Haj'mo malo o kulturi ... ma, uuuđite slobodno ... :-)))

[petunija]

Ode Fidel. S njim i epoha.

Ovu pjesmu smo, ljetos i prošlo ljeto stalno naručivali
Usput, kako gledaš arte, ili je ono iznad nešto sa YouTube?

[Connaisseur Karlin]

Ma meni ovo što se vidi kroz prozor isto Pariz, ovo nije vidjelo Filadefije!

Filadelfija sto procentno

[Nocni Monni]

Najblizi mi "naš" pisac, čita najdrazi mi roman koji sam progutao za dva dana, zadnjih 200 stranica pročitao odjednom.

Danas je 39 godina otkad je Miloš umro.

Ne bi se najeo hljeba da je pjevao sa ovakvim glasom.

Još nešto.

[fatamorgana]

Ma meni ovo što se vidi kroz prozor isto Pariz, ovo nije vidjelo Filadefije!

Filadelfija sto procentno

Pogledaj bolje kroz prozor, a i ja ću!

[Vipera berus]

Ma meni ovo što se vidi kroz prozor isto Pariz, ovo nije vidjelo Filadefije!

Filadelfija sto procentno

Pogledaj bolje kroz prozor, a i ja ću!

Nemojte džaba gledati kroz prozor

Postoje dva Muzeja Rodin:

Musée Rodin
Museum in Paris, France
The Musée Rodin in Paris, France, is a museum that was opened in 1919, dedicated to the works of the French sculptor Auguste Rodin.
Address: 79 Rue de Varenne, 75007 Paris, France

Rodin Museum
Museum in Philadelphia, Pennsylvania · Center City
The Rodin Museum is an art museum located in Philadelphia, Pennsylvania which contains the largest collection of sculptor Auguste Rodin's works outside Paris. Opened in 1929, the museum is administered by the Philadelphia Museum of Art.
Address: 2151 Benjamin Franklin Pkwy, Philadelphia, PA 19130, USA

Skulptura sa fotografije je iz kolekcije u Filadelfiji (kao što reče Connaisseur Karlin 100%)

[fatamorgana]

Ono lišće je tipično.pariško!

[John Cleese]

[John Cleese]

[petunija]

Super
mislim na ovaj koncert br.3, dok sam kucala, uletio i drugi klip,
moj famozni internet

[piupiu]

Predivan ovaj Piano concerto 2...

[piupiu]

Ljubavna priča o Marini Abramović

Takvu, kakva jeste, zvezdu, nisam mogla da spojim sa platnenim espadrilama na ortopedsku petu, i u drugome – sasvim običnu, kad mi je na nju ukazala prijateljica koja me je dovela u pozorište. Konkretno, Jugoslovensko dramsko, pre desetak godina.

Prišla sam joj i oslovila je sa „Marina“, i dalje sumnjajući u identitet te skromne, mladolike pojave. Ali, bila je ona, i pristala na intervju. U hotelu „Mažestik“, gde je odsela prilikom kratke posete. Već decenijama je boravila u SAD.

Ne znam šta je bilo do kraja komada u JDP-u, pa ni šta je bilo na repertoaru, toliko sam bila uzbuđena neočekivanim susretom. I profesionalnim zgoditkom zakazanim za sutradan.

Tada je imala oko 60, a ni jedne bore na licu. „Plastika, botoks“, razmišljala sam, kao da je to bilo važno. Mladost je izbijala iz njenih očiju, netremice uperenih u mene (možda je tad već vežbala za performans „Umetnik je prisutan“ u MoMI, 2012).

Počela je od detinjstva, omekšavajući „r“ na način svojstven engleskom. Od strogih roditelja, okorelih komunista, i babe, sestre patrijarha Varnave koja je, zapravo, podigla. Ona je vodala po crkvama, gde je devojčica, jednom prilikom, izvela jedan od prvih performansa: popila svu svetu vodicu iz bureta, ne bi li se p(r)osvet(l)ila. „Samo sam dobila proliv“, prkošenje tabuima videlo se i u ovoj dosetki.

Sledeći performativni čin bio je farbanje dečje sobe – od poda do plafona – crnim imalinom. Ne reče odakle joj tolika pasta za glancanje obuće. A ja nisam pitala, kao omađijana.

Roditelji su joj uskraćivali izlaske ili ih ograničavali do 22 časa. Nikad je nisu poljubili da je ne bi razmazili, pričala je posle, drugim medijima. Kad je majka otkrila kakvom se umetnošću bavi na Akademiji, tačnije, u Studenskom kulturnom centru, gađala je staklenom pepeljarom. „Dala sam ti život, ja ću i da ti ga oduzmem“, prenele su njene reči, mnogo kasnije, neke novine.

Ostatak.... http://kaleidoskop-media.com/vizuelne-u ... -Abramovic

[piupiu]

Najblizi mi "naš" pisac, čita najdrazi mi roman koji sam progutao za dva dana, zadnjih 200 stranica pročitao odjednom.

Strašna knjiga. Teška. Ljudska. Tužna. Roman o raseljenosti i bezdomnosti. Uvijek me je podsjećala na Singerovog "Roba". Ne znam objasniti zašto. I ni danas mi nije jasno zašto ne kotira bolje u južnoslovenskoj književnosti.

Ne bi se najeo hljeba da je pjevao sa ovakvim glasom.

A, stvaaaarnooooo.

[Nocni Monni]

Najblizi mi "naš" pisac, čita najdrazi mi roman koji sam progutao za dva dana, zadnjih 200 stranica pročitao odjednom.

Strašna knjiga. Teška. Ljudska. Tužna. Roman o raseljenosti i bezdomnosti. Uvijek me je podsjećala na Singerovog "Roba". Ne znam objasniti zašto. I ni danas mi nije jasno zašto ne kotira bolje u južnoslovenskoj književnosti.

Ne bi se najeo hljeba da je pjevao sa ovakvim glasom.

A, stvaaaarnooooo.

Da, što bi Sartre lanuo u jednoj rečenici "muka nije odlazila, a i zašto bi kada je postala dio mene", on je to dakako mnogo ljepše sročio ali bit je ista, muka.
Iako, "Roman o Londonu" jeste tragičan, ali, tragičari protagonisti imaju jedno drugo, imaju tu stvar koju ljudi idealiziraju, kad ju izgube, ili kada je se zasite, onda se nađu u jednom teškom, nenaviknutom stanju, stanju samoće i beznađa.
"Dnevnik o Čarnojeviću" pak govori o drugim ljudima, o čovjeku, individualcu, nezavisnom čovjeku koji nema ni brata, ni druga, ni drage, majke ni oca, nikoga nema.
Navikao je na stanje u koje će protagonisti "Romana o Londonu" tek doći, stanje samoće, ako nije samoća onda je zasićenost drugim, što je još gore, jer se ideal urušava, tako da se upitam šta je bolje, biti sam, ili imati ljubav, brata, druga, oca, pa ga izgubiti?
Naučiti se na muku, nastaniti je u sebi, ili , jučer sam završavao "Nebo nema miljenike" od Remarka, na jednoj stranici jedno tragikomično zapazanje njegovo, o nekoj trci, gdje se automobili trkaju, kreću iz Breše, prolaze kroz neke talijanske gradove, na kraju trke cilj je opet u Breši, kako Remark kaze "Iz Breše u Brešu", iz crnila u crnilo.
Zašto onda trkati se kada mozemo ostati u crnilu, jer svakako ćemo tamo završiti, ostati u crnilu, naviknuti se, a ne izlaziti iz Breše da bi se opet u nju vratili?

Kakav je Singer, nisam ga čitao? Lazem, čitao sam "Gimpela ludu" jednog dosadnog dana na poslu.



Tarkovski, Rade, Tin, biti star a biti mlad.
O boze, boze, vičem na tebe boze.

[piupiu]

Super
mislim na ovaj koncert br.3, dok sam kucala, uletio i drugi klip,
moj famozni internet

Da, i br 3 je super, romantičan, 'nako bramsovski, prvi put čujem i ime i djelo - fala Klizu!

[piupiu]

Iako, "Roman o Londonu" jeste tragičan, ali, tragičari protagonisti imaju jedno drugo, imaju tu stvar koju ljudi idealiziraju, kad ju izgube, ili kada je se zasite, onda se nađu u jednom teškom, nenaviknutom stanju, stanju samoće i beznađa.
"Dnevnik o Čarnojeviću" pak govori o drugim ljudima, o čovjeku, individualcu, nezavisnom čovjeku koji nema ni brata, ni druga, ni drage, majke ni oca, nikoga nema.
Navikao je na stanje u koje će protagonisti "Romana o Londonu" tek doći, stanje samoće, ako nije samoća onda je zasićenost drugim, što je još gore, jer se ideal urušava, tako da se upitam šta je bolje, biti sam, ili imati ljubav, brata, druga, oca, pa ga izgubiti?

Čovjek je i u ljubavi usamljen ako ne zna voljeti samoću.

Kakav je Singer, nisam ga čitao?

Strastven. Bipolaran. Pun sumnje. Ponekad pun očaja. Izgori, pa se ponovo rodi. Nisam znala datum njegovog rodjenja - podjoh napisati kao da je bio škorpija u horoskopu - i pogledam, kad ono stvarno jeste.

До краја живота, Сингер тврди да су „његове књиге његова деца, а да су деца замке, застрашујући облик притиска, попут закључавања мушке слободе”, пише Флоранс Ноавуил. Пред одлазак, после низа можданих удара, дуго ћути или спава. Има поглед застрашеног, изгубљеног детета. Пред смрт, свест му се враћа и он каже супрузи Алми: „Нисам био добар муж”.

Заоставштина

У литерарној Сингеровој оставштини нађен је списак његових омиљених писаца и књига. Волео је Библију (онај који је са Богом читавог живота ратовао), „Ану Карењину”, „Злочин и казну”, Гогоља, „Мадам Бовари”, Поа, Хамсуна, Сведенборга. Нађен је и списак (обожавао је спискове), његовог уобичајеног дана: „8 сати – буђење, 9-11, рад на роману, 12 - тоалета, облачење, 12-2 шетња, ручак, 3-6 писати, 7-8 вечера (не јести превише, пише у загради – no overeat), 8-11 људи, читање, биоскоп, позориште.”

Немогуће је не приметити да су људи на списку овог генијалног вилењака били на последњем месту.

http://www.politika.rs/scc/clanak/62992 ... o-prestupa

[John Cleese]

Super
mislim na ovaj koncert br.3, dok sam kucala, uletio i drugi klip,
moj famozni internet

Da, i br 3 je super, romantičan, 'nako bramsovski, prvi put čujem i ime i djelo - fala Klizu!

Ma nema frke

[piupiu]

[piupiu]

Ma nema frke

U to ime - još jednom, moj omiljeni...

[piupiu]

Ova kida dušu, čupa.... kroz rebra.

[medvjed23]

dobar je glass.. ovih dana ga/njegova djela koristim kao soundtrack za čitanje..

[fatamorgana]

dobar je glass.. ovih dana ga/njegova djela koristim kao soundtrack za čitanje..

Meni on nekako staklasto djeluje, providan je k'o flis papir! Znam da se ope' niko neće smijati pa moram onda ja!

[¤ jelena ¤]

Ne bi se najeo hljeba da je pjevao sa ovakvim glasom.

A, stvaaaarnooooo.

Možda i bi, evo...da je moj savremenik i da zapjeva, ja bih mu platila da ne pjeva...


I...nije jedini....

[medvjed23]

khm, khm.. o kojim ciframa tačno govorimo?

[¤ jelena ¤]

Trenutno imam samo 60 feninga u džepu, al sutra ću imat cenera...

[medvjed23]

pih, ja dobijo na bimgu 12 maraka, dakle, crkni sirotinjo.. i poštedi me sputavanja na polju vokalne interpretacije, gdje imam toliko toga lijepog ponuditi svijetu.. hvala na razumijevanju..