Forum Klix.ba

Očiju tvojih da nije - Vasko Popa

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuje tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

V. Popa - Vrati mi moje krpice

1

Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od šarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

8

I ti hoceš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

11

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Žderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

Jastuk za dvoje - Miroslav Antic

Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.
Podeliću s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja. Svejedno:
lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha
na rubu čaše, na cigareti, i blatnjav
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
Čak i kad ti se čini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Bićemo tamo negde možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti.

Mostovi - M. Antic

U meni večeras jedna reka
razbila ogromna brda daleka,
muči se, urliče, razmiče klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce i peče
i kroz oči mi kipi i teče.

U tebi večeras ta ista reka
čudno je meka.
I čas je srebrna.
I čas je plava.
U njoj se tišina odslikava.

Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su naše sreće i tuge
uvek drukčije istovetne.

Dosadna pesma - Miroslav Antic

Toliko mi je dosadno
da ne znam šta ću.
Kad izlazim iz škole
nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se sa trojicom
bar da me vide devojčice.
Devojčice su smešna stvorenja
dugonoge,
okrugle,
pegave ili kratkovide,
mnogo lažu i ogovaraju
i pišu ljubavna pisma
koja mi stave pod klupu.
Meni je sve to dosadno.
Ipak pročitam pisma,
najlepše reči prepišem
- ako mi nekad zatreba,
a od onog što ostane
napravim papirne lađe,
napravim ptice,
slanike,
žabe,
i bajagi se igram
a tako mi je dosadno.
Dosadno mi je da porastem,
da nosim tesne cipele
i da se oženim.
Oni koji porastu prvo se danima mrze
onda se danima svađaju.
Jedino mi je žao mog tate.
Da je ostao dečak - kao ja,
baš bismo divno mogli da se družimo
i da zajedno budemo zaljubljeni
u nastavnicu istorije.
Sve ostalo mi je dosadno.
Toliko mi je dosadno
da ne znam šta ću,
nego nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se jos sa trojicom.
Čak i kad nema devojčica.

anais_nin wrote:

Dosadna pesma - Miroslav Antic

Toliko mi je dosadno
da ne znam šta ću.
Kad izlazim iz škole
nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se sa trojicom
bar da me vide devojčice.
Devojčice su smešna stvorenja
dugonoge,
okrugle,
pegave ili kratkovide,
mnogo lažu i ogovaraju
i pišu ljubavna pisma
koja mi stave pod klupu.
Meni je sve to dosadno.
Ipak pročitam pisma,
najlepše reči prepišem
- ako mi nekad zatreba,
a od onog što ostane
napravim papirne lađe,
napravim ptice,
slanike,
žabe,
i bajagi se igram
a tako mi je dosadno.
Dosadno mi je da porastem,
da nosim tesne cipele
i da se oženim.
Oni koji porastu prvo se danima mrze
onda se danima svađaju.
Jedino mi je žao mog tate.
Da je ostao dečak - kao ja,
baš bismo divno mogli da se družimo
i da zajedno budemo zaljubljeni
u nastavnicu istorije.
Sve ostalo mi je dosadno.
Toliko mi je dosadno
da ne znam šta ću,
nego nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se jos sa trojicom.
Čak i kad nema devojčica.

prelijepo hvala

Poljubi me, zacaraj me sobom,
Zatvori mi oci cutanjem;
Da u trenu zaborava tobom
Zivim kao senka lutanjem.

Bice mi se, tmulo od gorcine
Zazeljelo tudjeg zivljenja,
Jednog trena sopstvene daljine,
Jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me, zacaraj me, svedi
Sasud srca do izlivanja;
Oboj dusu, uzmi je, izvedi
Da pocine od prebivanja.

Da u trenu zaborava tobom
Zivim kao senka lutanjem
Sklopim oci umorne nad sobom,
I cekam na te cutanjem...

(ne znam ko je autor, naletjeh sluchajno na ovo)

evo i jedne u skladu sa trendom anticevskim i mojom zhivotnom filozofijom

M. Antic, Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za čim može da se pati
Tu je ono čemu možeš srce dati.
Al' ako se ikad vratiš
moraš znati
tu ćeš stati
I ostati.
Očima se u svet trči
Glavom rije mlako veče
Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i čarlija tvoj početak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al' kad pođeš - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ćeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo čeka.
Ove su želje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
Nek' od tebe život uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.

lady a ta prva (inace mi jako draga), ukoliko se ne varam, je djelo Velimira Zivojinovica Massuku ne sjecam se tacnog naslova pjesme, ali sam dosta sigurna da je njegova

KAD BI TI ZNALA - Pedro Salinas

Kad bi ti znala da ovo
teško jecanje, koje stišćeš
svojim rukama, da ova
suza koju brišeš
poljupcima,
dolaze od tebe, jesu ti,
bol, koju si pretvorila u suze
moje, jecaje moje.
Tada
ne bi više pitala
prošlost, nebesa,
čelo, pisma,
što mi je, zašto trpim.
I potpuno smirena,
u tom dubokom miru
svjetlosti i znanja
ljubila bi me više
i očajnički.
S očajem čovjeka
koji nema kod sebe
drugog bića, druge boli:
koji je konačno sam
sa svojom patnjom.
Željan da nađe utjehu
u nekom drugom nestvarnom
za veliku bol koja je tvoja.

@lady, evo zasto znam sad prethodne stranice ove teme

anais_nin wrote:Tuga

Poljubi me, zacaraj me sobom,
zatvori mi oci cutanjem;
da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem.

Bice mi se, tmulo od gorcine,
zaželelo tudjeg zivljenja:
jednog trena sopstvene daljine,
jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me, zacaraj me, svedi
sasud srca do izlivanja;
obaj dusu,uzmi je, izvedi,
da pocine od prebivanja;

da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem,
sklopim oci umorne nad sobom,
i iscilim u te cutanjem.

V. Zivojinovic Massuka

Eliksir - Boris Starešina

Postelja u tvom krevetu
noćas je valovita
skriva te pred mojim očima
zatim te otkriva

posle toliko godina
ponovo te moram osvajati

ponovo si nestvarna senka
željna zarobljavanja

a ja
ja sam već zaboravio
tu igru hvatanja i bežanja
i smeta mi tvoj vragolasti smeh
i tvoje uporno opiranje

odavno nisam lovio leptira
žudeći za lepotom
njegovih šarenih krila

noćas si razigrana
nemirna
neuhvatljiva

ponovo si poželjna u mojim očima
i zahvaljujem ti zbog toga
a ti ne znaš zašto sam ti zahvalan

ove noći
tvoja vesela drska igra
u slojevima mekih čaršava i jorgana
spasava me
iz vrtloga umornih godina
onih prošlih
i onih koje vrtoglavo
jure prema meni.

BEZ TEBE

Ja sam samo sanjar
sa nedosanjanim snovima,
jedno pokidano,
napola izjedeno
licitarsko srce
s otiskom
tvoga ujeda
na njemu,
ja sam samo
bure baruta
sto ceka momenat
da ekspolodira
od tuge,
upola izgorjela cigareta
sto nema nikog
da otrese pepeo sa nje,
jedno umorno,
napusteno pseto
bez vlasnika,
gladno ljubavi,
zedno poljubaca.
Sve sam to ja
bez tebe.

Zato,
budi uvijek tu
kraj mene,
cuvaj me i voli,
zagrljajem ukloni
tugu,
poljupcima pokazi
ljubav,
a dahom oduvaj
sve moje strahove.

I uzvracam
ljubavlju
čistom
kao dusa
novorođenceta,
strascu
fanatika,
odanoscu psa.

I volim,
volim,
volim
tijelom,
srcem
i dusom žene.
L.R

anais_nin wrote:@lady, evo zasto znam sad prethodne stranice ove teme

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

nisam je vidjela

i dobro je shto ti nisam spochitala (a mislila sam ) ponavljanje one krznariceve sa prethodne stranice u dajnicinom stilu "ne barkaj u pjesme mi U MENE "

a umalo ne postavih anticev "jastuk za dvoje", ustvari krenula da stavim i tek na preview skontam da je vec tu, i to josh na ovoj stranici ocoravila shta cesh, godine...

lady midnight wrote:

anais_nin wrote:@lady, evo zasto znam sad prethodne stranice ove teme

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

nisam je vidjela

i dobro je shto ti nisam spochitala (a mislila sam ) ponavljanje one krznariceve sa prethodne stranice u dajnicinom stilu "ne barkaj u pjesme mi U MENE "

a umalo ne postavih anticev "jastuk za dvoje", ustvari krenula da stavim i tek na preview skontam da je vec tu, i to josh na ovoj stranici ocoravila shta cesh, godine...

ama ponavljanje je majka znanja trudim se da se ne ponavljam, al nekad ne mogu da pronadjem post mada znam da je pjesma vec tu, a pase mi trenutnom raspolozenju Antic i Krznaric se cesto tu nadju, priznam

evo josh jedne iz riznice ljubaFnih pjesmica

D. Maksimovic, Takva sam ja

Odavno sam, sugradjani cestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mrznja i ljubavi
i cutanja i romora.
Za vasu borbu zivotnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, medjutim, vecno zedno
svega onoga cega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo cas spokojstva.

Ni za srecu ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da zivim
samo od zivljenja;
jer ni za sta cega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj zivotni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
zivota ja bih zadrzala krug,
jer boli mene ipak cudesno
sto ce me jednom nestati.

Ni srca nemam vaseg, sugradjani cestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bih osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noc hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
niti ce ljubav moja za njim
ikad drugoga roda
do pesama imati.

lady midnight wrote:evo i jedne u skladu sa trendom anticevskim i mojom zhivotnom filozofijom

antica, kisevica, kise, politike i selamanja mi na vrh glave
salim se djelimicno

rikardoreis wrote:

lady midnight wrote:evo i jedne u skladu sa trendom anticevskim i mojom zhivotnom filozofijom

antica, kisevica, kise, politike i selamanja mi na vrh glave
salim se djelimicno

ma i meni je kishe, snijega, zime i kishevica politike nikada a ni selama nikad dosta
no, nije mi ostalo puno toga shto nisam postavljala u svojoj skoro pa jednogodishnjoj forumskoj karijeri djelimichno

znaci, priznajes da si najgore ostavila za kraj

stvarno mi se nekako razvodnila tema jednim te istim (nista narocitim) pjesmama, od par autora pa sam zato reagovao...iz najbolje namjere

rikardoreis wrote:
stvarno mi se nekako razvodnila tema jednim te istim (nista narocitim) pjesmama, od par autora

mama
lijepa mama
dobri cika
baba-roga
djed mraz
istina-velika
pravda jos jaca
djevojcice
seke
lutkice
bate
k**c

rikardoreis wrote:
stvarno mi se nekako razvodnila tema jednim te istim (nista narocitim) pjesmama, od par autora pa sam zato reagovao...iz najbolje namjere

pa dobro, jesi u pravu djelimichno bilo je zaista super stvari na pochetku... ali mozhe se naci poneshto dobro i izmedju ovih... spomenarskih

nego ugledaj se na blacka pa nas iznenadi kakvom inovacijom

Joj kad vam izvucem Karadzicev Crven ban iz police...

kad smo kod inovacija

black wrote:

rikardoreis wrote:
stvarno mi se nekako razvodnila tema jednim te istim (nista narocitim) pjesmama, od par autora

mama
lijepa mama
dobri cika
baba-roga
djed mraz
istina-velika
pravda jos jaca
djevojcice
seke
lutkice
bate
k**c

svega mi, kad jednu procitas k'o da si sve procit'o

TVOJA BIJELA STOPALA

Otvori vrata kupatila
Da zapjeni soba
I prohodaj bosa kucom
Sve stope mokre
Po podu da ostanu.
Donesi mi ljeto na stopalima
I onaj odsutni tren
Dok na ogradi terase
Bojis nokte na njima.
Tada najvise volim da te gledam
Vec davno zaklopivsi
Knjigu u krilu
Sam i sretan
Blago pritisnut
Tvojim bijelim stopalima.

D.Uzunovic

evo je'na od mene tj. jedan dio

Und höre, höre zuletzt,
Dort liegt, da drinnen im Schrein,
Ein Tuch mit Blute genetzt,
Das legte ich heimlich hinein.
Er ritzte sich nur an der Schneide,
Als Beeren vom Strauch er mir hieb,
Nun hab' ich sie alle beide,
Sein Blut und meine brennende Liebe.

de prevedi taj Krautski

Jedna kratka od Omar Khayyam (iz Rubaiyat)

11



Here with a Loaf of Bread beneath the Bough,

A Flask of Wine, a Book of Verse---and Thou

Beside me singing in the Wilderness---

And Wilderness is Paradise enow.