Budizam, religija ili filozofija ?

[Great Cornholio]

Sati, lako je Budi bilo, on je, koliko je meni poznato, bio neki princ ? Onda je sigurno rastao u "svili i kadifi", pa mu je bilo lako po vas cijeli dan mudrovati.

Nego, iako ti je vođa protiv muzike , evo ti malo motivirajuće muzike dok dok smisliš kako ćeš ga ovaj put "odbraniti"

[Sati]

817. Obična sreća

Postoji pet struna zadovoljstva čula. Kojih pet? Materijalni oblici koje opaža oko, prijatni, dopadljivi, primamljivi, povezani sa čulnim zadovoljstvima. Zvukovi koje opaža uho, mirisi koje opaža nos, ukusi koje opaža jezik i dodiri koje opaža telo, a svaki od njih prijatan, dopadljiv, primamljiv, povezan sa čulnim zadovoljstvima. To su pet struna zadovoljstava čula.

Koja god sreća i radost da nastanu kao rezultat tih pet struna zadovoljstava čula, to se naziva srećom čula. To je obična sreća, sreća prosečnog čoveka, sreća neznalice. Nju ne treba juriti, negovati, niti isticati. To je sreća, kažem vam, od koje treba zazirati.

Buda
Latukikopama sutta (MN 66)

Sati, nemoj sad reći " Eno, opet se pokvario ", ali s ovim Budinim riječima se ne mogu složiti, pogotovo mi je "zaparalo uši" ovo boldirano.

Jasno mi je da se budistički svećenici odriču gotovo svih čulnih užitaka, i bez obzira što ja u tome ne vidim neki "viši smisao", hajde nek se i odriču ako ih to čini srećnim, ali vala sve one koji žive normalnim životom (životom među svijetom a ne u izolaciji) nazivati neznalicama, smatrati ih manje vrijednih od monaha ( a na to se ono "prosječno" odnosi), svu sreću proizašlu iz uživanja u hrani, muzici, seksu i ostalim čulnim zadovoljstvima prezirati, nije mudro, i vala s ovom svojom izjavom Buda je "zeznuo" i vehabije

Da li je Buda stvarno ovo rekao, da li on smatra da su monasi vredniji od obične "sirotinje raje", bez koje bi, btw, monasi umrli od gladi?

To što se ne možeš složiti sa Budom je sasvim u redu. Verujem da ni Buda ne bi imao ništa protiv toga
To je tvoje pravo, te ga slobodno upražnjavaj. Jedino ne znam kakve ja veze imam s tim!?
Ali hajde da odgovorim, da se ne pokvariš sasvim

Gde si ti pročitao manju vrednost? Izvlačiš zaključke na osnovu svojih predubeđenja, ne na osnovu teksta. Uvek čitaj nekoliko puta, pa razmisli. Ako ti se reči čine nelogičnim, ili ih nisi dobro razumeo ili nešto sa tvojim premisama nije u redu. Pročitaj tekst ponovo i ponovo razmisli. Pronaći ćeš logiku i sam, jer su reči sasvim jednostavne.

Buda govori o opasnosti, o zamci koju predstavljaju čulna zadovoljstva. Pa zar je jedan propao zato što je njima postao omađijan? Seks, alkohol, prejedanje i ostalo. Sve to nas lako odvede u krajnost. Zato s tim treba vrlo oprezno. A ako nas ipak zavede, te sami sebe upropastimo, šta smo drugo do neznalice?

[Great Cornholio]

To što se ne možeš složiti sa Budom je sasvim u redu. Verujem da ni Buda ne bi imao ništa protiv toga
To je tvoje pravo, te ga slobodno upražnjavaj. Jedino ne znam kakve ja veze imam s tim!?
Ali hajde da odgovorim, da se ne pokvariš sasvim

Gde si ti pročitao manju vrednost? Izvlačiš zaključke na osnovu svojih predubeđenja, ne na osnovu teksta. Uvek čitaj nekoliko puta, pa razmisli. Ako ti se reči čine nelogičnim, ili ih nisi dobro razumeo ili nešto sa tvojim premisama nije u redu. Pročitaj tekst ponovo i ponovo razmisli. Pronaći ćeš logiku i sam, jer su reči sasvim jednostavne.

Buda govori o opasnosti, o zamci koju predstavljaju čulna zadovoljstva. Pa zar je jedan propao zato što je njima postao omađijan? Seks, alkohol, prejedanje i ostalo. Sve to nas lako odvede u krajnost. Zato s tim treba vrlo oprezno. A ako nas ipak zavede, te sami sebe upropastimo, šta smo drugo do neznalice?

Pa ti si budista, ja nisam, pa zato ja smijem, a ti ne smiješ, kritikovati bilo šta što je Buda rekao

Ok, slažem se s tobom, a i s Budom, kad je u pitanju ovo boldirano, ali zašto onda budistički svećenici žive u celibatu, ako samo pretjerano uživanje u nečemu smatraju opasnim, a to je istina, sve može postati opasno ako se pređe granica koja uživanje pretvera u bolest.

Zašto se oni odriču užitaka u životu, ako samo neumjereno uživanje smatraju opasnim?

Da li je i ono što oni rade pretjerano uživanje u nečemu, da li oni pretjerano uživaju u bavljenju samim sobom, u posmatranju i analiziranju sopstvenih misli i emocija?

[Rolo]

Evo vidiš Cornholio, kakav god odgovor dobio na ovu temu, sve je to na kraju za tebe materijal za suprotstavljanje. Pitam se koliko budizam stvarno ima veze s tim?

Svejedno, evo moje generalno promišljanje dok ne dobiješ odgovor.
Budizam i pored svojih nekoliko škola, nikad nije govorio o Istini doslovno, nego je Istina da Istina u koju mi volimo vjerovat ne postoji. Usput rečeno, doslovno tumačenje bilo koje religije više predstavlja sektaško djelovanje nego vjerovanje.
U vezi s tim, što se tiče čula i čulnih užitaka, budisti ne obezvrjeđuju to, oni govore da oni koji organizuju svoju ličnost isključivo preko čulnih užitaka i vjeruju isključivo u takvu istinitost, ne mogu biti svjesni svog mjesta i trenutka u svijetu. Oni ne mogu živjeti "ovdje i sada" i ne mogu biti svjesni svog konteksta, ni povezanosti s ljudima.
Inače, ljudi su prema nekim budističkim školama jedna mreža dijamanata u kojoj se svi dijamanti odražavaju, a odražavaju se njihovi odrazi i odrazi odraza. Dakle, Džeko nije jedini dijamant kako je to za većinu Istina.
Poenta je u tome da jedino kad si "ovdje i sada", kad si s drugima i toga si svjestan, jedino tad si "živ" i sva čula imaju jednu drugačiju funkciju.

I na kraju, ali ne i manje važno, Budhha kaže kako saosjećanje pokreće srca dobrih ljudi kako bi ublažili patnju drugih.
Saosjećanje - Karuna, spada u jednu od četiri božanskih vrlina, a tu su još dobrota, simpatija za druge i duševni mir.
Budisti kažu da je suosjećanje najbolji put da prekinemo lošu sklonost da se bavimo sobom.

Da li i dalje smatraš da se budisti pretjerano bave sobom? Ili je možda u tebi problem?

[Great Cornholio]

Evo vidiš Cornholio, kakav god odgovor dobio na ovu temu, sve je to na kraju za tebe materijal za suprotstavljanje. Pitam se koliko budizam stvarno ima veze s tim?

Svejedno, evo moje generalno promišljanje dok ne dobiješ odgovor.
Budizam i pored svojih nekoliko škola, nikad nije govorio o Istini doslovno, nego je Istina da Istina u koju mi volimo vjerovat ne postoji. Usput rečeno, doslovno tumačenje bilo koje religije više predstavlja sektaško djelovanje nego vjerovanje.
U vezi s tim, što se tiče čula i čulnih užitaka, budisti ne obezvrjeđuju to, oni govore da oni koji organizuju svoju ličnost isključivo preko čulnih užitaka i vjeruju isključivo u takvu istinitost, ne mogu biti svjesni svog mjesta i trenutka u svijetu. Oni ne mogu živjeti "ovdje i sada" i ne mogu biti svjesni svog konteksta, ni povezanosti s ljudima.
Inače, ljudi su prema nekim budističkim školama jedna mreža dijamanata u kojoj se svi dijamanti odražavaju, a odražavaju se njihovi odrazi i odrazi odraza. Dakle, Džeko nije jedini dijamant kako je to za većinu Istina.
Poenta je u tome da jedino kad si "ovdje i sada", kad si s drugima i toga si svjestan, jedino tad si "živ" i sva čula imaju jednu drugačiju funkciju.

I na kraju, ali ne i manje važno, Budhha kaže kako saosjećanje pokreće srca dobrih ljudi kako bi ublažili patnju drugih.
Saosjećanje - Karuna, spada u jednu od četiri božanskih vrlina, a tu su još dobrota, simpatija za druge i duševni mir.
Budisti kažu da je suosjećanje najbolji put da prekinemo lošu sklonost da se bavimo sobom.

Da li i dalje smatraš da se budisti pretjerano bave sobom? Ili je možda u tebi problem?

Pa bilo bi nepošteno da kažem da se slažem sa nečim, a ne slažem se, da to kažem da se s nekim ne bih zamjerio, zar i ti ne misliš tako

Ok, znači i budizam nije homogena religija, i u budizmu, kao i u drugim religijama,postoje neslaganja po pitanju tumačenja spisa na osnovu kojeg je nastao, jer budizam je religija koju su stvorili ljudi koji su tumačili tekstove koje je Buda napisao. Mnogi budisti se neće složiti sa mnom kad kažem da je budizam religija, a ne filozofija,ali budizam jeste religija, jer koliko je meni poznato za prenošenje filozofskih učenja nisu potrebni svećenici.

Da, sposobnost empatije, sposobnost da se stavimo u poziciju drugog, da možemo razumjeti kako se neko osjeća, zašto se tako osjeća, zašto govori i čini ono što govori i čini, je preduslov da bi mogli uticati na tu osobu, potaknuti je da se mijenja ako smatramo da joj je potrebna promjena.

Sad više ne smatram da se budisti previše bave samim sobom, sad smatram da budisti previše muče sami sebe, pogotovo budistički svećenici, koji se odriču većine ovozemaljskih užitaka da bi "održavali u životu" jednu religiju koja ima svojih dobrih a i loših strana.

[Sati]

819. Razvijanje strpljenja kroz bol

Rad sa bolom će nam pomoći da razvijemo strpljenje, još jedan vitalni kvalitet uma. Unutar vremena odvojenog za meditaciju, pripremite svoj um da se suoči sa i uči od bola. Ne menjajte svoj položaj suviše često, jer time uklanjate izvanrednu priliku da naučite nešto od bola. Veliki pāli komentator poštovani Buddhaghosa u svom čuvenom delu Visuddhimagga, Put pročišćenja, rekao je da bol prikrivamo promenom položaja. Budite rešeni da naučite sve reakcije na bol, kao što su odbojnost, nestrpljivost, frustracija, bes, nemir, razočarenje i konfuzija. Samo kroz rad sa nestrpljenjem i njegovim razumevanjem možemo razviti strpljenje. Strpljivost i nestrpljivost su dva mentalna stanja koja isključuju jedno drugo. Sabranost pažnje na nestrpljivost vodi nas do znanja o nestrpljivosti. I tim znanjem je možemo iskoreniti. Nestrpljivost nije nešto što možete baciti u kantu za đubre onda kad vam se ne dopada. Nju treba prepoznati i razumeti, pre nego što je na efikasan način uklonimo.

Khammai Dhammasami: Vipassana Meditation Made Easy

[Sati]

820. Kupiš jedan, dobijaš dva

Uzmite na primer kosu na svojoj glavi. Kad je na vašoj glavi, volite je, brinete o njoj. Čim je odsečete i ona padne na pod, više se ne identifikujete sa njom kao sa svojom kosom. Nije vas više briga šta će se sa njom dogoditi. U sekundi se vaša percepcija promenila. Kosa je postala objekat. Iako se priroda same kose nije promenila. Promenila se jedino vaša percepcija onoga što ste nazivali moja kosa. Dakle, pogrešna percepcija je jedan od faktora uvećavanja patnje koju doživljavamo. Buda i arahanti bol koji doživljavaju smatraju tek objektom, gledaju na njega na objektivan način. Otuda, iako postoji fizički bol, nema i mentalnog bola povezanog sa njim. Mentalni bol je nešto što osetimo kada se javi fizički bol. Nije onda ni čudo da je bol toliko snažan. Povrh fizičkog bola dodajemo i mentalni; tako dupliramo ili tripliramo bol. Kada se slučajno spotaknemo o nešto i udarimo stopalo, kažemo: „Oh jadno moje stopalo kako boli“. Umesto da obratimo pažnju na bol, mi je usmerimo na stopalo. Otuda, bol istog trenutka naraste. Dobili ste tako bonus, kao kad u radnji platite jedan artikal, a dobijete još jedan, nekad i više, besplatno.

Khammai Dhammasami: Mindfulness Meditation Made Easy

[Sati]

Šravasti Dhammika: Budino ćutanje

http://yu-budizam.com/uvod-u-budizam/dh ... o-cutanje/

[Sati]

821. Iskrenost i metta meditacija

Ljudi ponekad komentarišu da je neiskreno govoriti u sebi "Neka budeš dobro i srećan" nekome za koga nas i nije mnogo briga ili ga možda baš i ne volimo. Jedan skeptik mi je to ovako formulisao: "Govorim u sebi 'Neka ti budeš zdrav i srećan', ali u stvari osećam 'Neka ti budeš bolestan i nesrećan'." Ovo je zanimljivo zapažanje. Međutim, suština metta meditacije, barem ne u početku, nije šta osećamo prema nekoj osobi, već pre čemu težimo da osećamo prema njoj. Da ne želimo da budemo prijateljskiji prema nekome ili da iscelimo nekakav nesporazum sa njom, tada je ne bismo ni uključili u meditaciju. To što govorimo možda je u velikoj meri u suprotnosti sa našim sadašnjim stavom prema njoj, ali mi svejedno ulažemo napor da izmenimo taj stav i utoliko smo zaista iskreni kada izgovaramo reči tokom meditacije.

Shravasti Dhammika: Like Milk and Water Mixed: Buddhist Reflections on Love

[Rolo]

Kratka priča:

Nekoliko Zen monaha raspravljalo je o tome šta čini kretanje zastave na vjetru. Kreće se zastava, tvrdili su jedni. Ne, kreće se vjetar, govorili su drugi. Kad ih je čuo Zen majstor, evo šta je rekao:
Ne kreće se ni zastava ni vjetar. Ono što se kreće jest vaš um!
Dakle, naše iskustvo zastave i naše iskustvo vjetra jest ono što čini fenomen kretanja. Možemo li mi uopšte znati šta je zastava ili šta je vjetar?

[Great Cornholio]

Kratka priča:

Nekoliko Zen monaha raspravljalo je o tome šta čini kretanje zastave na vjetru. Kreće se zastava, tvrdili su jedni. Ne, kreće se vjetar, govorili su drugi. Kad ih je čuo Zen majstor, evo šta je rekao:
Ne kreće se ni zastava ni vjetar. Ono što se kreće jest vaš um!
Dakle, naše iskustvo zastave i naše iskustvo vjetra jest ono što čini fenomen kretanja. Možemo li mi uopšte znati šta je zastava ili šta je vjetar?

Možemo, kad prvi put vidimo zastavu ili osjetimo strujanje vjetra, i kad nam neko kaže da je to zastava ili vjetar, mi to memorišemo, i sljedeći put kad vidimo zastavu ili osjetimo vjetar, mi na osnovu prijašnjeg iskustva znamo da je to zastava ili vjetar. Onaj ko nikada nije vidio zastavu, ili osjetio vjetar, neće znati da je to zastava, ili vjetar, dok je ne vidi ili ga osjeti, i dok mu neko drugi ko zna šta je zastava ili vjetar ne kaže da je to zastava ili vjetar.

A što se tiče toga šta se kreće, zastava vjetar ili naš um, kreće se sve troje, vjetar se kreće i pokreće zastavu, a to kretanje pokrene razne procesa u našem organizmu i zahvaljujući tim procesima , procesima koji pokreću naš um, mi postajemo svjesni, znamo, da se zastava vijori na vjetru.

[Rolo]

GC, baš tako.
Simboli zastave i vjetra se za većinu nas ne dovode u pitanje. Vrlo jednostavno, zastava je ono što se zove zastavom, a vjetar je ono što se zove vjetrom.
Međutim, primjenom fenomenološke metode, zastava se razlikuje od riječi zastava, kao što se vjetar razlikuje od simbola za vjetar. Kad bi se stvarno prepustili tom procesu neposrednog doživljaja, na kraju ono što doživljavamo zastavom jest zastava, a ono što doživljavamo vjetrom jest vjetar. Te stvari više nisu određene simbolom, negom doživljajem i iskustvom.

Analogno tome, tako (ne)posmatramo i ljude.
Vidiš poznato lice i automatski ga odrediš prema hijerarhiji simbola - npr.: aha to je komšija, fizički radnik, ima petero djece (i to je to - simboli za komšiju, i o tome se više ne razmišlja). Ili, eno onaj lik je uspješan i bogat advokat (i to je to - simbol za uspješnog čovjeka, i o tome se više ne razmišlja, osim što je taj simbol hijerarhijski jak pa u ljudima budi veliku zavist).
Možda je još bolji primjer kako mi to vidimo naše najbliže, familiju, prijatelje? Kako njih određujemo? Ko je njih odredio, mi sami ili neko drugi?

[Great Cornholio]

Ljudi se mijenjaju, zastava i vjetar ne, i ako uzmemo još u obzir da naša percepcija zavisi i od pređašnjeg iskustva, i od uslova u kojim nešto percipiramo i od našeg unutrašnjeg stanja u kojem se nalazimo kad nešto percipiramo , onda je lako zaključiti da ćemo praviti manje greške kad percipiramo nešto što se malo, ili vrlo malo mijenja tokom vremena.

Ne postoji potpuno objektivna percepcija, jer određeni stepen subjektivnosti pri percipiranju nije moguće isključiti.

Kamen je objektivno isti ko god ga posmatra, ali kad taj kamen "uđe u našu svijest" on joj se mora prilagoditi, i zbog toga "objektivni kamen" i "subjektivni kamen" ne mogu biti identični. slični da ali identični ne..

[Rolo]

Ljudi se mijenjaju, zastava i vjetar ne, i ako uzmemo još u obzir da naša percepcija zavisi i od pređašnjeg iskustva, i od uslova u kojim nešto percipiramo i od našeg unutrašnjeg stanja u kojem se nalazimo kad nešto percipiramo , onda je lako zaključiti da ćemo praviti manje greške kad percipiramo nešto što se malo, ili vrlo malo mijenja tokom vremena.

Ne postoji potpuno objektivna percepcija, jer određeni stepen subjektivnosti pri percipiranju nije moguće isključiti.

Kamen je objektivno isti ko god ga posmatra, ali kad taj kamen "uđe u našu svijest" on joj se mora prilagoditi, i zbog toga "objektivni kamen" i "subjektivni kamen" ne mogu biti identični. slični da ali identični ne..

Nisi shvatio, šteta.
U svakom slučaju hvala na odgovoru.

[Great Cornholio]

Ljudi se mijenjaju, zastava i vjetar ne, i ako uzmemo još u obzir da naša percepcija zavisi i od pređašnjeg iskustva, i od uslova u kojim nešto percipiramo i od našeg unutrašnjeg stanja u kojem se nalazimo kad nešto percipiramo , onda je lako zaključiti da ćemo praviti manje greške kad percipiramo nešto što se malo, ili vrlo malo mijenja tokom vremena.

Ne postoji potpuno objektivna percepcija, jer određeni stepen subjektivnosti pri percipiranju nije moguće isključiti.

Kamen je objektivno isti ko god ga posmatra, ali kad taj kamen "uđe u našu svijest" on joj se mora prilagoditi, i zbog toga "objektivni kamen" i "subjektivni kamen" ne mogu biti identični. slični da ali identični ne..

Nisi shvatio, šteta.
U svakom slučaju hvala na odgovoru.

Kako mi vidimo naše bližnje, to zavisi i od njih i od nas, oba ta faktora određuju naš doživljaj druge osobe.

[Rolo]

Ljudi se mijenjaju, zastava i vjetar ne, i ako uzmemo još u obzir da naša percepcija zavisi i od pređašnjeg iskustva, i od uslova u kojim nešto percipiramo i od našeg unutrašnjeg stanja u kojem se nalazimo kad nešto percipiramo , onda je lako zaključiti da ćemo praviti manje greške kad percipiramo nešto što se malo, ili vrlo malo mijenja tokom vremena.

Ne postoji potpuno objektivna percepcija, jer određeni stepen subjektivnosti pri percipiranju nije moguće isključiti.

Kamen je objektivno isti ko god ga posmatra, ali kad taj kamen "uđe u našu svijest" on joj se mora prilagoditi, i zbog toga "objektivni kamen" i "subjektivni kamen" ne mogu biti identični. slični da ali identični ne..

Nisi shvatio, šteta.
U svakom slučaju hvala na odgovoru.

Kako mi vidimo naše bližnje, to zavisi i od njih i od nas, oba ta faktora određuju naš doživljaj druge osobe.

Ako sam dobro razumio, misliš da ako mi nismo doživljeni na pravi način od svoje okoline, onda ni mi nećemo doživljavat svoju okolinu na pravi način? Ili si nešto drugo mislio?

[Great Cornholio]

Ako sam dobro razumio, misliš da ako mi nismo doživljeni na pravi način od svoje okoline, onda ni mi nećemo doživljavat svoju okolinu na pravi način? Ili si nešto drugo mislio?

Ako se okolina prema nama odnosi neprijateljski mi ćemo je doživljavati kao neprijateljsku, a ako se okolina promjeni, pa počne prijateljski da se odnosi prema nama onda ćemo i mi promijeniti vlastiti doživljaj okoline, počećemo da je doživljavamo kao prijateljsku. Može se okolina i ne mijenjati, možemo se mi promijeniti pa da promijenimo i svoj doživljaj okoline, a može se okolina promijeniti a da mi ne promjenio svoj doživljaj okoline.

Na tvoje pitanje ko određuje naše viđenje okoine, ja bih ogovorio da to određuje okolina ili mi, ili i okolina i mi zajedno, zavisno od slučaja do slučaja.

[Rolo]

Ako sam dobro razumio, misliš da ako mi nismo doživljeni na pravi način od svoje okoline, onda ni mi nećemo doživljavat svoju okolinu na pravi način? Ili si nešto drugo mislio?

Ako se okolina prema nama odnosi neprijateljski mi ćemo je doživljavati kao neprijateljsku, a ako se okolina promjeni, pa počne prijateljski da se odnosi prema nama onda ćemo i mi promijeniti vlastiti doživljaj okoline, počećemo da je doživljavamo kao prijateljsku. Može se okolina i ne mijenjati, možemo se mi promijeniti pa da promijenimo i svoj doživljaj okoline, a može se okolina promijeniti a da mi ne promjenio svoj doživljaj okoline.

Na tvoje pitanje ko određuje naše viđenje okoine, ja bih ogovorio da to određuje okolina ili mi, ili i okolina i mi zajedno, zavisno od slučaja do slučaja.

Evo meni je ovo djelomično prihvatljivo što si rekao. Nije potpuno samo zbog toga što ne vjerujem da se čovjek može sam promijeniti, da sam i sam za sebe sve može uraditi. Doduše, on može misliti da se promijenio, ali to je neka druga priča.

[Great Cornholio]

Evo meni je ovo djelomično prihvatljivo što si rekao. Nije potpuno samo zbog toga što ne vjerujem da se čovjek može sam promijeniti, da sam i sam za sebe sve može uraditi. Doduše, on može misliti da se promijenio, ali to je neka druga priča.

Budisti misle da može, znači ti nisi budista

Šalim se, još malo pa će utakmica, pa ćemo nastaviti neki drugi dan

[Rolo]

Evo meni je ovo djelomično prihvatljivo što si rekao. Nije potpuno samo zbog toga što ne vjerujem da se čovjek može sam promijeniti, da sam i sam za sebe sve može uraditi. Doduše, on može misliti da se promijenio, ali to je neka druga priča.

Budisti misle da može, znači ti nisi budista

Šalim se, još malo pa će utakmica, pa ćemo nastaviti neki drugi dan

Taman sam mislio da imamo konsenzus, kad ono ništa od toga
Na žalost, moram ti reći da budisti uopšte to ne misle. Ali me ne čudi da se to tako shvata, jer budizam se ne uči iz knjiga - otuda i mnoga pogrešna tumačenja. Budizam je kontemplacija, njime se kao učenik baviš i potrebno je vrijeme (možda i cijeli život).

Uzdravlje

[Sati]

822. Ljubav prema životinjama

Za Budu saosećanje i ljubav bili su nekompletni ako se nisu obuhvatali sva svesna bića. Čak je sugerisao da u određenim okolnostima dobrota prema životinja ima prednost pred ljudskim zakonima. Jednom je neki monah naišao na životinju uhvaćenu u klopku i iz saosećanja za nju, odlobodio je. Običajno pravo toga vremena smatralo je da u zamku uhvaćena životnja pripada lovcu koji je i postavio klopku, tako da su monaha njegovi prijatelji monasi optužili za krađu. Međutim, Buda ga je oslobodio optužbe, rekavši da zato što je postupao vođen saosećanjem, nije načinio bilo kakav prekršaj.

Shravasti Dhammika: Like Milk and Water Mixed: Buddhist Reflections on Love

[Sati]

823. Pre nego što nekog opomenemo

Prijatelji, monah koji želi da opomene drugoga, prvo bi trebalo da u sebi učvrsti pet stvari. Kojih pet? Ovako treba da razmišlja: "Govoriću u pravom trenutku, ne u pogrešnom. Govoriću istinu, ne laž. Govoriću blago, ne grubo. Govoriću ono što je za njega korisno, ne ono što je štetno. Govoriću uma ispunjenog prijateljskom ljubavlju, ne mržnjom." Monah koji želi da opomene drugoga, prvo bi trebalo da u sebi učvrsti u ovih pet stvari.

Sariputta
Ćodanā sutta (AN 5.167)

[Hrulj]

820. Kupiš jedan, dobijaš dva

Uzmite na primer kosu na svojoj glavi. Kad je na vašoj glavi, volite je, brinete o njoj. Čim je odsečete i ona padne na pod, više se ne identifikujete sa njom kao sa svojom kosom. Nije vas više briga šta će se sa njom dogoditi. U sekundi se vaša percepcija promenila. Kosa je postala objekat. Iako se priroda same kose nije promenila. Promenila se jedino vaša percepcija onoga što ste nazivali moja kosa. Dakle, pogrešna percepcija je jedan od faktora uvećavanja patnje koju doživljavamo. Buda i arahanti bol koji doživljavaju smatraju tek objektom, gledaju na njega na objektivan način. Otuda, iako postoji fizički bol, nema i mentalnog bola povezanog sa njim. Mentalni bol je nešto što osetimo kada se javi fizički bol. Nije onda ni čudo da je bol toliko snažan. Povrh fizičkog bola dodajemo i mentalni; tako dupliramo ili tripliramo bol. Kada se slučajno spotaknemo o nešto i udarimo stopalo, kažemo: „Oh jadno moje stopalo kako boli“. Umesto da obratimo pažnju na bol, mi je usmerimo na stopalo. Otuda, bol istog trenutka naraste. Dobili ste tako bonus, kao kad u radnji platite jedan artikal, a dobijete još jedan, nekad i više, besplatno.

Khammai Dhammasami: Mindfulness Meditation Made Easy

Sto se onda ne ubiju svi budisti, ocigledno zivot nije nista do patnja. Metak pa u glavu

[NIN]

820. Kupiš jedan, dobijaš dva

Uzmite na primer kosu na svojoj glavi. Kad je na vašoj glavi, volite je, brinete o njoj. Čim je odsečete i ona padne na pod, više se ne identifikujete sa njom kao sa svojom kosom. Nije vas više briga šta će se sa njom dogoditi. U sekundi se vaša percepcija promenila. Kosa je postala objekat. Iako se priroda same kose nije promenila. Promenila se jedino vaša percepcija onoga što ste nazivali moja kosa. Dakle, pogrešna percepcija je jedan od faktora uvećavanja patnje koju doživljavamo. Buda i arahanti bol koji doživljavaju smatraju tek objektom, gledaju na njega na objektivan način. Otuda, iako postoji fizički bol, nema i mentalnog bola povezanog sa njim. Mentalni bol je nešto što osetimo kada se javi fizički bol. Nije onda ni čudo da je bol toliko snažan. Povrh fizičkog bola dodajemo i mentalni; tako dupliramo ili tripliramo bol. Kada se slučajno spotaknemo o nešto i udarimo stopalo, kažemo: „Oh jadno moje stopalo kako boli“. Umesto da obratimo pažnju na bol, mi je usmerimo na stopalo. Otuda, bol istog trenutka naraste. Dobili ste tako bonus, kao kad u radnji platite jedan artikal, a dobijete još jedan, nekad i više, besplatno.

Khammai Dhammasami: Mindfulness Meditation Made Easy

Sto se onda ne ubiju svi budisti, ocigledno zivot nije nista do patnja. Metak pa u glavu

Hajde jos jednu ovakvu i imas ban!

[Sati]

Sto se onda ne ubiju svi budisti, ocigledno zivot nije nista do patnja. Metak pa u glavu

Prijatelju, ti očigledno imaš neke pogrešne asocijacije ili čitaš površno. Da mi je znati odakle ti zaključak da "ocigledno zivot nije nista do patnja"? Ko bi pri zdravoj pameti mogao tako nešto da tvrdi, kad u životu postoji i sreća, zar ne? Niko, pa čak ni taj Buda

On je samo uočio da u životu neminovno postoji patnja. A to je potpuno različito od tvog citata. Dakle, postoji jedna vrsta patnje koju nužno donosi život u materijalnom obliku kakav je naš. Svi starimo, bivamo bolesni i umiremo. I druga vrsta patnje, koju mi sami stvaramo, potpuno nepotrebno, usled neznanja. E za tu je dao nekoliko saveta kako da je ne stvaramo.

Eto, samo toliko