Rusija će nam oprostiti što su joj poklonjene Vojvođanske bušotine
NOVI SAD – Jedno od najčešćih objašnjenja koje se moglo čuti kad je NIS (čitaj vojvođanski Naftagas) poklonjen Rusiji bilo je da će Srbija zato biti na trasi Južnog toka.
Konačno, tačno mesec dana pre pune pete godišnjice od potpisivanja energetskog sporazuma s Rusijom, 24. novembra trebalo bi da u Kovilju ili Šajkašu, ko zna – možda i uz prisustvo ruskog predsednika Vladimira Putina – počnu radovi na izgradnji tog gasovoda.
To je dogovoreno na prošlonedeljnom sastanku državnog vrha Srbije i direktora Gasproma Alekseja Milera kad je pomenuti gospodin iskoristio priliku i da poruči premijeru Ivici Dačiću da restrukturiranje „Srbijagasa“ (javnog preduzeća čiji dugovi prelaze milijardu evra) u ovom trenutku nije dobra ideja „jer je ’Srbijagas’ važan partner u projektu izgradnje gasovoda“. Tim sastancima nije prisustvovala ministarka energetike koja je proteklih meseci označavana kao neko ko koči projekat „Južnog toka“.
Čepurin: Gaspromnjeft je kupio NIS samo
zato što su ga srpske vlasti to zamolile
Razvoj situacije u poslednjih nekoliko nedelja najbolje svedoči o snishodljivom odnosu prema ruskoj kompaniji i zašto je NIS došao u ruke Rusije bez otpora i jače zaštite interesa Srbije. Naime, pored Milerovog mešanja u organizaciju javnih preduzeća u Srbiji, poslednjih dvadesetak dana javnost se gotovo svakodnevno bavila i zaključkom Vlade Srbije iz avgusta ove godine kojim je ruska strana, kao većinski vlasnik NIS-a, izuzetno nezadovoljna. A predsednik Srbije Tomislav Nikolić, tokom još jedne, najnovije posete predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, uz jasnu nelagodu što se nalazi u toj situaciji, maltene je pokajnički najavio kako će sporni zaključak vlade biti promenjen, iako on za takvo obećanje nema ama nikakvo uporište u zakonu.
Vesti o spornom zaključku, Nikolićevo vajkanje Putinu i optužbe ruske strane o opstrukciji Južnog toka danima prenose svi mediji, citirajući neimenovane i imenovane izvore, uz spomenute optužbe na račun ministarke energetike. Tome je doprineo i intervju ambasadora Ruske Federacije u Srbiji Aleksandra Čepurina „Pečatu“ 8. novembra kada je otkrio da je Gaspromnjeft kupio NIS samo zato što su ga „srpske vlasti zamolile da pomogne da se kompanija izvadi iz krize i ’ćorsokaka’ u kom se nalazila“. U nastavku intervjua podelio je packe neposlušnim članovima vlade i medijima u Srbiji koji, po njegovom mišljenju opstruiraju izgradnju Južnog toka. Nakon višednevne kampanje, najavljeno je da će sporni zaključak vlade biti izmenjen, a ministarka energetike otići u Rusiju sve demantujući da je reč o „peglanju“ nesporazuma. Interesantno je i da je niko iz vlade, počevši od premijera, danima nije javno zaštitio. Gužva se slegla tek na kraju, kada je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio za B92 da će sa Rusijom 24. novembra biti potpisani dodatni ugovori koji se uglavnom odnose na način otplate duga „Srbijagasa“ za energente, da će ih potpisati Zorana Mihajlović te da ona neće biti smenjena. Ipak, ostao je utisak da je Srbija ponovo pognula glavu.
Neznanje, namera ili nešto treće
Finansijski stručnjak Tomislav Robotić, nije za Slobodnu Vojvodinu hteo da tumači optužbe ruske strane jer nije upoznat s detaljima spornog zaključka, ali je dodao da do ovakvih nesporazuma ne bi trebalo da dolazi ukoliko postoji partnerstvo naše i ruske strane u upravljanju NIS-om. On ističe i da se iz informacije o spornim zaključku, objavljene na sajtu Ministarstva energetike jasno vidi da je srpska strana postavila nerealne zahteve, koji nisu prihvatljivi za rusku stranu, jer se odnose na operativne stvari: na to koliko nafte NIS treba da prerađuje, koliko treba da prodaje, na kojim tržištima, ko treba da rukovodi poslovima u NIS-u... Robotić ocenjuje da se država Srbija nakon prodaje NIS-a očigledno nije dovoljno snašla i da nije na pravi način učestvovala u upravljanju tom kompanijom.
– Činjenica je da Rusi apsolutno koriste sav prostor koji naša strana ostavi, u smislu da ne postavi adekvatne ljude ili ne postavi adekvatne mehanizme koji bi usmerili poslovanje u nekom pravcu koji bi više odgovarao interesima Srbije i manjinskih akcionara – kaže on.
Hoće li neko odgovarati?
Poslednji primer najbolje pokazuje odnos Vlade Srbije prema Rusiji i olakšava razumevanje zbog čega je 51 odsto NIS-a poklonjeno za svega 400 miliona evra, daleko ispod procenjene vrednosti. Kako je nedavno objavljeno u „Insajderu“, prema poslednjem finansijskom izveštaju koji je objavio NIS za 2012. godinu, to preduzeće je pod novom upravom imalo dve milijarde evra prihoda, ali je i uz sve programe rekonstrukcije i modernizacije ostvarilo čistu dobit od 400 miliona evra, što je šest puta više nego 2007. i upravo onoliko koliko je plaćen NIS. Na to je nekoliko puta prethodnih pet godina upozoravala i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Uz kupovinu NIS-a i obavezu investiranja 500 miliona evra, Gaspromnjeft je praktično dobio prava na istraživanje i korišćenje već pronađenih, dokazanih i bilansiranih-knjigovodstveno evidentiranih domaćih rezervi nafte i gasa vrednih čak devet milijardi dolara, odnosno sedam milijardi evra. Takođe, novi vlasnik je bio u obavezi i da ispoštuje program modernizacije NIS-a vredan 500 miliona evra, a prema navodima „Insajdera“, Gaspromnjeft je obavezu ispunio tako što je NIS-u pozajmio novac, koji mora da se vrati uz kamatu.
Pet godina borbe
U proteklih pet godina, stručnjaci, javnost, pa i političke stranke, među kojima je prednjačila LSV, upozoravali su na te i razne druge probleme koje naša ekonomija i građani trpe zbog ovakve privatizacije Naftne industrije Srbije. „Insajder“ se tokom oktobra bavio tom temom i potvrdio sve navode LSV i pisanja Slobodne Vojvodine o toj temi. Liga je od samog početka zamerala mnoge stvari, počevši od toga da je u slučaju nekakvog spora merodavna verzija ugovora na ruskom jeziku, te da je sam gasni sporazum obavijen velom tajnosti i nedostupan javnosti. Zbog svega toga, LSV je tražila da se Vojvodina obešteti razlikom do procenjenih 1,12 milijardi evra, ali ni nakon više od trideset zahteva čak ni Skupština AP Vojvodine nije želela da se o tome izjašnjava. O nezainteresovanosti republičkih organa ne treba trošiti reči.
Šta je sve kupljeno za 400 miliona evra?
U sklopu ugovora o prodaji NIS-a, ruska strana je za 400 miliona evra došla do veoma vredne imovine: dve upravne zgrade, jedna NIS-ova u Novom Sadu i Jugopetrolova u Beogradu, dve rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, rafineriju gasa u Elemiru, 497 benzinskih pumpi, 1.600 internih benzinskih stanica, 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom, cisterne kapaciteta 18.250 tona, 10.000 metara kvadratnih poslovnog prostora, akcije u drugim kompanijama, koncesiju u Angoli, nalazišta nafte u Vojvodini, 1,32 miliona tona kupljene nafte koja je uskladištena u rafinerijama i spremnih za preradu, i 11 odmarališta i hotela! Tržišna vrednost kupljenih i skladištenih, u trenutku prodaje 1,32 miliona tona nafte, iznosila je oko 600 miliona evra, tj. veća je za oko 50% od prodajne cene NIS-a. Znači, Rusi su samom kupovinom NIS-a već zaradili oko 200 miliona evra!
Sad svoju naftu plaćamo kao sibirsku?!
Prošle godine smo upozorili i da nam NIS domaću naftu naplaćuje po istoj ceni kao sibirsku. O tome je pisao čak i list „Dnevnik“, navodeći da, iako Gaspromnjeft time ne krši zakone ili ugovore, nije moguće da se cenovna politika ne može makar malo prilagoditi novčanicima domaćih potrošača. Takođe smo upozoravali da, uprkos činjenici da hidrotermalni izvori u Vojvodini nisu pripali Gaspromnjeftu, prilikom privatizacije NIS-a ta kompanija nastupa s pozicije kao da jesu i još sa AP Vojvodinom pravi zajedničko preduzeće za iskorišćavanja alternativnih i obnovljivih resursa energije u Vojvodini, u koje ulaže „svoje“ bušotine i instalacije! Takođe, poznato je da NIS „raubuje poklonjena ležišta“ nafte i gas ne poštujući projektovane kapacitete bušotina, pa čak i celih sabirnih stanica, tj. ubrzano eksploatiše domaće rezerve nafte i gasa dok se mi ne snađemo i ne sprečimo takvu eksploataciju, na šta imamo sva prava bez obzira na gasni sporazum i to ne kršeći ga.
Udicki upozorava da se Vojvodina gasnim sporazumom praktično našla u položaju koji je gori od kolonijalnog jer su Rusi, za razliku od kolonijalnih sila, koje su ulagale svoje znanje, novac u istraživanja i dovodile svoje radnike kako bi eksploatisale nalazišta nafte i gasa, u Vojvodini to sve dobili – besplatno.
Vojvodina da zatraži upravljačka prava
u kapitalu NIS-a
Član Stručnog saveta za ekonomska pitanja LSV Tomislav Robotić ističe za naš list da bi AP Vojvodina trebalo da insistira na obeštećenju zbog prodaje NIS-a. Međutim, pošto je gasni sporazum sa Rusima nemoguće izmeniti, dok će novca za obeštećenje teško biti, Robotić smatra da je šansa Vojvodine u tome da po osnovu ranijeg vlasništva u Naftagasu zatraži da participira u kapitalu NIS-a. „Da se ne ide na neku direktnu odštetu, nego da participira u kapitalu koji joj pripada u odnosu na ukupan kapital koji ima srpska strana, u tih preostalih 29 odsto. Pošto po Zakonu o privatizaciji AP Vojvodini pripada 55% privatizacionih prihoda, to bi značilo da bi pokrajina stekla oko 16% vlasništva u kapitalu NIS-a. I da onda saglasno tome i upravlja na adekvatan način“, navodi Robotić dodajući da bi o modelu na koji način će to biti sprovedeno trebalo da se usaglase republička i pokrajinska administracija. „To bi moglo da se uradi ukoliko bude razumevanja. Tog razumevanja dosad nije bilo“, ističe on.
Vojvođanske opštine
biće zakinute za milione dolara
Rudna renta za Gaspromnjeft ostala je tri odsto, kao kad je NIS bio državno preduzeće, dok je za sve ostale kompanije Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima od 1. januara 2012. podignuta na sedam odsto.
Kako smo ranije upozoravali, a o čemu su pisali i drugi mediji, zahvaljujući odluci Vlade Srbije od maja ove godine, a posebno naporima ministra Milana Bačevića, rudna renta za NIS u visini od tri odsto ostaće na snazi sve do 2023. godine. Zbog toga će država, a pre svega lokalne samouprave u tom periodu izgubiti stotine miliona dolara. Inženjer geologije s dugogodišnjim iskustvom u istraživanju nafte i gasa Aca Udicki navodi za naš list da bi ukupna rudna renta nakon proizvodnje svih 15 miliona knjigovodstveno evidentiranih tona nafte i gasa u Srbiji (a većina nalazišta je u Vojvodini) trebalo da iznosi oko 270 miliona dolara.
– Ako bi rudna renta bila sedam odsto, nakon proizvodnje svih 15 miliona tona, ta suma bi bila oko 630 miliona dolara. Dakle, ukupna razlika u visini rudne rente iznosi oko 360 miliona dolara, što je ukupni manjak u budžetu koji neće dobiti opštine u Vojvodini, Vlada APV i Srbije – kaže Udicki ocenjujući da godišnji manjak u budžetima svih nivoa iznosi preko 50 miliona dolara, od čega polovina pripada opštinama u Vojvodini.
– Najveći gubitnici jesu budžeti Kikinde, Kanjiže, Srbobrana, Novog Kneževca, Čoke, Zrenjanina, Nove Crnje, Sečnja, Plandišta i Alibunara – ističe Udicki. Podsetimo da je 2011. godine NIS s nalazišta u Kikindi i okolini izvadio naftu u vrednosti od oko 200 miliona evra, od čega je po osnovu rudne rente u opštinski budžet leglo oko četiri miliona evra. Da je renta sedam umesto tri odsto, Kikinda bi već 2012. i narednih godina mogla računati na više nego dvostruka sredstva. Da ne pominjemo koliko bi lokalne samouprave prihodovale kad bi NIS plaćao rentu u iznosu od oko 20 posto, koliko se ona plaća u Rusiji?
, svaka Čast Makedoncima napokom došLo iz gujCe u glavu, pokazat da nije Makedonija Južna Srbija. 
