Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
Bagdatis za B92 o svemu zbog čega ga volimo
Tog januara 2006. godine stigao je do finala Australijan opena, naterao sve da ga zavole, a mnoge i da počnu da navijaju za njega.
IZVOR: PONEDELJAK, 25.05.2015. | 20:00 -> 21:30
Getty Images
Sada, devet godina kasnije, Bagdatis je i dalje prijatan, šarmantan i otvoren, ali vidno zreliji. Kipranin je prihvatio razgovor za B92, u stvari tu je bio naš novinar i još jedna devojka iz Dubaija, pa smo zajedničkim snagama probali da izvučemo ono najbolje iz Markosa.
Za uvod lakša tema – pobeda nad Karlovićem u prvom kolu Rolan Garosa i novi dolazak u Pariz.
“Osećaj je dobar, pogotovo što je uvek teško sa serverom kao što je Ivo, nema veze na kojoj je podlozi. Srećan sam što sam našao način da pobedim.Mnogo vremena u svom životu proveo sam u Parizu, uvek je poseban osećaj vratiti se u Bulonj. Imam porodicu ovde i pogotovo mi je lepo otkad i ja imam porodicu, pa dolazim sa njima. Osećam se sjajno ovde, kao kod kuće“.
Jedan od mečeva koji je obeležio Markosovu karijeru jeste duel sa Andreom Agasijem na US openu 2006. godine – bila je to nadljudska borba, poslednja velika bitka legendarnog Amerikanca i na kraju njegova pobeda sa 6:4, 6:4, 3:6, 5:7, 7:5.
Videlo se na Bagdatisovom licu da nije očekivao takvo pitanje koje ga vraća u prošlost, na meč koji je u njemu izazvao toliko pomešanih osećanja.
“Uh, zatekli ste me tim pitanjem“, nasmejao se Markos, “Bio sam zaista razočaran, taj poraz mi je mnogo naškodio. Ali sa druge strane, Agasi je bio moj uzor – prvi meč koji sam gledao na televiziji bio je njegov sa Goranom Ivaniševićem u finalu Vimbldona 1992. godine. Imao sam samo sedam godina. Bio je poseban osećaj, bili su njegovi poslednji dani na Turu i zbog toga sam možda malo lakše progutao taj poraz“, rekao je Markos, a onda je prokomentarisao i dirljivi trenutak koji je Agasi opisao u svojoj autobiografiji (obavezno je pročitajte).
“Bila je puna svlačionica i odjednom smo ostali samo nas dvojica. Gledali smo ’hajlajte’ meča na ekranu, pogledali smo se, rukovali smo se, a onda smo nešto duže ostali tako, ruka u ruci. Bilo je zaista emotivno“.
Getty Images
Početkom te 2006. desilo se ono po čemu ćemo uvek pamtiti momka rođenog u Paramiti, u oblasti Limasol.
Kipranin je u prva tri kola u Melburnu eliminisao Gimelstoba, Štepaneka i Gremelmajra, a ’seča’ Top 10 igrača počela je trećim teniserom sveta Endijem Rodikom u osmini finala – 6:4, 1:6, 6:3, 6:4. U četvrtfinalu je pao Ljubičić (osmi na listi) u pet setova, a posle još jednog maratonskog okršaja savladan je i četvrti na svetu David Nalbandijan – 3:6, 5:7, 6:3, 6:4, 6:4.
Pri spomenu svega toga Markosu se nasmešio brk...
“Melburn je za mene posebno mesto – osvojio sam taj turnir kao junior, a to finale je verovatno najbolja stvar koja mi se ikada dogodila u karijeri. Ne znam kako da vam to opišem, to što osećam zaista je teško opisati“, govorio nam je Markos i gestikulirao kao da sve dolazi iz srca, iz duše, “Sećam se polufinala sa Nalbandijanom, kada sam pobedio osetio sam se potpuno prazno, dao sam bukvalno sve što sam imao. Ponovo ne mogu lepo da opišem“, dodao je uzbuđeni Bagdatis.
Na pitanje šta bi sada rekao tom 21-godišnjaku koji je igrao finale u Melburnu, Markos je uzdahnuo:
“Mnogo stvari, baš mnogo. Mislim da sada nije vreme da razgovaramo o tome, možda kad završim karijeru“, kaže Bagdatis i onda ipak dodaje: “Ne bih ponovio neke greške, izbegao bih neke stvari. Rekao bih tom momku da se ne opušta u tom trenutku, a ja se tada jesam malo opustio. Istovremeno, razumem i razloge zbog kojih sam popustio – nisam imao uz sebe nikoga dovoljno iskusnog da mi ukaže na to šta treba da radim. Mnogo bih detalja promenio sa ovim iskustvom koje sada imam“.
Getty Images
Bagdatis često ume da kaže kako je “najvažnija stvar imati strast prema tenisu“.
“To može da varira, ide gore-dole, ali sada je ta strast tu – da nije, ne bih ni bio ovde“.
Na konstataciju da je prošle godine osvojio četiri čelendžera, Markos se opet nasmejao:
“Eto, to stvarno pokazuje strast prema sportu. Ceo život sam se samostalno i borio i pronalazio rešenja. Iz male sam zemlje i teško je naći ljude koji znaju mnogo o sportu. Shvatio sam da moram da krenem ispočetka – to je bio glavni cilj i nisam se plašio povratka unazad. Mislim da se isplatilo. Trideset mi je godina, ali mislim da u nogama imam još četiri-pet sezona“, kaže trenutno 59. igrač planete.
Posle uspeha u Melburnu Bagdatis je na Kipru dobio i ulicu sa svojim imenom, ali kaže to nije nešto čime se diči najviše.
“Tu mi je kuća i svaki dan sam tamo – lep je osećaj. Ipak, ono na šta sam najponosniji u životu jeste to što su deca zbog mene počela da igraju tenis na Kipru. To ih odvraća od loših stvari i dovodi ih u sportu, na to dostignuće sam stvarno ponosan, to je najvažnija stvar“, zaključio je Bagdatis za B92.
Dok smo se pozdravljali, Markos, koji je od 2012. godine u braku sa Hrvaticom Karolinom Šprem, kratko mi je rekao “hvala“, uz široki osmeh.
Jest dosadan ovaj na EuroSportu sa ovim verzijama kanak .. Covjek svake dvije minute spomene eurosport international, eurosport 2 obicni, eurosport 2 bundes , eurosport poljski,pa pizda ti materina vise znam o kanalima nego o teniserima ciji mec prenose.. Da im hoce SportKlub uzeti sve i bundes ligu i GS.ove sve oni bi odmah uveli jos kanala a ovi se petljaju na 2 kanala jos evo i bicikla u istom terminu
Odličan uvod Necko, odličan.
Kladionice daju 1,60 na Baggyja, dakle popriličan respekt prema Dzumhuru i otprilike u skladu sa tvojim uvodom samo mi žao što ne mogu gledati :-(
Leopold_IV wrote:Odličan uvod Necko, odličan.
Kladionice daju 1,60 na Baggyja, dakle popriličan respekt prema Dzumhuru i otprilike u skladu sa tvojim uvodom samo mi žao što ne mogu gledati :-(
Nema veze, gledati cu Damira u petak protiv RF.
Stoji ono sve, poznajem Marcosovu igru dobro, ali mozda mu servis malkice nipodastava zbog spore podloge, jer dobra serva je i na zemlji - mocno oruzje. Damiru mora raditi retern, koliko toliko, da ovaj ne ubrzava igru odmah nakon pocetnog udarca jer forhendom bas umije razvlaciti protivnika kao od sale po citavom terenu. Ako tu bude Damir konkurentan, onda bi to bio tijesan mec.
Nas igrac ima sansi i bila bi lijepa nagrada da izadje na megdan Fedex-u.
Last edited by shake69 on 26/05/2015 16:20, edited 1 time in total.
Po meni Marcosova serva nije ništa posebno, on je više Agassi ili Nalbandian-tip igrača... dobar return i mogućnost crtanja po terenu, može pogoditi bilo koji ugao bilo kojim udarcem.
Sock baš odigra bez milosti... otkad nisam gledao Lorenzija, mlađeg brata Steve Buscemija
Znači prema rasporedu Novak bi trebao ići na Nadala, pa poslije na Marey-a a onda inšalah na Federera Biće Novaku zeznuto jer valja guzove odrati da se prodju ....Biće zanimljivo kako će ovo prevazići ma i onaj slunto Maray zna biti mentalno stabilan.... Po meni nikada nije teši raspored bio za najvećeg favorita naravno pod uslovom da ovi nabrojani prodju dalje....
I sretno sutra Džumhuru da prodje Bagdatisa pa da još para zaradi...majke mi baš bi mi bilo drago ...
ps: onom sto trazi savjete za kladionicu: Ne stavljaj Dimitrova na tiket ni pod razno
Cuj "ni krivom ni duznom" ! Jesi li igro na Dimitrova? Jesi ! ja bi ti kucu oteo! Imas samo dva sigurnija nacina da riknes lovu. Il da stavis na Tomica il na Gulbisa !
ultima_palabra wrote:Po meni Marcosova serva nije ništa posebno, on je više Agassi ili Nalbandian-tip igrača... dobar return i mogućnost crtanja po terenu, može pogoditi bilo koji ugao bilo kojim udarcem.
Sock baš odigra bez milosti... otkad nisam gledao Lorenzija, mlađeg brata Steve Buscemija
Uljtima, mora da se salis. Ako bi servis ocjenjivali opisno, od los, zadovoljavajuci,dobar, vrlo dobar i odlican, sigurno bi bio blizu vrlo dobar. Pa time je, uz retern i FH i stigao u finale AO i semifinal of Wimbledon!
Nadam se da ce od danas Carigradska patrijarsija imati jednog manje na svetoj pariskoj zemlji!
ultima_palabra wrote:Po meni Marcosova serva nije ništa posebno, on je više Agassi ili Nalbandian-tip igrača... dobar return i mogućnost crtanja po terenu, može pogoditi bilo koji ugao bilo kojim udarcem.
Sock baš odigra bez milosti... otkad nisam gledao Lorenzija, mlađeg brata Steve Buscemija
Uljtima, mora da se salis. Ako bi servis ocjenjivali opisno, od los, zadovoljavajuci,dobar, vrlo dobar i odlican, sigurno bi bio blizu vrlo dobar. Pa time je, uz retern i FH i stigao u finale AO i semifinal of Wimbledon!
Nadam se da ce od danas Carigradska patrijarsija imati jednog manje na svetoj pariskoj zemlji!
Pa upravo to, između dobar i vrlo dobar... sa lošim servisom ne možeš stići gdje je on stigao. Ali svakako servis nije prvo na šta pomislimo kad se pomene Marcos.
On nije tip koji može oduvati Damira sa terena... ako mu bude loš dan, Damir ima šansi. Iskustvo je svakako debelo na strani Kipranina.
Čudo zvano “trening Rafaela Nadala“ opisuje se kao nešto što se mora videti uživo i s tom namerom pođoh u Bulonjsku šumu.
IZVOR: SAŠA OZMO PONEDELJAK, 25.05.2015. | 23:30
Foto: B92/Saša Ozmo
Baš kao i prvog dana, Rafa beše izbegao u blagu ilegalu, tj. na terene koji su od ove godine prvi put u upotrebi i nalaze se na pet-deset minuta hoda od Rolan Garosa. Malo je zakukuljeno, ali pronašao sam put i stigao na početak, u 10.30. Nigde nikog, Rafin tim, jedna foto-reporterka i ja, pristup je na četiri terena u okviru tog kompleksa dozvoljen samo sa akreditacijom.
Turnir je počeo, to sigurno nije intenzitet koji Rafa drži kad je u fazi priprema, ali svejedno je bilo impresivno. Sparingovao je sa Žoaom Sousom iz Portugala, a prvih 45 minuta lopte su kao granate fijukale s jedne na drugu stranu – nisu se mnogo kretali, samo snaga i sticanje rutine.
Rafi je očigledno forhend bio primarna meta jer je 95% udaraca bilo upravo njime, stenjali su obojica kao na meču od siline udaraca, a Nadal je možda dva-tri puta udario forhend onako kako nije želeo.
Pored njega Toni sa svojim poslovično strogim izrazom lica gestikulira Rafi da mora žustrije i malo pravilnije da udari forhend, a i rekao je nešto u tom smislu. Još nekoliko puta mu je davao savete, ali vrlo tiho, pa ništa nisam uspeo da čujem.
Rafa tokom treninga mrtav ozbiljan, ni osmeha ni komunikacije sa bilo kime osim sa Tonijem, što je kontrast u odnosu na terene pored – Sok i Smiček se svako malo nešto cere, dobacuju jedan drugom preko mreže, a do njih je Conga koji kako se okrene, mora nekoga da pozdravi.
Foto: B92/Saša Ozmo
Udaraju Nadal i Sousa besomučno s osnovne linije, kad primetim ja iza sebe Rafinog oca Sebastijana. Znam da čovek u principu ne daje izjave, ali stara izreka glasi “ko ne traži, ne dobije“.
Taman se okrenuh da upitam kad čovek kucka na telefonu poruku. Reko’ da ne budem seljak, da pričekam, a Sebastijan nabada kažiprstom slovo po slovo deset minuta. Završi on to napokon, priđem mu, kulturno se predstavim i zamolim za minut vremena, čovek me gleda prilično ljubazno, ali tu tek skapiram da me ništa nije razumeo.
Zatim se ubacuje Benito Peres Barbadiljo, Nadalov PR menadžer, koji je do tad bio pod nekom kapom i nisam ga ni primetio. “Otac ne daje intervjue, nikada ih nije davao“, kaže mi, a i Sebastijan odmahuje prstom kad je shvatio šta želim.
“A je l’ Srđan daje intervjue“, pita me Barbadiljo. Zajedljivo pitanje, ali ton mu nekako nije zajedljiv, pa ne znam šta da mislim. “Ponekad“, odgovaram.
“Razumi, to je politika porodice, onaj momak tamo (pokazuje na Rafu) je zvezda i tako treba i da ostane“.
Znam da je šansa da mi dâ koji minut s Rafom skoro nepostojeća, ali jeo bih posle sebe da nisam upitao najšarmantnije što sam mogao.
“Imamo isplaniran program mesecima unapred, mnogo je novinara, a ne možemo svakome da damo pet minuta. Biće konferencija za medije“.
Onda je rekao: “A što ne intervjuišeš Novaka?“ Kad je shvatio koliko je to glupo zvučalo, brzo je dodao: “...i Viktora, Janka...“
Foto: B92/Saša Ozmo
Popričasmo tu još dva-tri minuta, OK je tip, a Nadal i Sousa prešli su na voleje. To je potrajalo pet minuta, još desetak su radili na servisu, a poslednjih pola sata bilo je rezervisano za gemove.
Rafa nije baš blistao, a nije da se nije trudio, videlo se da se nervira kada pogreši neku dijagonalu koja mu nije išla, za razliku od forhend paralele koju je standardno razbijao.
U prvih šest gemova nije bilo brejk šansi (koliko sam uspeo da sračunam, a prilično sam siguran da sam dobro to učinio), a onda je na 3:3 i izjednačenju Rafa zicer poslao u mrežu i uzviknuo “Me jodas“. Mislim da je to na španskom “Za.....aš me“.
Spasao je tu brejk loptu uz “vamos“, zatim još jednu i poveo sa 4:3, a vremena više nije bilo, pošto su Ferer i Hase već uveliko bili spremni da počnu svoj trening.
Nadal je pakovao opremu i tu se već opustio, pa se šalio s Fererom. Na izlasku iz stadiona zamolio sam ga: “Može jedan osmeh, Rafa“, a on mi je uzvratio pogledom u kojem je bilo razumevanja, ali kao da je govorio: “Gde ste me i ovde našli?“ Bio je predusretljiv, pokušao je da se osmehne, ali nije baš do kraja uspelo (to je prva fotka u tekstu). A i razumem ga, svaki dan ga bar 100 ljudi maltretira na sličan način.
Crtice iz Pariza
Foto: B92/Saša Ozmo
- Ćorić i Kveri igrali su taj brejk prvog seta na jednom od sporednih terena, a pri rezultatu 6:6 u ’dodatnom gemu’ iza Kverijevih leđa prolazio je, i to prilično sporo, kamion “đubretarac“. U tako napetom trenutku pet sekundi pauze... Borna je dobio taj set, posle i meč sa 3:1 uprkos tome što ga je sudija zvao Korić sve vreme.
- Čovek došao da gleda Krajinović – Gofan, a on i ja jedini na tribini koji navijaju za Filipa. Upoznamo se, zove se Mario, iz Dubrovnika je, a proveo je godinu dana u Beogradu 1986. godine služeći vojsku. Finiš trećeg seta, a on ustaje: “Idem, počinje mi ćerkin meč“. I tako sam upoznao oca Ane Konjuh, jedne od najperspektivnijih teniserki na svetu.
- Duel tima Aleksandre Krunić i tima Julije Putinceve baš je poprimio ozbiljne razmere. Aleksandrini su je bodrili sa “idemo“, “opa“ i slično, a to je veoma nerviralo rivalkin štab, koji je počeo da odgovara na isti način. I tako bi sve dok se ovi Julijini nisu smorili posle nekih desetak minuta. Aleksandra je nažalost izgubila...
- Golubova ima baš mnogo i nije uopšte retka situacija da prolete nisko iznad terena i tako ometu igrače. Biće nezgodno ako se to desi u nekom važnom trenutku, za sada tome nisam prisustvovao.
- Navijači Jirgena Melcera – carevi. Fotka iznad, sve vam je jasno.
- Pitao sam za karte, na dve biletarnice mi je rečeno da ih više nema za ovu godinu, a jedna radnica savetovala mi je da idem na Viagogo (onaj sajt za kupovinu karata), pa ko želi, neka pokuša.
Izleti Sarapov ko cep !
