Project Sejuani wrote: ↑16/09/2021 15:01
Sad hoćeš da kažeš da vas smisao života u stvari ne interesuje vi živite od danas do sutra
Ne mogu tvrditi za ostale ateiste ali mogu govoriti u svoje ime. Odgovor je da. Ne bas da zivim od danas do sutra, ja zivim SAD. Planiram buducnost, pokusavam pretpostaviti stvari koje se mogu razviti onako kako ne zelim i pokusavam se zastiti od toga. Ali sve u svemu, zivim SAD. Ne zivim u proslosti a ni u buducnosti.
No na nekoj velikoj skali, nema smisla. Pet godina nakon sto umrem sjecace me se samo djeca, sve sto napravim bice unisteno za 50 godina a za 1000 godina nista vise nece izgledati isto sto sada vidis. Sve sto radimo je besmisleno bas kao je sve sto su radili ranije postalo sada besmisleno. Prosetaj Mekkom, to nije Mekka kojom je setao Muhammed. Sve sto su se oni borili i svadjali je nestalo. Pala krv u selu odakle je moj djed zato sto je neko odlucio da cesta treba proci kroz necije imanje. Danas vise nikog u tom selu nema. Sve one njihove svadje, previranja ali i dobri trenuci su nestali. I nece se nikada vise vratiti.
Ja sam tu sad i ovdje. Moj zivot nikome nista ne znaci osim meni i mojim bliznjim. Ja iza sebe necu nista spektakularno ostaviti ali sad da umrem, umrijecu zadovoljan sa sobom i svojim izborima. Mene nije strah nestanka, pomirio sam se s tim. Nemam potrebe izmisljati neka utocista kako bih se nadao da necu nestati jednog dana tj da cu se vratiti jednog dana. Necu. I to mi daje smiraj. To mi cak sta vise, daje energiju. Energiju da uradim vise i bolje sad dok mogu. Dok sam tu. Da mi sada bude lijepo. Da imam udobnu kucu, skladnu porodicu, sigurnu ekonomiju. Da imam prijatelje i sto vise smjeha. A kad dodje dan da odem, oticu. To je isto kao da si na nekom partiju i muzika drma i tresti, svi piju i plesu i onda u jednom trenutku ti kazes: odoh odavde. i kad odes, parti se nastavlja samo ti nisi tu. I nikom nista.
Mene nije strah toga. Mene je vise strah da prozivim zivot odbijajuci da se suocim sa realnoscu. Zivot je usran, nosi mnogo problema ali ja drzim konce kako cu te probleme posmatrati i rjesavati. Moj drug je bio smrtno bolestan od kancera. Znao je da ima jos 2 mjeseca zivota. Isao bi svaki dan na plazu da gleda sunce jer je znao da ce uskoro doci dan da nece to moci raditi. Ja sam od njega naucio da zivim ovdje i sad. jer jednog dana ce ovo nestati i necu moci to da radim. Drugi moj drug ima neku bolescuru koja mu proizvodi bol u misicima gotovo svakodnevno. Svaki dan je u boli samo sto nekad ima gore nekad bolje dane. Lik je veseo i radostan. Prihvatis realnost i zivis sa njom. On nije pao u depresiju i onda ocekivao da ga bog nagraditi nekad za njegovu bol. Kad nece. Svijet se ne vrti oko mene i oko tebe. Mi smo mala tacka u svemiru i zivis tu i sad. Kad odes sa partija, otisao si.
smo utvrdili da nije samo do autora ima dosta i do implementatora.