#26
Posted: 13/01/2005 02:28
hvala.St.Germain wrote:avangaradan10
ma kako god, sve ti najbolje zelim a ja odoh na zasluzen pocinak, pa se citamo sutra
ok, la(h) ka ti noc komsija...
ok, la(h) ka ti noc komsija...
Page 2 of 4
ok, la(h) ka ti noc komsija...
#27
Posted: 13/01/2005 11:04
ne bih da se pravim pametan, al' ne kaze se puz, nego spuz.
puz je srBski
puz je srBski
#28
Posted: 13/01/2005 11:11
Eto ja pricam bosanski a kazem puz 
Nego, sto se tice ove teme, skoro je na BiH
TV bila reportaza. Ljudi koji su se poceli baviti tim poslom
kazu da je unosan , dobro se zaradi, i ima svoje trziste.
Vrijedi pokusati u svakom slucaju
....
Nego, sto se tice ove teme, skoro je na BiH
TV bila reportaza. Ljudi koji su se poceli baviti tim poslom
kazu da je unosan , dobro se zaradi, i ima svoje trziste.
Vrijedi pokusati u svakom slucaju
....
#29
Posted: 13/01/2005 11:18
http://www.danas.co.yu/20030728/biznis2.html
Farmerski uzgoj puževa hvata zalet i u Vojvodini
Sa jednog hektara zarada pedeset hiljada evra
Čedomir Popović
Uzgoj puževa na farmama, sve popularnija delatnost kod nas, ima i u Vojvodini sve više pristalica. Na tom području, uz saradnju sa firmom Alimenti naturali iz Beograda, osnovano je ukupno 37 farmi.
Prema rečima Radomira Mandića, generalnog direktora preduzeća Alimenti naturali,ovaj posao ima dve velike prednosti, profitabilnost i ekološku vrednost. Koliko je to profitabilan posao govori podatak da se proizvođačima garantuje otkup po cenama koje važe na tržištu EU kao i da se već u drugoj godini proizvodnje sa farme površine 20 ari može ostvariti prihod od 14 do 17 hiljada evra, a sa jednog hektara čak i do pedesetak hiljada evra. Da bi se zaštitile populacije puževa u prirodi, EU je zabranila njihovo sakupljanje. Približavanjem standardima Evropske unije to će važiti i kod nas, pa je perspektiva - farmerski uzgoj puževa, uz njihovu zaštiotu u prirodnim uslovima.
U planu i mediteranski puž
Za valjani uzgoj puževa treba osigurati dovoljno vlage,što naročito važi za vinogradarskog puža koji živi na terenima sa dosta rose.Na farmama dosada kod nas osnovanim, pa tako i na ove tri, koristio se vinogradarski puž, čije je meso veoma cenjeno. U planu je i da se na crnogorskom primorju, u blizini Ulcinja na primer, osnuju farme na kojima bi se gajio i mediteranski puž, nešto otporniji na sušu, U obzir bi mogli doći i dalmatinsko primorje, neki delovi Makedonije i Bugarske i drugi predeli sa mediteranskom klimom. Italijanski stručnjaci ističu da u našoj zemlji postoje vrlo povoljni mikroklimatski i pedološki preduslovi za ovu vrstu proizvodnje, povoljniji nego i u Italiji. Tamo je proizvodnja organizovana na oko 10 hiljada hektara a kod nas trenutno na ukupno pedesetak hektara - kaže Mandić.
- Iskazano je veliko interesovanje građana za ovaj novi biznis, a o tome govori i podatak da je osnovano 153 farme 116 na području Srbije,20 u Crnoj Gori i 17 na području Republike Srpske. Preduzeće Alimenti naturali od jeseni 2002. godine, ima ekskluzivno pravo transfera tehnologije uzgoja puževa u kompletnom biološkom ciklusu na farmama na otvorenom kako u Srbiji i Crnoj Gori tako i u zemljama u okruženju- BOSNI i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Mađarskoj, Rumuni itd.
Puževi vole lubenicu i šargarepu
Mali puževi prvo, zbog kalcijuma, pojedu ljusku iz koje su se izlegli a zatim im treba davati razne vrste salata koje se seju u lejama za reprodukciju (ili "porodilištima" kako ih uzgajivači zovu) a i štite ih od sunca i drugih vremenskih nepogoda. Osim hrane koja se na farmama uobičajeno koristi za uzgoj puževa,kažu domaćini,interesantno je da puževi veoma vole da jedu i lubenice i šargarepu, kao i jabuke i kruške,na primer.
Bugarskoj i Albaniji. U Temišvaru u Rumuniji nedavno je otvoreno predstavništvo, a prvi ugovori potpisani su i u Makedoniji. Firma je zaključila više od 700 ugovora sa kooperantima a iduće godine očekujemo da bi, sobzirom na interesovanje mogli imati 1000 farmi, navodi Mandić.
Vlasnik farme za uzgoj puževa površine 20 ari na periferiji Subotice je Slađana Nedić. Ova tridesetogodišnja Subotičanka,ranije trgovac a sada domaćica, kaže da sve poslove na farmi obavljaju zajedno ona i njen suprug Savo (32) ,policajac po zanimanju,a pomažu i Slađanini roditelji. U posao sa firmom Alimenti naturali ušli su ove godine, podstaknuti jednom televizijskom emisijom.
- Plac smo kupili pre nekoliko godina,imamo troje dece pa da i njima nešto ostane - kaže Slađana.
Na čistoj i lepo uređenoj farmi Nedića u lejama za reprodukciju napravljenim ovog proleća već se mogu naći prvi mali pužići koji su se izlegli. Ostavljen je i prostor za leje za tov u koje će biti smešteni tokom naredne,druge godine postojanja farme.
Farma puževa Janoša Agatića prostire se na čitavom hektaru površine na lokaciji zvanoj Mali Bajmok na subotićkom području. I ovde je reč o prvoj godini proizvodnje.
- U posao smo ušli nas troje,moj ujak Janoš,naš prijatelj Dejan Skenederović i ja i to sasvim slučajno,a povod je bila jedna reportaža o gajenju puževa na televiziji Novi Sad - objašnjava Josip Kujundžić,mašinski tehničar po struci, trenutno bez zaposlenja koji se dosada nije bavio poljoprivredom. On kaže da su matično jato na farmu uveli u maju i da su dosada uložili oko 20 hiljada evra. Zemlju na kojoj se nalazi farma uzeli su u zakup na pet godina. Saradnjom sa firmom Alimenti naturali za sada su zadovoljni. a prvu berbu očekuju u septembru iduće godine.
U selu Futog pored Novog Sada, nadlaeko poznatom po proizvodnji kupusa,nalazi se farma Miroslava Đukića. Zajedno sa dve godine mlađim bratom Dragoslavom i suprugom Angelinom, kao i bratovljevom suprugom Danijelom, on vodi ovaj posao. Složna i vredna braća već više godina se bave privatnom trgovinom a farmu za gajenje puževa površine 20 ari podigli su ove godine na sosptvenoj zemlji. Imaju ukupno dva jutra i sve obrađuju. Kao preduzimljivi mladi ljudi za farmersko gajenje puževa interesovali su se i ranije ali kažu da im je tek firma Alimenti ponudila prave uslove,pre svega pravu tehnologiju,cene,otkup i drugo.
Na sve tri farme strogo je ispoštovana šema setve koju preporučuju eksperti italijanskog instituta. Tako se budući da su farme u Subotici i Novom Sadu tek ovog proleća započele rad pa još nemaju formirane leje za tov u lejama za reprodukciju puževa mogu videti raznoliki i raznobojni pojasevi sa biljkama. Oni u kojima se nalaze puževima omiljena smeša uljane repice i blitve,na primer,zatim deo sa suncokretom,kao i deo sa mešavinom salata širokolisni maslačak,cikorija i drugo čime se hrane puževi juniori.
Farmerski uzgoj puževa hvata zalet i u Vojvodini
Sa jednog hektara zarada pedeset hiljada evra
Čedomir Popović
Uzgoj puževa na farmama, sve popularnija delatnost kod nas, ima i u Vojvodini sve više pristalica. Na tom području, uz saradnju sa firmom Alimenti naturali iz Beograda, osnovano je ukupno 37 farmi.
Prema rečima Radomira Mandića, generalnog direktora preduzeća Alimenti naturali,ovaj posao ima dve velike prednosti, profitabilnost i ekološku vrednost. Koliko je to profitabilan posao govori podatak da se proizvođačima garantuje otkup po cenama koje važe na tržištu EU kao i da se već u drugoj godini proizvodnje sa farme površine 20 ari može ostvariti prihod od 14 do 17 hiljada evra, a sa jednog hektara čak i do pedesetak hiljada evra. Da bi se zaštitile populacije puževa u prirodi, EU je zabranila njihovo sakupljanje. Približavanjem standardima Evropske unije to će važiti i kod nas, pa je perspektiva - farmerski uzgoj puževa, uz njihovu zaštiotu u prirodnim uslovima.
U planu i mediteranski puž
Za valjani uzgoj puževa treba osigurati dovoljno vlage,što naročito važi za vinogradarskog puža koji živi na terenima sa dosta rose.Na farmama dosada kod nas osnovanim, pa tako i na ove tri, koristio se vinogradarski puž, čije je meso veoma cenjeno. U planu je i da se na crnogorskom primorju, u blizini Ulcinja na primer, osnuju farme na kojima bi se gajio i mediteranski puž, nešto otporniji na sušu, U obzir bi mogli doći i dalmatinsko primorje, neki delovi Makedonije i Bugarske i drugi predeli sa mediteranskom klimom. Italijanski stručnjaci ističu da u našoj zemlji postoje vrlo povoljni mikroklimatski i pedološki preduslovi za ovu vrstu proizvodnje, povoljniji nego i u Italiji. Tamo je proizvodnja organizovana na oko 10 hiljada hektara a kod nas trenutno na ukupno pedesetak hektara - kaže Mandić.
- Iskazano je veliko interesovanje građana za ovaj novi biznis, a o tome govori i podatak da je osnovano 153 farme 116 na području Srbije,20 u Crnoj Gori i 17 na području Republike Srpske. Preduzeće Alimenti naturali od jeseni 2002. godine, ima ekskluzivno pravo transfera tehnologije uzgoja puževa u kompletnom biološkom ciklusu na farmama na otvorenom kako u Srbiji i Crnoj Gori tako i u zemljama u okruženju- BOSNI i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Mađarskoj, Rumuni itd.
Puževi vole lubenicu i šargarepu
Mali puževi prvo, zbog kalcijuma, pojedu ljusku iz koje su se izlegli a zatim im treba davati razne vrste salata koje se seju u lejama za reprodukciju (ili "porodilištima" kako ih uzgajivači zovu) a i štite ih od sunca i drugih vremenskih nepogoda. Osim hrane koja se na farmama uobičajeno koristi za uzgoj puževa,kažu domaćini,interesantno je da puževi veoma vole da jedu i lubenice i šargarepu, kao i jabuke i kruške,na primer.
Bugarskoj i Albaniji. U Temišvaru u Rumuniji nedavno je otvoreno predstavništvo, a prvi ugovori potpisani su i u Makedoniji. Firma je zaključila više od 700 ugovora sa kooperantima a iduće godine očekujemo da bi, sobzirom na interesovanje mogli imati 1000 farmi, navodi Mandić.
Vlasnik farme za uzgoj puževa površine 20 ari na periferiji Subotice je Slađana Nedić. Ova tridesetogodišnja Subotičanka,ranije trgovac a sada domaćica, kaže da sve poslove na farmi obavljaju zajedno ona i njen suprug Savo (32) ,policajac po zanimanju,a pomažu i Slađanini roditelji. U posao sa firmom Alimenti naturali ušli su ove godine, podstaknuti jednom televizijskom emisijom.
- Plac smo kupili pre nekoliko godina,imamo troje dece pa da i njima nešto ostane - kaže Slađana.
Na čistoj i lepo uređenoj farmi Nedića u lejama za reprodukciju napravljenim ovog proleća već se mogu naći prvi mali pužići koji su se izlegli. Ostavljen je i prostor za leje za tov u koje će biti smešteni tokom naredne,druge godine postojanja farme.
Farma puževa Janoša Agatića prostire se na čitavom hektaru površine na lokaciji zvanoj Mali Bajmok na subotićkom području. I ovde je reč o prvoj godini proizvodnje.
- U posao smo ušli nas troje,moj ujak Janoš,naš prijatelj Dejan Skenederović i ja i to sasvim slučajno,a povod je bila jedna reportaža o gajenju puževa na televiziji Novi Sad - objašnjava Josip Kujundžić,mašinski tehničar po struci, trenutno bez zaposlenja koji se dosada nije bavio poljoprivredom. On kaže da su matično jato na farmu uveli u maju i da su dosada uložili oko 20 hiljada evra. Zemlju na kojoj se nalazi farma uzeli su u zakup na pet godina. Saradnjom sa firmom Alimenti naturali za sada su zadovoljni. a prvu berbu očekuju u septembru iduće godine.
U selu Futog pored Novog Sada, nadlaeko poznatom po proizvodnji kupusa,nalazi se farma Miroslava Đukića. Zajedno sa dve godine mlađim bratom Dragoslavom i suprugom Angelinom, kao i bratovljevom suprugom Danijelom, on vodi ovaj posao. Složna i vredna braća već više godina se bave privatnom trgovinom a farmu za gajenje puževa površine 20 ari podigli su ove godine na sosptvenoj zemlji. Imaju ukupno dva jutra i sve obrađuju. Kao preduzimljivi mladi ljudi za farmersko gajenje puževa interesovali su se i ranije ali kažu da im je tek firma Alimenti ponudila prave uslove,pre svega pravu tehnologiju,cene,otkup i drugo.
Na sve tri farme strogo je ispoštovana šema setve koju preporučuju eksperti italijanskog instituta. Tako se budući da su farme u Subotici i Novom Sadu tek ovog proleća započele rad pa još nemaju formirane leje za tov u lejama za reprodukciju puževa mogu videti raznoliki i raznobojni pojasevi sa biljkama. Oni u kojima se nalaze puževima omiljena smeša uljane repice i blitve,na primer,zatim deo sa suncokretom,kao i deo sa mešavinom salata širokolisni maslačak,cikorija i drugo čime se hrane puževi juniori.
#30
Posted: 13/01/2005 11:22
Sta jos kazhe Google o uzgoju puzheva http://www.google.com/search?hl=hr&q=uz ... etraga&lr=
Poljoprivreda je zakon
...sam svoj gazda...uvijek na chistom zraku...radis manje od 7 sati dnevno .
Poljoprivreda je zakon
...sam svoj gazda...uvijek na chistom zraku...radis manje od 7 sati dnevno .#31 Re: Uzgoj puzeva
Posted: 13/01/2005 11:32
Nadji dobru literaturu, prostudiraj stvar zatim posjeti neku farmu....Avangardan10 wrote:Namjeravam da se pocnem bavit uzgojem puzeva ,
pa da pitam , znate li nesto o tome...
Ima li u vasoj blizinu neka farma puzeva, ili ste mozda culi nesto
o tome?
Pozdrav svima...
Jedna stvar je proizvodnja ,a druga je plasman..
Sretno
#32
Posted: 13/01/2005 13:08
Ma jest vala care da i ja jednom budem gazda...Bobi wrote:Sta jos kazhe Google o uzgoju puzheva http://www.google.com/search?hl=hr&q=uz ... etraga&lr=
Poljoprivreda je zakon
Hvala sto si se potrudio.
pozdrav
#33 Re: Uzgoj puzeva
Posted: 13/01/2005 13:09
Hvala care.rajvosa wrote:Nadji dobru literaturu, prostudiraj stvar zatim posjeti neku farmu....Avangardan10 wrote:Namjeravam da se pocnem bavit uzgojem puzeva ,
pa da pitam , znate li nesto o tome...
Ima li u vasoj blizinu neka farma puzeva, ili ste mozda culi nesto
o tome?
Pozdrav svima...
Jedna stvar je proizvodnja ,a druga je plasman..
Sretno
Pozdrav
#34
Posted: 13/01/2005 13:15
prikljucujem se!]livadic wrote:ja ga ne zajebavam ...
poenta je u recenici ...::
onda sam shvatio da je buducnost u emigraciji ...
naravno]
#35
Posted: 14/01/2005 10:16
Sta bi za puzeve raja?
#36
Posted: 14/01/2005 10:23
Pa do tebe je sad...mi cemo doci u obilazak .
Uzmi u bozir da preko zime nemash posla oko njih...u jesen kad ih poberesh rahat si do proljeca...imas 4 mjeseca min.godishnjeg odmora .
.Uzmi u bozir da preko zime nemash posla oko njih...u jesen kad ih poberesh rahat si do proljeca...imas 4 mjeseca min.godishnjeg odmora
.#37 Re: Uzgoj puzeva
Posted: 14/01/2005 10:25
Ima neka farma blizouAvangardan10 wrote:Namjeravam da se pocnem bavit uzgojem puzeva ,
pa da pitam , znate li nesto o tome...
Ima li u vasoj blizinu neka farma puzeva, ili ste mozda culi nesto
o tome?
Pozdrav svima...
Banjaluke , kažu dobro him ide. P.S. Sve po nadzoru stručnjaka koji su opet po struku išli u Italiju , Francusku
.Volim puževe
#38
Posted: 14/01/2005 10:28
Idu dobro uz domaću lozu :D
:D#39
Posted: 14/01/2005 10:34
Ja se bavim uzgojem zvrčaka.
Brabonjci od cvrčka su desert poznat
širom evrope.Ako hoće neko da se upusti
u taj biznis neka me kontaktira,prenijeću
mu moja iskustva.
Brabonjci od cvrčka su desert poznat
širom evrope.Ako hoće neko da se upusti
u taj biznis neka me kontaktira,prenijeću
mu moja iskustva.
#40
Posted: 14/01/2005 10:34
Kazu da su puzevi bogati vitaminima B komplexahorns&drums wrote:Idu dobro uz domaću lozu
i da su vrlo ukusni, ne znam nisam probao , ali imam namjeru...
ma uz lozu sve ide...
#41
Posted: 14/01/2005 10:49
Ne ide baš sve #42
Posted: 14/01/2005 10:51
Slatko od dunja npr. :D
:D#43
Posted: 14/01/2005 10:54
Ni jabuke ne idu
ne idu #44
Posted: 15/01/2005 22:54
ima li puževa
#45
Posted: 15/01/2005 23:09
Malo sam svojevremeno citao o tim puzevima i nalozio jednog jarana da to poganja (ali nije nikad do kraja izgur'o).
I on ti jednom prilikom objasnjava svojima u firmi:
- Ma sve se to da organizovati samo ima jedan ozbiljniji problem...
- A koji?
- Ma znas... puzevi bjeze...
- Pa jebote, nisu PANTERI!
-----
Naime, rijec je o tome da puzeve treba drzati u nekom ogradjenom prostoru u kojima se vrhovi mreze (koja ima funkciju ograde) moraju zavrnuti prema unutra, tako da kad oni puzu ne mogu izaci van nego padaju unutra...
I iako su spori, taj fol sa 'bjezanjem' stvarno predstavlja problem ako se ne rijesi na odgovarajuci nacin...
I on ti jednom prilikom objasnjava svojima u firmi:
- Ma sve se to da organizovati samo ima jedan ozbiljniji problem...
- A koji?
- Ma znas... puzevi bjeze...
- Pa jebote, nisu PANTERI!
-----
Naime, rijec je o tome da puzeve treba drzati u nekom ogradjenom prostoru u kojima se vrhovi mreze (koja ima funkciju ograde) moraju zavrnuti prema unutra, tako da kad oni puzu ne mogu izaci van nego padaju unutra...
I iako su spori, taj fol sa 'bjezanjem' stvarno predstavlja problem ako se ne rijesi na odgovarajuci nacin...
#46
Posted: 15/01/2005 23:13
Uzgavanje puzeva je vrlo doba ideja. MZ daje vec godinama kredite za pokretanje te vrste biznisa, medutim ne nailazi na dobar odziv.
U nas se gleda na to kao na nesto degradirajuce , kao i na cijeli poljoprivredni sektor uopste. Mislim stvorila se losa slika o seljaku, poljoprivredniku pa svi bjeze od toga a to je upravo najvaznija stvar za drzavu. Preko 50% budzeta EU ide kao popom agrikulturi. To najboolje govori koji se znacaj pridodaje tom sektoru.
Uglavnom gledao sam reportazu o covjeku iz Bratunca. Bio je profesor ali je dobio otkaz. Ne znavsi sta ce poceo je da uzgaja puzeve.(dobio je i neki kredit). Necu reci da je postao bogatas ali se moze reci da s euhljebio. Naime kao profesor dobivao je mizerne ineredovne plate dok sada zivi sasvim solidno. Cak je i novu kucu sagradio od zarade.
Njegov uspijeh je podstakao jos 9 ljudi iz Bratunca da se bave uzagajanjem puzeva.
U nas se gleda na to kao na nesto degradirajuce , kao i na cijeli poljoprivredni sektor uopste. Mislim stvorila se losa slika o seljaku, poljoprivredniku pa svi bjeze od toga a to je upravo najvaznija stvar za drzavu. Preko 50% budzeta EU ide kao popom agrikulturi. To najboolje govori koji se znacaj pridodaje tom sektoru.
Uglavnom gledao sam reportazu o covjeku iz Bratunca. Bio je profesor ali je dobio otkaz. Ne znavsi sta ce poceo je da uzgaja puzeve.(dobio je i neki kredit). Necu reci da je postao bogatas ali se moze reci da s euhljebio. Naime kao profesor dobivao je mizerne ineredovne plate dok sada zivi sasvim solidno. Cak je i novu kucu sagradio od zarade.
Njegov uspijeh je podstakao jos 9 ljudi iz Bratunca da se bave uzagajanjem puzeva.
#47
Posted: 15/01/2005 23:50
Pa nadam se da cu krenut njegovim stopama,Pravda30 wrote:Uzgavanje puzeva je vrlo doba ideja. MZ daje vec godinama kredite za pokretanje te vrste biznisa, medutim ne nailazi na dobar odziv.
U nas se gleda na to kao na nesto degradirajuce , kao i na cijeli poljoprivredni sektor uopste. Mislim stvorila se losa slika o seljaku, poljoprivredniku pa svi bjeze od toga a to je upravo najvaznija stvar za drzavu. Preko 50% budzeta EU ide kao popom agrikulturi. To najboolje govori koji se znacaj pridodaje tom sektoru.
Uglavnom gledao sam reportazu o covjeku iz Bratunca. Bio je profesor ali je dobio otkaz. Ne znavsi sta ce poceo je da uzgaja puzeve.(dobio je i neki kredit). Necu reci da je postao bogatas ali se moze reci da s euhljebio. Naime kao profesor dobivao je mizerne ineredovne plate dok sada zivi sasvim solidno. Cak je i novu kucu sagradio od zarade.
Njegov uspijeh je podstakao jos 9 ljudi iz Bratunca da se bave uzagajanjem puzeva.
sto bih radio za druge , i to za mizernu platu, ako mogu sam da se organizujem, a cuo sam ovih dana da ima mnogo zainteresiranih za uzgoj puzeva u mom kraju ali se mnogi ne usudjuju da krenu sa poslom,plase se valjda, i cekaju da vide kako ce drugi proc, ja ne cekam i ukoliko mi zemlja bude povoljna za uzgoj puzeva , ja pocinjem sa izgradnjom farme
pa sta bude...
#48
Posted: 15/01/2005 23:54
ako ne idu puževi probaj sa glistama
#49
Posted: 16/01/2005 00:30
@Avangardan10
Evo da ti malkice obasnim na svom primjeru...
Mene je strasno zanimao uzgoj gljiva bukovaca. Fasciniralo me je to kako iz slame moze izrasti prvoklasna gljiva. Nisam ja to nesto ganjao zbog biznisa jer imam dovoljno dobar posao da ne moram trraziti alternativne izvore prihoda van svoje struke. I napatio sam se dobro da proizvedem jednu turu tih gljiva, bio sam u velikom minusu, ali sam zadovoljio svoju znatizelju, sto mi je i bio cilj...
Jedan od najvaznijih preduslova je da imas dovoljno vremena, te da si spreman na kontinuiran i naporan rad.
Zatim, vazno je da skontas sa cim raspolazes i za koju vrstu djelatnosti je to najbolje. Neko ima odlicne uslove za kalifornijske gliste, ali nema za puzeve. Drugi ima za cincile, ali nema za sampinjone, itd.
Jako bitna stvar je i da sagledas sve troskove. Recimo, ja sam imao velike troskove grijanja (ti ces imati neke druge troskove). Koristio sam podrum u zgradi i zimi ga zagrijavao plinskom peci. Da je to radio neki seljak koji zivi uz sumu, on ode po besplatna drva i izbija te troskove iz cijene proizvoda. Kod mene su ti troskovi bili toliki da su gljive morale biti skuplje nego inace na trzistu, da bih ja bio na nuli, bez ikakve zarade.
I naravno, moras znati kome ces to prodati. A kod nekih proizvoda prodaja se mora obaviti za 2-3 dana, pa treba i na to racunati...
Mozda je bolje da razmisljas u nekim duzim vremenskim rokovima. Pa kazes, prve godine cu probati manje kolicine i da vidim kako ce to ici. A ako i propadne, nije nista strasno. Ukoliko krene kako treba onda pocnes razmisljati o vecim kolicinama, farmama i tako to.
Znam da je fraza, ali je stvarno bitna stvar da civjek to ZELI DA RADI i SPREMAN JE DA PUNO RADI.
Sretno bilo.
Evo da ti malkice obasnim na svom primjeru...
Mene je strasno zanimao uzgoj gljiva bukovaca. Fasciniralo me je to kako iz slame moze izrasti prvoklasna gljiva. Nisam ja to nesto ganjao zbog biznisa jer imam dovoljno dobar posao da ne moram trraziti alternativne izvore prihoda van svoje struke. I napatio sam se dobro da proizvedem jednu turu tih gljiva, bio sam u velikom minusu, ali sam zadovoljio svoju znatizelju, sto mi je i bio cilj...
Jedan od najvaznijih preduslova je da imas dovoljno vremena, te da si spreman na kontinuiran i naporan rad.
Zatim, vazno je da skontas sa cim raspolazes i za koju vrstu djelatnosti je to najbolje. Neko ima odlicne uslove za kalifornijske gliste, ali nema za puzeve. Drugi ima za cincile, ali nema za sampinjone, itd.
Jako bitna stvar je i da sagledas sve troskove. Recimo, ja sam imao velike troskove grijanja (ti ces imati neke druge troskove). Koristio sam podrum u zgradi i zimi ga zagrijavao plinskom peci. Da je to radio neki seljak koji zivi uz sumu, on ode po besplatna drva i izbija te troskove iz cijene proizvoda. Kod mene su ti troskovi bili toliki da su gljive morale biti skuplje nego inace na trzistu, da bih ja bio na nuli, bez ikakve zarade.
I naravno, moras znati kome ces to prodati. A kod nekih proizvoda prodaja se mora obaviti za 2-3 dana, pa treba i na to racunati...
Mozda je bolje da razmisljas u nekim duzim vremenskim rokovima. Pa kazes, prve godine cu probati manje kolicine i da vidim kako ce to ici. A ako i propadne, nije nista strasno. Ukoliko krene kako treba onda pocnes razmisljati o vecim kolicinama, farmama i tako to.
Znam da je fraza, ali je stvarno bitna stvar da civjek to ZELI DA RADI i SPREMAN JE DA PUNO RADI.
Sretno bilo.
#50
Posted: 16/01/2005 00:36
Ima jedna bolja ideja.
Cuo sam da u svim potocicima Europe ima neka vrsta rakova koja je omiljena u restoranima. Ne mogu se sjetit kako se zovu. Uglavnom, prenijeti nekoliko desetina tih rakova do bosanskih rijeka i pustiti ih u iste. Nakon par godina garantujem da bi se namnozili masovno. Imaju i neke mreze u koje se love. Specijalne. Dakle, niko nista ne zna, samo ti imas mreze i vadis suho zlato.
Cuo sam da u svim potocicima Europe ima neka vrsta rakova koja je omiljena u restoranima. Ne mogu se sjetit kako se zovu. Uglavnom, prenijeti nekoliko desetina tih rakova do bosanskih rijeka i pustiti ih u iste. Nakon par godina garantujem da bi se namnozili masovno. Imaju i neke mreze u koje se love. Specijalne. Dakle, niko nista ne zna, samo ti imas mreze i vadis suho zlato.