekoliko hiljada Kurda. Primitivan bojni otrov i potresni prizori umrlih ljudi nadutih stomaka koji su pokušavali da dođu do vazduha. Zatim su Iračani bojne otrove koristili i protiv Iranaca. Vojne satelitske snimke u tom ratu davali su im Amerikanci, oružje, rezervne delove i obuku za pilote Iračani su dobijali od Francuza, Nemaca, Britanaca, Brazilijanaca, Rusa, Jugoslovena...

Tih je godina Donald Ramsfeld, kasnije američki ministar odbrane, dolazio u Bagdad i razgovarao sa Sadamom Huseinom, jer su tada Iračani bili američki saveznici protiv ajatalaha Homeinija u Iranu.

I posle 1991, kada je Sadam poražen u prvom zalivskom ratu i kada su mu nametnute ekonomske sankcije, skoro dve trećine izvoza iračke nafte, kroz program "nafta za hranu", posredno su kupovale američke kompanije. Firma "Husein i sinovi" zgrnula je milijarde dolara kroz trgovinu sa Zapadom, a da je Sadam mogao da pozove svoje svedoke to bi na suđenju bili američki predsednici, od Džimija Kartera i Bila Klintona, do Buša starijeg, pa evropski političari, od Margaret Tačer, do Tonija Blera, kralj Husein, princ Fahd i cela svita ministara, bankara i poslovnih ljudi koji su svi odlično profitirali u Sadamovim ratovima. Naravno, funkcija ne štiti pred zakonom, to je odlučeno još u Nirnbergu, ali je ipak prizor Sadamovog vešanja bio vrlo mučan, konopac i omča debljine dovoljne da se uz obalu priveže i američki nosač aviona.

Amerikanci sada pokušavaju da se distanciraju od samog čina egzekucije, ali ceo svet zna da je Vašington organizovao i platio suđenje, da je Vladajući savet Iraka kojeg su imenovale SAD, dakle taj je savet izabrao sudije koje su sudile Sadamu. Amerikanci su izabrali i zgradu gde je bilo suđenje, jedini novinari koji su mogli da prisustvuju saslušanju bili su američki, u sudnici nisu bili prisutni advokati odbrane, a sve je to zajedno ličilo na preki sud. Vašington je insistirao da pravda brzo deluje, ali ovo je ispalo kao u vesternu, farsa od suđenja i brzo pogubljenje na vešalima.

"Sadam Husein je ratni zločinac i zaslužuje da bude pogubljen 20 puta dnevno", rekao je prošle godine Džalal Talabani, Sadamov naslednik na mestu predsednika Iraka. Pritisak na sud, ili pravda pobednika? Jer, ništa nije značajnije za pošteno suđenje od brige suda da obezbedi da optuženi, ma koliki monstrum bio, ima sve šanse da se brani na najbolji mogući način, iako Sadam svojim žrtvama takvu šansu nije pružio. Za upotrebu bojnih otrova protiv civila, Kurda, živom Sadamu nije stiglo da se sudi, što je jasno ako se zna ko mu je to svojevremeno i tolerisao. Jer, oni koji kontrolišu sadašnjost, kontrolišu i prošlost.
Samozavaravanje je omiljena navika u arapskom svetu i što je uzor fatalniji to mu je prosečan Arapin bliži: Arafat, Sadam Husein, Bin Laden. Tek sada, posle Sadamove egzekucije, u arapskom svetu mogao bi da se raširi mit o Sadamu kao žrtvi okupatorske i imperijalne nepravde. Svet arapskog nacionalizma, diktature i nafte već sutra bi mogao da stvori nekog novog Sadama. Među Iračanima, odnosno Arapima, oduvek postoji nepodnošljiva ambivalentnost prema ideji da ih oslobodi neko sa strane. U nizu američkih grešaka u Iraku vestern u Bagdadu samo je najnovija u seriji.

jefferson wrote: Od svih ljudi ti citiras lazanskog koji je sa amerikancima srbiji ogromni posao napravio u iraku zadnjih godina.
Malo razmisli kome je ovaj tekst napisan!
Nista ovdje sporno nije, jedino sto je izostavio da Srbija uveliko prezivljava sada sto su im amerikanci otvorili vrata u iraku. Ali taj dio je zaboravio pomenuti s obzirom da sam ima upetljane prste debelo u tome, a to bas ne rezonuje dobro u Nisu i slicnim velegradima.