Forum Klix.ba

Stoner wrote:Ljudi, ne mogu plakati.

Ozbiljno i bez zajebancije, nisam znao na kojem pdf bi otvorio temu pa rekoh ajd ovdje ću a moglo bi i komotno na pdf Zdravlje jer mislim da se radi o nekom psihološkom problemu.

To da nisam plačljiv sam oduvijek znao, ali nikad do prije par dana nisam ozbiljno razmišljao o tome. I sad skontam da su meni 22 godine a ja nisam plakao od svoje 15. I ne znam za vas ostale, ali meni je to poptuno nenormalno.

Možda je najgore u svemu tome što mi suze nikad nisu ni navirale na oči, da sam ja nešta potiskivao pa hajde, ali ništa...

Pa valjda svi ponekad malo plaču, muškarci nekad potiskuju, ali jbt valjda su svi ponekad plačljivi a ja sedam godina ništa a nije da nisam imao nikakvih problema.

Ovo definitvno nije normalno.

Šta da radim?

Strah me ovoga jbg.

Plac ne mozes naruciti kad ti hoces, on dode sam, nakon neke odredene situacije, od srece/tuge..mozda nisi jos dozivio nista sa toliko puno emocija, sto bi u tebi izazvalo plac...
Postoje osobe, koje se suzama oslobadaju, dok neke druge opet, ne..Nacina bezbroj za ispoljavanje i iskazivanje osjecaja, umora, tuge, steresa i sl..Svako na svoj nacin, sa suzama i bez...

A ti, ne opterecuj se necim sto i nije problem, meni bi bilo puno tuzno da je suprotno.( da palces za svaku sitnicu)..

Bolje da ne places nego da places ko trudna zenska.
Da si bio u onom avionu sto je oboren vidio bi kako bi zaplakao.

Gabrielo wrote:Bolje da ne places nego da places ko trudna zenska.
Da si bio u onom avionu sto je oboren vidio bi kako bi zaplakao.

Pitanje je da li je i pilot ikad zaplakao? Hemija u glavi je nepoznanica.

da je gledo sinoć zmaja kad ga izvadi u -parovima-, zaplako bi...

Ma sad ce plac sam od sebe doci ako me osjecaj ne vara.

Zar da pokvariš takav niz.

Kazu da plac bez suza najvise boli.

To kaže Natasa Vladetić, nema ona pojma.

Stoner wrote:Ljudi, ne mogu plakati.

Ozbiljno i bez zajebancije, nisam znao na kojem pdf bi otvorio temu pa rekoh ajd ovdje ću a moglo bi i komotno na pdf Zdravlje jer mislim da se radi o nekom psihološkom problemu.

To da nisam plačljiv sam oduvijek znao, ali nikad do prije par dana nisam ozbiljno razmišljao o tome. I sad skontam da su meni 22 godine a ja nisam plakao od svoje 15. I ne znam za vas ostale, ali meni je to poptuno nenormalno.

Možda je najgore u svemu tome što mi suze nikad nisu ni navirale na oči, da sam ja nešta potiskivao pa hajde, ali ništa...

Pa valjda svi ponekad malo plaču, muškarci nekad potiskuju, ali jbt valjda su svi ponekad plačljivi a ja sedam godina ništa a nije da nisam imao nikakvih problema.

Ovo definitvno nije normalno.

Šta da radim?

Strah me ovoga jbg.

Tek sam se uključila, ali nemam vremena da iščitam sve komentare, pa tako i ne znam da li si možda uspio zaplakati.

Ja mislim da se radi o tvom nekom gnjevu, nekoj ljutnji koja se vremenom trpala i trpala i "začepila" tvoju dušu. Imam osjećaj da si isuviše osjetljiv i da ti smetaju banalne stvari, ali to jednostavno potiskuješ u sebe. Zato se javio taj problem nemoći da pustiš suze.
Nije fol kako je neko napisao lukom izazvati suze. Nisu to te suze. Treba pustiti suze iz duše i olakšati je.

Ako se u tebi mladom nakupilo dosta "vanjskog smeća", treba poraditi na njegovom čišćenju i otvoriti se.
Prije svega treba otkloniti, ako je ikako moguće glavne probleme koji su kočnica za ispravno funkcionisanje. Treba otvoriti dušu, a onda će moći i poteći suze, onda kada se ukaže potreba za plačem. Tu emociju ne treba nipošto potiskivati i sramiti se svojih suza. Suze su nekada jako zdrave.