Sve su to ludaci i lopovi. Ustvari prvo lopovi pa tek onda ludaci. Nemaju oni nikakve odgovornosti. Baš nikakve. Jebe se njima. Evo, ja kad hoću da se ulogujem na ovaj Forum, moram da znam lozinku. Oni ni to ne moraju. Kad kažem nešto pogano, moderator opomene, banuje. Njih niko ništa ne opominje. Rade šta hoće i kako hoće. Ja vama svima lepo kažem Govnjiva motka, to je rešenje za sve probleme.
Našao sam na jednom forumu interesantan članak kako je jedan čuveni srpski neuropsihijatar lečio ludaka i među njima, političare. Tako sa njima treba. Baš kao što je radio gos´n Savić. Pa nek´se puše.
U svoje vreme, legenda beogradskog disidentskog kruga bio je prof.dr. Vesko Savic, neuropsihijatar. Ziveo kod Karadjordjevog parka, tresao piksle i pishao sa terase. Ponekad je pishao i u parku, i kako ko naidje poznat, on bi se rukovao jednom rukom, sve drugom nastavljajuci da vrsi nuzdu.Kod njega se svakodnevno okupljao kompletan sastav...znate vec. Vrata Savicevog stana su danonocno bila bukvalno, sirom otvorena.Ljudi su bili zavisni od odlazenja kod Veska na seanse. Nije postovao nikoga. Psovao je kao lud, bukvalno svaka druga rec. Kurac ovo, kurac ono. Uprkos toj pojavnoj prostoti, bio je jako uvazen u struci, posebno u naucnim krugovima u inostranstvu, narocito SAD...veliki doprinos u saznavanju nastanka epilepsije itd. Znala sam ga kao devojcica, a kasnije kao studentkinja, cesto vidjala gde seta oko Slavije, uvek, iskljucivo, obucen u pantalone pumparice, do kolena. Nepatvoreni cudak. Pacijente je lecio specificnom sok terapijom, deruci se na njih najstrasnije...onome koji je tvrdio da je car Dusan, prisao je i izdrao mu se u lice "Kako ti majku ti jebem lazovsku kad sam ja car Dusan!" Ludak, pribijen uza zid procedi...uporan..."Ja sam se prvi setio..."...Imao je i plemenitih trenutaka...sestra prilazi, "Doktore Savicu, onaj sto tvrdi da je Cirilo i Metodije trazi dve porcije obroka" Vesko kaze:"Daj mu dve porcije, ako covek kaze..". Na samrtnoj postelji, dosao mu jedan od svakodnevnih posetilaca iz pomenutog kruga...Trenutak patosa, covek umire, samo sto dusu nije ispustio. Dodje i kraj poslednje posete, poslednjeg pozdrava, ipak prijatelja uprkos cudnovatom odnosu...Ovaj, mladji, posetilac, sav ganut, ceka sta ce mu profesor poslednje sapnuti, jer jedva govori. Rece profesor, nakon sto je saslusao pozdravni govor gotovo uplakanog prijatelja, i na njegovu molbu da mu ipak nesto izusti za kraj..."Pridji blize da ti kazem". Ovaj pridje uhom do profesorovih usta, i zacu poslednje reci: "Uhvatis me za kurac".
Kod ovog Veska Savica, Filaret automatic, je godinama radio kao sluga. Sluzio sve te silne goste svakodnevno, cistio, prao...isao u nabavku, trpeci najstrasniji teror ovog cudaka koji se moze zamisliti. Donosio racune za svaku kutiju deterdzenta, pravdajuci se dugo. Drhtao je od straha, naocigled mnogih ljudi. Kad je kuvao caj profesoru, zavaljenom redovno u kauce...i zacuo poznati grmeci glas.."Kuvas li ti taj caj, o. Filarete...kuvas li i sebi?"odgovarao bi "Evo, evo, odmah gos'n profesore....kuvam i sebi, ali je necu sebi secer da stavim..."
Jednog dana, velika skupina ljudi je prisustvovala sceni, pri kojoj je (boga pitaj zbog koje sitnice) profesor, koji se nikad nije odvajao od pistolja, ustao sa divana, potrcao za Filaretom koji je zazdio koliko ga noge nose prema izlazu iz stana, i ispalio u njegovom pravcu ceo sarzer...Filaret je u poslednjem trenutku spas potrazio u liftu.
Naravno, ubrzo se vratio, drhteci, i nastavio svoje slugeranjstvo kao da se nista nije dogodilo.
......
Pisuci gornji post, zaboravih da dodam kraj. Filaret spas nalazi u liftu, Vesko se vraca u stan prepun ljudi, sa pistoljem u ruci, i kaze:"U zivotu nisam video nekog da se ovako brzo krsti...jebes mi mater.."
.......
Salon Veska Savica je "radio" dan i noc. Vrata su bukvalno bila stalno otvorena. Desavalo se da kroz otvorena vrata komsinica ugleda starog profesora na WC solji, u toaletu, takodje sirom otvorenih vrata, kako vrsi nuzdu. "Ju, sta to radite, profesore?!!" "Evo, serem, gospodjo."
Bolelo ga je uvo za, ama bas sve.
Pacijente je najcesce lecio sok terapijama. Ili placebom. svima koji su prosli kroz salon, a prosli su svi koji su nesto znacili u tim krugovima, davao je iste tablete za razlicite boljke.
Nije samo Filaret pokorni bio zrtva Saviceve pucnjave...
Kosta Cavoski se obratio Savicu u vezi svojih problema sa alkoholom. Zamolio ga da ga leci. Vesko je pristao.
"Dobro, Koscuski (godinama nije nikad ubo ispravno Kostino prezime), vazi, lecicu te. Za pocetak, ni kap alkohola da nisi popio!" laugh.gif
Posle nekoliko dana, dolazi snuzdeni Kosta, zaleci se da problem nije odmakao.
"Jesi li pio tablete, sto sam ti dao, Koscuski, pizda li ti materina?"
-Nisam.
"Pa popi ih, jebem li ti majku komunisticku!" (uobicajena psovka za sve posetioce)
-Hocu,popicu. (snuzdeno)
"Ma popi ih sad, da vidim, djubre jedno komu..."
-Ma dobro, profesore, hocu, popicu kod kuce...
Ustade Vesko sa kauca, u ruci pistolj, kao i uvek, repetira i uperi ga u Cavoskog.
"Da si popio sad odmah, jebem li ti mater, ili cu da pucam!"
-Sta vam je profesore, rekao sam da cu popiti...
Savic ispaljuje dva metka u zid, sa obe strane Kostine glave...
Brojni svedoci.
.......
Salon prepun sveta, profesor, kao i obicno lezi. Na vratima se pojavljuje profesor Djuric, Voja, poznati vizantolog. Kako ga ugleda, Vesko se nasmeja, i rece:
"E sjajno sto si navratio Djuricu, pa da ispricas ono sto si meni pricao, kako ste jebali popove kad ste ono radili u Hilandaru..."
.......
Regularni posetioci salona, doveli prijatelja iz unutrasnjosti, oca porodice, samoubicu recidivistu, cetiri pokusaja, Savic preporucen sa klinike kao poslednja slamka spasa. Pri tom zamole profesora da se uzdrzi od prostakluka, da bude sto finiji moze,jer je covek u delikatnoj dusevnoj situaciji, i tek sto je izvrsio poslednji pokusaj, i pukom srecom spasen smrti.
Savic obecava. Covek se pojavljuje. Savic kaze:
"Ajdemo ja i ti ovamo, malo nasamo."
Odlaze u drugu prostoriju.
Tamo, po prici pacijenta, razgovor pocinje Savicevim pitanjem:
"Ajde, koji je tebi kurac, sta bre ti 'oces koju pizdu materinu?!"
Ovaj pomalo zbunjen, ali pocinje da objasnjava svoju zivotnu pricu, i koncentrisane razloge zbog kojih je krajnje determinisan da nece odustati od samoubiustva.
Savic slusa, slusa, pazljivo ga promatra. Pa kad ovaj zavrsi, progovara:
"Ma znas sta. Ti si potpuno u pravu, i slazem se sa tobom. Za tebe je smrt jedino resenje, i sto pre se ubijes bice bolje za tebe i druge. Ti si jedan slabic koji i ne treba da zivi, nepopravljiv si ti slucaj, nema lecenja, nema resenja, jedino sto mogu da savetujem je da se ubijes sto pre..."
Covek izlazi..odlaze on i prijatelji koji su cekali ispred, ulaze u lift. Tek, neko pita, sta je bilo. Ovaj, krece...
"Koje je ovo djubre od lekara. Kod koga ste me vi doveli....i ovaj covek leci ljude i vazi za najboljeg doktora,...sramota. E ne pada mi vise na pamet, necu vala da se ubijem, bas njemu u inat."
Tako je i bilo, nikad vise nije pokusao, cak se i psihicki oporavio, na radost porodice.
......
Mlada zena brani doktorsku disertaciju na neuropsihijatriji. Skupila se sva moguca familija, prijatelji u publici. Savic predsednik komisije.
Na kraju, posle briljantno odbranjene teze, svi clanovi komisije daju svoje, pozitivno misljenje, i na kraju se obracaju zamisljenom Savicu, da kao predsednik komisije, da svoju ocenu i eventualno postavi neko pitanje kandidatkinji.
Starkelja gleda zenu, gleda ona njega...ceka pitanje.
Najednom ce on:
"Sine, bil' ti dala meni picke?"
Ona zaprepascena, bez teksta, kao i cela sala.
On opet:
"Sine, ja te lepo pitam, bil' ti meni dala picke?"
Ona ne izdrza, briznu u plac, suza suzu stize, pocne da se placuci i smrcuci buni nerazgovetno...kako vi to tako...ma kako se usudjujete...sramota...smrc,smrc...
Na to ce profesor svoju konkluziju:
"E moj sine, znas li ti jadna, sta tebe ceka sa ludacima...pa neces ti izdrzati ni jednog jaceg ludaka, kod prvog ces se slomiti kad pocne da ti ga sipa, a svaki drugi ce ti traziti picke...Kad ovo nisi izdrzala...bojim se ja da taj tezak posao nije za tebe. Mnogo si, sine osetljiva a hoces da radis sa ludim ljudima."
.......
