Evolucija

[NIN]

Volio bih vidjeti objasnjenje Homo neanderthalensisa od strane jednog ''kreacionista''!

?

[Haqqani]

Bismillah!


013:007. A oni koji ne vjeruju govore: "Zašto mu Gospodar njegov ne pošalje čudo?" Tvoje je da opominješ, a svaki narod je imao onoga ko ga je na Pravi put upućivao.

[Haqqani]

Bismillah!


030:058. U ovom Kur’anu Mi navodimo ljudima svakovrsne primjere. A kad bi im ti ne znam kakvo čudo donio, opet bi rekli oni koji neće da vjeruju: "Vi samo iznosite laži!"

[avicena]

Volio bih vidjeti objasnjenje Homo neanderthalensisa od strane jednog ''kreacionista''!

?

Je li on u lancu evolucije?

[NIN]

[NIN]

Volio bih vidjeti objasnjenje Homo neanderthalensisa od strane jednog ''kreacionista''!

?

Je li on u lancu evolucije?

Ako ti je ovo ozbiljno pitanje onda ne znam sta ti uopste radis na ovoj debati!

[forUMASH]

.....nije mi jasno zasto po istoj logici i Nostradamusa ne svrstavate u neke bozije proroke.....princip je isti.....ni njegova prorocanstva niko ne moze protumaciti unaprijed, nego, tek kad se nesto desi, ljudi koji provode godine proucavajuci njegove spise izlaze sa "dokazima", evo, znao je covjek sta ce biti......kako?????

.....ista stvar je i sa cijelim setom kuranskih "dokaza".....tek kad nauka da odgovor na odredjene pojave, nadju se delegati da pojasne sta je pisac htio da kaze.....

ps- i Leonardo je crtao slike helikoptera, nekih 500 godina prije nego je "moderna nauka" dala svoje rjesenje......da ne spominjem Zil Verna.............bozanske objave...

[CiCiban]

A što to vjernici ne smiju da se bave naukom , a tipovi poput Levontina sa Harvarda , deklarisani ateistia može ?

Ma moze se ona baviti naukom, ali nema predzanja potrebna da njena razmisljanja imaju bilo kakvu naucnu tezinu. Dok se drzi filozofije i muzike - sve je ok.
Vjernik moze da se bavi naukom, i DNK i istorijom covjecanstva, naravno. Samo, mora imati predzanja za to, tj zavrsiti studije neophodne za ozbiljan naucni rad.

a vrijedi li to i u tvom slucaju... ? odnosno smatras li se ozbiljnim kriticarem oblasti iz kojih nemas predznanje& znanje steceno zavrsenim studijama?
ili smatras da je ono sto isurFFFas uz ..ehmm..kafu.. heavy enough :P

[avicena]

?

Je li on u lancu evolucije?

Ako ti je ovo ozbiljno pitanje onda ne znam sta ti uopste radis na ovoj debati!

Zar on nije živio paralelno sa homo sapiensom? Nisu se miješali. Nijemci imaju jedan kostur u Kelnu pa su rekli poslije istraživanja da nema nikakve veze sa homo sapiensom.

[NIN]

Je li on u lancu evolucije?

Ako ti je ovo ozbiljno pitanje onda ne znam sta ti uopste radis na ovoj debati!

Zar on nije živio paralelno sa homo sapiensom? Nisu se miješali. Nijemci imaju jedan kostur u Kelnu pa su rekli poslije istraživanja da nema nikakve veze sa homo sapiensom.

Zajedno smo potekli od zajednickog nam pretka Homo Erectusa prije nekih 500 000 godina. On je neoboriv dokaz evolucije kao jedan od varijeteta koji je izgubio u utakmici prirodne selekcije!

[NIN]

[avicena]

Homo erectus (Javanski Covek, Pekinski Covek i drugi)

--------------------------------------------------------------------------------
Fosili originalno pripisani taksonu Pithecanthropus erectus (uspravni covekoliki majmun), popularno nazvan Javanski Covek, zajedno sa fosilima originalno pripisanim Sinanthropus pekinensis-u (Kineski Covek iz Pekinga) obicno poznatom kao pekinski covek, i drugi nadjeni u skorijim godinama u Africi, sad se svi ukljucuju u jednu jedinu vrstu nazvanu Homo erectus. Prica o Homo erectusu pocinje sa Eugene Dubois.

Javanski covek
Dubois je bio holandski lekar, koji je, ubedjen da je covek evoluirao, postao ubedjen i da je do covekove pojave od majmuna doslo negde u Aziji. Posto je bio bez sredstava da finansira ekspediciju, Dubois se pridruzio holandskoj vojsci, zatrazio i dobio rasporedjivanje u holandsku Istocnu Indiju. 1887. godine on, njegova supruga i dete otplovili su za Sumatru. Njegovi pretpostavljeni u Istocnoj Indiji dali su mu znacajnu slobodu da traga za svojom "nedostajucom karikom". Posle dve godine razocaravajucih rezultata u Sumatri, Dubois je prebacen na Javu. Tamo je u jesen 1891. duz obala reke Solo River blizu sela Trinil, Dubois nasao lobanjsku kapu. Godinu dana kasnije i 15 m od mesta gde je nasao tu kapu nasao je i femur (butnu kost). Kasnije, Dubois je dodao i tri zuba svojoj zbirci.

Ova lobanjska kapa bila je vrlo debelih zidova, i bila je duga i niska bez cela, i imala ogromne grebene obrva. Dubois je procenio kranijalni kapacitet na 900 cm3. Femur je bio u sustini identican ljudskom femuru. Dubois je verovao da su svi ovi uzorci pripadali jednoj individui i konstruisao je istinitu "nedostajucu kariku" - stvorenje sa vrlo primitivnom, slicnoj onoj covekolikih majmuna lobanji, i koji je, na osnovu covekolikog femura, hodao uspravno kao covek. On je stoga nazvao ovo stvorenje Pithecanthropus erectus (uspravni covekoliki majmun). Dubois je izlozio ove fosile na Medjunarodnom Kongresu Zoologije u Leyden-u 1895. godine. Autoriteti su primili Dubois-ovu izjavu sa znatnim skepticizmom i podeljenim misljenjem. Britanski zoolozi su tezili da smatraju ove ostatke za ljudske, nemacki za one covekolikog majmuna, a francuski za one necega izmedju covekolikog majmuna i coveka.

Dubois je propustio da objavi kako je otkrio blizu Wardjak-a i na istom nivou i dve ljudske lobanje (poznate kao Wadjak lobanje) kranialnog kapaciteta od oko 1550-1650 cm3, sto je nesto iznad danasnjeg ljudskog proseka. Da se ova cinjenica otkrila, u to vreme to bi ucinilo teskim, ako ne i nemogucim da se njegov javanski covek prihvati kao "nedostajuca karika". Sve do 1922., kada je slicno otkrice trebalo da se objavi, Dubois nije obznanio cinjenicu da je posedovao Wadjak lobanje preko 30 godina. Njegov propust da otkrije ovaj nalaz naucnom svetu, u isto vreme kada je izlozio Pithecanthropus uzorke, bio je za osudu jer je to bilo prikrivanje vaznog dokaza. Jedan evolucionista antropolog pravdao je to tvrdnjom da bi bilo previse za prihvatiti vecini antropologa da su ljudske lobanje bile izlozene zajedno sa njegovim Pithecanthropus erectus-om.

Oko petnaest godina pre njegove smrti i nakon sto je vecina evolucionista postala ubedjena u covekoliki status Pithecanthropus-a, Dubois mu je sam zadao najgori udarac - predomislio se i izjavio da to nije bilo nista vise od gigantskog gibona!103,104

U stvari, Dubois nije bio jedini, dovoljno smeo, da potvrdi ovu mogucnost. Marcellin Boule (tada direktor Francuskog Instituta za Ljudsku Paleontologiju i jedan od najvecih svetskih eksperata za ljudske fosile) i H. V. Vallois (Boule-ov naslednik) tvrdili su:

"Sledeci Dubois-a, nekoliko prirodnjaka je stavilo naglasak na slicnost izmedju Pithecanthropus ostataka i odgovarajucih delova gibonskog skeleta. U tom slucaju, zasto ne uzeti da Pithecanthropus predstavlja veliku formu dzinovskog covekolikog majmuna, povezanu sa gibonskom grupom?"

Kasnije oni nastavljaju govoreci:

"Izvestan broj cinjenica moze se navesti u prilog ovoj hipotezi. U svim zemljama, za vreme pliocena i kvartara, postojale su dzinovske forme sisara ciji su zivi predstavnici sada smanjeni u velicini. Ovo je slucaj - da se ogranicimo na primate - sa Megaladpis-om, dzinovskim lemurom kvartara na Madagaskaru, i Dryopithecus giganteus-om, fosilnim antropoidom dzinovskih dimenzija sa Siwalik Hills-a. Pithecanthropus, otkriven u istom zooloskom regionu, kao i moderni giboni, mogao je biti ne vise od izuzetno velikog predstavnika roda, manje ili vise blisko povezanog sa istom grupom".104

Sledeci diskusiju o mnogim karakteristikama ove lobanjske kape, Boule i Vallois beleze: "Uzeto u celini, ove strukture su vrlo slicne onima simpanzi i gibona."105 Oni izvestavaju da je von Koenigswald, namacki paleontolog, koji je takodje proveo vreme na Javi i otkrio neki dodatni materijal, pripisao dva kutnjaka koja je Dubois otkrio orangutanu, a pretkutnjak pravom coveku.106

Ekspedicija koja je istrazivala 1906. godine na istom mestu gde je i Dubois iskopavao, nije pronasla ni jedan komadic slicnog materijala, mada je uklonjeno 76.000 kubnih metara tla. Za vreme od 1936.-1939., G.H.R. von Koenigswald izveo je siroko istrazivanje kod Sangiran-a, oko 60 km od Trinil-a. Njegovi napori su bili nagradjeni otkricem fragmenata vilicnih kostiju, ukljucujuci zube, fragmenata lobanje i lobanjske kape. Kosti udova nisu nadjeni. Von Koenigswald je oznacio svoje nalaze sa "Pithecanthropus II, III i IV".

Boule i Vallois izvestavaju da lobanje nadjene kod Sangiran-a predstavljaju isti opsti karakter kao Dubois-ov Pithecanthropus.107 U slucaju Sangiran nalaza, nekoliko zuba je bilo netaknuto u mandibuli (donjoj vilici). Svaka karakteristika ovih zuba koju daju Boule i Vallois majmunska je pre nego covekolika.108

U sledecem citatu iz knjige Boule-a i Vallois-a, primetice se da oni isticu mnoge covekoliko-majmunske karakteristike zuba u mandibuli koju je nasao von Koenigswald kod Sangiran-a, a zatim tvrde da ove cinjenice potvrdjuju ono sto je otkriveno iz proucavanja kranijuma Pithecanthropus-a:

"Pravi kutnjaci su izuzetno veliki i rastu po velicini od prvog ka trecem, sto je majmunska karakteristika koja se ne javlja kod ljudi. Vrh ocnjaka raste iznad grizuce povrsine pretkutnjaka, sto je jos jedna majmunska karakteristika nadjena samo kod coveka, i u fosilnoj celjusti iz Wadjak-a. Nije manje vazno prisustvo dijasteme ili praznine izmedju gornjeg ocnjaka i lateralnog sekutica od 5 milimetara na desno i 6,2 milimetra na levo. U oko 50% slucajeva dijastema nije veca kod antropoida; ova karakteristika, koja potvrdjuje da donji ocnjak mora da je bio narocito visoko razvijen, nikada se ne susrece u rodu Homo".

Ovim karakteristikama moze se dodati cinjenica da su gornji pretkutnjaci i pravi kutnjaci uredjeni u gotovo pravoj liniji, tako da forma nepca vise nalikuje U-oblikovanom nepcu antropoida, nego potkovicasto oblikovanom ljudskom nepcu. Sve ove cinjenice daju jedinstveno nedvosmislenu potvrdu onih do kojih se doslo proucavanjem kraniuma.107

Zaista, ako cinjenice spomenute ovde o zubima "daju jedinstvenu nedvosmislenu potvrdu" cinjenica koje su izvedene iz analize kraniuma, onda taj kranium mora da je bio izrazito majmunolik, a ne covekolik. Ranije, u svojoj knjizi, Boule i Vallois tvrde:

"Po svojim glavnim karakteristikama, Trinil-ska lobanjska kapa je zaista posrednik izmedju one covekolikom majmunu slicne simpanzi, i one coveka zaista niskog statusa, kao sto je neandertalski covek."105 Boule je dao neandertalskom coveku vrlo nizak podljudski status.

Procena Boule-a i Vallois-a, femura koji je Dubois nasao kod Trinil-a (plus nekoliko drugih fragmenata femura koje je kasnije nasao Dubois), bila je, da se u sustini on ne razlikuje od onog coveka. Oni zakljucuju:

"Da imamo samo lobanju i zube, trebalo bi da kazemo da se bavimo bicima, ako ne identicnim, onda barem blisko srodnim antropoidima. Da imamo samo femure, trebalo bi da izjavimo da se bavimo ljudima."108

Boule i Vallois tako potvrdjuju da neko ko bi gledao samo na lobanju, rekao: "Covekoliki majmun", dok bi onaj ko gleda samo femur rekao: "Covek". Mozda je ovo prava procena ovih primeraka - femur je bio onaj pravog coveka, a lobanja, kao sto je i Dubois konacno i sam zakljucio, a cemu su, kao sto je ranije primeceno, Boule i Vallois dali kvalifikovanu saglasnost, pripadala je izuzetno velikom covekolikom majmunu. Od pocetka je izrazavana sumnja da femur pripada vlasniku lobanjske kape i ta sumnja je ostala i do danas. Boule i Vallois tvrde: "Kakve god bile pretpostavke u prilog tome da femur pripada kraniumu, neka sumnja ostaje..."108 U prilog povezanosti femura sa lobanjskom kapom, Tim White tvrdi:

"Mnogi su bili neradi da prihvate validnost ove povezanosti, a neki istrazivaci (M.H.Day i T.I.Molleson, Human Evolution, M.N.Day, Ed.(Taylor i Francis, London, 1973), Vol. 11, p.127) su jos uvek neodlucni."

Cvrsto verujuci i zarko se nadajuci da ce naci posrednicku formu za koju je njegov bivsi profesor, Ernst Haeckel, izjavio da mora postojati (Haeckel je cak i nazvao tu imaginarnu kariku "Pithecanthropus alalus", ili zanemeli covekoliki majmun), Dubois je prirodno pozurio da zakljuci da femur i lobanjska kapa pripadaju istoj individui i da je ona tako bila od covekolikog majmuna koji je hodao uspravno - prava "nedostajuca karika". Kao sto je primeceno ranije, tri zuba koje je Dubois takodje povezao sa lobanjskom kapom, nisu pripadala vlasniku lobanjske kape, a ima malo opravdanja i u pripisivanju femura istom vlasniku.

Kakav god status dat drugim primercima nadjenim u drugim delovima sveta koji su pripisani Homo erectus-u, vrlo je verovatno da bi Duboisova finalna procena Pithecantropus erectusa mogla biti ona tacna - vrlo veliki primat neke vrste unutar generalizovane grupe zvane "covekoliki majmuni", koji ne poseduje nikakvu genetsku vezu sa covekom.


Pekinski Covek
Ako se nekriticki prihvati dokaz koji se obicno predstavlja u tekstovima i raspravama o Pekinskom Coveku, dokaz za postojanje jednog pribliznog coveka, ili coveka sa mnogim vrlo primitivnim karakteristikama, izgledao bi ustanovljen. Na primer, lobanjski model i telesne rekonstukcije zasnovani na ovom modelu, (slika) otkrivaju znacajnu slicnost sa modernim covekom i jedva da bi se mogle zvati icim osim ljudskim. Blisko ispitivanje izvestaja povezanih sa Pekinskim Covekom, medjutim, otkriva zamrsenu mrezu kontradikcija, visoko subjektivnog tretmana podataka, neobicnog i neprirodnog stanja fosilnih kostiju i gubitka u sustini citavog fosilnog materijala.

Kod Choukoutien-a, oko 40 km od Pekinga u Kini, dvadesetih i tridesetih godina nadjeni su fragmenti oko trideset lobanja, jedanaest mandibula (donjih vilica), i oko 147 zuba. Osim vrlo malo visoko fragmentarnih ostataka kostiju udova, nista drugo od ovih stvorenja nije nadjeno. Jedan od pocetnih nalaza bio je jedan jedini zub, i bez cekanja daljih dokaza, Dr.Davidson Black, profesor anatomije na Union Medical College u Pekingu, izjavio je da ovaj zub predstavlja dokaz za postojanje starog hominida, ili covekolikog stvorenja u Kini. On je nazvao ovo stvorenje Sinanthropus pekinensis, sto je uskoro postalo poznato kao Pekinski Covek.

Prica se da su ovaj zub i kasniji nalazi otkriveni u pecini krecnjacke litice. Ona je postala poznata kao "donja pecina" nakon sto su fragmenti deset drugih stvorenja, svi identifikovani kao ostaci modernog coveka, bili nadjeni vise na toj litici u onome sto je bilo "gornja pecina". Kao sto cemo videti, postoji ozbiljna sumnja da je postojala pecina i na jednom nivou.

Od najkriticnije vaznosti za procenu ovog materijala je cinjenica, da je sav ovaj materijal, osim dva zuba, nestao negde u periodu od 1941.-1945., i nista od njega nije pronadjeno. Kruze mnoge price u pogledu nestanka ovog materijala, a najpopularnija je da je on ili izgubljen, ili su do njega dosli Japanci u toku pokusaja da ga prenese iz Pekinga u Ameriku mornaricki odred koji je evakuirao iz Kine. Ni jedna od ovih prica nije verifikovana. Niko zivi ocigledno ne zna sta se desilo sa ovim materijalom.

Kao rezultat toga, mi smo totalno zavisni od modela i opisa ovog materijala koje je ostavila nekolicina istrazivaca, od kojih su svi bili potpuno predani ideji da je covek evoluirao od zivotinjskih predaka. Cak i ako je naucnik sasvim posten i objektivan koliko je to coveku moguce, model ili opis koji on oblikuje na osnovu oskudnog i nekompletnog materijala odrazice do kriticnog stepena ono sto on misli da bi taj dokaz trebalo da pokazuje. Dalje, postoje siroki dokazi da je postojala neobjektivnost u tretmanu i proceni materijala otkrivenog kod Choukoutien-a. Da se tip dokaza koji imamo danas o pekinskom coveku donese na sudski proces, on bi se iskljucio kao "rekla-kazala" i neprihvatljiv kao dokaz.


Svinjski zub, vilica covekolikog majmuna, delfinsko rebro i lobanja magarca
Treba imati na umu da su otprilike u ovom istom vremenskom periodu dva druga cuvena "fosilna coveka" predstavljena, od kojih je jedan, ispostavilo se, bio zasnovan na svinjskom zubu, a drugi, konacno se otkrilo, bio zasnovan na vilici modernog covekolikog majmuna. Godine 1922., zub otkriven u zapadnoj Nebraski za koji je Henry Fairfield Osborn, jedan od najeminentnijih paleontologa danasnjice, i nekoliko drugih autoriteta, izjavio da kombinuje karakteristike simpanze, Pithecanthropus-a i coveka.

Osborn i njegove kolege nisu mogle sasvim odrediti da li originalnog vlasnika ovog zuba treba nazvati covekom slicnim covekolikom majmunu ili covekolikim majmunom slicnim coveku. Dat mu je naziv Hesperopitthecus haroldcookii i postao je poznat kao Covek iz Nebraske. Ilustracija toga kako su ovo stvorenje i njegovi savremenici navodno izgledali bila je objavljena u Illustrated London News.109 Na ovoj ilustraciji, Hesperopithecus izgleda znacajno slican modernom coveku, mada siroviji po izgledu. Godine 1927., nakon sto je izvrseno dalje skupljanje i proucavanje, zakljuceno je da je Hesperopithecus niti coveku slican covekoliki majmun niti covekolikom majmunu slican covek, vec je to bio izumrli peker, ili svinja!110

Godine 1912. su Arthur Smith Woodward, direktor Natural History Muzeja u Londonu, i Charles Dawson, doktor medicine i amater paleontolog, objavili otkrice mandibule i dela lobanje. Dawson je otkrio ove primerke iz jedne sljuncane jame blizu Piltdown-a u Engleskoj. Ova vilicna kost izgledala je vrlo slicna majmunskoj, osim zuba, koji su izgledali da pokazuju tip istrosenosti koja se ocekuje pre kod ljudi nego kod covekolikih majmuna. Lobanja je izgledala vrlo slicna ljudskoj.

Ova dva primerka su kombinovana i nazvana Eanthropus dawsoni, "Covek Zore". On je postao poznat popularno kao "Pildaunski Covek". Za njega je procenjeno da je star 500.000 godina. Mada je nekoliko eksperata, kao sto su Boule i Henry Fairfield Osborn, prigovaralo povezivanju ove vilice, vrlo slicne onoj covekolikih majmuna, sa covekolikom lobanjom, najveci svetski autoriteti su se slozili da je Pildaunski Covek zaista bio autenticna karika u evoluciji coveka.

1950.godine je postao dostupan metod za pripisivanje relativne starosti fosilnim kostima. Ovaj metod je zavistan od kolicine fluorida koju su kosti apsorbovali iz tla. Kada su pildaunske kosti bile podvrgnute ovom testu, otkriveno je da vilicna kost prakticno nije sadrzavala fluorid i da to prakticno uopste i nije fosil. Procenjeno da nije starija od jedne godine kada je nadjena. Lobanja je pokazivala znacajnu kolicinu fluorida, ali je procenjeno da je nekoliko hiljada godina stara pre nego 500.000 godina.

Kada se doslo do ove informacije, kosti su podvrgnute temeljnom i kritickom ispitivanju. Otkriveno je da su kosti bile izlozene solima gvozdja kako bi izgledale starije, a na zubima su bili primeceni tragovi grebanja, sto je ukazivalo da su bili turpijani. Drugim recima, Pildaunski Covek je bio kompletna prevara! Moderna majmunska vilica i ljudska lobanja udesene su tako da nalikuju covekolikom majmunu, i taj falsifikat je uspeo da prevari najvece svetske eksperte.

U svom clanku111 o pildaunskom falsifikatu, Stephen Jay Gould iskreno otkriva ovu tendenciju strucnjaka da nalaze ono sto traze, cak i ako toga tamo nema, a da ne nalaze ono sto se tamo nalazi, ako to ne traze. Gould kaze da:


Komentarisuci ovu tendenciju dopustanja da unapred zamisljene ideje vladaju naucnim zakljuccima, antropolog Jaquetta Hawkes belezi da:

"I kada prihvatamo ovo kao nesto neizbezno i ne neminovno stetno, ipak na nas deluje kao sok otkrice koliko su cesto unapred zamisljene ideje uticale na istrazivanje ljudskog postanka.

To, naravno, nije nista kao cinjenica iznesene slabosti medju strucnjacima. Na primer, osvrt na smele tvrdnje i suptilne anatomske distinkcije koje su pravili nasi najveci autoriteti u pogledu skorasnje ljudske lobanje i moderne celjusti covekolikog majmuna koje su zajedno sacinjavale 'Pildaunskog Coveka', bude ili radost ili bol u skladu sa necijim osecanjima prema naucniku."112

Da li su se stvari danas mnogo promenile? Dva skorasnja primera teze da ukazu da se tendencije autoriteta nisu zapravo uopste mnogo promenile. Clanak u Science News govori o tvrdnjama Tim White-a da je Noel Boaz zamenio delfinsko rebro za klavikulu (ramenu kost) hominida.113 Boaz je tvrdio da uzorak nalikuje klavikuli pigmejske simpanze i sugerisao da krivina kosti moze cak ukazati i na trajno dvonozno kretanje. White tvrdi da je Boaz pogresno interpretirao starost. Alan Walker se citira u tom istom clanku kako tvrdi da postoji duga tradicija pogresnog interpretiranja raznih kostiju kao ljudskih klavikula; u proslosti, Walker kaze, vesti antropolozi su pogresno opisivali femur aligatora i nozni prst troprstog konja kao klavikule!

UPI Press clanak objavljen 14. maja 1984.,114 otkrio je da je lobanjski fragment kojeg su strucnjaci pozdravili godinu dana ranije kao najstariji ljudski fosil ikad nadjen u Evropi, mogao poticati od magarca! Taj fosil je nadjen u Andaluzijskom regionu Spanije i zakazan je trodnevni simpozijum tako da strucnjaci mogu diskutovati o ovom fosilu, koji je nazvan "Orka Covek" po juznom spanskom gradu blizu kog je nadjen. Kada su francuski strucnjaci otkrili cinjenicu da je "Orka Covek" najverovatnije lobanjski fragment cetiri meseca starog magarca, u nepriliku dovedeni spanski autoriteti poslali su 500 pisama u kojima su otkazivali pozive za simpozijum.

Celjust covekolikog majmuna 1912., svinjski zub 1922., delfinovo rebro i magareca lobanja osamdesetih - cine isti komad, samo se glumci i dekor menjaju. Mozda je Lord Zuckerman bio u pravu kada je izjavio da je pod znakom pitanja da li ima ikakve nauke u citavom tom traganju za fosilima ljudskog pretka.115

Sa ovim lekcijama na umu, vratimo se sada nasem posmatranju Pekinskog Coveka. Ispitacemo prvo procenu fosilnih ostataka koju su pruzili evolucionisti, a zatim cemo razmotriti onu koji daju kreacionisti. Za evoluciono stanoviste koristicemo publikaciju Fossil Men, engleski prevod Les Hommes Fossiles Marcellin Boule-a i H.M.Vallois-a, koja je spominjana i ranije.104 Boule i Vallois posvecuju siroki odeljak (stranice 130-146 engleskog prevoda) Sinanthropus-u, ili Pekinskom Coveku.

Prvi dokaz povezan sa Sinanthropus-om otkriven je 1921., kada su dva kutnjaka pronadjena u "dzepu" kostanih ostataka na mestu blizu sela Choukoutien. Treci kutnjak je nadjen 1927. i dat doktoru Davidson Black-u. Kao sto je receno ranije, na osnovu ovog zuba podignut je Sinanthropus pekinensis. 1928.godine, kineski antropolog zaduzen za iskopavanja, doktor W.C.Pei, otkrio je fragmente lobanje, dva komada donje vilice i brojne zube, koji su odmah opisani u Black-ovoj publikaciji. 1929.godine, Pei je iskopao dobro sacuvanu lobanjsku kapu koja je nalikovala onoj Pithecanthropus-a. Od tog vremena ovo mesto je sistematski istrazivano pod supervizijom Geological Survey Kine. Na kraju je otkrivena kolekcija opisana na pocetku ovog odeljka.

Tvrdi se da je postojala velika pecina na prednjem delu krecnjacke litice posto se "pecinsko punjenje" javlja na povrsini duz distance od 140 m i debljine oko 50 m. Kazu da se krov ove pecine odronio, zakopavajuci staro pecinsko punjenje.

Sinanthropus fragmenti nadjeni su na mnogim razlicitim nivoima punjenja. Fosilna fauna (nadjene su kosti oko 100 razlicitih zivotinja) ne varira od vrha ka dnu depozita i Sinanthropus ostaci nadjeni na razlicitim nivoima imali su svugde iste karakteristike. Ako su ovi ostaci zaista nadjeni u pecinskom punjenju kao sto se navodi, onda ovo znaci da u toku svog vremena za koje bi bilo potrebno da se slegne 50 m punjenja, nije doslo ni do jedne promene u Sinanthropus-u ili zivotinjama tog podrucja.

Sve lobanje su bile ostecene i nedostaju im donje celjusti. Posle otkrica lobanja opisanih ranije, javilo se da su otkrivene tri druge lobanje 1936., dok je doktor Franz Weidenreich, americki paleontolog nemackog porekla, bio na duznosti.

Lobanju III, zapravo prvu koja je otkrivena, opisali su detaljno Boule i Vallois (Boule je posetio Peking i Choukoutien i pregledao originale). Black ju je pripisao adolescentu, a Weidenreich individui od osam ili devet godina starosti. Boule i Wallois kazu, da gledano sa vrha i sa strane, ona ima zapanjujucu slicnost sa Pithecanthropus-om, a da Lobanja II u svojim generalnim konturama cak vise slici onoj Pithecanthropus-a. Oni zakljucuju da: "Ukupno, struktura Sinanthropus lobanje jos uvek je slicna onoj covekolikih majmuna."(str.136) Nesto kasnije oni izvestavaju da su tri lobanje iz Locus L (nadjena 1936.) predstavljene istim karakteristikama kao lobanje upravo spomenute, ali u naglasenijoj formi.

Kranialni kapaciet lobanja, mada vrlo priblizno, procenjen je na oko 900 cm3 za lobanje otkrivene ranije, i oko 1200 cm3 za lobanje nadjene 1936. Boule i Vallois isticu da su ove vrednosti na oko pola puta izmedju visih covekolikih majmuna i coveka.

Karakteristike donjih vilica koje opisuju Boule i Vallois bile su sve slicne onim covekolikih majmuna, osim oblika dentalne arkade (krive celjusti), koja je bila parabolicna kao kod coveka, ocigledno, pre nego U-oblikovana kao kod covekolikih majmuna. Takodje, sve osobine zuba koje daju ovi autoriteti bile su slicne onim covekolikih majmuna, osim sto nema dijasteme koja odvaja ocnjake od susednih sekutica, kao sto je to slucaj kod nekih covekolikih majmuna (ali ne kod svih). Dalje, mada su gornji ocnjaci bili "narocito veliki", uzdizuci se znatno iznad nivoa drugih zuba kao kod covekolikih majmuna i opisani su kao "male kljove", donji ocnjaci izgledaju pre kao veliki sekutici. Tako su, sa vrlo malo izuzetaka, strukturne osobine vilice i zuba bile slicne onima covekolikih majmuna, ali prisustvo malog broja izuzetaka navelo je Boule-a i Vallois-a da tvrde kako mandibule i zubi Sinanthropus-a oznacavaju velikog primata vise povezanog sa covekom nego i sa jednim poznatim velikim covekolikim majmunom.

Posle uporedjenja tabele merenja Sinanthropus-a sa onom Pithecanthropus-a, Boule i Vallois kazu da su razlike manje od onih unutar jedne jedine vrste (naime, neandertalskog coveka). Oni stoga insistiraju da u najmanju ruku ova dva stvorenja treba da budu ukljucena unutar jednog roda, mada su voljni da dozvole postojanje diferencijacije po vrsti. Posto Pithecanthropus uziva prioritet, oni bi dali ime Pithecanthropus pekinensis Choukoutien stvorenju. Posto su, kao sto smo primetili ranije u njihovoj diskusiji o Pithecanthropusu, ovi autoriteti rekli da, samo na osnovu lobanje i zuba, imamo posla sa bicima, ako ne identicnim, onda sa blisko povezanim sa antropoidima, mi se pitamo da li ovim povezivanjem Pithecanthropusa sa Sinanthropusom, Boule i Vallois zele da degradiraju Sinanthropusa na stvorenje, ako ne identicno, onda barem blisko povezano sa antropoidima, ili zele da unaprede Pithecanthropusa. Danas je vecina evolucionista uzdigla Pithecantropusa i smestila ga sa Sinanthropusom u jednu vrstu - Homo erectus.

U svojoj diskusiji o vezi Sinanthropusa sa Pithecanthropusom (str.141), Boule i Vallois optuzuju Blacka za nedostatak objektivnosti i iskrivljenje cinjenica. Specificno, oni kazu:

"Black, koji je osetio opravdanim koristenje izraza Sinanthropus da oznaci jedan zub, bio je prirodno zainteresovan da to ozvanici prilikom opisivanja lobanjske kape. Mada priznavajuci veliku slicnost ovog primerka sa javanskim pandanom, on je naglasio razlike i demonstrirao ih numerickim podacima. Sada je, kada se proucavaju njegove tabele merenja, sasvim evidentno da su primecene razlike izmedju Pithecanthropusa sa jedne strane, i raznih fragmenata Sinanthropusa sa druge, daleko od posedujucih opstih vrednosti, manje od varijacija zabelezenih unutar same prirodne specificne grupe Homo neanderthalensis".

Drugim recima, posto je Black "polomio svoj vrat" na osnovu jednog jedinog zuba (setimo se "Nebraska Coveka"!) i podigao Sinanthropus kategoriju oko tog zuba, on se osetio prisiljenim da oboji cinjenice kako bi se poklopile sa njegovom semom. Kako onda mozemo imati poverenja u bilo koji opis ili model Sinanthropusa iz ruke doktora Blacka?

Odeljak nazvan "Nova diskusija o cinjenicama" pojavljuje se pri kraju poglavlja posvecenog diskusiji Sinanthropusa Boule-a i Vallois-a. On je zasnovan na modelu Sinanthropusa koji je konstruisao Weidenreich (prethodna slika), navodno na osnovu materijala nadjenog 1936. Ovaj model je tako upadljivo razlicit od ranijih opisa Sinanthropusa i modela Pithecanthropusa kojeg je na drugom mestu uoblicio Boule, tako da je verovatno da je ovaj odeljak Vallois napisao posle smrti Boule-a (izdanje iz 1952. godine knjige Les Hommes Fossiles objavljeno je posle smrti Boule-a 1942. i bilo je Valloisova revizija ranijeg odeljka knjige kojoj je autor bio samo Boule). U stvari, ne moze biti sumnje da je ovaj odeljak pisao samo Vallois posle Boule-ove smrti posto on prikazuje i govori o modelu lobanje Sinanthropusa koji je napravio Weidenreich. Weidenreich nije objavio svoj opis116 lobanje Sinanthropusa sve do 1943., koja je godina posle Boule-ove smrti.

Davidson Black je umro 1934. godine i zamenio ga je Franz Weidenreich. Doktor Pei nastavio da bude zaduzen za iskopavanja, i njegova duznost je bila da podnese svoje nalaze Weidenreichu na procenu. Javljeno je da je nasao tri lobanje 1936. To su bile tri lobanje (o kolima govore Boule i Vallois kao o onima iz Lokusa L) na kojima je, pretpostavlja se, Weidenreich zasnovao svoj model.

U odeljku "Nova diskusija o cinjenicama" nisu uneseni novi podaci, vec se od citaoca trazi da ispita tri fotografije koje je napravio Weidenreich i koje pokazuju nekoliko izgleda tri lobanje ili modela: lobanje zenske gorile, Weidenreichovog modela zenskog Sinanthropusa; i lobanje Severnog Kineza. Zatim se citalac poziva da verifikuje za sebe to da Sinanthropus zauzima poziciju koja je posredna izmedju antropoidnih covekolikih majmuna i coveka. Ako se nekriticki prihvati Weidenreichov model Sinanthropusa kao veran portret pravog Sinanthropusa, onda bi on tesko mogao odbiti gornju potvrdu. Zapravo, na osnovu ovog modela, neki su navedeni da veruju da Sinanthropusa ne treba smatrati pribliznim coveku, vec ga treba smatrati potpunim covekom.

Treba naglasiti da su na ovim fotografijama lobanje gorila i coveka poredjene sa modelom Sinanthropus lobanje koju je napravio Weidenreich. Kada je kompletna lobanja na raspolaganju, uzorak je kompletno pouzdan, narocito ako nije doslo do poremecaja od zatrpavanja i ako je rekonstrukcija bila tacna. Gotovo uvek su ostaci lobanje fragmentarni. U ovom slucaju, paleontolog pokusava da rekonstruise lobanju na osnovu fragmenata, koristeci materijal za punjenje da popuni nedostajuce fragmente i da modelira nedostajuce delove. Rekonstrukcija je manje ili vise pouzdana u zavisnosti koliko su fragmentarni ti ostaci i od objektivnosti paleontologa. Modeli su kalupi rekonstrukcija ili se oblikuju prema onome za sta istrazivac oseca da bi lobanja trebalo da izgleda.

Danas nemamo lobanje niti delove Sinanthropusa (osim dva zuba i nekoliko fragmenata koji su otkriveni u toku poslednje dve decenije), nemamo rekonstrukcije koje ukljucuju stvarni fosilni materijal. Sve sto nam je na raspolaganju su modeli koje je napravio Weidenreich. Koliko su pouzdani ti modeli? Jesu li oni tacni kalupi originala, ili odrazavaju ono kako je on mislio da su izgledali? Zasto se njegovi modeli toliko razlikuju od ranijih opisa? Mi smatram ove modele Weidenreicha za potpuno neprihvatljive kao dokaze povezane sa taksonomskim afinitetima Sinanthropusa. Da se takav slucaj ikad donese na sud, nema ni najmanje sumnje da bi se takav "rekla-kazala" dokaz proglasio neprihvatljivim.

Najzad, Boule i Vallois diskutuju o izuzetno cudnoj karakteristici ovih Sinanthropus ostataka. Kao sto oni kazu (str.145):

"Kako treba da objasnimo gotovo potpuno odsustvo dugih kostiju i ovu vrstu selekcije kostanih delova koji svi pripadaju lobanji, u kojoj dominiraju donje vilice? Weidenreich je verovao da ovi odabrani delovi nisu dospeli u pecinu na prirodni nacin, vec mora da su ih tamo doneli lovci koji su napadali mlade individue i izdvajali, kao plen ili trofeje, glave ili delove glava. Po sebi je ovo objasnjenje sasvim moguce. Ali problem je imenovati lovca."

Svi autoriteti se slazu da su svaku od ovih Sinanthropus individua ubili lovci i pojeli. Sve lobanje su bile udarene u blizini baze, tako da je mozak mogao biti izvadjen i pojeden. Prakticno nista od ovih stvorenja nije nadjeno osim fragmenata lobanje, i to uprkos cinjenici da su otkriveni fragmenti gotovo 40 razlicitih individua. Jedino pitanje koje ostaje bez odgovora u pogledu ovih okolnosti je ko je bio lovac?

Weidenreich, kao i gotovo svi drugi evolucionisti, zakljucuje da lovac mora biti Sinanthropus sam! On je i plen i lovac! Ova hipoteza je neophodna da se sacuva status Sinanthropus-a kao pretka coveka.

Boule i Valois izrazavaju ozbiljne sumnje u pogledu ove teorije. Oni kazu (str.145):

"U odnosu na ovu hipotezu, drugi pisci preferiraju sledecu, koja im izgleda vise u skladu sa celim nasim znanjem: lovac je bio pravi covek, cija je kameno orudje bilo nadjeno i koji je lovio Sinanthropus-a."

Kasnije oni kazu:

"Moramo se stoga upitati nije li previse smelo smatrati Sinanthropusa monarhom Choukoutien-a kada se on javlja u depozitu samo u vidu lovackog plena, ravan sa zivotinjama sa kojima je pronadjen."

Tako postoji vrlo dobar dokaz, "vise u skladu sa nasim znanjem", da su Sinanthropus stvorenja bila zrtve lovaca koji su bili pravi ljudi. Ako je to tako, onda Sinanthropus ne moze biti evolucioni predak coveka, vec mora da je bio veliko stvorenje slicno majmunu ili covekolikom majmunu.

Sada cemo razmotriti procenu Sinanthropus-a od strane kreacioniste, Patrick O'Connell-a. Suprotstaviti procenu svestenika onima eminentnih evolucionih paleontologa, izgleda slicno suprotstavljanju Davida Golijatu. Ali, mozda je u ovom slucaju David nasao slabu tacku kod Golijata.

O'Connell je bio u Kini sve vreme iskopavanja kod Choukoutien-a, ukljucujuci i japansku okupaciju i nekoliko godina posle njihovog deportovanja. Mada on nije izvrsio ni jedno istrazivanje na licu mesta, O'Connell je imao prednost gledanja izvestaja objavljivanih u Kini, i na kineskom i na stranim jezicima. On je bio ubedjen da javnosti nisu date sve cinjenice i da "nedostajuca karika" nije pronadjena kod Choukoutien-a. On je objavio svoje zakljucke u svojoj knjizi Nauka danasnjice i problemi postanka.117

O'Connell je verovao da je nestanak Sinanthropus ostatka bio pre planski nego nesrecna posledica rata. Japanci se nisu mesali u rad kod Choukoutien-a, i Weidenreich i Pei su nastavili iskopavanja sve dok Weidenreich nije otisao 1940. O'Connel veruje da je Pei mogao unistiti fosile pre nego sto se kineska vlada vratila u Peking, kako bi prikrio cinjenicu da modeli ne odgovaraju fosilima.

U clanku objavljenom u pekinskom casopisu China Reconstructs 1954., doktor Pei kaze da je materijal iz Choukoutien-a tada bio izlozen. On je ukljucivao kalupe ili modele nekoliko lobanja Sinanthropusa (koje su napravili Black i Weidenreich), fosilne ostatke raznih zivotinja, i zbirku nadjenih kamenih instrumenata. Tako izgleda da od materijala povezanih sa Sinanthropusom, nedostaju samo fosilni ostaci Sinanthropusa.

Gotovo univerzalno prihvacena verzija Choukoutien okolnosti je, da su fosili Sinanthropusa nadjeni u pecinskom punjenju velike pecine, ciji je krov kolabirao. Ljudski fosili nadjeni na istom mestu, samo na gornjem nivou, pretpostavlja se da su izvadjeni iz gornje pecine. Izgleda da ima malo dokaza da je postojala pecina i na jednom nivou. Kao sto je ranije primeceno, velika pecina mora se postulirati za donju pecinu, posto se "pecinsko punjenje" sirilo duz povrsine od skoro 140 m. "Gornja pecina" je morala biti isto toliko velika ili veca, posto je debris bio rasprsen na jos vecem podrucju. Weidenreich nije nikada tvrdio da je postojala pecina na gornjem nivou, vec je o njoj govorio kao o "takozvanoj gornjoj pecini."

Prema O'Connell-ovoj rekonstrukciji dogadjaja kod Choukoutien-a, tamo je postojala industrija vadjenja krecnjaka u velikim razmerama. Da su tu konstruisane i operisale peci za pecenje krecnjaka pokazuje cinjenica, da je u debrisu na oba nivoa nadjeno na hiljade kvarcnog kamenja donesenog iz udaljenosti (kvarc nije nadjen kod Choukoutien-a). Ovo kamenje je imalo cadj sa jedne strane. Ogromne gomile pepela su nadjene na oba nivoa.

Vadjenje krecnjaka na dva nivoa izvodilo se na frontu od 180 m i do dubine od 45 m u brdu. Krecnjacki brezuljak je bio potkopan i kolabirao je, zakopavajuci sve na oba nivoa hiljadama tona kamenja. U ovim gomilama zakopanog pepela i debrisa nadjene su lobanje Sinanthropusa.

Kamenje doneseno iz udaljenosti i pripremljeno za gradnju nadjeno iza krecnjackog kamenoloma i ogromne gomile pepela mogu znaciti samo jedno, prema O'Connell-u: izvodilo se pecenje krecnjaka. Dalje, produkcija krecnjaka u razmerama koje su se izvodile kod Choukoutien-a mora znaciti da su se kuce gradile u znacajnim razmerama.

Bez obzira na to da li je O'Connell u pravu u pogledu industrije pecenja krecnjaka kod Choukoutien-a, ni jedno drugo objasnjenje za veliku kamenu industriju tamo nadjenu nije dato. H. Breuil, autoritet za Staro Kameno Doba, pozvan je u Choukoutien. Njegov izvestaj, objavljen marta 1932., u casopisu L'Anthropologie, govori nam da je u odeljku na nivou od 132 kvadratna metra, 12 metara duboko, nadjeno 2.000 grubo oblikovanih kamenja na dnu gomile pepela i debrisa koji su sadrzavali lobanje Sinanthropus-a, i kosti oko 100 razlicitih zivotinja.

Priroda alata koristenog kod ovog mesta, prema Breuil-u, nije bila primitivna. Graveri i grebaci i druga orudja, nekada finog zanatstva, imale su karakteristike koje se ne nalaze u Francuskoj do gornjeg paleolita.118 Ovaj dokaz bi se stoga tesko mogao koristiti kao argument za veliku starost Sinanthropusa.

O'Connell istice da se vrlo malo paznje obratilo na cinjenicu da su fosilni ostaci deset ljudskih individua modernog tipa nadjeni na gornjem nivou istog mesta na kom su nadjene lobanje Sinanthropusa. Neke knjige, na primer Romerova Man and the Vertebrate, ne spominje ovu cinjenicu. Drugi je ne spominju u odeljku o Sinanthropus-u, vec smestaju ovu informaciju drugde. O'Connell veruje da su ove individue bile ubijene klizanjem zemlje uzrokovanim podrivanjem krecnjacke litice u toku operacija vadjenja krecnjaka i da je samo ovo klizanje zemlje pokopalo i lobanje Sinanthropusa. Kosti nadjene na gornjem nivou sacinjavale su uobicajenu zbirku ocekivanu za takve ostatke. Ispitivanje jednog dijagrama mesta sa koga su iskopane Sinanthropus lobanje (str.132 Fossil Men) tezi da podrzi O'Connell-a. Dispozicija ostataka, narocito onoh nadjenih u "vertikalnom izdanku glavnog dzepa" izgleda da ne odgovara onome ocekivanom za pecinski nalaz.

O'Connell istice da se neki od ranih opisa Sinanathropus-a, izvesnih istrazivaca, razlikuju vrlo znacajno od poslednjih opisa i modela Blacka i Weidenreicha. On citira Teilhard de Chardina kako kaze (L'Anthropolugie, 1931) da: "Sinanthropus blisko nalikuje velikim covekolikim majmunima."

Izgleda da postoji jedna progresija, kroz dva Blackova opisa Sinanthropusa i treceg opisa Weidenreicha, zasnovana na lobanjama nadjenim 1936. (vidi model prikazan na prethodnoj slici), za vreme koje je Sinanthropus postao sve vise nalik coveku. Mozda je ovo jedina evolucija umesana u citavu ovu aferu!

O'Connell zakljucuje da se Sinanthropus sastojao od lobanja velikih makakija (veliki majmuni) ili velikih babuna ubijenih i pojedenih od strane radnika jedne stare krecane. Izgleda znacajan dokaz da je mesto pecenja kreca bilo zatrpano stenama i krhotinama Choukoutien. Bilo da su stvorenja cije su lobanje bile otkrivene bili makakiji ili babuni (ili giboni kao sto Dubois predlaze za Pithecantropusa), oni su bili nalik covekolikim majmunima. Najzad, Boule i drugi naginjali su uverenju da je Sinanthropusa ubio i pojeo covek.

O'Connell naziva predstavljanje Sinanthropusa kao pribliznom coveku, otvorenom prevarom. Mi verujemo u najmanju ruku da su kombinacija predrasude, unapred zamisljenih ideja i zelja za slavom bile odgovorne za podizanje jednog stvorenja nalik majmunu na status coveka nalik majmunu. Ista kombinacija koja je proizvela Pekinskog Coveka proizvela je i Nebraska Coveka od svinjskog zuba, Pildaunskog coveka od vilice modernog covekolikog majmuna, i Likijevog istocnoafrickog coveka od australopitekusa.


Homo erectus iz Afrike
Pominjuci ranije u odeljku o australopitekusima, Louis Leakey nas je izvestio da je u Koritu II Oluvai Gorge nasao fosile Australopithecusa, Homo habilisa i neke primerke koje je on nazvao Homo erectus.70,79,80 Homo erectus fosili ukljucuju veliki deo lobanjske kape70 (OH 9) i deo femura (osovina) i kuka119 (OH 28). 1975.godine Richard Leakey-ev tim je otkrio relativno kompletan kranium i delove gornje vilice i kostura lica strvorenja koje je on nazvao Homo erectus.120,121 Fosilni primerak, oznacen sa KMN-ER 3733, pronadjen je u gornjem delu Koobi Fora Formacije i verujuci Leakey-u on je star bar 1,5 miliona godina i veoma je slican sa Homo erectusom iz Kine.121

Pocevsi sa pocetnim otkricem iz 1973., vecina fragmenata lobanje i postkranijalnog skeleta stvorenja opisanog sa KNM-ER 1808, otkriveno je u gornjem delu Koobi Fora Formacije od strane Leakey-evog tima.65,122,123 Ovom stvorenju je pripisana starost od 1,6 do 0,1 miliona godina, koji je nekada bio najkompletniji poznati fosil Homo erectusa. Ovaj fosilni primerak pokazuje patoloske promene koje su konzistentne sa hronicnim prekomernim usisavanjem vitamina A (hipervitaminoza A).

Najuzbudljivije otkrice je ostvario Kamoya Kimeu na zapadnoj strani Lake Turkana u avgustu 1984. Radeci u timu koji su predvodili Richard Leakey i Alan Walker, Kimeu je imao pocetno otkrice u malom delu lobanje koji je strcao iz zemlje odmah pored kampa. Nakon mesec dana iskopavanja i ispitivanja doslo se do skoro celog skeleta muzjaka, za koga je procenjeno da je umro kada je imao oko 12 godina. Skelet je bio kompletan izuzev leve ruke, gornjeg dela desne ruke i vecine kostiju stopala (prema tome, kosti ruke i stopala ipak nisu bile otkrivene).

Na nesrecu, u vreme ovog pisanja, jedine informacije koje smo imali bile su iz kratkih clanaka popularnih naucnih magazina124-127 i novinskih napisa Boyce Rensbergera.128 Prema tim izvestajima, Leakey i Walker su pripisali fosilne primerke Homo erectus-u i procenili njegovu starost na oko 1,5 miliona godina.

Mada su Walker i Leakey dali ovom fosilu naziv Homo erectus, ima nekih indikacija da je ova individua mogla zapravo biti neandertalac, ili bar vrlo blisko povezan sa njim. Postkranijalni skelet izgleda tako ljudski, da Walker kaze da on sumnja da li bi prosecni patolog mogao naci razliku izmedju tog fosilnog skeleta i onog modernog coveka.128 U pogledu lobanje Walker tvrdi: "Kada sam stavio mandibulu na lobanju, Richard i ja smo se smejali jer je izgledalo tako slicna neandertalcu."128 Dalje, visina tog dvanaestogodisnjaka bila je oko 1,6 m, i bilo je procenjeno da je odrastao do zrelosti, bio bi najmanje 1,8 m visok. Lucy je procenjena da je bila manje od 1,2 m visoka, dok se za Homo habilisa procenjuje da je bio negde izmedju 1,2 i 1,5 m visok. Kranijalni kapacitet ovog novog nalaza jos nije odredjen, ali ga je Walker procenio na 700-800 cm3.

Osim procenjene velicine mozga (koja bi se mogla revidirati navise jednim pravim merenjem), svi vazniji aspekti fosilnog skeleta pojavili su se unutar varijabilnih limita Homo sapiensa. Moze se ispostaviti da je glavni razlog za pripisivanje ovog fosilnog stvorenja Homo erectusu starost od 1,5 miliona godina koja mu se pripisuje. Zaista bi bio veliki udarac evolucionoj teoriji ako su antropolozi prisiljeni da pripisuju jednog fosilnog hominida za koga veruju da je milion i po godina star Homo sapiensu. To bi ucinilo coveka starijim, ili isto tako starim, u odnosu na neke njegove, takozvane "pretke covekolike majmune".

Ali sa lekcijom Richarda Leakey-a i njegovom lobanjom 1470 kao jednom skorasnjom opomenom, nasa procena otkrica Walkera i Leakey-a mogla bi biti mesavina optimizma i skepticizma. Mi zeljno ocekujemo formalnu publikaciju u nekom naucnom casopisu analize ovog uzbudljivog nalaza i verujemo da ce se u dogledno vreme otkriti i ostatak skeleta tako da se analiza moze kompletirati.

Otkrica o kojima javljaju Thorne i Macumber129 potpuno su drugacije prirode od onih koje su upravo opisali Walker i Leakey. Poslednja dvojica tvrde da su otkrili fosil mladog Homo erectusa koji unazad datira bar 1,5 miliona godina. Medjutim, kao sto smo upravo rekli, ovaj fosil je po svom kranijanom skeletu sustinski slican modernom coveku, i lobanja je dovoljno covekolika da bi izgledala poput neandertalske. Thorne i Macumber izestavaju o otkricu ostataka preko 30 individua iz Kow Swamp podrucja u severnoj Viktoriji u Australiji, koje slicno tome imaju mnogobrojne Homo erectus crte u svojoj kranialnoj morfologiji. Ovi primerci, medjutim, datirani su na samo 10.000 godina! O Homo sapiensu potpuno modernog tipa izvestava se da se pojavio u Australiji pre bar 25.000 godina ili 15.000 godina ranije, a za Neandertalca ili Homo sapiensa, pretpostavlja se da se pojavio barem 100.000 godina ranije ili oko 90.000 godina pre postojanja ovih Kow Swamp individua.

Thorne i Macumber izvestavaju da te lobanje imaju mnostvo arhaicnih crta koje su tipicne za rane sapiense (pod "ranim sapiensima" mi predpostavljamo da oni znace neandertalskog coveka) ukljucujuci kranialne dimenzije, debljinu svodovne kosti, oblik lica i mandibule i u manjem stepenu, zatiljni region.

Oni izvestavaju, medjutim, da su frontalne kosti narocito arhaicne, imajuci gotovo nemodifikovanu formu javanskog pitekantropusa. Posto se u ovom clanku ne spominje postkranijalni skelet ovih stvorenja, pretpostavlja se da je on bio potpuno moderan.

Imajuci na umu neophodni oprez zbog ogranicene kolicine informacija koje su danas na raspolaganju u pogledu fosilnog skeleta koji su nasli Walker i Leakey, ipak izgleda da se za fosil koji su oni otkrili u Keniji moze ispostaviti da je vrlo slican, ako ne i identican, sa Kow Swamp individuama, od kojih su vecina otkriveni u netaknutim grobovima. U ovom slucaju mi cemo imati fosile individua za koje se neki pretpostavljaju da su 1,5 miliona stari, a neki pretpostavljaju da su samo 10.000 godina stari ili manje, i ovako preklapanje Homo sapiensa je bar u 90.000 godina. Prema tome, izgleda da sa velikom verovatnocom mozemo reci da su ove individue bile ne vise nego rasne varijante Homo sapiensa.

Kao sto smo opisali u ranijem delu o Australopithecusu, Louis Leakey je objavio istovremeno Homo erectusa, Australopithecusa, i stvorenje koje je oznacio sa Homo habilis, sve cije je ostatke otkrio u Koritu II Olduvai George. Richard Leakey je otkrio ostatke Australopithecusa, Homo habilisa i Homo erectusa u geoloskim formacijama u blizini Lake Turkana, za koje je sve pretpostavio da su 1,5 miliona godina stari, dakle svi su ziveli istovremeno. Osim toga, kao sto smo opisali ranije, Louis Leakey je pronasao ostatke okrugle kamene kolibe, koje jos i danas prave ljudi u Africi, ispod Korita I, dakle starije od Korita II. Mi ponavljamo pitanje koje smo ranije postavili: Ako su fosilna stvorenja koja su oznacena kao Australopithecus, Homo habilis i Homo erectus ziveli zajedno nekada, kako onda neki od njih moze biti predak drugome? Ako su fosili modernog coveka pronadjeniu geoloskoj formaciji koja je starija od onih u kojima su fosili ovih stvorenja pronadjeni, kako moze onda neki od njih da bude predak coveka?

Sada mi mozemo postaviti i sledece pitanje: Ako su stvorenja cije su fosilne ostatke pronasli Walker i Leakey u Keniji ista sa stvorenjima ciji su sahranjeni ostaci pronadjeni na podrucju Kow Swamp u Australiji, i ako je prvo pojavljivanje Homo sapiensa pre bar 90.000 godina, kako mogu ova stvorenja biti predak coveka?

U ovo vreme, dok su cinjenice u vecini primera jos veoma fragmentarne, i dok su na objavljene uzvestaje u nekim slucajevima veoma uticale unapred zamisljene ideje, nase je misljenje da neki primerci opisani kao Homo erectus, kao sto su Javanski Covek i Pekinski Covek, definitivno pripadaju porodici majmuna bez ikakve povezanosti sa covekom. U drugim slucajevima (neki od njih nisu ovde opisani) primerci su opisani kao Homo erectus, koji je inace opisan kao Neandertalac, ako je autor doneo odluku da ne veruje da je fosil stvorenja bio tako star da bi bio Neandertalac. U tim primerima, na primer, najnoviji nalaz Walkera i Leakey-a u blizini Lake Turkana, moze biti stvorenje koje je potpuno ljudsko - Homo sapiens.


Neandertalac
Neandertalac je prvo otkriven pre vise od jednog veka u pecini u Neander Valley blizu Diseldorfa u Nemackoj. On je najpre klasifikovan kao Homo neanderthalensis i portretisan je kao polu-uspravan zivotinjski podcovek. (slika) Ovo pogresno shvatanje Neandertalca je najvise pogodovalo predrasudama evolucionog misljenja paleoantropologa, plus cinjenica da je individua koja je analizirana bila osakacena artritisom. Pored toga, zna se da su ti ljudi pretrpeli opaki artritis zbog nedostatka vitamina D. Ove prilike su rezultovale da kost razmeksa i sledila je nakaznost. Sada se zna da je Neandertalac bio potpuno uspravan i u mnogim detaljima se nije mogao razlikovati od modernog coveka. 130,131 Njegov kranialni kapacitet cak prevazilazi modernog coveka. To bi znacilo da ako bi ga obrijali, osisali i okupali, i obukli u savremeno odelo, i pustili da hoda ulicama naseg grada, on ne bi izazvao vise paznje od bilo kog coveka. Danas je on klasifikovan kao Homo sapiens - pravi covek. Veruje se da su se Neandertalski ljudi pojavili naglo u Evropi pre oko 100.000 godina. Ne postoji ni priblizna predstava odakle on potice. Oni su naglo nestali pre oko 35.000 godina i odmah su vraceni u rasu Kromanjonca, koji se sustinski ne razlikuje od modernog Evropljanina. Ponovimo, niko ne daje bilo kakve informacije po pitanju njegovog porekla.

Drugi fosilni ostaci koji su nesumnjivo varijeteti rase Homo sapiens, ukljucuju Swanscombe, Steinheim i Fontechevade fosile.131,132 Swanscombe Covek je datiran na gotovo 250.000 godina.17 Datumi spomenuti u ovom poglavlju su oni za koje je procenjeno da su barem priblizno tacni od strane evolucionih geologa. U danasnje vreme se uzima da pleistocen epoha (kojoj se pripisuje vecina fosila za koje se misli da su hominidi), pocela pre oko 1.800.000 godina. Ranije je procenjeno da je trajanje Pleistocena bilo samo deo toga (sin Arthura Keitha je verovao da je to trajanje bilo oko 200.000 godina), ali je prosirenje pleistocena dalo evolucionistima vreme za koje oni misle da je potrebno za evoluciju coveka od njegovog pretpostavljenog pretka covekolikog majmuna.

Ako se jedan fosil nadje u onome sto se zove rani pleistocen, njemu se pripisuje doba od oko 1,8 miliona godina ili manje. Ako se za njega misli da je iz srednjeg pleistocena, on bi bio procenjen na oko milion godina. Naravno, bila bi mu pripisana manja starost ako bi se nasao u formacijama za koje se veruje da su iz kasnih pleistocenskih vremena. Razliciti vremenski razmaci pleistocena procenjeni su na osnovu pretpostavljenih starosti raznih glacijalnih ili interglacijalnih perioda za koje se veruje da su se javljala za vreme pleistocena. Metodi ukljuceni u ovo kao i neke teskoce koje ovaj sistem susrecu opisao je Pilbeam113 i mogu se naci u mnogim standardnim knjigama o antropologiji.


Literatura
17. R. B. Eckhardt, Sci. Amer. , 226(1):94 (1972).

65. R. E. F. Leakey, Nature 248:653 (1974).

70. L. S. B. Leakey, Nature 189:649 (1961).

79. M. D. Leakey, Olduvai Gorge, Vol. 3, Cambridge University Press, Cambridge 1971, str. 272.

80. A. J. Kelso, Phisical Anthropology, 1st ed. , J. B. Lippincott Co. , New York 1970, str. 221.

103. W. S. Howell, Mankind ih the Making, Doubleday, Garden City, New York 1967, str. 155-156.

104. M. Boule and H. V. Vallois, Fossil Men, Dryden Press, New York 1957, str. 126.

105. Boule and Vallois, Ref. 104, str 118.

106. Boule and Vallois, Ref. 104, str. 121. 107. Boule and Vallois, Ref. 104, str. 123.

108. Boule and Vallois, Ref. 104, str. 123.

109. Illustrated London News, 24. jun 1922.

110. W. K. Gregory, Science 66:579 (1927).

111. J. S. Gould, Nat. Hist. 88(3):96 (1979).

112. J. Hawkes, Nature 204:952 (1964).

113. W. Herbert, Science News 123:246 (1983).

114. Moline(Illinois) Daily Dispatch 14. maj 1984.

115. Zuckerman, Ref. 30, str. 64.

116. F. Weidnreich, Paleont. Sinica, New Ser. D. 10:1 (1943).

117. P. O'connell, Science of Today and Problems of Genesis, Book I, Christian Book Club of America, Hawthorne, CA 1969.

118. Boule, Ref. 104, fusnota sa str. 145.

119. M. H. Day, Nature 232:383 (1971).

120. R. E. F. Leakey and A. Walker, Nature 261:572 (1976).

121. Leakey and Walker, Ref. 120, str. 574.

122. M. D. Leakey and R. E. F. Leakey, Koobi Fora Research Project, Vol. 1 Clarendon, Oxford 1978.

123. A. Walker, R. M. Zimmerman and R. E. F. Leakey, Nature 296:248 (1982).

124. C. Joyce, New Scientist 104:8 (1984).

125. S. Gilbert, Science Digest 93:28 (1985).

126. B. Bower, Scienc News 126:260 (1984).

127. R. Lewin, Science 226:529 (1984).

128. B. Rensberger, The Washington Post 19. okt. 1984, str. A1.

129. A. G. Thorne and P. G. Macumber, Nature 238:316 (1972).

130. F. Ivanhoe, Nature 227:577 (1979).

131. E. Trinkaus and W. W. Howels, Sci. Amer. 241(6):118 (1979).

132. M. H. Day, Guide to Fossil Man, 3rd ed. The U. of Chicago Press, Chicago, 1977

133. Pilbeam, Ref. 24, str. 115-125.

Moderator se buni što postavljamo linkove pa sam morao sa copy/paste!

[Sretno Biće]

za mnogo bolje razumijevanje ovog iznad i daleko preciznije informacije pročitajte knjigu Ivor Karavanić Život neandertalaca...
jer neke stvari koje su iznesene u prethodnom postu nisu baš najtočnije no ja ne bi sada ulazila u to

[Sretno Biće]

Ovdje je tema evolucija i njena (i)relevantnost .....zbog mnogih šupljina u njoj, ne vjera....e kad su ovakve teme ne može da se ne zakači za vjeru...možda i logično...možda i zbog ovakvih izjava....
Nensi Pirsi (Nancy Pearcey) autor knjige "Totalna istina" (Total Truth)analizirajući DNK objašnjava: "U središtu života, u centru svake ćelije kod svakog živog organizma, nalazi se jezik, kod, ili ono što zovemo informacija. Ne postoji poznati prirodni proces sposoban da proizvede informaciju. Poruka ili informacija jesu potvrda postojanja inteligentnog izvora informacije."

Nensi Pirsi: studirala violinu u Hajdelbergu, potom Biblical Studies, filozofiju, njemacki, istoriju, pa opet filozofiju na Institute for Christian Studies.
... Sto od nje cini eksperta za evoluciju, DNK i nastanak zivota

A što to vjernici ne smiju da se bave naukom , a tipovi poput Levontina sa Harvarda , deklarisani ateistia može ?

može se baviti znanošću al svojim područjem a ne se petljat u ono za što nije dovoljno stručna...

[avicena]

može se baviti znanošću al svojim područjem a ne se petljat u ono za što nije dovoljno stručna...

Ali to je više svima poznato k'o što je poznato da je Zemlja okrugla i da se okreće oko Sunca. Zar se ne smije koristiti takvim činjenicama?

[Sretno Biće]

može se baviti znanošću al svojim područjem a ne se petljat u ono za što nije dovoljno stručna...

Ali to je više svima poznato k'o što je poznato da je Zemlja okrugla i da se okreće oko Sunca. Zar se ne smije koristiti takvim činjenicama?

smije se koristiti činjenicama al mislim da si fulao moju poantu...

[Haqqani]

Bismillah!

Esselamu alejkum i dobro jutro svima

Idemo dalje



Sljedece godine, 1999, ce biti 140ta godisnjica objave Charles Darwinove teorije o Nastanaku Vrsta. U tom djelu on je pretpostavio da se zivot na Zemlji razvio u milione formi tokom dugih i sporih serija fundamentalnih promjena u fizickoj strukturi svih zivih stvari, biljnih i zivotinjskih podjednako. Iako male i postepene, te promjene be trebale biti relativno konstantne prirode. Djelic po nevidljivi djelic, skrge bi se promjenile u pluca, peraje bi se promjenile u ruke i noge, ljusture bi se pretvorile u kozu, bakterija bi se promjenila u nas. Problem za Darwina, i sve Darwiniste od tada, je nastao kada je trebalo objasniti mehanizam iza tih promjena.

Zato sto je Darwinova era bila tek na pragu razumjevanja celijskog funkcionisanja (Gregor Mendelova rasprava o genetici se nije pojavila do 1865), Darwin je pretpostavio sistem postepenog fizioloskog usavrsavanja usljed malih, tajnovitih prednosti koje bi prirasle najprilagodljivijim potomcima (njegova famozna teorija 'opstanak najjacih') izmedu ostalih zivih stvari (malo jacih, malo brzih, malo otpornijih), cineci ih prefinjeno drukcijim od njihovih roditelja i radanjem njihova potomstva sa slicnim prirastajnim prednostima u fizioloskom usavrsavanju. Kada su dovoljno male promjene upotpunjene kroz dovoljno generacija...eto rezultata! Nova vrsta bi se pojavila, polno neuskladiva sa originalnim roditeljskim porijeklom, pa ipak jos uvijek povezana sa njim kroz zajednicko fiziolosku zaostavstinu.

Kada se celijsko funkcionisanje moglo bolje razumjeti, posebno vaznost DNA kao 'inzinjera' koji predvodi cijeli voz zivota, to je se hitro prihvatilo kao fundamentalni izvor promjene u Darwinovom originalnom modelu evolucije. Darwinova evolucija, kako je popularno imenovana, je nepobitno prouzrokovana mutacijama na genetskom levelu (mjenjanjem na levelu gena). Zato sto su takve mutacije bile ocigledne ranim geneticarima, i sto su se mogle podstaknuti i manipulisati u njihovim laboratorijama, izgledalao je bez sumnje da su pozitivne mutacije u DNA sekvenciranju ustvari kljuc objasnjenja evolucije. To je ostavilo neutralne mutacije bez efekta, dok su negativne mutacije zadesile samo nesrecne individue (baksuze) koji su ih manifestovali ali nisu imali trajnog uticaja na kolektivni bazen gena odredene vrste zivih organizma.

DARWINOVA NAJCRNJA KUTIJA

1996 Michael Behe, profesor biokemije na Lehigh Univerzitetu u Bethlehem, Pa., je objavio knjigu pod imenom 'Darwinova Crna Kutija'. On je definisao 'crnu kutiju' kao bilo koji uredaj koji funkcionise savrseno, ali ciji unutrasnji mahanizam funkcionisanja ostaje misterija zato sto se ne moze vidjeti ili razumjeti. Charles Darwinu je zivotna celija bila neprobojna crna kutija cije unutarnje funkcionisanje on nije mogao ni zamisliti, a jos manje razumjeti. Danasnjim naucnicima ta celijska kutija nije vise tako crna, ali je jos uvijek dovoljno mracna da ih ostavlja samo sa slabasnim razumjevanjem njenog funkcionisanja. Oni znaju njene osnovne komponente i njihovo funkcionisanje, ali jos uvijek ne znaju kako sve te komponente uzajamno djeluju da cine to sto cine--tj. zive.

Zivot je jos uvijek svaki djelic misteriozan koliko je bio misteriozan u Darwinovo vrijeme. Mnogi dodatni djelici mozaika su se nasli na platnu od 1859, ali naucnici nisu nista blize videnju cijele slike nego sto je to bio Darvin ili njegovi suvremenici. To je ironicna realnost koju ce malo koji moderni Darwinist prihvatiti u svom srcu i svijesti, a jos manje objaviti ostalom svijetu. Naime, oni snabdjevaju javne medije intelektualnim melom (buckuris hrana za stoku) koju mediji, zauzvrat, u neznanju prodaju kao istinu, dok se naucnici snebivajuci i suzdrzanog daha drze prikrajka nadajuci se da ce jednog dana, prije negoli neupuceni prozriju patvorenike, napokon otkriti veliku tajnu....da ce vidjeti unutrasnjost crne kutije Univerzuma.....i razumjeti kako ustvari zivot funkcionise, od primarnog nastanka do same evolucije.

HOCEMO LI SE OKUPITI NA RIJECI?

Darwinisti poducavaju da je zivot poceo spontano u molekularnoj masi koja je plovila slobodno po Zemljinim prvim rijekama i morima. Ti molekularni prethodnici su nekako formirali sebe u organske komponente koje su se dalje nekako fromirale u prve zive organizme. Taj nevjerovatni podvig nepogresivog koreografiranog bioinzinjeringa je, Darwinists insistiraju, postignut bez pomoci bilo kakvog vanjskog agenta, kao naprimjer Primarnog Pokretaca (sto bi neki nazvali 'Bog'), i posebno bez iceg vanzemaljskog. Sve je uradeno upotrebom samo materijala koji su postojali na ranoj Zemlji, i postignuto iskljucivo aktivnoscu samih materijala, sa vjerovatnom asistencijom savrseno vremenski tempirane, i savrseno usmjerene munje koja je, u najpodesnijem zamislivom momentu, zavrtila desetine hiljada, ili cak stotine hiljada nezivih molekula u zive entitete.

Koliko god glatko da su Darwinisti kreirali i promotirali ovaj scenario u skolama do nasih dana, kompleksnost njegovog mehanizma moze itekako osporiti krativne vjestine mnogih zagovornika Primarnog Pokretaca. Bezbrojne ivice se moraju nekako uosoviniti da formiraju membranu koja nekako obuhvata dovoljno DNA pletenica da bi nacinili celiju koja moze upravljati dvima osnovnim funkcijama zivota: tj. mora upiti organske i neorganske komponente u svojoj okolini pretvorivsi ih u proteine, koji se onda mogu pretvoriti u energiju i izmet; i mora imati sposobnost da se reproducira u beskraj (ad infinitum).

Ako se svi ti razliciti faktori, svaki (bona fide) cudo u sebi, ne pojave u preciznom redosljedu koji svaka ziva celija zahtjeva za svoj orkestrirani, korak po korak razvoj, onda cijeli proces postaje smijesno nevjerovatan (nemoguc).

Britanski astronomer Fred Hoyle je ponudio klasicnu analogiju za ovaj scenario, izjavivsi da je vjerovatnoca istinitosti ovog scenarija ista kao 'ta od tornada koji je prolazeci preko smetljista ispravno skupio i sastavio Boeing 747.' To se nije desilo i nije ni moglo desiti tada, isto kao sto se ne desava niti moze desiti sada. Najbolje sto danasnji biokemicari mogu uraditi je da konstruisu beskrajno sicusne djelice mozaika, koji ce ih ostaviti malko blize razumjevanju funkcionisanju zivota nego sto je to raumjeo Darwin i njegovi suvremenici prije 140 godina. Ali zasto? Sta je problem? Zar nismo rascijepili atom? Zar nismo odletjeli na mjesec? Zar nismo mapirali dno okeana? Jesmo, jesmo, i jesmo. Ali te stvari su vrlo lake poredeci ih sa tajnom zivota.

TRAZENJE ZIVOTA NA POGRESNIM MJESTIMA

Ako su Darwinisti tako u krivu, gdje su onda pogrijesili? Sta je fundamentalna greska koju cine? To dosta ovisi o mjestu gdje traze zivot, koja je celija, unutra celije, i specificno u funkcionisanju DNA. Zato sto uvijajuci dupli heliks DNA sadrzi instrukcije o svim zivotnim procesima, pretpostavka je uvijek bila da poremecaji u sablonima tih instrukcija je jedino logicno objasnjenje kako se fizioloske promjene desavaju kako na mikro (malom) i makro (velikom) planu. Drugim rijecima, promjene u DNA (mutacije) moraju biti pokretacki mehanizam svih aspekta evolucijskih promjena. Nista drugo nema smisla.

Razumno ili ne, ipak, to je pogresno. Zasto? Zato sto je 1984 grupa Britanskih istrazivaca odlucila da obavi eksperiment koristeci ono sto se tada smatralo univerzalnom istinom o genima, inace zaostavstinom samog Gregor Mendela: tj. ideju da su geni bespolni. Mendel je tvrdio da su geni bilo kojeg roditelja, biljnog ili zivotinjskog, jednako korisni i efektivni tokom cijelog zivota individue koja ih posjeduje. Ta postavka je prihvacena kao evandelje genetike sve dok ti Britanski istrazivaci nisu pokusali da stvore misji embrijo koji ce nositi bilo dvije kopije ocevih ili dvije kopije majcinih gena. Prema Mendelovim zakonima nasljednosti, oboje muski i zenski embriji bi se trebali razviti normalno. Naposljetku, oni su imali pun sastav gena, i ako su geni stvarno bespolni onda su ti embriji imali sve potrebno da se zacnu i razviju.

Istrazivaci su se sokirali kada su svi njihovi pazljivo napravljeni embriji pomrli samo nekoliko dana poslije njihova premjestanja u matericu. Kako se to moglo desiti? Sta je otislo toliko pogresno u nepogresivom scenariju? Oni su bili potpuno smuceni. Ali ono sto ni oni nisu znali, i sto mnogi cak i danas poslije 14 godina odbijaju da prihvate, je to da su oni nesvjesno otvorili svoju--i svoje maskote--najmracniju, najcrnju kutiju. Oni su se upustili u oblast celije, i dejstvovanja DNA, za koje nisu mogli ni zamisliti da je van limita. I poduzimanjem tog neocekivana putovanja zavrsili su sa potpuno novim razumjevanjem Mendelove nasljednosti, u isto vrijeme zabijajuci noz u oslabljeno srce Darwinove evolucije.

VRIJEME ZA ZIVLJENJE I VRIJEME ZA SMRT

Normalno, ocevi geni ili majcini geni kontrolisu manifestovanje njihove vlastite aktivnosti. Ocev gen moze dati, naprimjer, signal za sjeme kose na glavi da raste--da 'manifestuje' sebe--i da se prestane manifestovati kada se na skalpu oforme gnijezda sa jednim korijenom dlake u sebi. Prestanak procesa manifestacije se naziva metilacija, sto se sastoji u stvari od obuhvatanja manifestujucih gena od srane grozdova kemikalija koje ih ugase (nesto slicno kao vracanje cepa na tubu paste za zube). Tako isto, majcin gen moze manifestovati par ociju i onda, poslije njihova kompletiranja, 'metilisati' proces rasta tog specificnog gena u neaktivnost.

Do 1984, se vjerovalo da sve genetske funkcije rade na isti nacin. Ako je gen ili set gena dosao sa oceve strane procesa razmnozavanja, onda su ti geni upravljali svojim stvarima od rodenja do smrti. Isto se smatralo i za gene sa majcine strane procesa razmnozavanja. Ali odredeni geni su pokazali radikalne razlike, ovisno sa koje strane procesa razmnozavanja su potekli. Kada su zenski misji embriji pomrli, ustanovilo se da geni koji su bili esencijalni za njihov razvoj nisu nikad ni postali aktivni (upaljeni), dok su drugi nisu nikad ni ugasili (metilisali) nekontrolisano se pretvarajuci u tumore. Sto je jos vise zbunjujuce, fatalni procesi muskih embrija su bili potpuno drukciji od zenskih embrija. Embriji su umirali zbog razloga koji su jasno zasnovani na polnoj pristrasnosti. Sta bi to moglo znaciti?

Ustanovljeno je da su otiskani geni bili krivci. Otiskani geni, uspostavilo se, mogu biti manifestovani (upaljeni) od bilo kojeg roditelja a, za nevjerovati, metilisani (ugaseni) od strane drugog roditelja! Nekako, nekim putem, putem neceg nezamislivog, jos manje razumljivog, geni od jednog roditelja su imali sposobnost da nezavisno pocnu i zavrse procese kriticne za zivot oformljijucih embrija. U svijetu genetike to je uvijek smatrano kao nesto nemoguce. Samo lokalizirani (bespolni) gen treba biti sposoban da kontrolise svoju vlastitu sudbinu ili svrhu, a ne zaseban gen od potpuno drukcijeg roditelja. Kooperativni geni su prekrsili sva pravila fizicke nasljednosti koja je zapisana od strane Gregora Mendela. Pa ipak, otiskani geni, ustvari, nipodastavaju Mendelova pravila; i time stvaraju gore spomenuti kolac koji ce neumitno probiti srce klasicne Darwinove evolucije.

OTISAK ZIVOTA POGRESNO SHVACEN

Do sada geneticari su identifikovali oko 20 otiskanih gena ugraviranih medu ostalih 80,000 do 100,000, koliko se vjeruje da sacinjava potpuni ljudski genome. Novi se otkrivaju na regularnoj bazi, gdje neki geneticari predvidaju finalni zbroj u stotinama dok drugi govore cak o hiljadama. Bilo da se radi o stotinama ili hiljadama, samo postojanje otiskanih gena znaci da klasicni Darwinizam ne moze vise racunati na mutacije u DNA kao ocigledan istinski mehanizam za fundamentalnu fizicku promjenu.

Da bi mutacije bile prihvatljive kao pokretni mehanizam Darwinove promjene, one moraju biti sposobne da se pojave u izolaciji i nda, kao sto smo prije izjavili, prenesu sebe sacuvane na slijedece generacije. Po definiciji to znaci da one moraju biti sposobne da da regulisu svoje vlastite funkcije, oboje da manifestuju (upale) i metilisu (ugase) njihove genetske procese. Kad god se osobina promjeni, bilo duzi ud, snazniji misic, ili sposobniji organ, trebala bi se prenijeti u genetski bazen upotpunjeno i kompletno, a ne pola toga manifestovano sa muske strane a pola sa zenske strane rasplodavanja. Zasto? Zato sto bi obadva roditelja morala da mutiraju na medusobno upotpunjavajuci nacin do istog stepena i u isto vrijeme....i onda bi se trebali sastati da obave oplodnju da bi cak imali i sansu da prenesu mutaciju na sljedecu generaciju!

Prirodne mutacije, iako statisticki vrlo rijetke, su jasno dokumentovane. One mogu biti neutralne, negativne, ili pozitivne. I tako kada geneticari zagovaraju da se izolirane mutacije u DNA mogu pojaviti i prenijeti na slijedece generacije, oni prvo pretpostave da je individua sa mutacijom bila ekstremno sretna da od tri mogucnosti ima jednu ispravnu. Oni dalje pretpostavljaju da individua prezivi nemilosrdan proces pobjedivanja kojije Darwin ispravno imenovao 'opstanak najsposobnijeg'. Ali najsposobniji ili ne, svaka zivotinja ili biljka mora se suociti sa bezbroj puteva na kojim bi mogla promasiti voz za sazrijevanje. Pretpostavljajuci da je prolaz bezbjedan, sretna individua sa pozitivnom mutacijom mora jos nekoliko puta biti veoma sretna da i sama dostigne zrelost te izrodi dovoljno potomstva od kojeg ce biti dovoljno onih koji ce nasljediti njene pozitivne mutacije i biti sposobni da izrode slijedece generacije i prenesu im svoje pozitivne mutacije. To je serija dogadaja od kojih je svaki toliko nevjerovatan koliko i Fred Hoylov tornado preko smetljista, ali je, iako vrlo tesko, ipak ostvariv.

Otisnuti geni prosto presjecaju te nevidljive niti ostvarivosti onemogucavajuci bilo kakvu mutaciju, pozitivnu ili drugu, i svode cijeli efekt samo na osobu koja ih manifestuje. Zasigurno mutacija nema nikakave sanse da se probije u bazen gena regulisan od strane utisnutih gena. Zasto? Pa zbog upravo gore navedenih razloga: jer da bi mutacija bila sprovedena, ona mora biti korisna i mora biti sparena sa slicnom mutacijom u clanu suprotnog pola. Stoga, ako je samo saka gena sposobna da se ukljuci i iskljuci od strane razlicitih roditelja, onda Darwinova evolucija nema mjesta u velikoj semi zivota na Zemlji. Otiskivanje gena gura Darwiniste daleko iza nade ostvarivosti, u region DNA gdje je pozitivna mutacija (promjena) nemoguca.

VREMENSKO SEKVENCIRANJE JE PRESUDNO

Sve sto mi govorimo o procesu utiskivanja je ustvari fokusirano oko tempiranja, najdelikatnija i najtajnovitija osobenost koju gen posjeduje. Znajuci kada--i bijuci sposobni--da upale i ugase milione i bilione bioloskih procesa koji stvaraju i suzdrzavaju zive organizme, geni kontrolisu prekidace koji kontrolisu sam zivot. Efektivno, sta god da kontrolise tempirane prekidace to kontrolise organizme. Ako, naprimjer, samo jedna metil grupa promasi tj. propusti signal gasenja na manifestujucem genu, rezultat tog nekontrolisanog gena ce biti nepotrebno mnozenje celija sto ce ultimativno prouzrokovati rak (tumor) u toj celijskoj skupini. Drugim rijecima, ako samo jedan gen zakaze manifestaciju kada mu je vrijeme da se manifestuje, u najmanju ruku ce se pojaviti negativna mutacija, a u najgoru ruku doci ce do katastrofalnog poremecaja u organizmu i neumitnog gasenja samog zivota. (Prevodilac: Ovaj gospodin koliko god da je upucen u ovu temu ipak izgleda ne razumije da geni nemaju inteligenciju niti samovolju da upravljaju avako delikatnim i ekstremno komplikovanim procesom. On ispravno pretpostavlja da onaj ko kontrolise palenje i gasenje procesa mutacije i metilacije gena ustvari kontrolise sam zivot. Ako procitate moj prevod knjizice ‘PODATOMSKI SVIJET’, koja se nalazi na istom ovom web site, razumjet ce te onda kako to funkcionise gen i zivotna sila iza njega. Samo da napomenem ovdje da mi znamo da je Allahov atribut el~Hajj (Zivi) taj koji direktno i neposredno manifestuje zivot i inteligenciju neophodnu za ovaj proces palenja i gasenja manifestacije gena. Da li sada vidite koliko ovi ljudi opterecuju svoj mozak da bi analognom spekulacijom otkrili ono sto je nama Allah dao kao poklon u Njegovoj zadnjoj objavi Kur'anu. 'Pa, koju blagodat Gospodara svoga poricete.')

Ipak vaznije od ovoga je da vremenske sekvence ne mogu biti mjenjanje na bilo koji nacin, oblik ili formu a da u isto vrijeme ne budu stetne za potomstvo. Drugim rijecima, 'evolucija' vremenske sekvence u razvoju embrija ili rastu potomstva prosto ne moze biti u korist Darwinove teorije. Zasto? Zato sto je u smislu ili aspektu rezultata ta 'evolucija' vec savrsena. A kako znamo da je savrsena? Zato sto su oba roditelja dostigla zrelost. Sta je tako posebno oko njihova sazrijevanja? To znaci da su njihove vremenske sekvence radile perfektno u njihovim vlastitim embrijima, sa njihovom prvobitnom spermom i jajima razlicitim u milione oni su izrasli u njihova tijela. (U biljnom svijetu je ista situacija). Onda se njihov period rasta savrseno odvio, sa milionima razlicitih vremenskih dogadaja vodeci ka formiranju i skladnom izrastanju njihovih organa kao i njihovom ispravnom funkcionisanju.

Bilo kakva promjena toj perfekciji moze biti, i skoro uvijek jeste, unistavajuca. Kapi kise ili padaju ili nepadaju. Vremenske sekvence ili pocinju ili zavrsavaju. Nema trece solucije kao sto nema ni trece solucije za kapi kise kojane moze visiti u zraku. (nema treceg stanja zvanog 'bolje'). Prema tome, nikakva genetska promjena u vremenskom sekvenciranju moze proizvesti brze noge, vece rogove, ostrije zube, itd., kako Darwinova teorija postepenosti mjenjanja zagovara. Radi toga skrge ne mogu postati pluca, niti peraja mogu postati udovi, niti ljusture mogu postati krzno ili koza.Nijedan vremenski mehanizam moze 'evoluirati' bez mjenjanja savrsenosti koju je potomstvo naslijedilo od roditelja kroz nebrojene generacije.

Dobra analogija je gradnja kuce. Mi pocinjemo sa otiskom, tj. planom kuce. Poistovjeti to sa genetskim otiskom u DNA. Prvo ocrtava fizicke materijale koji sacinjavaju kucu: drvo, ekseri, cigle, vrata, itd. Drugo ocrtava fizicke materijale koji sacinjavaju tijelo: krv, kosti, koza, kosa, itd. Slijedece, mi cemo dovesti graditelje koji ce napraviti kucu. Oni su ti koji ce, slijedeci nas otisak ili plan kuce, odrediti sta i kako da urade da se nas plan sprovede u izgradenu kucu. Sto je jos vaznije, oni su ti koji ce odluciti kada ce svi dijelovi kuce biti izgradeni, i kada ce se bilo koji specificni dio kuce poceti ili zavrsiti graditi. Oni ce praviti pod prije zidova, zidove prije krova, itd.

Gradnja nase kuce je stoga dvodjelni projekat: sta graditi, i kako i kada to graditi. ista stvar je i sa zivim organizmima, ciji geni graditelji (misteriozni vremenski mehanizmi koji pale i gase proces rasta) odlucuju njihov uspjeh. Sad je lako razumjeti Darwinovu fundamentalnu gresku. Pri pregledu raznih kuca zivih organizama, on nije vidio traga nevidljivih zidara koji su imali odlucujucu ulogu u cijelom procesu. Prema tome, njegova teorija nije--i jos uvijek ne moze--prihvatiti cinjenicu da geni graditelji bezkompromisno ne dozvoljavaju promjene tj. mutacije u vrstama.

DA SAM IMAO CEKIC

Kao i sa kucom, DNA sadrzi ili snabdjeva sve neophodno za izgradnju odredenog organizma, bilo zivotinjskog ili biljnog. DNA stavise ima kapacitet da definise i proizvede fizioloske materijale potrebne da se izgradi cjelovitost organizma, precizno u momentu kada je to potrebno i stepenu u kojem je to potrebno. I, mozda najcudesnije od svega, DNA sadrzi gene graditelje koji odreduju kada ce svaka faza konstrukcije organizma zapoceti i zavrsiti. Roditelj svakog organizma ce mu prenijeti set DNA otisaka tj. planova sta i kako graditi, koji su uvijek savrseni u vremenskim sekvencama, ali uvijek sa dozvojavajuci male varijacije u onom sto se treba graditi. Kada se desi pogresno vremensko sekvenciranje uzrokujuci tragediju, falicnosti su posljedica pogresne povezanosti sperme i jajeta, ili molekularnim anomalijama u DNA uvjetovanim radijacijom ili kemikalijama.

Darwinova klasicna evolucija se kompletno rusi zato sto ne dozvoljava genima graditeljima da postoje neovisno od krajnjih rezultata. Darwinizam zagovara da kada se bilo koji aspekt materijala u organizmu promjeni (tj, dode do mutacije u nekoj DNA niti koja opet uslovi neku promjenu u fizickoj strukturi), geni graditelji tog organizma glatko i bez problema prihvate promjenu (promjene otisak) time sto podese vremenske sekvence (pocetak i kraj) razvitka te strukture. Ovo se ustvari ne desava u realnosti.

Watusijev kuk treba isti period vremena da se oformi kao i Pigmejev kuk (oko 18 godina), tako se razlikuju samo krajnji rezultati--tj. njihova velicina--se promjenila, a ne proces njihovog vremenskog sekvenciranja. To je razlog zasto se sva ljudska bica mogu medusobno lako razmnozavati, cak i kombinacija Watusija i Pigmeja sto je vrlo rijetko. (ja mislim radi medusobne antipaticnosti zbog visine tijela, jer su Pigmeji patuljasti a Watusiji vrlo visoki). Nas nepregledni poredak genetskih vremenskih mehanizama, ukljucujuci i nase otiskane gene, nam je predat u nasljede (ne-evoluiran) od vremena kada je nasa vrsta nastala.

Stoga, sta se gradi moze biti polako, postepeno promjenjeno; ali kako se to gradi absolutno ne moze biti izmijenjeno. Ta ocigledna cinjenica...ta nepobitna istina...ima najdublje implikacije: U genima graditeljima uspjesnih organizama, nikakvo poboljsanje tj. usavrsavanje nije moguce! A bez poboljsanja, kroz Darwinovu promjenu, kako su oni onda mogli evolirati? Ne samo u nesto iz nicega, nego u milione naizmjenicnih, tijesno sekvenciranih komandi glatko isprepletenih tokom produzenih perioda razvoja organizmam od embrija do rodenja i seksualne zrelosti? Kratak odgovor je, 'Oni ne mogu.'

Sta sve ovo znaci, naravno, je da sve sto mi mislimo da znamo o tome kako se zivot razvio na planeti Zemlji je naprosto pogresno. To znaci da su svi nasi 'eksperti' su totalno pogresni kada nam kazu da je Darwinova teorija postepenog mjenjanja (mutacija) dovela do razvoja svih vrsta biljki i zivotinja na ovoj planeti. Nista ne moze biti dalje od istine nego ta teorija. Darwinizam ne moze sada funkcionisati, nikad nije ni mogao, i vrijeme je da njegovi pobornici prestanu intelektualno poziranje i prihvate da trebaju da se vrate na pocetne table u potrazi za razumnijim objasnjenjem onog sto je zasigurno najveca misterija zivota.

*K r a j*

[dripac]

Poštovana gospodo!

Niko ne tvrdi niti može tvrditi kako je Darwinova teorija evolucija 100% tačna i nepogrješiva, ali je ona prizanat kao naučna i kao i svaka teorija u nauci je podložna promjenama. Razlika između bilo koje svete knjige i nauke je u tome što je svaka teza, teorija ili zakon podložan promjenama kada se skupe adekvatni dokazi, dok sa svetim knjigama to nije slučaj. Čak i ako se ispostavi da nešto nije tačno, nađe se tumač koji to protumači drugačije.

Ono što piše u setim knjigama nije i nemože biti nauka i one pronalaze smisao u svojoj nepromijenjivosti. Svaka rečenica je sveta i ako netko preispituje kuran ili bibliju, to za njih postaje opasno. Za Darwinizam svaka promjena samo znači da su naučnici poslije Darwina napredovali i otkrili nove kvalitete.

Darwin je istraživao porijeklo života svidjelo se to vama kreacionistima ili ne u potpunosti je dokazao teoriju evolucije, koja znači da je život nastao postepeno, dok kreacionisti tvrde da su se životinjske vrste pojavile sve odjednom, bez postepenog razvoja iz jedne vrste u drugu. One slamke za koje se kreacionisti rado hvataju kao što su karike koje nedostaju, nimalo ne umanjuju osnovnu ideju o postepenom razvoju života.

I još nešto da Vas upitam. Zašto toliko bježite od komenatar vezanih za Nostradamusa ili recimo Leonarda da Vincija. Nevidim nijedan komentar za postavljene postove o njima. Mislim da ni njih dvojica nisu ništa manji proroci od svojih prethodnika na čijim se knjigam zasnivaju velike svjetske religije.

[dripac]

I da, kako to da se nijedna vjerska knjiga ne dotiče mozga? Mislim da bi s obzirom na bitnost mozga za naš organizam trebale jedan dio posvetiti i njemu. Najbitniji dio našeg organizma jeste mozak. Zbog njega jedemo, zbog njega dišemo, sve što radimo, to radimo da bi njega zadovoljili. A njega nigdje. Pominju se kosti, pominje se koža, pominje se meso i krv, a o mozgu ni riječi. Možda se još nije rodio odgovarajuči tumač?!

[avicena]

One slamke za koje se kreacionisti rado hvataju kao što su karike koje nedostaju, nimalo ne umanjuju osnovnu ideju o postepenom razvoju života.......

.......I još nešto da Vas upitam. Zašto toliko bježite od komenatar vezanih za Nostradamusa ili recimo Leonarda da Vincija. Nevidim nijedan komentar za postavljene postove o njima. Mislim da ni njih dvojica nisu ništa manji proroci od svojih prethodnika na čijim se knjigam zasnivaju velike svjetske religije.

Da su baš slamke.....tih slamki mogu sa copy/paste nalijepiti najmanje desetak stranica....

Proroci?....i Kleopatra i Nizama i Džemila i.....su proročice. Poslanici su nešto drugo. Pogledaj o čemu govore Poslanici ,a o čemu Nostradamus. Gledao sam nekoliko dokumentaraca o tim Nostradamusovim proročanstvima.....pola onih rečenica su prilično konfuzne i mogle bi se uzimati po potrebi....

Bio je nedavno dokumentarac, serijal na HRT o mozgu....ono što je nauka uspjela otkriti kako funkcioniše je zaista fascinirajuće ....ustvari mi i ne vidimo očima nego mozgom....funkcioniše izuzetno kompleksno .....dovoljno da navede čovjeka da razmišlja o Kreatoru.....

[dripac]

One slamke za koje se kreacionisti rado hvataju kao što su karike koje nedostaju, nimalo ne umanjuju osnovnu ideju o postepenom razvoju života.......

.......I još nešto da Vas upitam. Zašto toliko bježite od komenatar vezanih za Nostradamusa ili recimo Leonarda da Vincija. Nevidim nijedan komentar za postavljene postove o njima. Mislim da ni njih dvojica nisu ništa manji proroci od svojih prethodnika na čijim se knjigam zasnivaju velike svjetske religije.

Da su baš slamke.....tih slamki mogu sa copy/paste nalijepiti najmanje desetak stranica....

Proroci?....i Kleopatra i Nizama i Džemila i.....su proročice. Poslanici su nešto drugo. Pogledaj o čemu govore Poslanici ,a o čemu Nostradamus. Gledao sam nekoliko dokumentaraca o tim Nostradamusovim proročanstvima.....pola onih rečenica su prilično konfuzne i mogle bi se uzimati po potrebi....

Bio je nedavno dokumentarac, serijal na HRT o mozgu....ono što je nauka uspjela otkriti kako funkcioniše je zaista fascinirajuće ....ustvari mi i ne vidimo očima nego mozgom....funkcioniše izuzetno kompleksno .....dovoljno da navede čovjeka da razmišlja o Kreatoru.....

Pitanje nije o čemu svako od nas razmišlja pri pomisli na mozak, nego zašto ga nema u vjerskim knjigama. Medicina je toliko danas napredovala da bukvalno, sem mozga, nepostoji dio tijela bez kojeg ne možemo, a da nepričam o transplataciji bilo kojeg organa. Mozak se nemože transplatirati, a i kada bi to uradili ko zna šta bi dobili. Mene u tuđem tijelu. I s obzirom na tu njegovu karakteristiku mislim da je zaslužio da se nađe u nečemu takvom. Ali on se nespominje. A zašto. Zato što se u vrijeme pisanja svetih knjiga nije znalo da mozak ima toliki značaj u životu čovjeka, i ne samo čovjeka nego svakog živog organizma koji ga ima. Mislim da je to ipak dovoljno da dovede u sumnju to što tvrdite, da smo mi ustvari produkt inteligentnog dizajna ili svemogučeg stvoritelja.

[Haqqani]

Bismillah!


Evo ti malo o mozgu , samo budi posten, pa makar pogledaj ovaj kratki film , mozda ti se shvatanja u potpunosti izmjene


http://www.harunyahya.com/download/down ... p?id=16328

[avicena]

Pitanje nije o čemu svako od nas razmišlja pri pomisli na mozak, nego zašto ga nema u vjerskim knjigama. Medicina je toliko danas napredovala da bukvalno, sem mozga, nepostoji dio tijela bez kojeg ne možemo, a da nepričam o transplataciji bilo kojeg organa. Mozak se nemože transplatirati, a i kada bi to uradili ko zna šta bi dobili. Mene u tuđem tijelu. I s obzirom na tu njegovu karakteristiku mislim da je zaslužio da se nađe u nečemu takvom. Ali on se nespominje. A zašto. Zato što se u vrijeme pisanja svetih knjiga nije znalo da mozak ima toliki značaj u životu čovjeka, i ne samo čovjeka nego svakog živog organizma koji ga ima. Mislim da je to ipak dovoljno da dovede u sumnju to što tvrdite, da smo mi ustvari produkt inteligentnog dizajna ili svemogučeg stvoritelja.

Da li baš samo zato što svi čovjekovi organi nisu spomenuti u Objavi dovodi Objavu u pitanje....među kojima i tako značajan kao što je mozak....Nije spomenuto mnogo toga isto važnoga....da su se uvažavale svačije želje, zamisli u koliko bi tomova danas bio Kur'an....

Kur’an o mozgu

Allah je u Kur’anu, govoreći o jednom od zlih nevjernika koji je poslaniku Muhammedu, s.a.v.s., zabranio obavljanje namaza kod Kabe, rekao:
"Ne valja to! Ako se ne okani, dohvatićemo ga za kiku*, kiku lažnu i grješnu"; (96:15-16) Zašto je Kur’an opisao prednji dio glave kao nešto što laže i čini grijeh? Zašto je Kur’an rekao da ta osoba laže i čini grijeh? Postoji li veza predneg dijela glave sa laganjem i griješenjem?

Ako pogledamo lobanju s prednje strane glave, vidjet ćemo prednji dio mozga. Fiziologija nam o funkciji ovog dijela mozga kaže: “Motivacija, kao i predviđanje i planiranje pokreta se odvija u donjem dijelu prednje lobanje tzv. prednji mozak . Ovo je region moždane opne koji obavlja funkciju asociranja…Vezano za njegovu povezanost sa motivacijom, ovaj prednji dio se također smatra funkcionalnim centrom za agresiju…” Dakle, ovaj dio mozga je odgovoran za planiranje, motivaciju i iniciranje dobrog i lošeg ponašanja, te je odgovoran za izgovanje laži i pričanje istine. Uzimajući ovo u obzir, sasvim je prikladno opisati prednji dio glave kao dio koji laže ili čini grijeh ukoliko osoba laže i griješi, kao što je Kur’an rekao: “…kiku*, kiku lažnu i grješnu…”. Prema profesoru Keith Mooreu, naučnici su do ovog otkrića o funkciji prednjeg dijela mozga došli u posljenjih 60 godina.

* Arapska riječ koja je korištena u Kur’anu jeste naasiyah što znači ‘prednji dio glave’. ...

http://www.nahla.ba

Imaš kod Bergsona zanimljivo razmišljanje o mozgu i umu...duže je pa mi se ne da prekucavati....

[Sretno Biće]

Poštovana gospodo!

Niko ne tvrdi niti može tvrditi kako je Darwinova teorija evolucija 100% tačna i nepogrješiva, ali je ona prizanat kao naučna i kao i svaka teorija u nauci je podložna promjenama. Razlika između bilo koje svete knjige i nauke je u tome što je svaka teza, teorija ili zakon podložan promjenama kada se skupe adekvatni dokazi, dok sa svetim knjigama to nije slučaj. Čak i ako se ispostavi da nešto nije tačno, nađe se tumač koji to protumači drugačije.

gle džabe se trudiš slijepim kod zdravih očiju otvoriti oči...

[dripac]

Zaista neznam zašto bi ovaj kratki film promjenio moje shvatanje mozga, njegove funkcije i njegovog značaja. Mislim da si promašio.
Moje mišljenje je da to što imamo mogučnost da vidimo, čujemo, pričamo imamo potrebu da jedemo pijemo, to što nas boli kad se opečemo, kad se posječemo, to su ustvari samo senzori koje je mozak razvio da bi preživio.

"Kur’an o mozgu

Allah je u Kur’anu, govoreći o jednom od zlih nevjernika koji je poslaniku Muhammedu, s.a.v.s., zabranio obavljanje namaza kod Kabe, rekao:
"Ne valja to! Ako se ne okani, dohvatićemo ga za kiku*, kiku lažnu i grješnu"; (96:15-16) Zašto je Kur’an opisao prednji dio glave kao nešto što laže i čini grijeh? Zašto je Kur’an rekao da ta osoba laže i čini grijeh? Postoji li veza predneg dijela glave sa laganjem i griješenjem?

Ako pogledamo lobanju s prednje strane glave, vidjet ćemo prednji dio mozga. Fiziologija nam o funkciji ovog dijela mozga kaže: “Motivacija, kao i predviđanje i planiranje pokreta se odvija u donjem dijelu prednje lobanje tzv. prednji mozak . Ovo je region moždane opne koji obavlja funkciju asociranja…Vezano za njegovu povezanost sa motivacijom, ovaj prednji dio se također smatra funkcionalnim centrom za agresiju…” Dakle, ovaj dio mozga je odgovoran za planiranje, motivaciju i iniciranje dobrog i lošeg ponašanja, te je odgovoran za izgovanje laži i pričanje istine. Uzimajući ovo u obzir, sasvim je prikladno opisati prednji dio glave kao dio koji laže ili čini grijeh ukoliko osoba laže i griješi, kao što je Kur’an rekao: “…kiku*, kiku lažnu i grješnu…”. Prema profesoru Keith Mooreu, naučnici su do ovog otkrića o funkciji prednjeg dijela mozga došli u posljenjih 60 godina.

* Arapska riječ koja je korištena u Kur’anu jeste naasiyah što znači ‘prednji dio glave"

Vidiš, baš to i jeste razlog zbog čega nevjerujem u tu priču o inteligentnom stvaranju, a tu i leži razlika između kreacionizma i darwinizma. Prvo mi objasni zašto bi kika predstavljala prednji dio glave. Možda zato što je to neki tumač tako vidio. A kao drugo zašto knjiga nebi govorila o nekoj osobi koju Muhamed kao nekog koji nevjeruje u ono što što on propovjeda, vidi kao griješnika i lažova, i jednostavno njegovu kiku vidi kao lažnu i griješnju. Pa nije Eureka i sad treba rješavati zagonetke.


Vidite, ja vjerujem da je kuran, kao i biblija, isto kao i Muhamed i Isus, u njihovo vrijeme imala veliki značaj, i da su jednostavno u to vrijeme pokušavali, a to su vremena puno večih nepravdi, davale nadu u bolju budučnost, pa makar i kada umru. Svi ti zakoni, od toga da se žene moraju pokrivati, da se mora uzimati abdest, da se nesmije jesti svinjetina, da se moraš kada se ženiš zakleti pred bogom i još puno toga, su imali svoju svrhu u to doba. Iskreno, poštujem sve iskrene vjernike, iako sam nisam vjernik. Vjerujem i da nije bilo kurana i biblije, svijet bi danas izgledao puno drugačije i možda bi bilo puno više zla. Ali isto tako vjerujem i siguran sam, da su i jedna i druga knjiga dijelo ljudskih ruka i nastale su kao potreba da se uvede malo reda u jedno stanje anarhije, u doba kada su vladari mogli sve što su htjeli, pa čak i da se samo nazivaju bogovima i da im se ljudi klanjaju. Volio bi da shvatite da sam ja, ako i svi ljudi sa kojima polemišete, samo ljudi koji stoje čvrsto na zemlji i koji vjeruje čvrstim dokazima, a ne dokazima tipa "kika" predstavlja prednji dio glave. Ne kažem da je sve tačno ni što je napisao Darwin, ali je on pisao prije 100 i kusur godina, i mnoge stvari su kasnije otkrivene, neke su pobile njegove tvrdnje, a druge su ih opet potvrdile. Bez obzira na sve, nemožete tvrditi kako mamuti i slonovi nemaju istog pretka, jer je i u njihovoj DNK to potvrđeno. Ili recimo sisari u moru. Zar kitovi, s obzirom na svoju veličinu, ne vuku malo na dinosauruse. Zar delfini sa svojom inetligencijom nisu bliži kopnenim životinjama. Ako želite razmišljati, a nekažem da gubite vjeru u boga, morate priznati da ima tu nešto.

I na kraju još nešto. Prije par noći sam gledao neki dokumentarac na TV-u i riječ je bila o nekom dijetetu iz nekog sela u Maleziji. Rođeno je sa ogromnim tumorom na glavi i taj tumor mu je totalno deformisao glavu. Kako je raslo dijeti i tumor je rastao, i nemožete vjerovati na šta je ličilo to dijete. E nemogu da shvatim, da ako neko može da odlučuje, da odluči da kazni to dijete od samog rođenja.

I još nešto, a to je ono što mi smeta u svim vjerskim knjigama.

Tako Allah ostavlja u zabludi onoga koga hoće, i na pravi put ukazuje onome kome hoće. A vojske Gospodara tvoga samo On zna. I Sekar je ljudima samo opomena.

Zašto bi mene ostavljao u zabludi, a vama ukazivao na pravi put. Čime ste vi predodređeni da budete na pravom putu, a mi ostali u zabludi. Zar je to pošteno?